Стража

С Т Р А Ж А

Број 90

<иу пределимз и по прем& затрпаним Снегом. Сгд су Турци у сваиа ткм пр вцима тктлснутв, од пбчетка јану^ра до почетка маргз било јс сгмо чарке. Турске су трупе показзле варочиту жимост кррјем фебруара у прсделу пролаза Карадербент, која сгаја до лину Алашкерц са долгном Пожин. Овгј је пролаз да вао Турцима мо( >ћност да своју Сиагу баиају из једие полине у лругу. Чим су Турци покушали да изврше такав прение својих :нага из долкне Пожин у доливу Алашкерц, наше су трупе послазе у Карадербеит и протвв турских положаја у долиии Уашин, који су за* клсњали пр лоз са западне стране. Јелан иаш стари кавкаски >ук нападе на тур ске положаје, Турци се по вукоше на запзд. 16 марта здузели смо про лаз Кауадсрбент и клазац Јекабејла јужно од прслаза г.опре* овог, колона која је вшла од Алгшкерца, извр ш хл.< је заобилаж ње и згробила Т)и чете у пределу Згјдек^ јааиМолахСубинан. У Персији, после гропа сти код Тауриса, турске су се групе п зукле на југ сд језера Урмијанаги, кад су хтел . наступгти гр ма Шоју. наше су их трупе после више бораба чагнале, да се псвуку јужно од Дилнан Котура.

Са мора — Нсмачна бпонада Локдон, 28. март* Адмиралитет саопштавз, да су сд објаве блокуса подморским бродовима, од 8. фебругра по новом, не* мачке крстарице, мине и подморски бродови потоГИ 1 И 30 трговачких и 6 рибарских лађа. Трговачке лађе взносиле су укугно 100 967 тоиа, а тонажа рибарских лађа изкосила је 1203. За то време дошло је и отпутовало 10 1?4 ла ђе, више од 300 тона свака,

ПАРИЗ, 30. мзрта. Ексаедиаиони корпус за и:ток под командсм генерала Д’Амзда и каја је из вршио своју к 'нцектрзцију

у Дизерту, да би довршио свој 1 спремање, прешио Је свој пут по најбољим условима. Он је био 2 прошлог месеца готов да пружи своју помоћ савезнич ким флотама и енглеском експедиционом корпусу, али очекујући било је потрвбно да не остане и сувише дугв на транспортним бродови ма. Услед тога он је и при мио гостопримсгво, које му је било понуђено у Египту, Француске трупе су се искцале у Александрији и улогориле су се у блазини пристаништа Оне се ту одмарају и усавршујч своју оргзнивацију, Оне су у могућноста да се без оллагања укрцзју за сваку тачку, где би њихова помоћ била потребна. Смотра коју је генерал Д'Амад, взвршво, оставила је најбељу импресију на све присутне.

— Сјгјан уап«и «-рлнцуомв артнгкернј« ПАРИЗ, 31 мартз. Немци су пскушали 26 дерта да поврате тфђгвицу Бссежур подожзј јако утвр ђен, изји је нашз колони )алн ј пешадс,ја сја но осео њл а 1-^ °д тада Неицн су ова) положајјако б мбардовали, али вису вр шили иападе пешадијом. 26 марта око 6 часова по под не, п^сле каноиаде јаче во сбкчно, примећено је гру писање у лелријатељским рововиаа. Нппад ј* огпочео та источној и западној стра нн северног дола утврђеаа, ксје се сзвија г а лук прсма мсчаччлм аоложајима. Овај су нзндД вршали цобровољ ци из св јУ пукова Биле су формираие од њих две чете које су имале да предводе у наг.аду остале трупе. На ши гу их мктраљези доче кали ватром. кад нападачи избише на севф, дочека пх наша зртиљержЈа несгоком ватром и иокосила их је; мало их се вргти/.о у своје ровове. Други једгн нспад изведен с врлЈ великнм гу^итцика, допрв је до крајњег дела истзкнутог положаја, где Немци успеше дазагобију мало терена. Одмах смо извршили про твв-напзд. Немци су се брг нили с муком цсле ноћи. гли је наша артиљерија н пешадија сломила неприја тсљев налет. 27. марта ]е дан батаљон дефиниттвно их је изагнао са сно 1 ' дела утврђења, на коме су се ]Ош налазила. Наша тешка гриљерија и нзши пољска топови оГлсуше зрнима овај део кстгкнутсг положаја. Од 400 Немаца спасло их се свсга 12 испред нацих пешака, Кији су јуришали Хи Сч. ЈОНег. паши су губитци м»ни мачни. Немци су вршили јуриш снажио и с истинским црезирзњем смрти. Наш је прстсвник био гстов, да и емј лакални усаех плати скупо. Ов?.ј н?успех и бескорисно жртвсвање војн»ка гомилам *, дотукло Је мо трупа које су и

