Стража

Стгар? 2

С 1 Р А Ж А

ћрој 69

је узрок одбијању преговора са Аустријом и Немачком тражење Аустрије, да се преговори не вс де око каквах већих територијалних комаензапија, већ једино ради исправке границе. И како оваквим решењем та лијанско питање у Аустрији не ба било решено у духу италијанских тежња, римска је влада одбила да преговара, из јављујући да ће се и даље држати резервисано. Услед овога верује се да ће и аустро-румунски преговори, који се воде у Букурешту, бити прекинути. пошто деле гати немају овлашћење да преговзрају 0 каквим тери торијилнимуступцимавећ само о проширењу права Румуна, али у сквиру хабсбуршке монархије! — Прнпреме за анцпју СОЛУН, 9 марта. Један члан дипломатског кора, који стоји у врло добрим односима са талијансквм послаником на Солунском двору, изјаснио со овако о даљем држању Италије поводом питања о окупацији Тријента. — Једно је неоспорно: кроз неколино дана Италија ће мо рати да ступи у акцију, да би цресекла пут свима не* споразумима који би насигурно избили кад би дошло до окупације Тријента Данас је готова сва јавност у Италији уједињена и енергачно тражи Од владе да се једном већ нзиђе изрезервисаног положаја. Италија се данас налази пред Рубиконом, и судећи према узбуђењу и грозничавом раду на поправци фортица на граници, мораће се река прећи.

91 он шт — Прнанање нашнк сбавезнииа Енглеза. НИШ, 9. марта. Његово Височзнство Пре столонаследник Александар првмио јуче у Крагујевцу ге-

Ј. В. Нешићева:

Уцобибачима Зашто тако глобиш, мучиш Сиротињу страшно бедно?! О трговче, о лопужо, У теби је срце ледно. Уцењујеш, глобиш, араш, Ти бестидни срамни створе И подижеш цене роби 0 лопужо, о злотворе. Ти не знаш да ти је душа подла И да је прилепљен на твој [образ срам, 0 трговче, о лопужо, уцењивачу гадни За тебе је катанац, нож и оштар кам. Крагујевац, 1915.

рерала Пеџета изванредног изасланика Његовог Величанства Краља Ђорђш V. На овом свечаном пријемутенерал Пе џет предао је Његовом Ви сочанству Престолонзследни* ку иввесан брмј енглеских сраена Св. Михајла и Св. Ђорђа, ордена Бата. војних крсто* ва и медаља. Његово Височанство разааваће ова одли ковања заслужним командантима, официрима и војницима. Одликовања за учињене услуге савезничкој ствари за време ратовања раздзваће се после свршетка рата. Но са обзиром на до сад осведочено јунш1Тво српске војске Његово Величанство Крзљ Ђорђе благоизволео је још сад подарити извесан број одликовања нашим ратницима

Леди Пеџет — Стање адравља НИШ, 9. марта. Стање здравља Леди Пеџет, јуче по подне, било је : температура 38 са 8, пулс У6, дисзње 22, сензориум чист, неколико нервних феномена.

— + Војтех Воца инжињер Крушевац, 2 марта. Рођен од оиа Словаки у Винкозцима, у Слазонији, али по осећањима Србин од главе до пете, како је говорио, живео и радио за српгкр мисао, а идеал му је бго ства рање Велике Србије и уједањење Српства. Своје техничко (бразовање стекао је у Прагу и онда жељан да послужи (рпском народу, био је неко време на пракси у Боснв, а потом пре годину дана дошао је у Србију, и то овд и ступио на рад у Наупари. у службу Француско-Српског Друштва. Рат га је затекао овде, и он јг ступио као до брсвољни писар на рад V овдашњој војној болници. Ту је неуморно бдио и радио, а у слободним часопима рада, одлазио је болесницима и рањеницима, и неговао их братски

ФејћтоН

М. Арс.

