Стража

Број 76

БЕ01РМ УТОРАК 17 МАРТА 1915

Гопина V

Ст«н Редакције о Адмпи.: Космајска ул. бр. 22.

Огласи се дају у Адмпг. Цбна утврђена.

Рвплаћенасеппсма не прн■ају. — Рукописи се не не враћају. Ожама, рукописе, новац н остало што се односи :а лнст, слати власништву листа.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092

Адреса за телеграме. ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на годину . • . Дин. 12шестмесеци „ 5,, трн месеца . , 3,, једаи месец . , 1,мретплата за ппостравсио на пошти: на годину . . дии. 30.„ шест месеци . „ 15,, три месеца . „ 7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА Излади 1 В*КИ дан 'јГб Ч. пре подне, ТЕЛЕФОН ШТАМПдРШЕ 1092

Окупација Тенедоса

— Наш извештај —

СОЛУН, 15. марта

После саветовања у француском посланству посланици Сиоразума посетили су шефа владе г. Гунариса и саопштили му да ће савезна флота извршити окупацију острва Тенедоса. Одмах после овога одржана је у двору под краљевим председнишгвом министарска седница, накојојје решавано о окупацији као и о даљим мерама које ћеГрчка предузети! Окупација је изазвала сензацију у политичким круговима. бантјаго

— Једна потребна опоиена —

Како је београдски месна одбор с великом тешкоћом и заузимљивошћу набавио и по^ следњи вагон шећера из Ћуприје, та количина шећера неће бити довољна ни за недељу дзна за Београд, то је потребно да се одмах предузму кораци аа вабавку веће количине шећера са стране. Исти је случај и са брашном као и осталим животним намирницама. Скрећући пажњу Краљевској влади на ову околоост, ми је молимо да што пре предузме потребне мере те да се београдско становништво снзбде с најнужнијим животним потр бама. Ако се ово не учини одмах, несавеснв трговци — пљачкаши гросиСЈИ који су данас у очима Београђана прави друмскп разбојници, тек ће се понова латити ординарне пљачке, аБеограђани нису осуђени да трпе ште7е од Аустријанаца а двогубу штету од наших Аустријанацз а 1а Лука Милишић и Паја Ђ. Мијатов! Н. Која је вајда општине што би она све учинила за добро становништва, кад њој нико од државних ор г ана не излази на сусрет. И кад држава то не чини онда )е дуж^ост њезина да се сама постара за становнишгво. Влада рукозоди ратом, па је и дужна да се стара за ста НОВНИШ 1 ВО које није у рату. Руководећи се праведним и

хуманим мотивича ми се на дамо да ће Краљевска Влада одазвати аотреби Београђана.

— Писмо једног поштара Г. Уредниче, Взш чланак о псштанској неуредности под режимом данашњег начелника бледа је слика корупције и крајњег неваљалства које у овој струци влада Ја взм ово тврдим као по несрећи поштар. Као пензионар био сам принуђен да служим као дијураиста у мојој струци, јер хеца траже хлеба, а партиска обест ба цила ме је у пензију без кри вице. Кзд је наступио овај рат ја сам по дужности и ако у 47 мој години дошзо на вој ну дужност. Принуђен овим; а и у интересу саме војске којој су потребне истините и праве вести примио сам се да будем ревизор свију новина. и шта мислите да сам урадио? Нчшта штетим и себе и сва уредништа, јер не само ваше но и све остале иовине добијам ила неуредно или, (а то је готово правилнс) увек много мање бројевз, или добијем по 4 датума одједаред; и то прво соследње бројеве па затим од ранајих датума. Српска пословица лепо каже да од главе риба смрди. Кад неваља управа, није нико луд да буде уредан, изузетнима част и поштовање, али је правило овако. Баш лист примио сам у марту овако: 1-Ш 40 броја и то допкан, 2-ог 45

Iопет доцкан, 3 ћег 40 такође доцкан, 4 сг 75, 5-тог 75, 6 тог 30, 7 ог 60, 8-ог 55, 9 ог 40 и 10 ог 70 броја. Можете мислити колико сте само за ових 10 дана морзли изгубити јер ми је војска више за љубав и оно мало предатих бројева ку повала! Милутин К. Радовановнћ војни поштар комб. див.

— Шта иисле Талијаин —

РИМ 15 мзрта. У талијанским војним круговима пад Пшемисла изззвао је живо интересовање. Ј?дан талијански виши официр из главног штаба изјавио је јед ној личности из дипломатског тела, да је Пшемисл од много веће важности, но што се то иоже мислити, После пада имзмо се надати пчду Кракова као нечему, што мора да дође, нешто што иде твојим природним током.

1ш1ј 9 п — Шта о томе ииопм једаи иеиачни ОФИцмр. Букурешт, 15. марта. — Интересантно је шта о положају Немаца мисли један немачки виши официр. Он је у рвзговору са уредником „Димињаци“ рекао, како он више не верује у ма какву успешну офанзиву Немаца. Ми смо у последње време имали пораз за поразом и то је унело ужасну пометњу у наше трупе,

и оне више ником не верују, па чак ни самом кајзеру, који веома често обилази борбенв фронт и у циљу подизања морала код трупа. Ништа нас нвје тако поражзвало као иаша неуспешна офанзива у Француској, где нас такгика генерала Жофра ломи Руска успеси према нагаем фронту још су више по јачапе демораи код нашихтру! па. И ја се бојим да ћемо кроз кратко време морати да обра зујемо једну армију која ће иматп за задатач да ватром и ножем одржава морал код побуњеннх пукова.

— Кано је извршена оиупација —

Солун, 15. марта Окупација Тенедсса изазвала је у политичким кру говима крајње запрепашћење, јер се нико њојзи није надао. Пре но што ће се извршити окупација нд адмиралском броду одржао је савезничка поморски савет конференцију, на којој је решавано о оку пацији. После једногласног решења да се окупација извр ши, и то из виших стратегијских разлога, комзндант флоте, известио је о ов ме решењу посланике Споразума у Атини и молио их је да о овоме известе грчку владу. После овога један капетаи са неколико војника искрцао се на обалу Тенедоса и у присуству гувернера острва побо савезничке заставе и прокламовао окупацију.

Гувернер острва изнестио је о овоме своју владу в тра* жио инструкције. Сантјаго

— Араб.љани се буне МИЛАНО, 15. мартз. Дејство савезника у Дзрдааелима изазвало је омањ? побуне у малоазијским приморским гарнизонима, у ко> јима су у већини Арабљани. Овоме се приписује као нај већа заслуга енглеска про паганда код зрапских првака. Неколико најугледнијих трговаца, међу њима има и неколико свештеника упутили су проглас ва Арабљане да се не боре гротвв Енглеске и њезиних савезника.

+ 69Ј8МЗВ [ТсП-ћ (супленту I. краг. гпмнагије и рез. пешад. поручн.) ...Дошао је тај час. Колико сјмо искреких ,суза! Колико је само донро изгубљених на да и изненвђења, колико дубоких туга и очајања, заједнвм јединнм животом, оним штурим и већ безцењеним животом, који се као плева растура и даје ништити!... Падало је дубоко вече. Стишај сутона будио јеуспаване животе да га се нагледају и надиве. — Какав само глас! Снуждено лице, опало и изгубљен^, тешко и зачуђено, оно исто весело лице младога ђака губи се и тоне.