Стража

Стоава 2

С'! Р А Ж А

„велико“ открића, да су сви велики људи били чнсгокрвни Немци (Уо11ћ1и{;§сгтапеи). и Леонардо да Винчи, и Рем брант, и Галилеј, и Рубенс, и Волтер, Шекспир, Рафаел, Анџело. Дидеро и т. д. Није потребно више да наводимо примере ради потврде кашег мишљења, да су Немци систематски и да су дивно синтезирали Канта са Рајмерсом, ,,хуману“ теорију са зверском практиком. У данашњем рату Немци су хтели да своје теорије приведу у праксу, али су заборавили да од теоријеи праксе има и сувише много препрека и да често пута теорије пропадну а да нису гогле успети да се и најмање остваре. Да се са погрешном теоријсм изгуби и сам њен теоретичар

Мншљење руоке штампе

Држање бугарске владе у данашњем европском конфлик ту изазвало је негодовзње у свима круговима у Петрограду. Данас нема ни једног Руса, који не би о Бугарској говорио, као о издајнику Словенства. Док се пре о Чесима говорило као о словенским јудама, данас се то јавно говора за Бугарску. Бугарски посланек у Петрограду г. Маџаров, који је у Петрограду уживао неподељеке симпатије, данчс је потпуно усамљен. Руска званични кругови одр жавају са њиме само у толико везе, колико то изискују званични односи. На јед ном балу једног словенског удружења, бугарски иосчаник није ни позван, и кзд се је он после пожалио предс днику друштва, који је иначе угледан политичар, овај му је бсЗ ккаквог увијања одго ворао да би долазак представник! словенске државе, која се не бори са осталим Словенима и њиховим прија тељима за право народа, унео незадовољс!во и нелагодност међу оне, који су се са пуним срцем радости, окупили

да манафестују своје сл )венске осећаје. Руска штампа је готова сва против данашњег држања Бугарске. „Реч* у своме последњем броју замерујући сштро Бугарској пита се: Да ли је збиља власт др. Радославова толико моћна да се у Бупфској не може наћи нити чО' века нити странке, која би могла да истр! не Бугарску из ове вратоломне политике.

Зар у Бугарској нема данас више људи који би имали то* лико храбрости да овој пу столовини стану на пут, и да чамац Бугарске привежу за огромни брод Словенства, ко ји данас крши силће таласе Германства! Али нека бугарски власници не забораве да се у Р/сији све бележи и да ће јздног цана доћи до суда, до страшног суаз! —

Гопц у Софији — Квнференција са др. Радославовом СОФИЈА, 15. марта У своме путу зз Берлин, фон дер Гопц за* држао се у Софији и посетио је бугарског министра председника др. Радослзвова. Кзко је после ове посете др. Радославов отишао у двор код краљз и затим је после аудијен ције посетио фон дер Голца у немачком посланству и код њега се задржао пун сахат, у овдашњим дипломатским круговима прндају доласку фон дер Голца веома велику важност. У доброобавештеним и блиским влади круговима говори се ла је фон дер Голц понудио Бугарској преко Радославова знатне конце* сије, тражећи да ова и даље остлне неутрална.

За нас — Бпаготворне потпоре НИШ, 15. марга У знатној и благотворној потпори која нам већ месецима пристиже из Енглеске, заузимају врло угледко место два велика енглеска добро* творна друштва: „Друштао Енглеског Црвеног Крста" и .Удружење Амбулације Св. Џона“; само у двемисијепо слала су ова два друштиа Србији, поред 12 лекарз и 36 сестара и болничара, још и врло велику количину санитетског и другог материјала. Једна је од тих мисија у Скопљу (главни лекар Др. Бзрије) а друга у Врњачкој Бањи под предвођењем капетана Бекета, иначе проф:сора оксфордског универзитета, који је уједно и пунимоћник поменутих лру-

штава. Али је помоћ ивих двају богатих енглеских удружења слата и кначе у Србију, било у виду потпоре некојим од енглеских мисаја које раде у Србији, било у виду прилога Сраском Црвеном Кр сту. Од њих су стигле у Србију врло знатне суме. Српски народ уме да буде захвалан. Он ће се и после минуле опасности увек радо се* ћати ових својих великих добротвора, а њихов пуномоћник, капетан Бенет, као и сви чланози једне и друге мисије, бвће по свом аовратку у завичај тумачи усрдних пријатсљских осећаја, са којииа су предусретана у свима слојевима српског друштва.

