Стража

*>оо1 86

С Т Р А Ж А

Страг* 3

се на Италију, БугарскуиР/ мунију. Ове три државе постали су центри, у којима се скупио ,крем“ европске дипломатије. Од држања ових трију држава зависи много, и имајућа ово на уму и једна и друга страна раде свим својрм силама, не ба ли оведр жаве увукле у своје коло. Аустроугарска дипломатија изабрала је као св јј главан цгатар Рим! Аустрија и Гер манија увиаеле су добро зна чај Италије и раде живо да је придобвју за ссбе. Међу тим. и ако везана уговором, Игалија је одмах по објавл рата д?лт изјаву неутралитета. Талијански држ*вници увидели су да би улазак у ак« цију, зз Италију била пропаст и одлучно су одбили и Немачку и Аустрију. Д )шао ]е у Рим и сам бивши канцелар,

кне? Било. Па ипак Италија је остала неутрална. Знатне територијалне комаензације, које је кнез Било нудио Ига* лији за њено улажење у акцију, нису могле да нзведу талијанске државнике да објаве рат Споразуму. Исте мере предузео је Савез како у Ссфлји тако и у Букурешту. Аустро- немачка дипломатвја и овде је упела из петних жила да увуку Бугарску и Румунију у акцију против Саоразума. И док су у Румунији третирали неуспех д^тле су у Софији постигли успех. Заведена обећањима Беча и Бгрлина, бугарска је влада допустила да се на њеној територији образује разбојничка чета (ујачиниједног батаљона), и да улази на наш^ територију.

Журска флоша потучгка

БУКУРЕШТ, 28. мзрта Спгцфлни кореспзндгнт Кориер дг ла Сера послао је своме листу ова) телеграм: После огорчзне бттке у Цзном Мору турска фноморска флота претрпела је ужасан пораз и бкла је принуђена да се повуче у Басфар. Руска је флога гони* и успела је да се увуче у Басфор. У цаоиградским круговима завладала је паника. Сваког се часа очекују вести о искрцавању руских трупа на турску територију. ЈОН.

Оздравко Г. Малован Лазар^вчћ, на родни посланик, који је у Лазаревцу лежао опасно болестан, нздравио је. Унапређзња официра Из Кругујевца Џвљају: да ће рад на великом указу 0 унапређењу официра бити завршен за који дан. Озим у-

кззом биће унапређезо преко 300 официрз, који су стекли право на унапређење и они који су се истакли у последњим борбама. 3] процш штате Према нзређгњу Минасгра Унутр. Дег.а, образовзће се у свама варошима, у које су били Аустријанци, одбори, који ће утврдити тачну штету. У Бгогрзду ће се образовати одбср ох 12 чланова’а у другим варошзма и варошицама Од 3 члана.

Истрчим напоље и одмах нађем командира. Ондсђе, по* гледа га, прегледз рану и кон статова тровање крви. Ужасно јеизгледзо овај зе рој. Био је црн као земља, очи взбечене. устгклене, усне помодреле, а на отворена уста излазио му је врео дах После пола сата издахнуо је. Ја рекох ономе комити, дз му је друг умро, а он се заплака, па рече: — Осветићу га ја! — Како ћеш? И ти си неспособан. — Осветићу га’ Тражчћу да ме однесу у коју београд ску болницу, па ћу, чим кога видим с оне стране Саве, да пуцам кроз прозор; погодгк је сигуран. Изда се наредба да се рањеници евакуишу у другу бол ницу, јер су други већ дошлв. Мало потом опет поче превијање. Ја сам помагао око једне операцвје, кад чух с по-

ља познати глас: „Хеј трубачу, с бујне Дрине, Де затруби збор!“... То је певао онај комита, коме је одсечена нога...

