Стража

Стсан* 2

Г^РАЖА

до уверењз, да он ие користи, или бср не много, најнижој класи — рацииштву и сиротињи, зарад које је он и требао бити донесен. Ако се ценовник пажљиво прочита, видиће се, да много артикала, којв служ- за животне намирнице није њиме обухваћено, те је тако продавцима, како гросистима тако и детаљистима остављено на вољу, да они саии врше таксирање. И нзравно да овс ивпада увек ва штету купаца. За веткке продввце поописсно је да фиду прод-ју по 0.70 п. дин. по кграму. Ме ђутим, малопродавцима остављено је да фиду прадају како хоће и пошто хоће. И онда не треба ништа да чуди, што малопродавци користеки се овом гфаанином у ценовннку продају фкду по два па и три динара по кграму, док се ра ннје продавала по 0 80 п д.

А сада у оскудици луксузног брашна, фида је тако неопходно потребна. По ценовннку п® хотелима I и П реда о:мана хлеба стаје 0 10 п. д., међутим 10 ашчинипама ше стина хлеба такође стајеОЛО п. д. Како се сад оао нма разумети: да ли ашчије купују хлеб јсфгиније сд хотелкјера?! Црна кгфа, то нгше облигатно пиће, нлјвкше се пије по јаввим локалима. Па ипак њој није одређена цена, ге је неки продају по 0.15, а иеки по 0 20 п. д-ш. Оваквих мсста у цеиввнпку има доста и добро би било да се он сада послс једног искуства, прошири и у његг унесе све оно што се до сада показало као потребао а изо* стављено. Јер само тако њимс ће се истикски помоћи Београ* ду и његовом становништву. Још није доцдан. Н

Пред акцијом Бугарске

— Спец. извештај „Стражи“ —

НИШ, 6. марта. — У Нишу је стигла вест из бугарских компетентних кругова, да се бугарска налази пред ве ликим догађајима, У целој је држази настало грозничаво спремањс и комешвње. У Дедеагачу је искрцана огромна количина ратлог ■ санитетског магеријала, који је намењен Буга|»ској. Кад се има на уму да је цела обала блокирана од странс француско-спглеске флоте, неоспорив је фзкат, да ће Буггјвска стати на страму Тројног Соорааума и за кратко време уиутити своје трупе на Једрене. >

„Наш отац“ — Јвдна дирљпва војначиа свачановт Положај, б. марта Наши сфицкри од увек су били правз витези без стра ха и мгне. У рату борили су се као лавови. а у миру напајала су мелу СрбадиЈу нашим нзциопалним тежњама в нациомалним мдејама, Минули ратови пуни су примера, којм тако јасно, тако лепо оцрта вају ону братску ону тако рећи српску мезу, (јер то је, урођено само нама Србиме) која влада мзмеђу наших сфмпИра и наших војнмка. Од простог хојника па до крањевског првемиа, свм су они једнакм, сви су они равми,

све их иста мисао и исти идеали прмкуиљају у једмунв пробојну фалакгу, о коју се до сада толико пута иеорајатељ раабијао. Било је изузетака, биео је и таквнх, који нису увек рааумели свој позив, свој положај. Али их је тако мало, они се губе; као шака песка у мору. И само благодарећи таквом старешинском кадру — уара во они и ндсу старешине већ родвтељи — мака храбра војскн могла је да побере такле лаворике, о каквмм се само сањало или читало. Један од таквих старешнна јесте капетан Алекса Ресалић. Батез на мегдану, којм зма само за »замном јунац*" и који је увек првм на челу свог батаљона, гн јеу миру душа,

прави отап војника поверених му. Пре неколико дана војници чете г, Ресилића имали су једно ретко уживање: своју љубав и своју наклзност према своме командиру они су манифестовали на један в"0ма дирљив начин. Наиме.одсво* је ратае плате скупили су између себе потревну сумицу и купили своме командиру сабљу и прсдгли му је на д:р у зн*к захвалности за њеп.-во очинско стзрање и понашање према њима! Нз сабљи је реззно: „своме оцу“ ззхвглни војници.