Била је мрачна и пуста је сења ноћ као пакао, ситна киша из натуштеног неба непрестано сипила, док хладни ветар је дувго кад јаче кад слабије, носећи спбом ситне пахуљице снега. Црна, јата гладних врана тужно су грактала слетајући до земље и дижући се у висину као да су ишла Богу на тужбу против пусте јесени. Иначе свуд тишина... На месту где се мало раније, крвава сцена догодила владао је дубоии мир, рањеници су давно изнети. Наоколо лежале :у још свеже људске лешине. делови тела, и локве крви усирене,'гаврани и дивље зверпње већ су

и срдачно. На тај начин, хотећи, да се одужи опште-словенској дужносги, усред тога плодног рода, снашла га је тешка болест, којој је и подлегао 1 марта ове год. На 14 дана пре смрта положио је чгклетву на п дансгво и баш тада, када је желео, да двојином више ради а бори се, пао је, вршећи дужност. Био је одличан друг и ка рактер, одлично васпитан и спреман у свој ђ дужности. Умро је уЗОгодиаи. Жалимо за овчм млалим животом, који је могао још много користити. Нека му је лака српс«а груца коју је волео, и за коју се жртвовао. Бог да га прости!

ИЗВЕШТАЈИ Српском Црвеном Крсту Од Петра Петровића, ратног заробљеника у Дрозен дорфу, примкли смо једну карту, адресовану на г. Све тозара Мајормарковићз, чиновника у Крагујевцу. Пошто нзм је та карта враћена из Крагујевца са ознаком: ,непознат", позивамо г. Мајор марковића да нам саопшти своју тач^у адресу, како бисмо му ову карту могли послати Од Берлкнског Црвеног Крста добили смо извештај, да је српски држ вљанин Душан Т. Ђорђевић, из Десковца, према саопштењу заповетнишгва логора у Пархиму, здрчв. Петар Ланер, глумац, извештава своју жену и пријател>е, да је 30 оитобра пр. год. заробљен у борби на »Дебелом Брду* испод Мед. ведника, и да се сада налази као зар^бљеник у П-гој болници у №§;уте§уег у као бол • ничар. Моли да му се бгр пише. Јордан Ј Лекић, пешадијски кзпетан, 1 пука, 1 пози ва, јављз својима, да јв 12-ог новембра пр. год, на положаЈу ,Врачје Врдо пао у бор би и да је после тога 48 дана би^ у 28 резервној болници у Кбзге^ у у Угарс?<ој а одатле је упућен у бању Розијеп Вас!,, где се и дзнас налази Вели да је до сад преко 30 писама и карата писао к^ћи,

отпочели свој крвави посао. Поред ј Ј лног онеспособљеног за борбу топа лежзо је једав тешки рањеник. Граната се бала распрсла крај то па и беше му одбила обе ноге, И он до мало пре херој, силиа брана 0 коју се дробио непријатељ отаџбине му, он, који је са својим топом. од кога се никако нераздвајаше, правио ув^к огетне губитке непријатељу, лежао је сада рањен, смртно рањен. Хладни јссењи ветар играо се је са прамењ а м његове крваве косе и крајевима крвавог одела. Полако отвори очи. Изгледа* ло је да се повраћа из несвесвестице у коју беше пао због многог губитка крви. Неко пријатно осећање озари ње гово измучено лице мутним очика погледа око себе па онет клону главом. Био је задовољан и на уснама му се лепршао задовољан осмех. Питао је сам себе, да ли

али да никаквог одговора није добио и моли да му се на горњу адресу јаве.

№ шм шђ Несавесни трговци. Пресудама полицискии вла сти кажњени су по закону о помоћи невољнима у рату због продаје намирница скупље него што је прописано: Когта Јовановић, трговац у Београду са десет дана затвора; Никола Марковић, касапин у Пожаревцу са петнаест д^на затвор?; Милован Јовзновић трг. у Аракђеловау сз петнаест дача затвора; Жи војин Карановић бакалин у Крагујевцу са петнаест дана затворг; Леон Или, трговац са петнаест дана затнора; Пав ле Варјачић, бакалин у Кра гујевцу са петнзест дава затвора; Јоца Марковић, кафе џија у Београду са двадесет дана затвора; Тодор Пери шић, каф(џи|а у Београду са лвадесет дана затворз; Коста Мијатовић, бакалин у Беогрзцу са десет дзна затвора; Персида Ристић, трг. V Београду са десег дана затвора и; Ђорђе С Илвћ, бакалин из Београду, ј дан пут са десет а други пут са тридесет дзна затвора; - ила са одговарајућим новчаним кззнамг. Све су пресуде постале из вршне.