За мир — Аустрија би пристала на мио ПАРИЗ, 31. мзрта. — Хавасова Аген* ц>ја нма извешт ј из Римз, да се вест о миру и д?ље олржава. Премз в^стима не* кнх гглијансккх листова аустро-угарски влздзјућ* кругови прнсгапи би да се с& Русгјом позсду преговори о миру. Према истим вестим 1 Аустро Угарска би приста' ла да се од њене територије одвоји Буковинз, Галицијз и Босна са Херц« говином Међуткм на компснзације Игал^ји и Румунији Аустри|а не може да кристане.

Грчка и Аустрија — Роба за Аустро Угарску ЛОНДОН, 29 марта. — „Де и Њусу“ јачљчју кз Аткне. да је савезнзчка флота зауставила 27 марта гргки брод ,Енефтер.чос“ који је дол*зио нз Америке, и одвела га је на Малту. Највсћи део товара на л?ђч бво је н 'мењен Аусгро Угарској. Сва роба намењена Аустро Угарск |ј искчанч )е пре пола'.ка овог пароброда

У споразуму са.осталим редакцијама послали смо свима ревизорима обрачуне. за прошли месец. Зато их мслимо да нам најдаље до 5. априла пошљу ноеац, обрачуне и непродате иовнне Према несавеснимревизорима предузекемо најенергичније мере и одузети им даљу продају.

Нз опакчарш гфр Јсдна врло висова лччносг пргмила је на душу пређашњ<г мкнистра војнсг Душана Стефановнћз, који је главни крнвац у овој а фери и због тога нећебиги ни јед н од ЈЈгфераната о суђен. Није готребно да В.ада Ллаћ и Комп. вртиранаро« чити кредчт за аоткуаљи в, ње штампе, јер је већ 3 ваго>Н вовингрске хартије послонио једној редакцчјч, пошто ће се и овзко изву ћи од робије, Нека ликују а ми ћемо у св -је вр ме из нетн имена тих саучесника. За удовкце и децу укрллх У инистарски Савет одлучио је, да се породицама несташх официра и држав них чинозника — војних обвезника — до увошењз потребне допуве у закону о пенсионом ф нду за удо ваце и децу умЈ лих чиновника, може правремено издавјти из држзвне кгсе колико изаоса

пенаија на коју ба поро дица ималз пршз по зак ну с тии да се издате суме ли' вчдиргј/ по свршетку рата. НОВ Б0|НИ ЛвК(Р П«следњим укагом Њ. В. Престолон.следнр.ка Атексиндра п ■»огзведен је у чин резервиог санитетског по ручника д р Стевш Иванвћ Г. Иа нић је један од вр:#савеснчх и добрихлекзра. Сздцкц-1 Мвсиог ОдОзр* Јучз пре п а днг Ме :.ни Одб.)р Је одржао св ају седни цу. На седницц је говорено о иаб вци намирнвцј. Решено је да се свима мин .стрима поднесе представка: да држава одобри кредит за позајмице по поднети 1 * молбама. На седници, која ће се одржатн данас пре подне, реш взће се омолбача зз псмоћ, подаетим до првог априла.

за пут Сви <'нн грађана који желе путовати из Београда за унутрашњост мтрајуимати објаве из свога кварта. Без овах објзва неће се нико пуштати у воз. Рвквизиција роба Продавниц) Месног Одбора, тражила је од Упоа ве Вароши, да се реквирира јо ч једна партија робе, као: кафе, свеће фида, пиринаџ и т. д. пошто је раније рек вириргна роба, већ сва ра сародата. Изд>вање помојј« Од јуче Месни Одбор аз даје помоћ оним пострад;

мгрту. Помоћ вати и данас.