Шташријн Драг. Грвтш^а и Друга потреОна ]е једнз дезојка за шијш новин?.

ћрој 75 ■ ""

Из Бугарске — Д-р Даиев и Радославов СОФИЈА 15 марта. Јуче у 4 часа по подне посетио је д-р Радославова д р Данев шеф прогресивне либералне странке, У круговима либерал гсвори се, како ова посета стоји у вези са важним промеиама у давашњем политичком жпвоту Бугарске, Такође се говори у истим круговима, да ]Т између Ра дославова иДанева постигнут споргзум и да ће д-р Данев у току данашњег дана бити примљен код краља.

С обзиром на то што је цена стоца скочила Месни Оз* бор у седнани својој од 14. ов. м. одлучио је да цена кесу буде ова: 1 кгр. гове ћег меса 1.40 дин. св&њског меса 1.50: телећег меса 1.60; чисте свињске масти 1,80; сарове сланине 1 80; чисгог са ла 1 90; суве сланине 2 00' сузога меса 2.00; шунке барене 5 00; шузке небарене 2.00; шваргле, кавурме и сув х кобасица 1.60; чвзрака 1.40 дин. Сем тога прописана је цена и за јагњеће месо у 1 60 д. за 1 кгр. Ове цене по.чињу важита од 15 ов. месеца.

Ил. Живанчевић Ох, и ш т тада шобш славу (Посвета брату, ђаку наредннку) Кад одјекне тупа митраљеза јека, Загрме топови, са дивовским гласом. И нежно се срце, леди у човека, А облаци дижу нервозним таласом, Кад фијуче куршум и настане звека Сабаља и ножа ужасних и кобних, И ледена језа подиђе човека. Гледећи крв врелу душманина злобиих. И шарено небо у црно се свије, А под њим се фијук кур иума разлеже. Крв невина тад се потоцима лије, И од јада дах се у грудима стеже. Ох, па ви сте тада задобили слачу, Ообедници дични са „јадарског Боја;

И ставили венце лавора на главу, — Доказасте да сте Обилића соја!. Крагујевац, 1915 год.

Из 01ШТИНСК0Г одбора На јучерашњој седници опгатинског одбора пор?д осталих питања преседник општи* не београдске прикладним го-. ^ вором учинио је иомен пок. М^ловану Маринковићу, бив. председнику општине београдске који се својом вредноћом одликовао од осталих председника. Слава пок. Миловану Маринковићу. Војници одбрш Београдг Иницијативом Месног Средишног Одбора, решено је да војници који се налазе у саставу одбрше Београда, добију по 3 динара дневно за Ускрс. Неха је хвала Средишном Одбору. Продгја у ваоодној проазшц« Народна Продавница, која је још данас требала бити отворена, баће отворена тек у среду, пошто сузасадаодређени за прода(у само они артикли, које је Одбор реквирирао од трговаца. Шећер и остале потребе стићи ће тек у току данашњег дана. Раппоред стц^иих двкара Санитетско оделење Министарства војног у споразу* му са санитетским оделењем мннистарства унутрашњих дејла ради на распореду стра( них лекара који су се пријавили да раде у Србији, сви ће бити распоређени у бол- • ницама у којима се осећа потребз. Страни подгници У министарству унутрашњих дела има једаа велики број молои странцх поданика, који траже да се приме у српско поданство. Зз оузбфњб зараза Дожавни одбор за сузбијање заразних болесги, оби-