ЈШвдшши — „Сви су СрЗа пред ааиоивв Једнанм 1 . Један од главних лопужа са опанцима јесте и Сотир Илић трговзм и бивши нзродни фузионгшки посланик из Лесковда. У овом трснутку оа више није лиферант. Међутим, као лифераит, он је био ослобођен; војне обавезе Зашто оада није позват на војну дужност чим је пресг-о бити л»-ферант? И квја га је> то могла пустути да побегно у Атину и да се на тај начин мзвуче и од војне дужности и од велике кркзичне одговорности коју је ма себе навукао пљачкањем државае касе?

№ №М [Т|1? Пре неколико дзаа ми гмо указали на фирму И. Милииић, која држи скривену своју робу по својим магацаиима у своме ршгкофу, и тр.чжилн смо од надлежнег власти, да аредузме кораке, да се ова роба рекЕирнра и по пени ко штања прода, какз Београд не би траео оскудиду у >кивотним намирнгцама. јуче је власт ибнеиада извршила претрес пиглгие н нашла: 80 џзкова брашн'', 80 џакова кафе, огромну количзну пиринџа и много осталих животних вамарнппа Изјављујући у име Београђана захвалност власти, ми је

молимо да изврши и претрес радње Свет. Стојадиномића овд. бакзлина који је пре недељу дана купао од јовице Мијаговића, овд. дрвар. трг. два вагона шећерд.

]| ПЕ НПШ — Јсдна пловвната адлуиа БЕОГРАД, 6 марта. Ужи и ихвршни одбор за прикупљање топлога одела за војнике одбране Беогргда, у коме су председник г. Сава Ангоновић, директор гимназије, секретар г. П*ра Петро вић, професор, благајник г. Т чС 1 Мжсимовић, тог. и чланови г. г. Јоаа Мшдраговић, пр фесор, П. К»ра Радовановић, новинар, Коста Јован> вић, имжањер и Божа Вучковић — одржао је у прошти четартак седмицу Н 1 тој седнипи донета је одлука, да се зз војникг снромашније, одбрзне Београдз, купи 6 сан дука сеченог дувзна и 30 ку> тија папира. Сем тога да се са офмцире одбране купи 6 кутија цигарета од по 500 ко мада, као и три кутаје специјалитета од по 500 цигаре

СКИЦЕ — Слумзај, бог^ти, шта вн у том Средишпом Одбору у ооште радите? Ниги нас за** шгићавате од од пљачке, нати нам набављате животне намирнице! иити кажњавате пљачкаше! — Ама човече. Није до нас

та за штаб одбране. овога да се купи извесна већа количина пешкира и рапа зз војнике одбране Бео града. И најпосле решено је да се изда и 1000 дииара у готовом новцу, коју ће суму команда одбране разделити најснромашиијим војницвма. , Мило нам је што можемо да констлтујемо да је овај вредни одбор посзигао осо- >•' Оитб дебар успех у својем !ј раду. Он је неколико хиљада ( грудњака, обућа, кошуља ка*Л пута, пангалона, поткошуља, I шајкача и капуљзча раздао бранионац-.ма Београда. Исто тако ту пре нека дак дао је колу српских сестаоз, да из- 1 ради зз 6000 динара веша за > војнике одбране Београда. Одбср и даље ппи“ус.ља прилоге у иовцу, како би и у будуће могао помагаги нчшим храбрим бранвоцимз у најнужна* јим стварима Оцбор држисвоје састгнке у Позсришту. Мз од наше стране честатамо овзме одбору па овако племеаитом раду, а гр’1)анима обраћамо пзжњу, ка овај одбоо с молбох да му и у будуће чизе прилоге за ову па* триотску сврху.

кривица. Ми чинамо шга можемо. Али да ли је то наош кривица, што цео одбор, односно гато сви чланови одбора нису самостална људ;:т> независнн баш од тих, кс.Је треба кажњавати. Ето прекјуче пошао Једаи члан средишиог одбс ра да изврши преглед једног мага-

Из Румуније - ПОВОЉНИ ИЗГЛЕДИ БУКУРЕШТ, 6. марта. Г: Ксотинеску, министбр фанзнсија, који је пре неколико дана поднео оставку услед не* споразума а осталим члановима у кабинету, повукао је своју оставку. У овдашњим кано политичким теко и дипломатским круговима, влада уверење. да је оввј преокрет у спољној полмтицивеома повољан по Спорззум