ће се изда-

Курљање пшма Купљење пи:ама Је вр шепо само из оног санду чета код поште. Од јуче, куољење се врши из свију варошках сандучета. Моршвтет Према п г датцима статшстичког оделења општине београдске у току месеца марта умрли су у Београду 817 лица; просечно 27 лвца дневно. Брашв! за Баоград Јуче је стагло два вагона брашна на железничку ста ннцу. Данас ће бати превучено у Београд. Понен Милутин Живаиовић чиноа. општ. Београд. са порадицом даваће својсј су прузн Софијв четрдесетодневни помен 11 априла тек. год. у 9 сата пре подне у цргви на Нов. Гробљу. Револверц у јлбјму Г. Ставра Трпкгв^-ћ трг. овд. и одб.рник општине београдгке, вашао је у дворишту Вежбаонице (Наталијина улица) у ђ^брегу једну распаднугу т рбу у којој је бало десет рсвалвера разнкх система и један опа. сач с« монограмом ж Душа* Силнк". Ствгри су пред те Упоа ви Вгр ши Беогр*да. №ђ!Н Иуђшр Пре два дака, две жепе нгшле су код Киез Мчхај ЛОВОГ СпОМС\ )К ^ а јгдзн бу ђе лар V комс је бчл0 ц

српских њвчаница од по 10 динарз. Сопственнх нека се оГрати кзарту п<лвлул:ком. Четврти раон Четвртп сиротињски реон пресељен је из Наталијине улзце у зграду основ. школе у Авалској улици, г е ће се извршнти и исплата иа дан 5 алрнла. Племенита Самарићанка Нечујно беа икакве помпе и р кламе у заразнсм одељешу војне болнице ради нлеменита Рускиња докторка г-ђица Виталија Ољшевскаја. По цео дан је међу болесницима, не презајући и не плашећи се за свој млади и бујни живот. Она се са човечијом снагом бори дању и ноћу, тежећи да шго више спа е болесника од смрти. Племенита докторка кћи моћне нам и братске Русије, лржи сеуз)»шсних начсла Богочовека — помагати ближњим својим. И заиста је се и душом и телом племенита иидеална Рускиња предала своме узвишеном послу — нсзи Го^есника. Њој шетњ« не треба јер ње нма доста у болнгци међу болесницима, њој друштво друго не треба она га има досга м ју болнлма, са којима се опходи благо, нежно и сестрински. Она је остзвила своју милу отгџбину, силну и моћну Русију прешла толике путе и похитал: дг укаже помоћ оника који су је фактички и заслужили. Похитала је да помотне својој браћи, тим осведоченим јунацима који се боре за опстанак, за одржавање своје независности. Да, дивна је и велелепна је та искрена помоћ наше сестре г ђице Виталије. Хвала Бам плеченита сестро Рускињо! Ваше име самз ће служити на част братској Русији чија сте Ви , зорна кћи.

Вагнер је Јденунцирао а мене рекавши Аустријан цима да сам српски нованар и одмах после тога мене су два аусгриска де тектива питала за легити мацију. Ов > зн ју г. Бла гоје Соколовић, Шпунчевић чановници београдске оп штине као а њихове гос* пође! Вагнер је отворио насилно калаувима кафзну „Сиогу* иоштегио кафеџију-Ћи ру Ивановићу са пићем, лумпујући са аустриским официрима и проститутка ма Мицом и Ружом! И док Бора Вуковић тапограф за малу кривицу трунеуапсу, дотле за Взгнера нема парзграфа ни у једном закон^.ку ни зчкон чићу ни уставу на у војном закону, да би се могао ставити у притвор??!! Да ли бих ја или ма ко