ратна лошта Мој брат Милорад Филиповић, редов 1 чете, 2. бат. 15 пука 2. позива ступио је у болницу, пре два меееца и још ми се није јавио Молим све другове и све болничаре, који би ма шта знали о њему да ми јаве, на адресу: Милентије Филиповић, поднаредник 10 хауб. батерије. Положај. Молим управе болница или свако оно лице које ма шта зна о ■<арлу Шнајдеру медицинару, VII. пук I поз. да јави на адресу: Јован Шнајдер Ћуприја.

Бомбардовгњв Бвограда Из Букурешта телеграфишу да се последњи аустриски команике поноси тиме што је аусгриска артвљерија бомбар довала Београд Аусгрвјанци у свом званичном извештају веле да Београд нвје небрањена взрош и да према томе они имају права бомбардовати га! А они парламгнгари? — Зашто су нас молили? Из Сш Наш дописник из Скопља паше нам, како се у Скопљу налазч огроман број проблематичних женских, које су се због бомбзрдовања склониле у Скопље. Како исге не подлежу ц^каквом санатетском прегледу, то постоји опасност да се наша омпалана зарази. Начелство ба требало по овоме да предузме нужне кораке 1836 -1897 Седма пуковска комачда цобила је нзређ^ње; да се при<упе спискови ђ 1 <а рођенхх године 1896 и 1897 Онч ће се употребати за админасгративну служоуупозадини. Из МесЈОг Одбара Јуче пре подне одржанз је седница Мгсног Одбора на којој се поред осгалихпата ња реахзвшо и пигање о наччау издиаања позајмицг ко јима је одбдрраније одобрио ову позајмицу. 31 прензс пзште Идвршно оделгње У-лравг Вароши Београда, по наредби Министра Грађевинз, одредило је за 30 март, лицчтацију за пренос поште Бехгрзд -Обреновац. За услове треба се обра* тити Улрави Бароши. Опет немз воде Ево већ три дана како у горњем крају Београда, на Смедергвском Ђерму, нема воде. Аман г. председначе натерајте оног ленштину из Водовода да сгвори нар >ду в )> ду у том крају поскапаће људи од нечистоће. Мис Х Ј лен М. Колеман Мис Хелен М Колеман чланица мисије Леди Пеџет, предала је Еаископу Нишхом г. Доситеју 600 дии. као поклон њенога брата Џона Колемана, свештеника и његових прајат.ља из Взргиније за наше ратнике паћенике и невољ нике. Нека је срдачна хвала пле менитом дародавцу као и његовим а и нашим пријатељима на овом поклону. Ко је изгубио Ко је изгубио сребрну медаљу за ревносну службу, нека се обрати нашем уредништву. Убијен војни бегунац Пре неколвко дана начелник среза пожешког мзвестио је депешом Управу Вароши Београда, да је убијен пла нински хајдук Божа Бонџулић из Каленића (ср. пожешки). Депешом од јуче, јавља да је погрешно јављено да је убијен хајдук, претресом леша

[утврдило се да је убијен Радисав Ђурић вхјни бегунац. Ччтуља У Крагујевцу су преминули угледни грађана Данило Илкћ апотекар, Андра Јовановић штампар обојица бивши кметови крагујевачке општине, Спасоје Р. Вулетић штампар. Покојница су били пример ни грађави и заузимљиви предузетница. Бог душу да им прости!

Једиа сенаациаиа афера уНишу (Наш извештај Ниш, 28. марта Огкривен је један злочин, кој и сзо јом језоватошћу бапа

у засенак и чувену Шпанску Инквизицију. После свестраног истраживања нишкој је полицији испало за руком да пронађе леш једне угледне даме из наших најугледнах кругова. Игтрага с; држи у највећој тајносги. Успео сам да дознаи, да су енглески лекари, који су извршали обдукцију леша утврдили да је несрећна жртва жива закопана и ту под земљом да је нашла смрт. Овај догађај изазвао је сензацију у Нишу! Шга буде по овој ствари учвњено јавићу вам. Јовановић Прегпаага нз „Стражу“ сгајв један иинзе нзсвчно

