Стража

Брси' 60

с т ? а ж л

Страгш 3

Васић, арт. мајор 100; Сава Пиперин, суд. у пенз. 100; Павле Матић, трг. овд. 100; Александар

инж. поднаред. 6; Јован Антонијевић, наредник 3. Г-ђе: Јелена Протић 100 дин.;

Матив, трг. овд. Велицки инж. 50; Сава Бошко- Надежда Милић, нас. жен. гим. ваћ трг. иомоћник 30; Живко 80; Милеса Ђурђић, учитељица 5; Стечанчевић, фризер 20; Живота, Особље Опште Војне БолниОбрИдовић, ’ јереј 20; Јован Бу- це 80. бало, лчкепиија 10; Јован Пешић,

ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА

23 октомбар. Олет непријатељ наставља бомбардовз ње, које се продужало кроз цео дан пз и целу ноћ без и најмањег нрекида. 24 октомбар. Озај судбоносни дан донесе нам још у саму зору општи нанзд непри* јатеља. Грме топсви, праште иушке, крокоћу митраљези. Уче долине и проламају се брда и плавине; никакав тресак никаква грмљавина не може св овим да се срзвни. Ко није био овде и ко није оео видео, тај никад не може веровати да још и овакав со• см може да постоји! Овде је стварносг надмзшило свзку уобразиљу! Нзстаде неизвеснаст! Једни веле одстулају, други наступају, јерни веле напредују, други бегају; али исгина и право стање никако се не доззаје. Оконоднеомалисмо и муниције а неизвесност поче све више да расте док се не гретвсри у право очајање! Како нам је због нестаака муниције то само ма знамо, а ја могу рећи само то да нашг срце овога момента, ни -»највештија писац пе би могао ' зотворити и дати га другом на читање... Кад дође муниција нама чисто стану. Не знам да ла бих се више радовао кад би ми дали Фрањину круну илв овоме доласку му ниције. Борбз је се продужила цео дан и целу ноћ без прекида. Целу Есћ нисмо престали. Зз муницију сваки час се поручује и овз непрестано стиже. И мунициона колона имала је муку. 25 октомбар. Најсудбоноснији дан затече борбу у нај већем јеку која се сед продужи још већом жестином, Сад сам начисто стим да ве-

пријатељ наступа и већ сам се помирио са судбином, стим пре ’што непријатељ скупо нлаћа сваку стопу земље на коју н >ступа. Нарочито су плагили на Орлуја< где их је изгину^о можда више него и нз Цфу . Ма да нам је сваки чзс стизала муниција ипак око поднг избацих и последњд метак, и у томе већ сгиже наређење зз одсту*ање... Дуго сам још гледао ово лепо место које сад морах да оставим а где сам провео разнах 47 дзна пуних туге и очајања и пуних радости и весеља.

Из чете — И у пазад'«ни ое уммре ианв не о пушмоа у руцн а оно о чен ићем н рендетем! 14ако команда од: 26 људи занатлија ипек прошлих „Балканских ратова“, ова је јединица имала чегари људске жртве, па и овај сацањи „Св роиски рат“, носи са сабом свО|е жотве неабзирући се ни на звање иа на занимање. Петог овог месеца, на боловању код своје кућеу Чачку, уаро је услед ратног штрапацанаш „стари каплар“ Милић Видојевић столар. Изнурен још у својој раној младосги, и као, .шегрт* учећи занат као неписмен, и као и калфа“ у иностранству, где је био отишао е’даба .занат испекао“ незнајући страног језика, а још и неписмен, мучио се је и злопа тио али је и трие« како тј само Србин може да трпи. .Изпекавши" занаг, а врзтивши се у своју домовину — Србију а у место р( ђења у Чачак — оженио се је, створио је и својим радом и марљивошћу проширио је сво