закон даје право, да као такав прљав и сумњив човек, чија је кривица дока зана, у договору са управниксм всдовода, напзда нованаре који служе за то дг износе прљавштинс на ]ав • НОС1?! По твј логици треба Втада Илић и Сотвр са ком□анијом да нас Све помлате! И ако би властидопустиле да се ствари а тај преседаи: да пвједнне вуцабатине и разбојнпци могу да шамарају новинаре, онда ба то бала анархија коју државиа влгст подржава. Да се неби после казало, како су ме Вагнер и побратим му Др$гиша Марковчћ умирили, ја ћу их и даље критиковати, све дотле докле они ово за • служују. А све ово горе нзложело одговгра исгинк. Ко ме оу* де од ових двају разбојн хка оруу.јем

другч могао слибодно да се шета по Београду и да ј понова напао рада на државнкм послоаи-, ћу се бранити. ка а да такво прљаво дело; довр М ..|« и. М№ » мк има аа спбом?! Којн му то; новин.р

Муниција _ Поруџбине за муниције ЛОПДОН, 30 марта. - , Њ; Јаршка Трибуна' 1 ј=в ља из Омехз, д -1 су три воза сз топовском муницајом прсш^а кроз ову станипу. Св?кл од ович возоаа имао је по 20 взгона. Према ,,Њуј"ршком Тајмсуг. Леман, велкки фа брикант муниц -је у Њујорк^, пзјавиоје, кадјенед вио био у Ливерпулу, добио поруџбану, било немогућно извршити, пошто гмери^анске фабрике не м ту взше да гроизводе. Г. Леман ]е додао, да се рат нз јесен м^ра завршнти. завршвтв уст.ед н достатка муниције,

Леда Перићева - РОМАН ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА —

(1)

Краљ и Бенизелос — Повлачење из политичког ж вота АТИНА, 30 карта. - Краљ је предао председни ку кабинста н влади писмо, к ј? му ј« упутчо г. В°.ни зело: п у коме о^вши председнич тр жи од кр"ља, да деиантуј • влгдину изјазу преиа којој краљ није делио мишљење В назелосово о уступању Кавале. Послеми нлстар:ке сгднице, која је одржана повсдом тога, краљ је примио г. Гутри:а. Владив. одгсвф предат је г. Венизелосу 25 прсшлог мссеца Тврдч се, да влада оста је при својој ранијој изјав*. Посде тога г. Венизелос је конферисао са својим пристглицама и изјавио им, гошто влада и дзље деман тује њсгову всјаву односнј држ ња краљевог што се тлче уступања Кавале, то јс. он прниуђен да се дефинит^вно понуче нз пплитвчког живота.

| Фрања - Вагнер ј

Са овим сумњиаим типом, Драгиша Мчрковић се удоужао и прв ј ме је напао В гнер за то што сам из нео у лисгу: Да је показивао АустријанцимЈ куће наших гргђт на, које су оии опљачкали, В гнер је натерао у ирису.тву аустриске власти келнера Кузмана Констандиновића, да покаже кућу апо текара Каркћа. Вагнер је денурцирао г Егвјена Бд серса, да је с највећом поипом 11 августа 1913 г. Бчсерс дочекао српску вој-

ству п поручн ка којч је био сдређен да тражи погодне станове и креветае ствари. 1 овзј п поручиик је свима општинзрима познзТ, јер је чрве вечери 19 новембра тражио свеће од општине, ту су би 1 И присутни г. Дра гутии Радосављевић, иостала господа. Вагнер је денунцирао општинског чвнЈвника из гро бљанског оделењч г. Марич» ксваћа да је псовао аустри анце и Мфивковић је ој.в де г у ропство. Вагнер ]• исчушавво нзше грађане не би ли се изрекли ма шта противу Аустријанаца, да би их после могао тужити