Бес варвара — Херојство једног Руса ПЕТОГРАЦ, 27. мхрта. — Главна татаб саопштаза: 16 марта Н:мци су заузели севфни део М пиињеца, ухватили нашег и!виђ 1 чч Псрфира Пинасјука подофчцира и одвелч гд у свој шт;б у селу Разега. Тамо су га м'чила у присуству 10 офацира, не бч ли му (изнудили обавештењз о дисхокацчји нашчх тр/та. Хоабр) похчо:ећа муке, Панасјук је упорно одбијао да да одговор на патања немачхчх офицхрх, који су му најпре од:е<пи уво а по том унаказили лице. П)шго су га мухили, Панасјук је успео да побегне исчрец стражара и сгигао је 20 марга међ/ на^е тр/пе. Главчоко чачдајућч јг падархо П хна зјуку крст Св Ђ)рђа и награду у новцу, за показану вгрносг заклетва. ПЕТРОГРАЦ 27. марта. — Поједииости по мучгњу Панасјука овако гла:е: Нгмци су га ухватила ноћу између 28 и 29 у сел/ Б шброву северао од Мчшињ з ца и одвели су га у немачки шгаб. Тамо су га позвали да шпијунира у корист Немаца обећавајући награду у новц/. Кад је он категорично одбио о:чи су му запрегили да ће му, на случај да се и даље буде опирчо, Огсећи ули, нос и и:копати очи и да ће га обесити за ноге. Кац ове прегње нису застрашиле Панасјука, један му је офчцир маказша одсекао доњи део уха. Затдм је четири мхха одсекао целу ушау ш<ољку; други једач офчцир унаказио му је нос, расекао му га и зубима ззгризао у рскавиц/. М/чење је трајало читав час и кад није уродило плпдпм, Панасјук је под стра* жом и интерниран, одакле је користећи се мраком побегао. Сац се вапази у болна хи у Варшави, гд? су га лекари саслушали л сасгавили прогокол и фзтографчсали његово онз^жено лице. РУСЧД ОФДНЗИВД ?уски успеси ПЕТРОГРАД, 27. марта. — У Кзрпзтама, 14. марта, у јурашу на положај 8?4 удаљен пет врг.та од Веве Мчжеве, нарочито се одликовао капетан Биков, који је у прког жестоке непријатељске ватре изнео своју половину бзтерије брд:ких топова на планинска вгнац ућуткао три непријатељска митраљеза и допринео заузећу непријатељског положаја, одакке су се морале повући вехике аустриСке снаге, остгвивши нгм 1000 заробљенака. Н?мци су отаочели офанзиву према Андрејеву, 25. марга У ЈУ Т РУ заузели Анцрејево, ала око 5 чаова у вече потиснути су и наше су трупе повратиле Андрејево, где су нашле 34 рањеника, 4 рањеника бала су дотучени од Немаца а један Козак исечен на парчзд. Једна немачга крстарица бацила је 20 бомби великог калиОра на пољску кућу Будеквишова на балтичкој обали, код ушћа Свенга. Према обавештењу из Доајева наши су авијатичари сз великим успехом бомбардовали немачке возове исгочно од Марнјаниела. Јецгн омањи руски пешадиски оаред на ј>риш је заузео 24. мфта село Гедунвшки и заробио 50 Немаца. Ј(а Хабказу ПЕТРОГРАД, 26 марта. — Шгаб кавкаске војске саопштава: 24 марта наше су трупе надјачале турске трупе у пределу између Олтија и Артвина где су Турци одбачени. На осталвм фронтовима иије било проиене. Шгаб кавкаске војске саопштава: 25. марта пушкарање на приморском делу фронта трајало је целога дана. Према Артвину и северно од Огтија наша офанзива напредује. Турски покушај, да напаану кланац Клигујаду и долину Алашкерц одбијен је. На осталвм деловима фронга није б.чло нвкакве промене.