ју радионицу — столарску, која је за кратко време прва у тој околиви и самој вароши на гласу била. И као јавна радник, истицао је се, и био је међу првима. Нарочито у нокрету међу занатлијама, вароши Чачка, у последње време био је се сав ангажеваз е да бм створио једну: в кооперативиу радионицу* свих сголара у Чачку али је мобилазација спре чила ту његову идеју да је 0 оставари. У проила два .Балкааска рата“, као столар, разпзређен је био у: „Покретау арг. радионицу* шумад. дивизије I позива и ако је био преко 40 годана старости и овзј га је рат ззтекао у истој коман« ди у којој је био све дб смрти своје. Оно шго је у младости нагризла туђа ратиозац!, сзда су ови три рата дозршиш и онзко слаби организзм. И као ззнатлија, и као наш ратн« друг у сва три рага, и као војник, а дулом и телом Србин! — задужио нас је Све, да Му речемо I ослед* ње и ако не на гробу а, оно из комшаеиа положају: Слзва ти! — наш: „стари канларе Милићу“! — и лака ти Српска земља била, коју си ти взше од себе волео, јер си се за њу и жртвоваз! Слава ти! У име твојих рзтних друговз обвезника: , Покрет. арт. радионице' 1 ш/мад. див. I поз. Маленко М. Нозаковић. шештач. столар и цртап. 25-11-915. год. — Положај.

Лпеб сломом

Књигу пише Краљ Србије, Врли витез Шумадије, Па је шаље чак из Врање На колеиу седог Фрање: Чујеш ли ме царе седи, У мени се крв већ леди Кад номислим на пакости Што ми чиннш у старости. Босну си ми приграбио, Срем и Банат поробио, Далмацију просто от’о, Славонију подло смотв. Још твој Берхтолд бесна луда Вешао ми браћу свуда, А Франковци, страшие лоле Затварају српске школе.

пање ногу по блату и по који тежак уздах. Ја сам се био замислио и несвесно сам ишао за светлошћу фењера, кад приметих из мрака неку белу силуету. Она се приближаваше све ближе овамо, све блаже менк; најзад ме ухвати за руку: — Брате! јекну кроз плач и загуши се јецањем бела прилика. Она је ишла поред мене припивши ми се уз дес* ну мишицу. Спрзм светлости фењера видех лепо лице јед не босанже сељанке, које је било све уплакано, а њене очи бале су упрте у мене... — Куда ћете, брате? зајеца поново она. Ја сам ћутао. Осећао сам тугу, страховиту тугу и срамоту. Писам знао шта да јој одговорим. — Тешко нама! Што нас остављате, брате мој, Србине? Куда идгте од нас? Мени је било тешко; једва

сам се уздржао да не заје* цам. Најзад збуњено одговорих: — Нчје... не идемо ми... о* вај... долазе друге трупе да нас замене... Не бајте се!... Она ме још гледаше сввјим сузним очима најзад ме пусти. — Е, брате мој, дај Боже, да се ви вратите!... рече плач ним гласом Босанка и изгуби се. Мени је било још теже, о сетмх неку тугу која ми је срце парала а затрепташе ми две сузе у очима... * Повукли смо се до граиице.. доцније и преко границе, дубоко у своју землу... И опет се прикуписмо, охрабрисмо се и нретерасмо неиријатеља шре ко границе, али ми остасмо на грзнгци. Ја сам опет замишљен седео на стени и о чима пуним суза посматрао сам жтвописне босанске планине, тамно зелене боје и слу

шао тужнс јауке валовате Дрине. Нгједном се стресох обузе ме нека језа, јер се бејах сет ио сне Босанке... сетих се њених речи...

Рашна пошша Милутин П. Јовановић, из Неготина, редов (регрут) 3 чете, 2 бат. 13 пеш пука 1 позива, евакуисан је санитетским возом 13. јануара из ђуриначке болнице за неку болницу у унуграшњост, и до данас се није јавио, нити се зна шта је с њим. Моле се болнице, пријатељи, познаници, као и сваки онај, који би знао шта је с њим било и где се сада налази да јави његовој матери Христини Јовановићки Неготин; Крајинска ул. бр. 32. Ако би ко шта знао о Милану Милошевићу, четнику код Војина Поповића, да јави Михајлу Игњатовићу, Космајска ул. 21, нашта ће му исти бити благодаран.

