Стража

Крр ј 97

ЗБЕ ")Г?АЦ. ЧЕТВРТЛК 9 АПРИЛА 1915

Гоааиа V

Агреса ва теле-ра*е ,СГ АЖА“ - БЕОГРД/' Претплага аа Србају на поштн: во ■ одмну . • . Дин 52 . шестме:сци , б. , гри меСЈца . , , 5, „ једаи мссец . , ■ п егплата I а ниострЛдз.. • с на пошта: н. годпну . . днв ЗГ , шест месецн . , !*[ , трп мес -ца . , У.и

СТРАЈКО СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Е« ‘ч Редакцпје ■ Адмив.: Роскајска ул. бр. 22. Јтзаси се дају у Адиин. Цеиа утврђеиа. I аалаћека се пнсма ие при ;«|у. — Рукописц се ие ке враћају. Л-ллж, рукоопсе, ноаац и :,ј остало што се одиоси ■!> Тгјст, слатн власнвштиу ласта.

ГЕЛЕФОН УРЕДНИШТВн 1092

Шлг.з« саакв! }т у б ч. арексцне,

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Крвави сукоби у Бечу

БУКУЈ^.ЕШТ, 8 , априла, — Путници који долазе из Бечт немзју речи да опишу ужасно стање које је завладало у Бечу а и у свима другнм градовима монархије. Оссбито Бсч сма изглед којч улива зебњу. У предграђима подигнуте су чпк и барикад**. Преко две хиљаде жандарма чувају двор и кућ * мачистара, На счим^ Ја>пш* згр.4 * ;м:\ злепљен * су објаве са речима: Доле рат ш хоћ 'мо мир, Неуспеси на боЈиим псљима т?ко јзко утич^ на грађанство, да постоЈч опасност од побуне нарочито / веНим местимг^

Наше бојиште Са аушре-цриогорског фроиат ЦЕТИЊЕ, 7. Април?. У току 6 . априла непријатељ је напзДсО нше положаје код Горажц и Фоче. У нападу учесгвовала је пешза ј; и тр, јзо је од 4 чзса ивјутра до подне, али је кепријатељ Одбијен. С нзше стране није б <; ло губитака, а непријатељ^ви губитци су незнатни, 6%р1арш У Глзвној Држгвно) Болници на Ц ти њу помрло је до сада 8 р »њених жчнд?рма од злочиначкг г напада ауст^иског а гоплана на Подгот цу.

— Кугароии иапада л њахоа орјек у фраицуоиој м амглвоиој штамли БуЈари у својо; помапиТЗЛОСТИ В у СБОЈЈЈ срвитој немоћи постају л чудновати и чомичви. Нгрочито су воии'чи са тог ргзлога што раае зкве страри које приличе мо деги или глупим ав-ус ма и кловнов. ма по цирк' Јима. По мало су и детив астг, наввни Шта оли мисле са својим учесганим нападима? Да не мигае да на нзс врше неку врсту терсрисања, да нас заплаш. и да им ми брже боље и ссрвилно аонудимо и одо | бримо он) што желе? Ако то мисле, они се љуто ва рају Онч још х< ће да настављају онај систем и ов< ј Счецлјалитет који су лри мењрврш у Турсксј Зао) они не знзју / а ур ча и КаКуна - Приштина Тсвпе 18 N8118

Србија н:-су једно асго? Да не мисле опет да се г.гр ?ју жмуркг? Ако то мисле, 0 Н‘Ј греше, јер су ове игре скј пе и њихози и?азавачимо раће најза/ да их плате У осталом и они сами не зна ју шта раде и како да на« зову те радње. Ч-.с их по ричу, одричу да су учињ не и да се чине по њиховим инспирацијама, него веле да су то локалне п бу ко;е нмају револуцзонз рач карактср, и да су оне резултат деспогског и бруталног режчма, час опет њима прета и предсчазују да ће иза тсга доћи нешто крупније, нао ПЈШродна по сгедица то"а ранијег. Као што видиге, нп с?ми ие зна 1 у шга хоће н какав циљ имају да п ститну. Управо они икају и желе један циљ, али је сн далеко од оства рсњз, и нг ; мањег изгледа нт оствареље. И како ;емају ефект: в ФЕЈЂТОН

