Стража

Врој 92

Адреса ва телеграме .СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата за Србију па чоштн: иа годлну . • . Двн. 11шестме^еца . б,, три месЈца . . I. , једав *< сец . , I.лретплата г а ииостраввт! о на поштн: на годнну . . двн. ЈО., шест месецн . . 15. . трн месеца . . ТЈС

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВл 1092

ВЕОГРАД, СУБОТА 4 АПРИЛА 1915

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Излази сваки дан у 0 «1. пре подне.

Година V

<«и Редакцнје н Адмлис Космајска ул. бр. 22.

9г«аса се дају у Адмлн. Цена утврђена. 1 далаћен а се пвсма не пра • дају. — Рукопнсн се и« не враћају. Тавма, рукопвсе, новац и :*• остало што се односп * лнст, слатв власннштву листа.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

И Немачка би пристала на мир Разочарење у Аустро-Угарску, као и факат да је готово четири петине увоза за Н мачку онемогуНено, учинило је да се немачки влада јући кругови прихвате идеји о миру. Помоћник немачког канцелара Цимерман изјавио је пред једном угледном румунском политичком личношћу како су неосновани гласови да је Немачка протавчик мара, Њмачка би пристала да мир, али сзмо на такав мир, који не би за њу био понижава јући, Немачка би могла да пристане на мир под овгм условима: Белгија има да остане у немачким рукама, сем оног дела ко|и је насељен Фран цузима, Алзас Лорен припао би Француско), но без М?ца и његове околине, који би и дање остао Немачкој.

Г. Радославов — Пред преокретом у Бугарској БЕРЛИН, 31. марта. — Јављају из" Копенхагена, да је „Пта Паризијен" објавио разговор свога кореспондента у Софија с председником бугарског Мани старског Савета Радославовом, који је казао: Бугарска је до данас апсолутан неутралитет очувала, ала је др жање савезника створило нову ситуацвју на истоку и та ситуацаја захтева нову политику, Бугарска Ие вршити. своју дужност остварајући свој национаани програм.

Венизелос — Допис из Солуна —

Сукоб између Венизело* са, бмвшег шефа грчке вла* де. и Гунараса шефа данашње владе, ушао је у своју исследњу фазу: према вестима из Атане, влада ће азићи на нове изборе и гражиће од народа да јој одобри политику неутрали тета, а Венвзелос, после неуспеха код круне пову* ћиће се из политичкар^евота, и отићиће л*^Јфат у своју ужу отацбану. После једног покушаја, истина само на хартији, покушаја, који би Грчку увећао са више од 140.000 кв. килоиетара, дошао је крах Венизелосови планови расплинули су се као мехурићи од сапуна! Он је мо рао да вде! Ваш дописник посетио је једног 0Д истакнутијиж грчких политачара чије је миш љење у данашњем времену врло интересантно. Интере сујући се шта он о свему .овоме масли, а имајући на уму да ће сво бити од интереса и за ваше читасце, умолио :ам га да буде то лико љубгзан ‘и да ми да

одтовор на неколако питања. Са љубазношћу, која је урођена готово св' ма грч»<им политичарима, он мс је примио и радо се одазвао овој мојој молби и дао ми је жељене одговоре: И на страни и коа вас маого се говори о томе: шта ће ово пролеће донети? Веома би ме с брадовало, ако би о томе изнели сво.е мишљење Мислим да сам јасно поставао св^је питање? — Ми’лим да ће кроз неки дан настпи много живља акција нз свама фронтоввма. Прчо ће Руси ско хати Аустријзнпе, и брзо се спустиги у мађарску рав ницу. За тим ће доћи ред на Немачку, која ће бити снажно потиснута на своју територију. Ту ће она, ван сваке сумње, осећајући о пасност у коју улази, очзј но се брзнити и држати дуже време. После долази њен потпун слом и траге дија какву историја још није знала, ни унела у сво јз странЕце“.

