Стража

Врој 87

ВЕ01РАЦ, ПОНЕЛЕЉАК 30 МАРТА 1915

Граинз V

Ретакцпје п Адмпн.: Косва|:ка ул. бр. 22. •5гласи се дају у Адмив Цека утврђена.

7 аплгћена се писма не прпг*|у. — Рукописи се н« не враћају. Сб'«ма, рукописе, новац п •»« остало што се односп м лвст, слатп власништву листа.

ј ЕЛЕФОН УРЕаНИШТВ:^ 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Излззи сваки дан у 6 ч. пое поаш.

Адреса ва телеграме „СТРАЖА" - ЕЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на годину . • . Дин !2,шест месеци » А,„ три месеца . „ Ј,„ једаи месец . , I.претплата за пиостравст> о на пошти: на годину . . дин. 30. „ шест месеци . „ 15. . три м«сеца . . 7.К0

ТЕЛЕФОН- ШТАМ! 'РрИ.Иг 1092

Гунарис и Немачка ЈГрегобсри измгђу Цшт и ђерлака БУКУРЕШТ, 29 марта Према вестима, које су овамо стигле из Атине, између грчке и немачке владе и немачког посланика у Атини воде се живи преговори о даљем држању Грчке и о компензацијама Грчкој. Преговори се доводе у вези са путем принца Николе у Берлину. Тврди се да Немачка гарангује Грчкој знатне комоензације у Арбаиији. Преговори су изазвали живо конферисање у грчким политичким круговима. Венизелос је сазвао велики народни митинг.

Опет Бугари

— Изазивање сукоба НИШ, 29 марта. Комитски напали на нсшу територију продужују се и по* сле познатсг струмич^ог догађаја. Тако су 25 ов. м.'у вече изм*ђу 7 и 8 часова око 200 бугарских комитастгри торије Краљеване Бугарске напали на нашу караулу Заногу грема селу Црнику у срезу малешком. Посада кирауле да ла је снажнг г отпора, али се пред великим бројем комитз морзла повјНи с г раничкели није. Нападачи имају знатних губитака. С наше стране ра њен је само јелан војник. Исто тако 24 ов. м. једн > бутарска ксМитска чета прешла је границу и дошла до се/а Мушков~, где ју ;е стиг гла потера и претерала у Бу гарску преко Царевог Врха. А пре упада валавдовског и струм^чког мање бугарске че те прелазиле су, и то једна бугар.ка чета до 60 људи јачине прешла је гранипу, хо села Осича, где је откривена. Б.рба је почела од 11 часова нре подне и траја а до 7 у вече. Користећи се мраком ве* ћина четника Је измакла преко бугарске границе. На терену су оставили два мртва четник?, две државне бугарске Манлахерове пушке, 70 метака, две окцугле б.мбе с фитиљи ма, једну пелерину са капуљачом од сукна, са жутим дугметима с ликом лава, два др>

од бугарске стране жавна војка шањела с дугметима жутим с ликом лава, један кожни качкет и једну тор» бу ланеног глатна, обликз војничксг ргнца. На дан ?8. ов. м. у 11 часова и 45 мин. ноћу буггрске комите напале су нашу караулу Деве Б^ир и то С положаја ксји се налгзи иише саме бугарске карауле н 1 да љини од 100 метара, где су били посели старе стрељачке ровове, псдигнуте за врем српско бугарског рата. Ода кле су отворили в:-тру на на« шу караулу. Нашч војницк јсдмах су посели камсну ограду око карауле, неодговзрајући ватром, спремни да капзд сдбиј" хладним оружјем. У истом тренутку друга ру-' са комигн напала је нз нашуј караулу Кигка. Ксристећи се мраком и теренсм, срнближили су се караули на 30 метара. Наши војнипи одмах су посели ровове око (карауле и борба је почела. БуI ар ски нападачи викали су „ура“! Али се нису смели кренути из својгх ровсва. Борба је трајала 70 минута. У б^рби је учествовало од бугарских четника око 60љјди. Снаше стране учествсвало је на караули Деве Баир 15 и на Китки 10 војника. У овим борбама мн нисмо имала губитака. Изгледа да су нападачи^имали раљених,

ј/р је опгжен крвав траг зз њима, који је тек сутрадан запажен, Осим тога на терену су нзпадачи оставили две бомбе, ксје су п. ле једнз на ОС?м а друга на десет метара од наше кграулр, али нису експлодирале и 55 бојевих метака од Мзнлихерове и тур ске брзометне пушке. Нзпадачи су се повукли наг

ло, у тренугку кад ]е нашима стигла помоћ с карауле Ха мидЦе. Бугарскн потпоручник Сто јименев позвгт је, да се сам на лицу места увери, да је н !гад дошао с бугарске стране. Општи је утисак да су бу гарски четници Н: рочито уп/ћени, да изазову серију сукобз на целој грзничној линији

Пред решењем — Германија тра?ки од Румуније прелаз преко румунске територије БУКУРЕШТ, 29 марта. — У владенвм кругсвзма говори се да је вемачки послгник пссетио мчнистра гредсед ника и у име сво|е владе тражио да румукска влада пропусти Ј'едан немачни корпус, којијеупућ? зз турски фронт. Министар Братијзни је одлучно одбио овај захтев. У овдаш њим дипломатским и владајућим круговима овај захгев не мачке владе изззваоје сензацију. Како је немачки посланик свој кграк поновио то је, Братвјано сазвао министарску седнгцу. У дипломатским круговама веруј/, дз ће се на првој седници докети врло взжно решење. Једна доброобавештена личност, кзјавила је пред јед.чим страним новииаром да је министар војни изаао наредбу, да се на румунско-немачкој граници учине све припреме које бп окемогућиле какво из> ненађење од стране Нем:ца.

Аустрнја гомила вој?ку на' кталнјшку граннцу БУКУРЕШТ, 28. марта. — Неуспех аустријске дипломатије код римске владе изазвало је страх у Бечу. Путници који су допутовали причају да је сваки саобраћај гзм-ђу Италије и Аустрије застао, јер се возовима превлаче трупе и м-тервјал на аустро талијанску границу.

' — Једна ружна појгва У нашој земљч увек се практиковало да се оправка државних згргда устзпа лицзма која нису стручна за тај посао. Ова згмљз, по аферам’ пре* зазићиће све земље и најбогатији смо са тим прљзвим лифераци^ама. У нас је постао узус да свакз, ма и нгјмгња л ферација, има своје сумњкво порекло. У миниСЈарству гр^вина није готово ниједна лифера цијз пр^шла глатко: није имала свој миралнк карактер и свака је била предмет најоштрије критике у јавности. Ми се још врло дсбро сећзмо како је прошао и онај пссао око израде чесме, коју је Мештрсвић радио. Па онда једновремено сва јавност је осуаила прљави и закулиснт рад о:<о отварањз сферата за израду зггада школе за планинско газдсвање у Краљеву. Ево, давас ско опет у стању да забележимо нсву аферу у министарству гргђевива. Пре неколико дана устунљена је оправка министарства правде и грађевига компањону познатог Вагнера (имеВггнера, шлоссра, познато је свема нзма са његових сумњивих делз,) Вагнер је за време Аустријангца, насилно отворио кафану „С«огу* својину г. Лазгрсвића у Макензијевој у-