ФЕ/БТОН М. М. Николпћ: Старац — А где је сад Мухарем? упита ]едан од мојих четних другова. — Ето га ту у својој кући. У том се отворе врата и унугра уђе један средовечан човек, црне масти, са дугом црном брадом, црним усуканим брковима, црним упалим очима и са чалмом на глави. Понизно кам се поклони и приђе, те се поклони и приђе, те се поздрави. Онда погледа у старца, па поче понизним гласом: — Оарости м«! Много сам ти згријешио и много сам ти пута живок загорчао,.. — Ја ти араштам, Мухареме, јер сам сад срећан. Сад су дошла моја браћа. Срби* јанци! одг-вори му старац ве-

Селим гласом. — Је ли 10 Мухарем? упитасмо старца — Јесте! Али му немојте ништа чинити! Ја сам му све опросгио. Ми се згледамо и останемо седећи. Мухарем нас позове саојој кући, да нас он штогод почасти, а ми драге воље пођемо опростивши се са старцем. Кад смо полазили, а старац ми шапне на уво: — Само му немгјте ништа! Ја сам опростио. — Добро, не брини! одговорим ја и одем. Успут један од наших почне питати Мухарема, како је живео са својим суседом, али Мухарем прилично оћуткује. Видело се по њему да се био уплашио. — Много сам му згријешио, али он ми прашта! рече Мухарем најзад. — Али Бог ти неће опро* стити! додаде једаи.

Кад стигосмо до његове куће он пође унутра и позо* ве нас, али му ми наредисмо, да пође са нама у логор. Он се уплаши и упита нас. зашто га тамо водимо, али ми само поновисмо наредбу и сн, не чмајућа куд, пође са нама. Један од нас оде код ко мандира и саогшти му, да смо довелв једнога од најве ћих зулумћара, који је неким чудом остао у селу и дочекао нашу војску, и у лсто време нсприча му што нам је старац причао. Командир га саслуша и нареди да се спро веде на положај где ће бити суђен Тако Мухарем буде спроведен и стрељан. После неколико дана ми смо отишли напред, јер су су наше труае биле заузеле још неке положаје, а ми смо се морлаи примаћи ближе њима. Ишли смо још даље само напред. Али дође један

дан кад се морадосмо повући. Прво смо били по један дан у лва села, а после тога до ђемз у оно исто еелогдесмо ухватили Мухарема. Нисам хтео ићи код 01 ога старца, јер ме беше срамота да му ја, Шумадинац, изађем на очи — побеђен. Једног јутра, још се не бе ше добро Свануло, ја сам седео пред шатором и ложио ватру, кад приметим старца како ми се приближује. Хтедох побећи, али не могадох устатв, као да сам био зако* ван на камен на коме сам седео. — Добро јутро, младићу! поздрави ме старац. — Добро јутро! одговорим ја не подижућн очи са земље. — Опег'се виђесмо... А што сте дошли натраг? Да нијесте неђе уступили. Старац ме је познао. Ни сам могао ништа друго већ да му кажем шта је и како је.

— Ето, стари, морали смо мало натраг.. Па не може се баш једнако напред.. Али ми ћемо се опет вратити. . — Шта ћеш, Божја воља! А да ли ћемо и одавде морати ђегођ ићи? — То не знам... али ако видиш да се ми одавде кренемо, з ти хајде са нама... Нећеш взљдч остати да те Швабе овде затекну? Одмах би те убнли! — Ко оно ви Мухарема... А што га, Бога ти. убисте? — Искусио је праведну каз* ну. Бог му је платио! У том чујем неку грају, видим да се војници саремају и одмах се сетим шта је. Покрет! — Старче, мора се и одавде! рекох му. — Куд ви, ту и ја! И онако сам раније мислио да идем у Србију. Сзд ми бар не треба пасош! И старац је ишао свуда са нама, а сад чујем да се на-