Стража

Број 72

БЕ01 РАЦ ПЕТАК ,3 МАРТА 1915

Година V

Ст»н Реданције п Ддмин.: Косиајска јгл . вр. 22. Огласи се двју у Адиив. Ценг рЂрђеиа. ! аплаћена сеписма не приадју. — Рукописп се не не нраНају.

□маа, рукопнсе, новац и г»а остало што се одиоси г<е лист, слати власништву лпста.

Адреса ва тмеграае. .СТРАЖА- - БЕОГРАД Претнлатл «а Србију ■ а иимж на годину . • . Дпн. 12.. гжест мвсецп , 5., туи месеца . . I., један месец . . 1,претплата за ниострапстго иа пешти: ка годииу . . днн. 30,, шест месеип . , 15,. трн месвца . , 7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092 л* ДаВ у О Ч Ш>е аоДНс. 1ЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1С92

Пред падом Черновице . БУКУРЕШТ, 11. марта Јављају из Маморнице следеће: Како у руским војним круговима влада уверење, да би реокупацијом Черновице био сасвим сломијен даљи отпор аустриских трупа у Буковини, то је после ратног саветовања под царевим председништвом уиућена наредба команданту оперативних рускихтруоа у Буковини, генералу Ловрантијеву, да и по цену великих жртава заузме Черковицу што пре. Одмах после овога генерал је са штабом обишао секторе и учинио потребне припреме за генерални напад.

I) ВБ1НХ ШЕ1Ј Наш ерадијш! шрт у вошм врјнша У сваком житу има куко ља па тгко исто и у сваком сталежу има врло чбснихљуди, али има и таквих које би најблгже могло наавата не ваљалпкма. . Стварање кривица а нај гаднија подметањз и најчести тијим људима у Србијк, то је биладевиза огромне већизе полициског режима у зло гласном времену посчедњих Обреновића, Али за послед н>их 10 годана као и свуд^ и у полициској је струци учи њен знатан преображај. Знатан број људи у овој струци појмили су свој позив онако, какав треба да]е, и свим силама радили су и раде да своју струку уздигну в ону висину на којој и треба полициска струка да буде. Зби ља, ови људи нксу жалили ни труда ни жртвовања да ову тако важну струку очисте од оних многобројних емикропа из владавине последњих Обреновића и да у полицију ловеду што честитије људ^. Благодарећи њиховом труду и раду, ми, збиља, данас имамо и у полициској струци врло спремних савес ■их и честитих људи. Али се на жалост, у овој струци још и данас налазим остатак ре жима, последњих Обреновића, који својом нискошћу и поквареношћу бацају љагу на цео полициски сталеж. Мени се кожа јежилапред

оним ужасом ке8?љзлс"гва, ко је је један полициски срган, сам у једном друштву при чао кзквим се је све ниским и галнкм срествима < лужио, прогив једног, по његовом со^ственом признању часног и исг-равног чокека. с&мо да га као партиског противника сруши. А оваквих тинова још и данас у полициској, струци није незн^тан број. Ја се не чудим што овакви типови налазе заштите код појединих виђенијих људи, који нису из времена последњих Обремовића на својој кожи осетили неваљалства ових, па не могу људи ни да замисле њихову пскваренсст. али ме зап^епап>ћује факт, да овакви типови, још и даиас нал^зг заштите код појединих виђенијих људи, који су вз вла д?вине последњих Обреновића на својој кожи осетили сву гр о з о т у ових покварених људи. У једној држави може бити само онда среће и напретка кад сваки буде свестан опште заједничких интересз; а на првом месту државни службеницн; кад сваки буде вр шио своју дужност и кад сва кн државни службеник буде знао, да он у служби немо же и не сме имати своје во ље, већ вољу закона, а све дотле, док буде било чиновника, који мисле, да су они на првом месту политички и партиски агенти па тек после државни службеницг, такав њихов рзд не само што ће доносити штете држави, жећ и ј очигледне штете странци

коју онм тобож служе, па ка која то странка била, В. Јоксић.

Пшемисл — Брвјно стање Гарнизон у Пшемислуимао је у почетку 150 000 људи. Парламенгар, који једошаоу наш логер; црнио је, да је у њгму било 130 000; према списковима, око 1 марта, било је 126 000. Није било места бојазни сд епидемије у Пше« мислу, као што се претпостављзло. Број болесника мали је; Иазк број оних шго пате од ск.рбуга износи око 20 од сто.

Или — или - Решење пребпеша у Средоаеишиоп Мору ПАРИЗ, 12. марта. Под насловом „У Игалија* Журнал де Д<ба доноси у в.дни чланак у коме се тре тира акцчја енглеско фрзнцу ске флоте у Дзрданелима и даље држање Италије. У чланку се између осталога вели и ово: Акиија француско енглеске флоте против Дарданела веома с живо коментарште у иолитичким круговима а била је предмет необично јаке ди скуснје у парламенту. Акција је толико заталасзла поли тичку ситуапију да чзк и она који су склони неутралности признају да заузимање Дарданела постављајући питање о решењу проблема у Сре«

доземном М^ру, не допуштз више Итали;и да остане у стра ну нем посматрзлац у великој ликвидаци;и која се спрека. Данас се Итзлија нглази у следећем положају: или да остане савезник Немзчке и Аустрије и да се одупре акцији флоте енглеско-француске или да створено приђе силзма вз Споразума, како би нова рав нотежа у Средоземном Мору била успостављена уз суделовзње Игалије, а не против ње. Нема ни једног Талијана који између ова два правца не увиђа опасност првога а потребу другога.

IК«) — Пораз турсках трупа ПЕТРОГРАД, 11 марта После двг деевне борбе к~д Зајдек;енз, у долини Алзшке руа, Турци су 10 мзрта одби |ени ка Дејеру. Нзши су за робили три турс е чете и знатну количину муниције.

[|. Одпиновање В. Кмеза Михаили ПЕТРОГРАД. 11 марта. Орден Св. Ђорђа V степена, подарен је команданту кав каске дивизије Великом Кнезу Михаилу Александровнћу који је у јануару, за време борби око заузећа кланаца у Кар патима, доводио живот у опасности, излажући се шрапнелској ватрн н храбрећи вој

нике, даЈЈћи им пример јунаштва Он је знатго припомогао развоју операција кад се, између 14 и 24 јануара, одупро назали много веће непријатељске силе, у пргвцу Бима—Стармјаство, а по том је прешао у офзнзиву.

Цар — Повратвк у Царско Село ПЕТРОГРАД, 12 марта. Цар је стигао у Царско Село јуче у 10 часова пре подне. На станвци сч г дочекали: Цзревић, Велике Кнегиње, Предгедник Министарског Савета Горемикин са свима министрима. Предгедннк Министзрског Савета чесгитао је Цару, у име владе, на заузећу Пшемисла.

— Талијаксиог пзрлаиента —

РИМ, 10. марта. — При крају седнице парлзменга, Саландра је усвојио да се парламенат одлсжи до 20. априла. Г. Курати је тражио да парламентски одмср буде краћи због полвтичких прилика и да пзркаменат настави рад 2. априла Саландра је изја' вио, да влада и не помишља владати без парламента; влада предлаже мало дужи одмор, да би могла концентрисати своју пажњу на питања унутарње и спољне политике, Што се тиче спољне политике, влади је више пута по-