Стража

0Г.

Број 77

БЕ01РАДСРРДА 18 МАРТА 1915

Гопина V

и ■»

'к # .

вт*в Редакције и Адмни.: Космајска ул. бр. 22.

Огласи се дају у Адмпв. Цена утврђена. Раплићена се писма не прншају. — Рукописи се не не враћају. Оасма, рукописе, новац в ;■* остало што се односп Гв лнст, слати власништву листа.

Адреса за телеграме. ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на годину . • . Дин. 12.шест месеци „ 5.. трп месеца . . 3. . једап месец . , 1.мретплата за ниостранстто на пошти: на годину . . диа. 30,. шест месеци . , 15,, три месеца . . 7.50

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВ НОГ МИШЉЕЊ А ТЕДЕФОН УРЕДНИШТВ.. 1092 И?Л83И СВ8КИ ЛЗН у 6 Ч. пре ПОДНР, ТЕЛРФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

80 километара у Угарској БУКУРЕШТ, 15. марта У круговима блиским овдашњем аустроугарском посланству говоре, како је аустроугарски носланик у разговору са једном угледном личношћу из румунског дипломатског тела, да је у Бечу завладала паника услед руске навале и успешног продирања у Карпатима. По признању посланиковом Руси су продрли у Мађарску пуних 80 километара.

Краљевској Влади на размишљање

Скоро је већ два месеца прош 10 како је Месни Одбор почео да функцчонише; скоро је већ два кесеца прсшлокако су оштампани некакви формулари за издавање помсћи невољнима у овом рату; скоро је већ два месеиа прошло како се ти невољни грађанн јављају и пријаввују за материјалну помоћ том одб-ру али, нико још од ових није добио помоћ нити у опште има изгледа да ће добити. Ако се објективно размо гри рад функцаонера, чланова Месног Одбора, он је на свом месту, они се труде да изађу на сусрет сваком грађанину који се обрати њима за помоћ али, која вајда Од тога, кад Месни Средишни Одбор нема новчаних сред става за то. И поред најбоље воље, одбору није могуће да учини и најнужнију помоћ молиоцима. Толико је времена прошло како је тај одбор установљен и нико још од молиоца није добио ни кршне паре помоћи из тог одбора. Одбор не може ни да ради. Шга вреди одбору што ће одржавати седвице и на њој решавати о тсме како се треба молиопу издати помоћ, кад у каси Месног Одбора нема ни пребивене паре! За доказ ових навода довољно је да напоменемо, да Је одбор за канцелариски ма теријал морао да узајми новце од општине, која и сама кубури са својим гргђанима. Да није општине одбор не би и мао ни једног пера у својој

канцеларији! Из тога се резултира. да је влада донела је* дан ззкон, одобрила кредат за то али паре ни до данас нкје послала томе одбору. Мч се чудимо овсм нехату и немару нздл жних фактора, који апсолутно ни мало не воде рачува о потребама грађана. Кад је већ једна установа законом огарантована, дужност је краљевске владе да води рач>на о њезином оп станку. Ми се надамо да се више не морамо враћати за ову ствар и дз је крајње време да влада своје оддуке приведе у дело.

Епиграм Од Грчке се Тенедос одузе, Споразуму је до тога стало; „Ил’ у борбу — ил' те нема, Чекај Грчко сад још мало*. Ђока

рабош — Једиа ситиа душнца Некакав Љубиша Ј, Јаков љевић, студ. фармације. написао је у јавуару месецу јецну књижицу иод насловом: Властимир К. Николић. Књижица треба да представља панегирик пок. Властимира К. Николића, који је јуначки пао у борби са Аустријанцима. Слава му! То би била лепа пажња према своме другу, кад би тај некролог носио искрен и другарски карактер. Да оставимо на страну оно пишчево мајмунисање са „месечевом ^полу лоптом,* са