— Кзк ће утицати ова акпија од стране сзвезника. на даље држање балканских земаља Грчке, Бугар ске и Румуније? Хоће ли оне и после тога резултата бити у нсутралности, као што су сада, или н*ће? — ,,И Грчкг, и Бугарска и Румунија услед јаког ути паја Немачке на њихове управљајуће кругове, ући ће у ратну акцију тек кад падву Дарданели. Ово ке толико због тога што би ове државе сумњале у пад Турске, у што би се бојале ратн т ризика. Све оне зна ју да ће С*везници савла дати Турску. Али Двојни Савез пентралн х европских држава чини очајне напоре у овим балканжим државзма да не уђу у акцију против Турске бар дотле, докле је споразумне силе, Енглеска, Фравцуска и Русијз, и без зомсћи балкансних држава не сруше. У овим својим напорима код балканских држава Немачка и Аустрија усаеле су. То ће истина мало усаорити пад Дардзнела, али ће, вергват но, донета штете и Румунији и Грчкој и Бугарској. Јер иариски „Таи*', у јед ном броју, говорећи о томе држзњу ових дожавз, пи сао је, да оне хоће да жа њу где нису сејзле... — Имао бих још једно гитање, на које би^ мјлио аа ми дате свој одговор. Оно се односи на дсјучерсшњег председнака влзде г. Венизелосе? Желео бих да чујем ваше мишљење о његовој политичкој ве личини? -- Господин Венизелос долази у ред н.-ших највећих државника Он је сво-

јој отаџбини много дао и много јој створио. Треба само читати пне многоброј не депеше, које је добно и из Грчке и са стране, посге његове оставке, па да ра зумете кодико Грци пене њега и колнло и с ни позкају његову вреднссг. Али. он је мораодзсЈ-ђе са државне управе, морао је да напусти место, са кога је учинио ГрчкОЈ толико добра, колико сви његови предходнвци до данас ук‘-'п но не учинише! И шго је нзјгоре, отишао је баш у оном тренугку када је његова гвоздена рука, његова чврста воља, његов бистар разум, када је све што је у њему сконцентриса било потребно Грчкој и грчком нарсду. И ја в м кажем, зз^рши он своју изјзву троаутим глаа м, дз ма какво држање узела доцнијеГрчка моје је тврдо уверење да ће грчки народ дубоко осетити што у овим значајним и судбоносним да нимз г. Венизелос није на влади!

Хроз швбу — Пре неколико дана један човек нонудио је држави, да јој излиферује фату по 2.80 по кидограму. ИакО је био најјефтинији у понуди, иако су његови услови били најповољнији, иако је, најзад пристао — у име фабрике и на мали почек — ипак је његова понуда одбијена. А због чега? Зато што се није споразумео са једним главатим господином, који руководи овим лиферацијама, управо, што као нов лиферант није знао обичај, да се прво учини споразум о деоби, па се тек онда поднесу услови Лиферацију је, наравно, добио један већ ишлајфован ли-

ферант, који зна све канале, стазе и богазе, којим ваља ићи, А што је држава оштећена са неколико стотина хиљзда, шта се То кога тиче. Гоавно је, да су главати господин и лиферант Иарили. Под обрашном

Нмш а Шт — Нота немачке впаде ВашингтЈН, 30. марта. Немачка је упутила ноту СједЕњеним Америчним Др жавама у којој се жалч (что су преставке америчке вла де учињене савезницима у погледу товара хрзне на мењене грађ^нском становништву зараћених страна остале без дејства.

— Поаратак са Оојашта. ПАРИЗ, 31. мзрта. П^едс;дник Републике се вратко јутрос у Париз, Пг што је у прошлу недсљу и у понедељак поново вршно пре глед трупа. Господин Поенкаре је прегледао трупе, које оперишу на северу Француске, затим је инспа цирао у Белгији више ан том.на па је ишао чак до Северног Мора, да поздра* ви зуаве и мрнаре, <оји су га фр.-нту Њ ; пора. Свуда је Председнвк Републике имао прилике, да похвали физичко и морално стање трупа. Он је живо честатао генералима, официрима и војницима, који су му због гога канифестовали свбју велику радосг. Најзад* је г. Поенкаре отишао у белгијски логор, где се дуго раз говарао са Краљем Албер-:

том и са белгијском Кра љицом, га се по том вратио у Француску у понедељзк у вече, заустављајући се у Данкерку, где је извршво смотру над гарнизоном.