иог дејства и н <чина за о-! стварење свога циљт с«е! се нзтослетку своди чаједио просто изливањг и на ј нкфестовање срдиге пемоћи; И на т ме ћ; ; излввању иј каракгеристичном покази ! вању и остми. Мч нгсмо' Турска. нитл с«о та:.опла»| шљиви и мал /душни. У о.. сталом и Бугари су то жп- ; во осетиаи А сад јсш жетимо да по ! кажемо и расвмлиио како' је тај бугарски метод извоћен а и рада примљен у н . ј шој лрвјатељск'] францу-, гкој и енглеској штам! и По-, казаћемо конкретнам пр;Ј ј мг рима 1 У ЛОНДОН.гОИ „Т. јмсу ‘| на једн м ^есту, ст ;и: ,,У пад Буггрз ча српс;'.у те риторију ге одговера ни у колихо неутрал тету Б>:ар ске, који је проклгмовао г. Радославов нд псследњој седвици, Упад комоа бу гарских на сргггу терито рију још из прошде годгне. у месецу новсмбру, остго је некажњен и са' везн ца не м (у бити рав нодушни према непрр јзтељскјш поступцкма (ротг.в њихових (т. ј. савезнич.лих) прфтеља.* У француском „Твву,“ од речи до речи. стоји: ,Г1о следњи напад (струиички) управљен је противу једне жељезннчке пруге к >\а је драгоиена за савезни! е, кас и за њихове пријатељг. . .

дипломпта кг \л су хте и ићи ј да В! де н » лииу М;С 1 а оно шго г е спрема, би и ' чени у томе

У с -ре

Једин напал про?иву Ср бије нашао би п крз) Ср бије Грчку и РумуниЈу, као и Тројни Споразум Кији је готсв да педупре своју хе рсј ку сгвенницу. Је ли пз т ребно да се у Софији јед кгм нарочиглм кораком то и напоиене." Рачун мо ла горњи наводи узети из два најоз биљнија и п ;луслужбена ли «:та, не узтчајући у обзар опширно и тачно к< мента рисање других фрзнцуских листова, похгзују довољну Озбиљигст И пажљу коју респектгвве владе указују нападвма бу арских четника ча нашу те{'чторију, И ми не желгмо ништа више, него дј се жаправилноо цене и да с; као последица гога да БугЗЈЈвмт једна ко лектгвнз правична лскиија. Кзд има за остале разбојаике закона и казне, ваљда ће се наћи и за брзћу Бугаре. !'ека не м. сле да су Они нека привзлегисана ра.З' бојничка дружина којој нико нишга, а још мгњељудскп закони, не може:

Ов? мобплисањ- комите и њихово крегање мг.тло са извести само са зч?њ< м бугарске владе Шеф вј ових чета долазе у Ссфи у по запСвест и тако се спабде вају оружјем и муш аијом.

,Члг нсвима диплом. тског ксра у Софији познате су ове припреме, и нек лико'

- У Галицији нлм у Мађарсној. „Л'Ехо де Пари 11 доноси на уводном мепу чланак .Рс.т ослобођења" од Жзна Е; бертг, у коме се између остзлога вели ов *: После заузећа Пшемислз посгављено је питањг: да ла ће руска војска у Га лицији вршити свој главни напор ка западу, у правцу Кр. к ;ва, или ка југу, у прав цу мађарске равнице. Јучерашњн бриљантна руски комунике изгледа да је дао на знање. да су наши а везшци изабрали прзвац мађаргке равнаце, преко Караата. Ако је то доаста њи .ова сдлука она се несумњиво објзшњава стра т. гајским разлозвма, од ко јкх се један даје одмах запазити: Немци држе Пољ ску до Пилице. Али, ако је грзвац према Угарсксј корискији, то нвје само из стратегијскг.х рззлога, него И ИЗ ПОЛИ1 ичких, Уцасти у Угарску то зна чи паралазовгти опергције које би аустро угарски г.

