Стража

4Ј БЕ01 РАЦ ЧЕТВРТАК +8 МАРТА 1915

Број 78

■ >аи Редакције н Адменј Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Адмив. Цена утврђена. ^аплаћена се писма не прпиају. — Рукописи се не не враћају. Овема, рукопнсе, новац и аа« оста"ло што се односи е* лпст, слати власништву листа.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Гопина V

Адреса за телеграме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србпју на пошти: ва годину . • . Дин. 12,, шест месецп , 6,, три месеца . , 3., једаи месец . , Ј.претплата за нностранспо на пошти: на годину . . дин. 30., шест месеци . , 15,, трп месеца . , 7.50

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВл 1092

Излззн СВЗКИ Ј16Н у 6 ч. пре подне.

ТЕЛР.ФОН ШТАМНЛРИЈЕ 1062

Румунија и Италија БУКУРЕШТ, 18. марта „Вииторул" дознаје из владајућих кругова да се у Букурешту од пре два дана налази једна угледна политичка личност из Рима. Његов долазак у Букурешг доводи се у везу са италијанско-румунским преговорима односно територијалних компензација на рачун Аустрије. Према једном саопштењу пад Пшемисла убрзао је преговоре и обе владе ће учинити заједнички корак код бечке владе, тражећи компензације. У противном и Италија и Румунија ступиће у акцију уз Споразум.

Крупн! погрешкз шннстра војног

Господин министар војни, пуксвник Радевоје Бојсв ћ, после два своја писмена тра жења да му предсрдннштво Народне Скупштине пош?ље акта по страховмтој аферк са лиферацијом опанакг, добио је тражени досије. Сматрајући, да после тога треба да се даље радп да ве лики и крупни кривпи Влада И шћ и о.тали не би целу ствар заташкалн, г. министар војни одредио је за ■следника — једногвишег војно судског офииира. Ми смо се задовољили кад смо чули зз ово. Нама је било мило што господин министар војни ЖЈри да се са ислеђивањем што пре почне како би богиња Правде била за довољена, и да би се пока зало да и овако велмке лс■уже, к о што су Влзда Илић, Живко Богдановић и остали, могу да оду на робвју, нни да буду осуђени и на смрт, јер су и они смрт хтели да уделе нашој војсцв са рђавим опанцимз! Али ова наш* радссг била је брзо утгшана и покварена. То уништење дошчо је, што је господвн миннстар ^војни одредио за иследника по ве ликој ■ скандалозној опанчзрској афери једно лице, које не само да до сада, од како је у војно судско| струци није дало ни једно добро дело,

него ни једну аферу, у којој је требао ла води нслеђеЈве, није иеледчо како треба. За све своје бављење у војно судској стр}цч нробатио је у вучењу платс, задсбијање бољих и бољих положаја и прављењу дугова. Али није саао та његова мана. Имз тај иследник и другех — болестан је и нервозан. Замислите сами (к?о што би молили и г. министра војног да замисли) какав може бити иследник, кој« до сзда није иследио правнлно ни једну ствар; који је дужан (и, чијн дуг износа пр;ко 60.000 динара); који је и болестан и нервозан. Може ли ту бити доброг и савесног рада? М )* же ли презадужен човек дз води савесно истрагу и д? одола искушењ ма пред која се ставља у овако велихој кривицч, где од г оварају \ би це српске војске Влада Илић. Живко Богдановић и остали? Може ли да ради пажљиво и предано човех, који је боле стан и нервозгн, у делу, где треба да буде хл?дзн и где има да се преда мзрљиво је дноме крупном пос*у и да истрагу ипак не отегне миого? Не може! Пресадужен ислед ник мора да клоне пред де белом кесом једнога Владе И лића, који јавно говори да новац неће жалити! Болестан и нервозан човек не може

приљежно и до крајз да вода посао и да богињч Поавди прела ове тзко ретке и ужасне зликовце. Па кад је танав ч:век неподобан за савесног и доброг аследника, кгко се могло десити да г. министар војни, пу« ковник Радивоје Бојовић, чо* век са онака чистом прошлошћу, не би никад пристао да своје светло име помрачи. Па кад г. министар војни иеће да зашттћује кривце, како се десило да им и против своје воље иде на руку? Да вам и то објасним, драги читаоци. Ислеђивање досадашњих ли ферантских гфера од како водимо овај рат, вршио је у Ни шу са највећим успехом војно судски поручник Сава Павловић. Он је требао да буде иследник и по овој афери. Али то је требало осујетити по свзку цену да не би ова велики лопови дошли на оп туженичку клупу, требало је савеснога и строга иследника Саву Павловића сменити и на његово место довестн неког, који ће пасти ничице пред дебелом кесом Владе Илића и богвњи Правди показати шипак. Анта Лазареваћ, начелник војно судског оделења, оног тренутка кад је Савз Павло вић требае да буде иследник ПОДНОСИ Г. МИНИСТру ВОјНОМ предлог да се Сава премести 31 реферанта штипске дчви зије, а ујгдно и предлог да се за иследника у овој замашној и крупној афери одређује лице које умире под својим сдабо

Стима и неспособностнма. Г. министар војни, сматрајући да се овде крије некаква смицалица, учинао ]е и једно и друго и треће — нехотичну погрешку. Та нехотичаа погрешка дошла је што је сметнуо са ума, да предлог о премештају и сличноме врши опште огеле ње министар. војног, а ве војао судско одегење. Он, да се тога сетио у томе тренутку спасао би сеСе и од овако сигне замерке, и не би дао прилике лоповима да ликују и да зерују да ће се обезбедити од законске и кривичне одговорности. Ствар још није дошла у безизлаз»н положај; она још још може да се поправи. Господин Радивоје Бојовић може брзо да поправи ову погрешку. Када се већ ишло да се Сгва Павловићудаљи из Ниша дз ке би водио ислеђење, ондз нека г. министар одреди дру го лице, а не оно које му је иррдложио газда Днта из вој но судског оделења Его ту је војно судски потпуковник ЈЈЦић. Он је врло савестан и сареман. Ето потпуковника Гаталовића; ето МчланаНиколића. Нека г. министтр јед ном од њих изабере, нека њима поверт. ово крупно дело, јер ови замашни лоповитреба да буду што строжије 0суђени! Несме се дозволити да Влада Илић, Милан Илић, Живко Богдановић и остали мисле да кад имају новзца, они могу све. То се несме да дозволи, јер се онда ствара

уверење да у Србији нема правде. Земља о којој се тако мисли, та треба да буде збрисана! Н?род код хога кема правде, осуђен је на потпуну пропаст! Господине Бојовићу волите ле још своје часно име? Вллите ли још углед ксји уживате свуда? Волите ли да о Вама говоре као стр< гом и прави.чном Радивоју Бсјовићу или о Бојовићу, који је некад хтео да изгледз да ]е поштен? Волите ли себе и своју светлу прошлост; име које мало која министар и војник има — не дозволите да лопови, архи лопови Вчада Илић и остали буду у праву, и да се богиња Правда под вашим министровањем огласи самртничким звонсм.

Епиграм Велика недеља, недега поста, Па и вести п сне, бар ето за сада; Ал' крупнДд! вестнма, врло повољним, Сваки се од нас што скорије нада. 'Бока

НРОЗ ШИБУ Господннс под образином! У јучерашњем броју »Страже“ донели сте како је један господичвћ мобилисао све своје тетке и ујне не би ли се ослободио војне дужности па ма лиферовас и — креч. То је сасвим тачно. Јј га господине чак и иознајем. А познајем и његове тетке и ујне. Од једне личности из