— Упвга руоке војоке. —

ЛОНДОН, 31. марта. У своме уводном чланку ли:т и Тајмс“, говорећи о пролетњој борби, ко;а је отпоч-гла на западном фронту, вели, да су отсочеле и на есгочном фронту крваве борбе око заузећа карпатских гребена. То су, вели исти лист, предходне акције од иајв ће важности од којих зависи исход рата на источном ратишгу. Русв се још увек налазе на север ној страна 1 -ланца Ужока, где ће борбе грајати веро ватно још неколико недеља. За сзвезнике на Западу вре дност ове руске акције састоја се у фзкту, да су Нем ци приморани да обрате своју највећу пажњу на источни фронт и да не могу кретати овамо и онамо сво је корпуее са једног фронта на други, већ морзју оке каватн да у исто време воде борбу на оба фронта.

ПАРИЗ, 1 априла. Служ бено. — Немачки коминике од 3(Ј марта наводи, како се по причању фраицуских официра у париској кате> дралн, катедрали у Троа, у гдавним ј вним здањима као ; у народној библЈ отеци. ан!азладском Дому, Лувру.и

тако даље, налазе војне инсталациЈе, митраљеске стаиице и т. д. Држимо да није потребно ни да кажемо^ да су сви иаводи апсо« лутно неистинити р, да ми протествујемо протаву тога поступка и подметања учињеног противу фрзнцусках сфицира. Кад се узм^ на ум удаљење које раздваја Пзриз и Трое од фронта акцчје, не можемо да разумемо какав је разхог овзк* вим измишљотинама.

БЕЧ, 1 апрала. Из Штокхолма јављају, да су преговори шве^ских и руских изасланика о уређењу кореспонденциј еже* лезничким путевима обе земље, приведени кра у и да је дошло до араникана. Делегати су предложили својим владама, дасеобразује мешовата техничка кг мисија. № 1Ш — V Нео-Шажепу ЛОНДОН, 1 апр. У опширној депеши маршала Френча описују со • битке у Нев Шажелу и Сег Клоа при коме се нарочатс хвзли величанствена храб рост и сјајно држање ен глсеких трупа и износи важ н : ст задобивене победе. Немачки губитци су врло ве лике; на терсну је изброЈано неколако хиљада погинулах Немаца а преко 12 000 рањеника пренето је возо* вима. Енглескч губитци из* носе 2328 погинула, 8332

ФЕ/БТОН

НОВИ ХРИСТ11С

Видим: неки су зинули од чуда. Зашто, молим вас? И он је васкрснуо, и тодруги дан! И то тако, да је то за причу. Али ја не □ишем причу, јер насам при поведач. Дакле, тај нови, иесрећ ним случајем добије на дар у рату трбушни тифус, а то је доста непријатна ствар и у мвру, а некмоли у рату, када је човек јевтинији и од мрава. У заносу, тај чо век се наједном умири, затвја, као да је умро. При скочвше весели болничари, праскочи и лекар, и ухвати га за руку снижешаке, (чудан проналазак! јер да није тог места, где ба чо* века пнпали? И откуд, баш само ту било?) и сасвим ававично рече, машући гла вом, као свезнајући: -- Нема пулсв. Свршено

је. Носите га! Сатесаше сандук, и мст нуше га и поклј пише га, али га одмах не бацсше у раку, као што то бива у ратним данима. Другови ја више његовом оцу: — Умро је! (Наравно —■ телеграмом, иначе би било излишно, јер биписмојти гло — на онај свет! То кажем због поште. Сећа* те се!) А отац (што ре ли Хр вати!) брзојави: — Еј, куку мене, шта ба?! Долазам. Не сахрањујте? А а како не би закукао за новог (и то ратног) Христа! И г днесоше сапдук, и по ложише га у капелу. Имам додати, да у том часу није пао мрак, нити су се разурле завесе у капели, (јер у тој капели, у опште, никаквих завеса није било!) није се ви земља затресла, а још мање, да су мртви устали из гробова. То је некад било. Сад то иде на други иачин! А другови, из пажње, за новог Христа,

