Стража
Страва 2
С Т Р?А Ж А
Број 93
/
►
бака почети. Уае штап кога сталио носаше с* собом, претури га у десну руку, па поче шарати по земљн. Замисли се мало њено се чело разведри, неста оних бора, неста оне туге са лица и бака поче. — Залети се онај црни швапски „неопран* па се диже у вис, тужиа ти сам, наши ти војници узеше оно не знам како се зове „мрцаљез" па удри на швапски црни неопран, а оно пада рзно моја по ћерамиди ка бабини јарчеви кад падају из облака. На то ће један чсвек внди се личио је ка то ти, сигурно је старешина, викнути: „у ров“, а око тужна ти сам синко све потрбушке полега у ров и нико не погину. Пошто се исмејах са бабом
— Да нису швабе долазиле, .црекндох је ја. — Нису. — Да није шваба летео по ваздуху? Старица се замисли, поћута мало па рече: — Јесте синко, јесте рано моја, тужна ти сам — Да ти причам, али прво седи на ову греду, нећеш се искзљати, седи славе ти повика бака, немој стајати, и онако те боле ноге јурећи проклетзг Швабу, а благ осмејак прелети јој преко усана. — Ама не боле ме иоге, причај — браним се ј ј — Како да те не бвле дете :е, рано моја, точике дане оведосте путујући и дан и •ћ; 53 су вам ноге од гаожђа на би се излизале а камо ли од меса и коске. Па причува) ноге сиико мој треба вам опет швабу јурити. I растадосмо Ама дела причај бако! И док даље год нс седох на пањ не >те Кајзер је луд Немачки кронпринц тражи да се кајзер прегледа БУКУРЕ^ојТ, 3 гприла. — Из Рлиа телегргфишу да је тзмо стггла вест уп Берлина, да је по н редби наревој кронпринц Врљеи суспендсван са положаја команданта армије, да му је одузет чин в да је осуђ н на затвор у Потсдаму. Као узрок овоме наводи Сс ззвера, коју је бно кронпранц склопио противу Цфа Наиме кронпринц је у споразуму са својвм привржевипима радио на томе, да натера кајзера да абдиц«ра. У случаЈу, пак, да би се кајзер олупро кронпринц би га оптужио Савезном Већу и тражио би да кајзерз прегл дају, пошто је почео да покззује знаке абнор налности. Но, план није успео, и престолонаследнкк к свн његови помагачи су кажњени.
не и имоввне... Надзорна државна вдаст нма право, да и без опомене или примене блажије казне из овога закона, пошто ове прво саслуша, учини образложек предлог општинском одбору — да их овај уклони са дужност... Молимо Ваг. г. Митроваћу да по овој белешци саслушате дотичног чанов ника, да проверате истинитост ових навода, и да по том реферишете суду да се дотични чиновник ка зии који је наредио да се издаду дрва а ако је то
• V V V. 11ч.ш\.јна V. и ииииш због шванског неопрана то се ! бам председник Онда продужих пут'д* се оптужи државној над зорнј власти. Г. Матровићу ако желите да В.-м име и даље блита у саетлости празде, нем јте допустити да се кри« вац извуте од казне, а са мим тим поступкои, ако кривца добију заслужену казну, онемогући се д*ље р^зграбљивање општинсче имавине. После свог рлспикућства донећсмо још читаву серију слишзх разграбљивчња от штинске имзсвине,
Поводом јфдног распикућства
У КатазиНевоЈ улици, у стану V. Тиосавз Тошића шефа водоводне мреж<*, нелави се већа количина општигских дрва, коју је сн добио из општине сз оп штинске дрваре. Са свим јс* сееједно да ли ;е он то добио за новац или бес» платно. У главн ме он јп добио пре неколико дака 4 метра дрва за свој стан, та дрва су употребљена на загревање воде за проввзорно купатило, у коме се купају он, председник бео* градске општине и управ кик водовода. Па погато на општинској дрвгри има још око 800 метара дрвз, која се чувзју за крајњу нужду, да би се могло усгупити болнацама, Д( му Старгца и Старица и за зграде општинског суда, евентуално и сиротињи, до сад се ви једном општин* ском чиновнику није смела издати ни једна цепанипа од тих дрва. Сад настаје питање како је могао г. Тиосав Тошић, к^ме ни никакву крввицу
зз ово не приписујемо, добити четири мезрадрвакед нако до сад није могао добити од општинскнх чнновника? Ко је наредио да се изда ју ова дрва г. Т<шићу, кзд се нкједном чиновнику нису издала дрва
Краљ у Тсполк Њ. ВеличанстЕО Краљ огпутовао је јуче аугомо “5илом из Крагујевца за То полу. Др. ШОБЈјЈ Ју^е је допугсв о из На ша у Пожаревац др Жсвер, шеф гвију француских лекс.ра у СрбиЈи; ради ид. ..ршења инЈпекције скруга пожаревачког. Ноен лакгри Наш допискик из Солуна јавља нам да су тамо
И док сиротвња београд- 1 стигла осам француских леС«а и гстали општински кара, који ће пр дужити чиновници кукају због оску пчт за Србкју.