Д. С. Павловић, Н«ш КРИЈ РЕКЕ На испраном песку у јесењој ноћи Поред брзе реке далеко од боја Лежао је војник, огрезо у кр*и, Стиекајући руком сиажша прса своја. Борио се с болом, шт» ко отро* гризе •слабелу снагу и све иаде кида, Гл*дао је хладно костур своје смрти; Па је кришом, тихо почео да рида. Суве су му текле на* крваво лиц* И ко тмули звуци падали су доле А уадаси пови шз дубине срца Рекли су да живот «е*змевно воле Ммсли су му биле и гледи злослутни Управљени тимо иза многмх брда У крајнчку с«ла у малену кућу Далеко од њега, од модерних крда. И још млад је хтео да мисли м сања Ал’ га узе ропац и ом мирно паде А погледЈму оста укочен на страну Д а се још смејаху лепа уета младе.

ФЕЈБТОН

Д. М. Недељкознћ: II1Ш.. — Та ти се још нисм честито ни одмормо од јучерашњег дана кмјим си довео непрнјатељског ђвммрала у забуну а већ сад хоћеш па тако озбиљам посао то је непромишљено! — Ја, мојмодо, ме могу да доамолмм да ти тако стар чомвк мођеш. Па мад од ммјмх другова ни једам ме смедоше омда ја морамИ — Ади ти См синко уморам, нећеш мвдржата!? — Хрдброст чнна сме, она ■адвдадд и умор. — Е сммко, иека тш је алал српско млеко којим те је мајка звдојила. — Хмала та војаедо! И с тим речима ом спипа лет бом*

I би иеје му на кајишу бегу. ј Притегиу кајише ма реденику и натуче шубару на уши. — А сад пођи с Богом рече му мојвода при поласку. — Не ааборави да не смеш да умреш мое него шго упалиш комору. Смег је сме кмше кеја« али се •ближња брда све јасммје опртаааху. Где-где се вмђају црне тачке. То су немрмјатељске келозе. Дакле шта трсба да се чммм? Божа је ашао брао, далеко обидааеки оме прме тдчке. Бмо је аећ дчлеко одмакао од кеммтског бмвакд кад стаде, раскопчн гуњ па кошуљу ■ иввадм једну марамицу и прмтмсну је ма усме. Тм см ме Вамка, увек охрзбрила и ободрмла ма сваки посао, шапутале су његаве бчеде усм«. Тебе љубим,... а кад последњм дах у мемм траје ом ће само за тебе да по стојм! — Још једам пољуб,

затам оставм мараму на старо место. Закопчавајукг се продужи ход све орже ■ брже. У његовој глави се врзмвху разне мгсдн: мајка. отац, али ома... опа Вшка... о њој је мајвмше мислмо. Нм опавчо није кад је мзбио на врх виса. Кад сс сгустао нмза страму омазн ко лвне далеко наа њега. Шта ке то да змачи, мишљаше ом, колоне им тако далеко а коиера нм н«је ч«к ми овде? Сигурмо да се комора вадопнмла па се због тога ■ сама борба утншзла. А тек кад пм еде комора у вавдух шта ћс омда дв буде!! Чуди ме како да се ме судармх мм с једмом предстражом сигурно сам ммо* го обилааио. Аха ето меко се мнче отуд. Брже бмље легне у смег, ■вв^дивши револвер. Два не пријатељска војника ишда су прдво па њега ие видећи га. Божа се не мацаше. Тек када

га иагазише и спотакоше се о њега викиуће једав: — А бре, рацс, куд нађе да се извалан ту на пут куда ће наша комсра да прође? — Морс јадно му то његово изваљввање — оаћиће други — да не да Бог менв да се ја тако иаваљујем. — Мораћемо да га уклоннмо с мута да ме би правме сметње. — Држн га ти за једну и ја за другу ногу па да га одвучемо у андек од пута! И јадмога Божу дохаагише за ноге па у смрзнуту јаругу убацмше. Кад ова мепријатељска вој нмка подаље одмакоше Божа устаде и одмаче се ива јару* ге још јсдно сто корачаји ■ чуч»у у снег да га ие б« омазили. Мзмерп очима пут којим све има даиде— беж» ако остане живодужасне експловмје коју је спремао. Дакле, мишљаше он, ово