скугише, и купише му ве нац (све ки се чини код Мраовићг!) и метвуше на сандук, (наравно са трака* мз!) и изађ ше из капеле, да чекају Јосифа из Ариматеје, пардон, хоћу рећи, оца новог Христа, који није бао стар као Јосиф, нити је рађао, децу путем дута Данас и то иде друкчије. Сад настаје приаср. При поведачи т> сматрају као нешто особато, и за то, дирљиво и сј тронућем, о аисују све по реду, с длаке на длаку; па чак и колико је венаа скуп, какве је боје, шта је на њему печагано; (вориком, због кише1) иа онда. какав јс човек изглс* дао у сандуЈ;у, како је обу чен, је ли имао фес на гла ви; па чак налазе, и како му је у зеницима очвим о стала слика онога, кога је последњсг нвдео у часу смрти. Молим ;>епо, ми смо стиг ли у часу, кад је сандук (односно „иберциг“, купљен код тишлера Раке из Бео

грчда 1 ) унет у кгпелу? Ви сзмо идите за мном, па ћете зидети све. И после тога спусгп се мрак, и прође ноћ, и освану дан, и — отац „мртвака! д ђе. Отац истсг часа одјури у болнгц/, (као неверзирану ратним погребима!) и дох је он тлмо био од Понтија до Пилата, да нађе број собе, и остал^). и исплтивао: шта Је његов син, на последњеи часу рекао, и још много таквих ситница, (од којих, што је звачајно, нема ко ристи!) дотле се у капели одиграла... мислите: драмн? Можда мало нешто драма, а више. комедија! — Случи се дакле, да један болничар случајно (не знам за шта а због чега!) уђе у капелу, и ~ виде што није видео! — Ви сад питате .шта је то Боже вадео? — Сасвим проСго: оно, што је. и морао видети! И сиромах болни чар виде: онај нови Хрисгос, коме је судбина доделила да: буде разапет на јГолготи Трбушног Тифуса, •

умре, и да васкрсне (и то пре Ускрса; не знам да ли је то по канонЕма Свете Православне Цркзе кажњиво?!), отклорио је сандук, лакше негс Назарећанин камен, и седећи у „иберцвгу,“ држао је обема рукама (које су дрхтале!) венгц и не што — мрмљао.. Болничар рашири руке. стукну и узвикну из свег гласа а коса му се подиже на глави кзо пауиово перо; — на његсву дреку д ;легеше и други болничари и узвикиваху: — Вамлир! Вамлир! Дођоше и нсјници са брзометкама, и блокираше капелу. Наста тајац: као кад .р мгнсијер* а 1а Ксгвије Де Монтепен, хоће нешто стра шно да ислрича, — Долете и командир чете; он сн^ј м власти, подиже сабљу у вис, и рече: *Напред!“ Уђоше; — уђе и лекар, (зх, што не знам име тог вичног лекара!) иопетн вом Христу опипа „пулс*; и као неким

„чулса*, да је иовл Христсс! Сзд настаје закључак, убио у заносу, (стража га право, ствар плачна, само

ниЈе чувалз, нити је попа дзла, кзд се поднгао у сан дуку, јер је по лекарском м*шљ< њу, то било излишно и непотребно!) и да још и

с пољз, по форми, иначе, можете се и смејатг; ја ми* слим, то је боље- Сад је настзло време кад се не плаче. Некадз ће доћи време

сад не зна за себе, јер кад ј хад Не се о плачу причати. му поставише разнолика пи ј као о нечему аев- роватнем. тања: |И кад тада кажете: „тај и — Где си сада? Штави- тај је плакао“ сви ће се диш овде? Како је на оном смгјатк! То зрсме иде, оосвету? — нови Христос је:сле ових „плекенитих* расамо мутним очима тупојтова!

гледао И в’ други дан (како се вели у Св. Писму!) узеше га, и однеше натраг у болницу, и отац дође, и нађе сига жива, и би му мило, и поче да части свет, и да пева (и лумпује!) — а вој ницгма „дале заклати" (што рекли П{ечани!) пет јагње-

Елем, отац Новог Христа приђе ле 1 сзру (нззваћу га просто: „Гссподиц Пулс!* и особито к.у .захвзл!:**, што му је сина једин^роднаго тако до.^ро леч?о (да је и у капеле мсгао остати жив!) и рече: да ће замолити кога из каквог уреднвштва да му срочи изјаву

I Г / Ј — - —— —Ј тз, да испеку и поједу (ко 3'хвалности, иа ће то датн

же код дивизијског блвгајника!) и три бурета внна да попију, у чгст — во кресења! — Ја знам, да ће многи зажалити, што се тзд тамо није десио, м

атмиатв, јер оик ствзри доносс, те да < публиха вили —