двце у дрвима догле се овоме господиву издаје четири метра да би могла господа да се кугају!? Чл. 97. Закона о општи нама у тачци првој взрњ ком вели између осталога и ово: да се општински суд стара о имаовини осолин ској да се она V е окрњи, не )мањч и не унигати. А чл. 148. вели озо: А-о председник, потпредседник а кметови не ба хтела вршити коју од сво јих дужности, која происти че аз овога или нога другог закона, или би били одани коме порочу а на рочито ако би били лабави у чувању безбедности лич
Првозтепш суд Београдеки окр:жни суд преселиће се на Милсшевац. Чим се буде сместио огпочеће и свој рад. Ми ћемо о томе накнад но известити читаоце
Стање здравља др. Рајана, шефа америчхе мисије повољно је. Болест га је изнурила, те је још слаб у нсгама. Свзког сунчзног дана гзаази па болнччку терасу где се сунча. Размештај фрагцуских лзнара Француски лекари, спе цијалисте за заразне боле
сти, који су пре неколико дана дошли у Београд, огцутоваће кроз дан два у места опредељења, и то: тројица у Пожаревац, тројица у Смедерево, а петорица остају овге. Опет уцењивачи Јуче је Управа Монополз издала бакалима по један сандух шећера у коцкама. Они су опет измислили један нов начин уцене, на вме: не даду потрошачу више од 1 А килограма ше ћера на тај начан сваки потрошач изда по пет пара више него кад би по пол? киле куповали. Обраћамо пажњу полвциској власги на ову врлу уцене, молећи надлежне да се у понов љеном случају одузме роба и изда меснсј продавнвци. Купљзње писма Београдска пошта одре дала је једног свог службе нака, ксји ће скупљати пи сма из свнју уличних кутија, и то у јутру и у псдне. Позовиштв „Стернјз“ Од 15 идућ г м цз Краљ. Срп. Повлашћено Позориште „Стеркја* почеће свој рзд у простооијама Сал< хотел „Г1ариза“. Поред својих редовних чланова и чл < нчца, играће а ови чл но ви Народног Позорашта: г.г. Чича Илија Станојевић, Сл нкаменац, Шапоњвћ и г ђа Драга Спасићка Ова СО/шдча гозоришн! трупа беогр ђ нзма је врло добро позната и ми је пре(.оручу јемо. - Нз попдгвгкцв Пр давница месн г одбо оа сб|ављује да има већу КОЛИЧИНу ПИр* п .с; и друге врсте, и продме ки логр м по 0.90 и 1.10 дин. Препоручује се грзђзнству да се што прс снаб де са што всћом коли чином пи^инча, ј*р ће ДОЦ није бити скупљи, пошто месни одбор од 10 ов. м. мора да напусти досадањи локад и д ж иађе други локал. да престане са продајом. Поред пиринча продавпи па има јошзејгана, бибера и п^суља. Нз Црвеног Нрш Гргђаии ној ма је због даљине т*:шко долазити > Дом Српског Друштва Црвенога Крста у Нишу, да дају прилоге, могу то учинити у рздњи г. Николе Јован 1 вића ћурчије, у главној улицн у Нишу. кој« је благајник Одбора Црвеног* Кр ста зз град Ниш, и који ће на положене прилоге изда вати признан^ це.