ГЛАВА ПРВА — У спаваћој соби Павла Перића Стари Перлћ, Мдлован, 'ио је вксок државни чиновник. Већ десет година е у гензији и на своме д<ј 6 оу на Топчидерском Брду води економнју. Његово је им.ње велико, тако рећи огромно и н.чг.ччано је р$з ним зградама, у којима стар» Њрић од ране зоре до мркла мракац\њз, ради, оправљч, и?дзје наредбе, про(V ср. ас са м л- ђима, |'УР' слушкињо и слуге, а « неки пут их и ра:пали хорбачем, са којим чзк и леже. Чулнонат је стари Перић, Кзо чанзвник иије се одлаковао бог зна кзквом спремом, ала је зато цењен са своје вргдноћг и приљеж нос 1 нз раду. Он је знао саио за казцелррију, за по сао и зз сзоју кућу Па и пак, I ако је све <в >је ванканцелариско вргме проводио у кући својој, старв Перкћ није узимао ни најмањег учешћа у обрчзовању своје деце. Оз их је исггна волео свим огивским жзром, а све остало је остављао својој жени, г спа Каји Перићка и дша, Павле Перић и Лела Перићева расли су без оче вгназзора. Стара Перићка, паланчанка по рођгњу, бил 1 је стврога кова и веома је тешкЈ пркмала модерне идеје њене деце, које су ови сгицали у школи, друштву, на улгци. И кад је једног дана дошло до не спсргзума између ње идеце јој. кдзда П<р^;ћ младић гд ссамнзест годииз, матурант једве од београдс«их гимназији тр жио је дз му се да засебна соба, пашто х ће да живи животом слободн^г човека, и када је у рукама сзоје ћерке Леле, петнаесто-годишње девојчи це нашла књигу, која је по њеном паланчанском машљењу била отров за душу детета, она је чудећи се и крстећи се дигла руке од своје дец?, и оставила их је самчма себи. Кад се пожалила Перићу, он је саио слегнуо раме нима, в отишао у стаје да присуствује свечаном чину: давању имена једном телету, које се пре две ноћи беше отелило1 И тако и без мајчнна над зора деца продужише да расту, да се ^премају за

ску, да се г, Бксерс радо . . . вао ксрззу Ауаријаигца. Као сведока наводчм г. Ми- жавот: млада Перић, једолим који су молбг ооднели на Церу, то је уччнио 29 лоша Симића наредника Нјбио засебао собу, удесао још у месецу фебруару Јновембра 1914 г. у прису госпсђа му из Кочине ул.|је по своме ћефу, пробио (Јд 1 оворш 1 урвлшк Дсбривој МшидимотЈ*

засебан упгза*., кроз који су долазиле његове пријатељице. Лела, звдахнута слободвим идејама одбацила је народне песме в почела је своју душу дг напаја порнографском књижевнсшћу. Па ипак остала је чиста и н вина! У тгкввм стгњу дани су пролазил*! и нчзале се годиае! Стбе -зна Перића био $е Д) ^ти > м гшс« ч могло би се рећа слободно да јбио уд*шсв. И сам Пери! 4 је волео раскош. Као чЈто је волео да се о њ^говим сентиментзлским о његовчм чис-^крвним ко’ њима. о његс аИМ енденкама говори, и тј је тако волез ха с«>, »г-увори и о његовом намоштају о богатом жав&ту, који води његова кућт. Стан у коме је стано вао Первћ и његова породица била ј? давна двоспратна зграда у швајцарСком стилу. Л јчила је н* какав гамгк, сивичен дивноа баштом, начичканом најплем нитијим взћем и дивним цвећем. На сгмом у: лу зграде налазио се сган у коме је прсводио свсје дане П )вле Пе-ић, сада већ студгнт права. Од дсчка развио се диван младић, јунак на корзу, лав у салону. Пгвлу Перићу догло је бнти 23 годиис, оли буран живот учвнио ,е да је взгледало да кма вчше. У слободним часовима он је малао и б.чо једостадобар сшкзр, Сву ноћје лумповао, један друг му се женио и он је био иа момачхо вече. Пило се до зоре, и кад су први сувчанн зрзци пали на земљу, Павле Перић јепошзо своме дому да одмори своје умврно тело. Спавао је до 11 часова. И тек што беше устао ум«о се и почео да дотерује тоалету кад неко закуца. Мислећи да јеслужавка, младн Первћ викну ннје слободно | — Али ]а сам свд*, Леле! — чу се кроз врата један звучан гласић! — А ти си то мала. Ти можеш да уђеш. — Н.ставиће се —

Штамоарији Драг. Грегорића и Друга потребан је ]едан мдађч ученикГ

Штвмод Драг, Грегор а -'КоомјааЖ