Стража
Број 89
БЕОГУАД, СРЕДА 1 АПРИЛА 1915
1 Примооак Гозинз V
и*и Реда<дије в Адиин.: Космајска ул. бр. 2?. Угам.« . се дад у Адат. Цена ггврђена. ?м;л*ћена се пвсма не ирич*гУ. — Р"когшси се н« не ( раћају. Цесх«, ру« ЈЛ.)се, новац а зм остадо што се односи 38 јмст, слатв власништву лнста. Адреса за гелеграже. ,СТРАЖА“ - |БЕОГРАД
СЛ ^иДОУМНИ ОРГАН јавног мишљења ГЕЛЕФО.; УРЕДНИШТћ .1 1092 ИЗЛЗЗИ СВИКИ дан у 6 Ч. пре подке, ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1052
^ МЕЂУ СОБОМ - Разрачунавање Аустријаиаца КРАГУЈЕВАЦ, 29. марта
26, озог месецз, око 9 часова у вече чула се код Пакчева иушчана паљба, која је за све време била праНена Јаукањем и запомагањем. Изгледало |е као да се непријатељске трупе међу собом бију.
ЈУРИШ НА - НАРОДНУ НЕСУ
VII Кривци мењају ислед ника У Србији кравци су од вајкада била моћнији од правде. Они су одређивали ееби судије, или их мењали
— Зашто да неће? — Неће зато, што је то човек који сваког теца у апс1 — Доста је његовог 5ило? Он мора да иде оцавде; негде за нову Србвју. — Али. и тај иследник
по својој вољи; они судо чије ће кме бити Милош. Ваљда ће и он да продужн посао Саве Павловића у истом смислу! Неће! потврдио је
носали пресуде какве су хтели, и дрско се цвничке смејала правди. Таказ случај имате и са
да. Кривци, међу којима има'Живко.. Ја ЗЕам и како ће
пола туцета рођака раде пс поменЈТОм ме оду. Један од ти& криваца, лопов Живко Богдачовић, ре као је извесноме нашем при јатељу на десет дана пред смењивање СавеПавловића војно судског поручника дотадашњег иследника за лифераатске прљаве афере са иследничке дужности: — Сава Павловић неће бити иследник! На ово је иаш приматељ погледао пажљиво Живка Богдановића и упитао: — Па, кад неће Сава, ао ће? — Друго лице! одгово рио је Живко — Једно на које вл и не мислате: један војно-судски потпуковнив — човек који се начим ншјс прочуо, и кога мрзи н што живи? — Ко то може да буде? питао је ааш првјатељ Жив ка Богдановића, после сва квог његевог одговора? — Видећете. Његово је име Милош. Презмме нећу дз вам кажем. Само вам место тога понављам: да Сава Павловвћ иеће бвти иследвик.
оптужба гласигв — Да ви, газда Живко, не састављате је? Али ви сте криви, и ви ћегеуапс? — Ни бриге вас, одгсвори слободно газда Жавко Л шовић. — Ј' у апс нећу. То су ми рс*кли и Милан Мостић, адвокат, и војно судски потпуксвник Милићевић. Они ће, ваљда, боље знати од вас...