Из целе Србије најбоље је слати новап упутницом на адресу: ЦРВЕНИ КРСТ - НИШ. Шестомесш оомен Јуче пре подне пор -дица пок. Миливоја Пиколића, полиц. писара Управе Вароши, давала је шестомесеч ни помен на Новом Грсбљу Помезу је присуствовало сво ос( бље кварта врачар* ског, где јг пок Маливоје био најдуже времена на
служби. Осем бвих чиновнпка грисус»вОчали су и полициски чиновници дру гих квартова а и оии из централне управе. Чнтуља 2. ов. м. умро је у Нишу од опасне болести, дугого дишњи београпскн књижар Е.нест Ајхштег—Старији Нека му Бог да рајско насеље, а породици наше искрено саучешће.
РУСНА ПФШШ
Ј(а Хабказу
ПЕТРОГРАД 3 гприла. - На кавкаском фронту наше трупе су се привукле без шума препрекамз од гвоздених жнца између села Телепока и Цуела обо рил: их и убрзо после кратке борбе на бајонет заузеле су два виса, заробивши в лики бр ј војника. Непријатељ је са својим резервама покушао контра-напад. Борба се продужује у правцу Вестоки. Исго тако не 1 р>ијатељ је извршао безуспешан нап«д код села Орес.гатак на ги све које смс заузели 1 априла. Успешно смо с дбили упорне нападе вепријатељеве у правцу Строја.
У Хгрпамвма
ПЕТРОГРАД, 3 априла. — Са свчју сектора у Карп&тема ггижу извештаји о рђавом стању путева услед г пљења снега и непрестаног рашћсњарека. Нз осталим дслов ма фронта нсма никакге промене.
У јМолкји
ПЕГРОГ АД, 3 априлз. — 2 а!| иланашн торпи љерч крај гнадолске обале потопиш су четири пароброда <д ко их су доа би <а нгтовареча угљем.
Леда Перићева - РОМАН ИЗ БЕОГРАДСКОГ ИСИВОТА 3'вља, погледај само Јо 1се торњаш.
С>
ванку, па ћеш одмах приме тити како се знатно издваја од осталих жена из полу света. Неопгсзно лепа, ду ховита, а прт саем том пи кантна. ЈI ти кажем ја Сг њоме заносим. Она ма се зише допада но она Мис Нели, шт ј Је певала код „Два Јаблана." Оно, и Нели је била златно створење, дли сва, ева... — Слушај'Лела, прекиде је Павле Пеоић, још једну реч, па ћето главачки погодити врага! Каква су то резонв! Волеш да причаш ствари које нису за тебе. Шта завлзчиш тај тв ј нос свугда! Гле ти ј?дне брбљивице. Боље гледај твојг ств ри, но што се ту .... — Али ја немам гвојих ствгри! — Одгоз ри ова брзо! — Ако немаш никаква п кла овде, а ти гледај, д
! а
— Е добр ! Дакле, сам иослоа дошла! — Послом! — Да. Слушај. Ја нећу
да се удам
било да при ручку кажеш како сам ;а и сувише мла* да за удају, ти зиаш како Они пазе на твоје кишљење, бар бих за неко време била слободна, не би ме мучили! — Али, како бих тако што могао да урадам. Ти хоћеш да ја говорим против своје савести. Ја ш најмање не увиђам да си ти сувише млада з* удају* — Али то знам ја. У мојим годинзма још се лу* дује, још се јурца. — Ба! — ти би да ј' рцаш. — Па то се по себи ра зуме, иначе ћу у брак ун ти масу глупссти, масусудара и препона, што се моме батнимајућем неће допадати и чиме се он неће особито одушевљавати. — Гле, гле! — рече Павле Перић, и гушећи се од сиеха сгаде се оОртати на штикли високој читавих пет сантимегара! — А тада, тада теш о мсме господину ђувеглији! — Да сл/чајно чак не знаш и његово