СНМЦЕ Не роштује ценовник Г. уредннче, Ономад купујући дрва ка дрвзри, погађао сам једнога таљигаша. — Али то је исти кварт, а по такси си сувише скуп, одговорих му. У томе тренутку наилази хандарм са линије. — Војниче, — рекох му, молим те посредуј код овог кочијаша да поштује таксу, јер ми тражи вчше него што је прописано. — Е, госаодине, узми де једног од оких што поштује таксу, јербо овај видиш не гшштује је. ЂОКА.

је сањао или је истина видео седога краља, где као прост војник пуца из пушке и хрз* бри војнике 0(0 себе, и неки унутрашњи нанзн гонио га Је да устане и да иде и даље. да се бори уз! краља. да се диви његовој трабрости. Но видевши својеонеспособљене нсге болно згрукао и глава му клону на кзмучене груди, Ветар је и даље звиждао кроз голо гргње и губио се но мрачној гаанини, која је зјапила као кква рака. Киша је све јаче задала, перући трагове крвае и очајие борбе. Звериње г осећајући вру ћу крв, која се пушила из тела палих јгнака страшно урликало, и пњено страшном непогодом сиазило са пусте планине у кјој је страшнз смрт пироваа свој крвавк пир. Оп лелг дрва стајалз су као аветињедовијајући се од силнога ветр. Далекв нгде у даљини,

Пут генесала Пеџзта Данас пре полне, отпутовао је из Крагујевца за Скопље, енерал Артур Пеџет, да обиђе своју болесну кћер,леди Пеџет. Преведен у ашву Последњим указом Њ. В. Престолонаследника Александра преведен је у активу резервни ганитетски мзјОР Ми* лутин Р. Живковић. Банкет у наст Пеџата Си-оћ је у крагујевачком официрском дому, био приређен банкет у част ггнерала П'.џета, који је у Крагујевцу предао Војводи Путнику одликовање којим га је одликовао еаглески краљ.

Синоћ су стигли из Фрзнцуске у Ниш, десет нових француских лекара. Они ће бити упућени на рад у болницу, у једној вароши у унутрашњости. Седника општннсног одбора Јуче је одржана одборска селницз у згради београдске општиие. На седници је решавзно о набавци животних нгмарница: брашна, шећера и других за наступајуће празнике. Забрана Врховне Команде Изпсштгва се грађанство, да је Врховнз Комзнда у смг4слу већ издатих. наређења, а у циљу спречавања заразних болести на војишту, забранала почез од 3 свог месеца па до 3 априла ове год*не све посете војницима по болницама на војишту, а тако асто и посете војницима по командама од стране њихових сељака и мсштанз. Забрањено торбарење Министар Унутрашњих Дела !ооштрио је свсју наредбу, којом забрањује, због ши^ења заразе, ношење старог одела и других ствари по кућама.

светлуцала је ватра. Рањеник је видео, али се није могао дићи, јер надњегово*( главом беше већ смрт раширила сво ја крила. Он беше з^спао. Сањао је своју отаџбину дотле поништену, незнагну, малу сада моћну и силну и радова'пе се будућој срећи своје отаџбине за коју је своје највеће благо дао. Живот свој млађани није жалив. Ветзр је полако умирао у планини као да је био побеђен јунаштвом и трпељивошћу ове жртве у чијој се души живот постепено гасио. Киша је била престала, мутни облаци су ишчезавали са хоризонта. А у даљини се је зора појављивала носећи собом свеж живот. Горе, на пустгј планинв лежа) је он, ук^чгних очију са зздовољним осмехом на уснама.