„тамним врбама“, са »певцима од Вишњице,“ ,,поноћ ниче'* и ,,сова из врбљака ‘ па да пређемо са”о на моралну страну пишчеве тенденпије. Г, Аутор је Социјал Демократ, носи Туцовићеву слику свуда са собом показује је као свог идола, одушевљава се њиме, међутим није нашао за сходно, да своме начелном другу, који се исгакао у јавном животу, напише бар једну посмртну вест ма у ком било листу. Тај панегирик је само средство помоћу којег се Аутор жели д 1 дочепа апотеке Црвена Крст, чкји је наследник био пок. Ваастимир К. Николић! У томе се састоји тенденција Ауторова списа. У толико је он за већу 0суду што је обмануо читзоце изрзжавајучи своје извеШта чене другарске симпатије према добром покојнику. који ће све дотле бити прикривени док се постигне циљ! С друге стране учинио је тежак злочин према покојни ку што је заклањајући се иза имена покојниковог, из«ажући његове добре стране, изгрдио своје остале другове који су много бољи од њега и који се не извлаче од војне обавезе као он И најчад, самим тим списом, г. Аутор хтео је да припреми терен код бу дућег наследника за своје даље операције, припремајући тај терен за свој ииљ, он је овом књижицом нзписао и потпи сво свој посмртни некроло! који се зове: Љубиша Ј Јаковљевић!

— МаЦарн ■ Рувуин Један американски новинар, који се дуже времена бавио

у Мађарској престоници пише у последњем броју цћа Кои тајпе.“ — У угаргкој престоници осећа се нелика нервоза Почев од минастра председника па до последњег сиромашка, свзки мисли о једној ствари: какво ће држање у овом рату узети Румунија. Да ли ће и даље осгати неутрална, или ће прићи уз Споразум и свсје трупе пребацити у Трансилваннју. И тек онда, када је кроз будим-пештанске улице промарширала немачка војска, у Мађчре повратио се стари дух. и они су почеле слобод* но да дишу. Међутим. чим са бојишта дође каква непријатна вест Мађзри се покуње. У Мађарској данас госпори један човек: гргф Тиса. Сваки његов поглед, његов покрет шзате толико хиљаде очију. Он сам, пак, и порсд свега што се одиграва увек је хладан и присебан. Он је један од најбољих познавалаца Румуна. Пре неколико дана, држао је говор и тврдио је да Румунија неће никако напустити Своју неутралност, и збиља, и ако се сви слободоумни елеиенти у Румунији затчла сали и траже да се уђе у акцију, влада је понова из јавчла, да са погледом на спољну ситуацију оста!е и даље неутрална. Дакле, Тиса се није ни најмање преварио.

1 (№М — Попожај Ауотрајамаца у Каупатииа ја ирмтмчам РИМ, 16. марта Саопштавају из Женеве о стању аустриских трупа «80: Једна личност која је дуже време провела у Бечу, па се

пре неколако дана вратила у Женеву саопштила је уреднику „Женевске Трибунеђ како је стање аустријских трупа више но очајно. Али врхунац очајности је код трупа које се налазе у Карпатима. Ерцхерцог Фридрих напу стио је главни стан и доаутовао у Беч, где је са царем имао важну седиицу.

— У источној Пруској мема руокмх зверстава —

Последњи број „Форверца“ орган немачке социјалне демонратвје доноси члаиак у коме побија све немачке вести о некаквим рус ким зверствима извршенимуисточној Пруској. — У намери — вели се између осталога у томе члан ну — да замаже очи кулгурном свету и неугралним држсвзма, и да би тимесасебе скинула одговорност за недела и зверства у Белгији, наша влада је образовала анкету, којој је стављ^но у дужгост да прикупи и исаита сва звер* ства која су Руси причинили у источној Пруској. Намера наше владе — да оптј жи Русе — види се на)б >ље по томе, што у анкету није ушао ниједан члан опозиције, и кад смо ми припретвли да ћемо ми за свсј рачун образовати анкетну комисију, са званичне стране понуђено нам је је но место. У другнм приликама ми не бисмо ни тражили да уопшге имамо ма какве везе са буржсазијом. Међутим, сада када се хтеаа да баци љага на образ једног целог народа, чији су власници такође угурарали у рат милионе, ми смо сматрали за своју дужност да то учвнимо. И једино благодарећи нашој активности из-