име? — Упита је Павле Перић још увек смеЈућа се! — О, да. аила сзм и те ретке среће, да дознам и ту зверку. Зове се: госп) дин Јован Жикић, секретар је мннистарства инпстраних дела, има плату 5000 динара, без додатка, од добре је породице, има две сестре обе још девојке, иако су грешле тридесету. пише песме, свира у к-швир, вола аозориште, иде у биоскоп, гроводи вр ме код „Оаере“, важи као добар познава|лац првлика у Бугзрској. и 'одличан познавалгц доњих | п< зиција с»их шантеза, к јје дођу у Београд. Као што видиш парггја је сјајна, бриљантна. И Лела Перићевз, опружи се по крсвету, Ноге је иетнула на страну од кревета, тако да су јој се н< ге виделе све до колена. Запа ила је цигарету и пуштајући густе колутоведима гледзла је свогг брата. Павле Перић је ћутго.
— Нећеш да се удаш? Па л*.по.јА но те то прим >рава? - М ма и тата! Сви! Его, баш јуче за ручком Ј )вана, Жикића, или Јовицу, имала сам једну немилу сце- качо су га облчно зва и, није баш особито марг.о. Лела Њрићева је то звал.т, и пажљаво је посма!ра ш свога брата. — Мени изгледа да ти г. Јовица није баш тгко најсимаагичнији. Ти си н •»ако х-адан према њем/. Смел! бих се опкладити, < а је озде по среди некатвд женска! —
ну! Ти то све наравно не тнаш, а и нетичете се! П љле је био всћ гот. в са својом тоалетом, пришао је и зачешљавао је своју пажљиво неговану косу; за твм се напај ф .мисао По гледао се јога једаом у ог ледато. Био је без преко р н и за највеће закерало! — Да Богме, шта се тебе тич« Тебн је главно да те не дирају, да ти не досађују! Ти 6и мн мсгао по моћи, и то веома лако, бгз зеликих жотавч. Доста би
ПОТРЕБНА ЈР. ДЕВОЈКА ЗА САВ КУЋЕВНИ ПОСАО, јАВИТИ СЕ УРЕДНИШТВУ „СТРАЖЕ*
оовским карама, липсалим коњима, просутсм муници јом, међ многим дотученим и растуреним аустриским четама, које само знају да кажу: Сава, Са Аде Циген лије одјекне овда омдч цот муо пуцањ последњег топа. Да ли је то сигнал потуче ној војсцн или крвтв опр^штај ово, белој вароши? Како су језиви ти пуцњи, а како оии мно г о зна н: то васкрсава један народ, чија ће повеља да краси историју света као црвена лала аелену ливаду.
рабош
Наредба гласи да све јавне радње булу затворене од 9 до 1), и од 2 доб. Јуче пролазим једном пустом београдском улицом и не мало се изненадим, када из једне кафане чух жагор. Моје је чуђење било у толико веће, јер је било 3 и по часа по подне, дакле лреме у које је кафана према наредби морала бити затворена. То ме заголица и ја упитах позорника за ову могућност! — Па оеај, рече ми он, знаш нласник Драг. Грегорић/КоемаЈСка 22,
свет ка свет, иде около, кроз капију! И да би ме уверио како он савесно врши своју дуж- \ ност, јер никог не пушта кроз ! кафанска врата, а да је ипак | могуће ући у кафаиу, он уђе кроз капију у кафану. Рентшјер ?зш№ пошма Мој брат Сава ЈашиН редов 2 чете инжињ. полубатаљона, псследњи пут јавио ми се 1 јануара ове год. од тог доба до данас није сс јавио. Молим сваког ко би знао шта о њему да ми јави на адресу: Милану А.! Газикаловићу, каплару Дубровачка бр. 48 кафана „Спуж“ Београд. НАЈНОВИЈЕ!
