Стража

Број 61

БЕОГРАЦПОНЕДЕЉАК 2 МАРТА 1915

Гоаина V

Стан Рвдакцвје и Ад*ил.: Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Адмнв. Цеиа утвр^ена ^еплаћена се ппсма пе приа*|у. — Рукоииси се не ие враћају.

Цисаа, рукописе, нввац в аев остало што се одиоси и* лист, слати власништву листа.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.* 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА Излрзи св?ки дан у 6 ч. пре подну,

Адреса за телеграме: .СТРАЖЛ* - БЕОГРАД Претплата за СрбиЈу на пошти: иа годину . • . Днн. 12 ., шест месеци , 5,, три месеца . , 8., једаи месец . , 1.Претплата за ипосис!ханст« на пошти: на годину . . дин. НО., шест месеци. , 15,, трн месеца . , 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Сеоба Цариграда Журцп 8ш аз сбојг арестоквпе БУКУРЕШТ, 28. фебр, Услед глади и панике које владају у Цариграду у владајућим кругсзима су се озбиљно забринули за будућност своје престонице. Двор је празан и чека само сигнал, па да возом, који под пуном паром стоји у Хандер паши, бежи за Брус. Германи, који управљају одбраном Цариграда, утичу на султана да се престоница пресели у Једреие. Међутим, султаи као и на порти не верују да ће се моћи Цариград одбранити и захтевају да се престоница пресели у Брус.

Господкве Минвсгре, Афера са лиферацЖом рђавнх опангка, Вама, Госп даае Минисгре, позната је добро. Знате каквосу издајство, крупније по и једко друго до садз, вршпли несрећни синвви њени: Влада Иг-ић в његова браћа, Сотир и Мкхаило Илић, внаустркр.ЈЦи - з Веограда, Жив:<о Богдиновић, трговац из Беогрзда, члан фиоме „Та насковић и Богдановић и ; браћа Ристићи, трговци из Ниша, Миха^ло Стефаж.вић, трговац из Београда, и остали...; звате шта је скупштинска а; кета нашла, и колику ]е крввиму утврдила за ове људе... Али, ако, Господине Министре, знате за њсш в страховити злочнн, не знате шта рзде злочинци: они се епре мају да беже из Србије, да би изиграли ствар; и, кад де ло застари, да се воате на траг у Србију, Тројица од лифераната већ се налазе у бегству: Милан Илвћ, Сотир Иаић и Ср.тен СретенОвић. Први ј? побегао у Италију; Сотвр Илић у Атииу, а Сретен Сретеновић у Букурешт. Своје бегство не 6и могли иввршити да им на руку нису ишл« наше власти, које су им

•могућиле — издајући им пасоше. Не спречв ли се дзље бегство ових зликоваца, војни суд судаће рго 1огта1 Кривцл ће остати у иностранству док кривица застарк, па ће се онда вратити и умешати се међу ноштене и савесне грзђане! Да не би ово било, ми Вас, Госгк дине Манистре, молимо да издате нередбу иадлежној војној власти у Нишу ла од мах похапси Владу Илића, Живка Богдаиовићз, Душана Ристића, поштв се двојица од ових вЉ спремају да беже из Србије, као што су јуче побегла двојица Јевреја умешаних у ову аферу, и лреко Ниша отишли у Румунију! Ако би се оставило да ови злочиици овако измичу прав ди и суду створио би се још гори преседан, и рђави и не савесни лиферанти стекла у верење: да ови могу лиферовати шта хоће, а да за то неће восле одговарати! Ви, Господине Министре, уживате глас строга и сзве сна човека и министра, који, кад су у питању државни ин тереси, непознаје нм рођаке, нн пријатеље, и, тим интересииа у стању је да жртвује

и своје и себе! Таказ глас до сада нкје у жзвао нм један наш министар; такав реноме није км^о ки један од оних, ксји су пре вз: долазили на то високо држ«вмо место! У кнтересу Вашег тако ле пог глзса к строгости, која В м је створила изузетно мест* међу вашим претходни цима, молимо Вас да то учиаите и дапас, Ако би се допустило да ■овм зликовци побсгну, свет. људи чистог морала и правде, завапили би и ссжаљкво погледали у Взс. Ми, у име српске јавкости, апелујемо још једном на Взс, Госшодчие Минпстре, да спречИте ове зликовце у њиховоме плану и да нареаите дз их војни суд похапси. То ће не само дати леп пример, него у верити иесавеснике те врсте, да за своје злочине морају одговчрати, и да од суда не могу вобећи. Уредништво Д:траже‘

|{Ш19ЈРШ Реч је о духовним судовима, који данас у сгвгри и не постоје. У тим судовима сад се адмииистрира. За њих вшке не вреде ни уствв ни закон, код њих је у прзвом смислу нвстала обустава рада.

Надзор нзд њииа сведен је на кулу! 1 о је држава у држави! Решени брачли соерови, «д којкх завкси будућност хиљазама иородица. одгурнути су к баченд у запећак, на њима је попадтла грашкна и набацлне старе попозске мавтије, па је и бесн.кљпо нише 0 томе н писати и говооити, јер Су, изгледа. нопови сад све и свја V држави. Изгледа да њима нико ништа не може! Онај, који треба да мисли, који треба свему свештекству да даје инпулса, којч греСа да упути сваг.ог на своје ме сто — он је равнодушан, своју дужаост не вроти. Јјвкост је паша ту самовољу неколико пута жигосала, ?лп шта вреди глувом шапутати, а слепом на^игивати! Наше нкје, да кога опоми њемо на вршење своје дужности, нмти дз му дајемо савета штз и како да ради. Хо ћемо овде да отворено упи* тамо и Министра Просиете и посланике Народне Скупштине, да ли су оки сагласни и да ли одобравају ову незако нитост у погдеду нерада духовних судова и несазивања седнице Великог Духов. Суда. Јер, сво је и брукч и сра мота за прзвосуће, да се ио* пови одметну вспод закона и јзконског поретка. Треба имати на уму, да су иа хиљаде брачних парница ]ош пре две годкне свршене,

да се Велико Духовви Суд кије ни прошле ни ове годане сзстао и ако у закону о цркаеним вл ;стима рр двиђено да се два пут у годиии саставе — па се тек може добити бледг слика оатњи и невоља онкх бедкика, којч счекЈју окснчење својвх свршених и пресуђекнх брзчних спсрова. Шга тек да се каже о штети, коју ће тај немар и нерад и Мигрополвта у првом реду и духовних судова нанетк и појединцима и управа фсндова.. Ко ће ту штету нзкнадити оштећентма? Време је, да народт посчрмици о овоме иајозбиљније размисле и иотраже ргчуна у Народној Скупш»ини зашто се не с^зивају седнаце Великог Духовног Суда. — а —

К918 ШФ)9 РгШЕЉЖК? Једна опонена надпенснниа Првликом евгкуисања аустро-угзрских поданика из Београда, беогрздск; јеполнција све очистила ич I еограда. М?ђу интеркираним кмало је врло вредиих државних и општинсквх службеника аги их је београдскз полиција, према оном министарском наређењу морала уклониги. И она је добро учииила што их је уклонила. Они аустро-угарски пода * нвци, који су дуже времена живели у Србији не нашавши