* * *
То што је лопов Живко Богдановкћ рекао пре премештаја Саве Павловића из Ниша у Штип, сматрали смо аа је лупетање, јер се у гра ђанству Живко Бог А ановић сматра као неозбиљан мало ударен по глави једним џаком пиринџа. Али када је Сава Павповић заиста пренештен, ми смо ви* делн, да је Жапко рекао оно што је рађено. Лопови, као што смо рекли, и као што се и сад аотврђује, раде шта хоће. Једног вредног и савесног игледникаЗЈпреместили су, а
ће не само они ^диктирати, него кога могу они још ставитв и у притвор После потврђења оног што је лопов Живко Богдановић рекао 0 иследнику код нас се рзђа уверењ 1 да Живко Богдановић и остгли лоиови заиста могу знати у напред како ће гла сити и оптужба и да њих ни глава неће заболети. После таког тврђења, ми верујемо, да ће се са овим великим злочинством извр шенвм према нашој војсци за време овога рата одиграти једна обачна комедија! Правда, о којој су рчдикали декламовали и писали у првој „Самсуправи* и староме „Одјеку" биће луи и вода — биће једна гбична реч, о којој ће се још мање водити рачуна, в н* коју од сада још мање могу рачунати оаи који њу траже и на њу и обраћају у каквсм своме угроженом праву. Било је и раније изигра вање правде, играње није са правосуђем и у зојним судовима. Сви ми сећа^о се
варила! Како је њено очајање било ужасно кад је видела да је тек сад упала у земљу где лопови представљају поштеие људе; гдс се нр.ткови цене; где неча сни људи говоре о части; где се суди по дебелој кеси, а не по закону; где је неморал на сваком кораку; где све оно гато треба да буде прогоњено као кј жно и штетно налази широке руке! И правда се заплакала, К 20 што смо се ми запла кали! Она је јецала као што смо ми јецали! Сирста правда! * * * Лопов Живко Богдано вић, лопов Влада Ичић ж пааендекл“ а остали лопова > л( повчиНр: и сви остали, <оја су везани у овој срамаој и лшповској афери са ђиферацијом опанака, весе ло гледају и дрско иду кроз поштен свет. Они корачзју и кочопере се; овим Еао д- хоћедапокажу да треба бити лопов па имати неког уважења! И поштен свет гледа их,
добро са аферама Влајић јцрвени и склања се од њах
Рашић—Станојевић. Крив ци место да одговарају, били су добро награђени. Али ово што се данас ради, иде много уочљивије, и спрема се да иравди очига погребну песму Сирота правда! Она је побегла из Турске у Бугарску верујући да ће тамо бити задовољена. Када је ввдела да је Бугарска бо ггтија неправдом и злоча нима, скинула је вео са 0 чију и добегла у Србзју верују ки да ће бар овде до-
ипн « ј | п иу^Јг јј ни ди и> V/ и |Ј \у иц V > на његово место довели јед- живети бо*е дане, и да је да на Р о0и 1У* ног нервозног, дремљивог њеном очајању и тузв крај. ■ болесног Милоша, коме Али, како се сиротица пре-
као од оних који Су заражени пегавим тифусом, да не би себе обешчастила до душе са овим прљавим и злбчвначким типовима. И ови лопови... Али, ми ћемо и даље писати! Не дамо да лопови ликују. И ако се правди смеју, помоћи ћемо да се они згурају у казамат где ин је право место правди ћемо пружати руку н рећи. Не слачи! Они морају
КРОЗ ШИБУ Нема дана а да који лекар или која болница не изда какав проглас како се најсигурније лечи пегави тифус. Међутим, сви ти прогласи слажу се у једиоме: да пегааи тиф преносе ваши, и да их зато треба утамањивати. Да се не би човек загадио, препоручује се ц ишање а косу треба спалити одмах, да се не би размилеле. Међутим, јуче сам прошао поред палилулске осиовне школе која је претворена у болницу и оглашена за заразну, и мало те нисам пао у несвест, када сам видео читаву гомилу ошишане косе на место изложено јакој промаји. Најмањи ветрић разносио је косу далеко по Палилули. Можда је и ово Једно од средстава, да се ваши утамане. Под маском
- Пиепелњ! лцуг. Букурешт, 31 марта. Веома затегнута односи азмеђу Италије и Аустрије учаниле су дајје аустрајска Врховна Комаида избацила и иоследњи адут начелннк гл. штаба генерал Хецен« дорф, упутио је преко телеграфа писмо своме пријатељу из младости геиералу Пистору, једном од најпопуларнвјих талиЈансквх војника. У своме телеграфском писму геиерал Хецендорф моли и шреклиње свога пријатеља и колегу, да увери талвјанску владу, да његова отаџбвна — Аустрија — и данас још гаЈИ велике симпатнје премавеликом и племенатом талијансксм народу! Мањ’ ако му то не помогне !