НАЈНОВИЈЕ1
А. ДИМА НАПОЛЕОН ОД РОЂЕЊА ДО СМРТИ Превели са франпуског А. МАКСИМОВИЋ и В. КАЋАНСКИ
(»11113 Н8ШШ има готових свију сорте код ТИШЛЕРА РАНЕ Валканска улица бр. 49. (Краева пивара) ко г „ЗЛАТНОГ КРСТА“
[101
БРОГРАД
1-15
Са предгонором г. П. М. ПЕТРОВИЋА :ИЛУСТРОВАН О :
САДРЖАЈ: 1. НАПОЛЕОН БОНАПАРТА 2. ЂЕНЕРАЛ БОНАПАРТЛ 3. БОНЛПЛРТА ПРВИ КОНЗУЛ 4. НАПОЛЕОН ЦАР 5 . НА ОСТРВУ ЕЛБИ 6. СТО ДАНА 7. НАПОЛЕОН НА СВ. ЈЕЛЕНИ. (240 странд)
Порудбине се врше по ирнјему новца или на доллату.
Књнжарнма. повереиииима и прелродавцима 30 од сто
ПОРУЏБИНЕ ПРИМД САВРЕМЕНА : : : : : : : : : БИБЛИОТЕКА Проте Матеје бр. 48. И КЊИЖАРА :::::: : : : : : „НАПРЕДАК“ Кнез Михајлова улнца - БЕОГРАД 106 1-6
ЈЕЛЕНА МИЛКИЋ МОДИСКИЊА - БЕОГРАЦ СПРЕМИЛА ЈЕ ВЕЛНКИ ИЗБОР, ВРЛО ЛЕПИХ
Модерних женских шешира
Пошто је ово данас једина радња у Србији, која има оделења за фабрикацију Женских модеда и пошто стоји у вези са помодним фнрмама на страни, то је она једино у могућности, да и у дзнашњим приликама има модерне ствари. Ради увере моли се п. публика за посегу или писмену поручбину. — За уну103 трашњост. шаље се доплатом. 1 —5
Р. 7ња погребног предузсћа Зарија угрекобића ПРЕКО ОД „РУСКОГ ЦАРА“ од 1. Априла стално је отворена.
1 — 10
С болом у души извештавамо све покојникове и I н ше пријатгље, да је наш племенити, мили и никад | незаборављени отац *|" Ернест Ајхштет КЊИЖАР премииуо 2. о. м. у 54 г. свега животз, у Нишу од опаке I болести пегавог тифуса где је н привремено сахрањен.| Београд, 4. апрнла 1915 год Ожалошћени: син Ернест Ајхштет (млађи), књижар; снаја: I 109 Инка и остала породица. 1 — 21
„Стража“ прима огласе по умереној цени Наш никад непрежаљени и незаборављени син, супруг, брат, отац, ујак девер и стриц + Јђубомир Ћ. ђешебић економ, војни обвезник П поз. IV пука „Стевана Немање“ |ратник, целог Балканског рата, тако исто и овог сада, изнурен, намучен и напаћен бранећи своју отаџбину, са војом браћом и друговима од вековног непријатеља Српства; разболе се и пуштен кући на кратко боловање испусти своју племениту душу 24 пр. месеца у наручЈ'у |свог сгарог оца, супруге и деце. Ивањица, 2 апрнла 1915 год. ЗА НАВЕК ОЖАЛОШЋЕНИ: ЈОтац Петар, економ, супруга Милица, деца: Рада, Раднвоје, Рајка, Милан, Милка и Радован, брат Велимнр жанд. наредник, снаја Перка. снновци: Милорад и Рати| бор, синовица Лепосава, сестра Милевз, сестрићи: Влада и Воја, сестричина Живка. 1—2
[1]тампапи1а Лпаг. Гпегпоићн