С’ мојом браћом крв сам лко, Док сам Скадар оборио. Ти си лично узрок свега Што изађе ја из њега. На Једрену крв је пала Што га моја браћа дала Твоја пакост и ту ради, С’ Бугарима док нас свади, Арбаиију сам тн створи, Мој се народ за њу бори. А сад видим подло радиш И Србију да прегазиш! Можеш мислнт због замора? Да те Србин трпет мора, Али ћеш се преваритн; Србин ћете разцарити. Доста трпех, — рекшпектира, Доста јада ја прибира. Е не чогу царе више; Читај књигу шта ти пише:

бут за шгрда

Да ми вратиш Далмацију, Срем, Хрватску, Славонију, Банат, Бачку, Херцег-Босну И Фијуму варош морску. Чујеш царе са Шенбруна; Да с’ не диже страшна буна Тн ми мораш све то дати, Јер ћемо се љуто клати На те водим пет армије, Све јунаке и делије, Све Милоше Обилиће, И све Реље Крилатиће. Сву Рвропу запалиће, Све Германе поробиће Силна кцв ће ирснут' свуда Направиће триста чуда!!! Сопот, 1915. Јегер.

25 кшмешара

БУКУРЕ1Ј1Т, 28 фебруара. — Савезничка ф^ота је до Сзда прадрла 25 километара у Дарданеле. Нохобко бомбардоваке АТИЧА, 27. ф бруара.—Бомбарповање је јуче поново отпочело резултати су непознати. Савгзнацн, који не улазе у мореуз и боибардују на одстојању, изгледа, хгела бз да омегу Турке да не попрзве извесна утврђењз. Ш Зардакуса АТИНА, 27. фебруара. — Савезници су порушили мост на четира калометара од вароши Дардануса. ^укарја шурска ке бала АТИНА, 27. фебруарз. — Турцима су вероватно праспели немачки артиљерца пуцање из турских топова по^ чело је бивати боље, али мунација турска рђава је јер метци не експлодују. Смархз пред падом АТИНА, 27. фебруара. — Савезничка оделења искрцала се код бурле да маршарају на Смирну. Савезничка ескадра појачана још са шест ратних бродова бомбардовала је смирнанска утврђења са којих су Турци одговарали. Смврха је прошиб ЈКладошурака АТИНА, 27. фебруара. — Држи се да ће Рами, гу* вернер Смирне чаје су симнатије за сзвезнике познатепредати взрош, да би се избегло прочивање крви. Треба спо* менута, да је Смирна била против Младотурака. Муслимани са обзле повлаче се у унуграшњост и стљују барче које се налазе у заливу, како би спречили одлазак Грка. Турско становништво евакувсало је многобројна села на обали не поневши ништа собом

ВОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Смошра АТИНА, 28. фебруара. Краљ је у пратњи Дусманиса. начелника Главног Штаба и министра војног извршио смотру првог артиљериског пука. Ј(ове сиаге ГАЛАЦ, 28 фебруара. Овамо је сгнгла вест из Одесе, да је један корпус од 40.000 људи прчспео тамо. Ова војска је придодата тру* пама које има да оперишу против Цариграда. Журска бојска БУКУРЕШТ, 28. фебруара. ГТо једној вести из Цариграда Енвер паша је наредио да сва војска напусти Тракију и да иде као појачање тру□ама у Булаиру и Галишоље. Готово целокупна артшљерија, која се налазилз у Једрену пренета је у Цариград. Окупација /Јемкоса СОЛУН, 28 фебруара. Савезници су вкупирала острво Лимнос тлз стратегиских разлога. Грца су пре окупашије евакуисали острво. Иокшз Херакле СОЛУН, 28 фебруара. Јављају из Атине да су Руси почели бомбгрдовање турског пристааишта Понто Херакле.