нералштаб хтсо ца прссуз ме прогзв Србије или прс тив Румуније, па у једно чак знатној мери и операције против Игал?ј \ То знача сбећати ослобођење свч ма народ^ма које Маћзри притискују, почевши од ру • мунске границе па до Ријеке. То значи унишгити све

услсд руског наглог надирзња у Картатчма. Услед овога главки штаб јензре* дио да се готиво све немачке војне снаге пребаце у Карпате, к?о помоћ ар мијама, које се тамо већ налазе. Армија генералз Боројеаића, арм ја ерцхерцога Јосифа Фердинанда и не-

вредкост концесијама коју! мачка корпуси под ком нНемачка покушава да учи*!дом генерала Лгнцингера. ни пре^о Аустрије. Да бв Армија генералз Бор јеви се нешто понудило треба:ћа, оперише долином реке

још биги и способан и држии у својим рукама.

Лаборче, грмија ерцхерцога Јосифа Фердин&нда налази се још увек на позицијама у северним Карлатима Немачки корпуси опери аће око Ужока.

— Долааак бактермолога и отручњаиа. НЛШ, 8. априла. Рокфелероз фсчд. чк!* је нарочита комисија недавно изучав ла наше гнитарне прилике, посшо у споразуму -а амернчким Црвеним Крстом једну саичтарну мисију у Србију, к.)ја стиже ово данз. Ми !сија је саста-љена од 10

- Пксањ« бвчмхх лжстов* „На^с-с Винер Тагблат' в?ли да Беч још увек оску дева у хлебу. Све су пекарнице још до подне за творене. Оскудица се осе ћа н.рочато у хотегама и ресторанима Лрема аослед њој сгатзсгиц I девст дссетина бечких иек ра имају тзм н толико брашна колико је п.требно за један дан. „Рајхспоет" са своје стра не, расматрајућа такође будућност, изгледа очекује само од неког чула соас монархије: ^Спрема се крвазо про јЧланов’, познатих бзктецилеће у Карпатама. Умирно!олога и сгручњака. Мисија доба Русија има три пу 1 собом носи вели.у кслијачу војску од наш?. чину сандтетског матеозја„Фремденблат“ пише: Ни ла. На челу масије налвзн је моменат да кригикујемо | се до. Вичард Строг г, ди прошлост и да расмотримо ;рекгср медицонск^е шкоае шга се је могдо урадити за тропске болести на у Сада Еаља мислита иг бу нкверзитету у Харварду. дућност и да искажу све С ремљена је и друга околности које данас за мисија, кгја ће уск. ро г, ћи за Србију. Са њом долгзи генерад Горгос, један < д изј чувенијих америчшх с пнтетских инжнњера. Амс-рички Црвени Крст с Рокфелеровим фондом чини велике ирипреме за и ч љање санатарне помоћи Со

хтевају ћутање.

Букурешт, 8. априаа У аустријскчм војнчм круговима овладЈла је пвн «а.

<Ома [нник:

Опростите мајке уцвељена срца Чија деца неће више нгкад доћи Гробови су њиии далеко од дома, Пут којим су прошли, неће више прсћи. ;1ака им је земља за коју су пали, Туђин тамо није, све је српско сада. Гробови ће њини сведоци да буду, Остварених жеља, Србинови^ нада. !!аћи ће се неко, да гробове њине, 0 1асипа цвећем, и кандцла пали 1 кша ће им земљз увек тамо бити,| Г а чију слободу свој живот су дали. Т шите се мајке, уцвељена срца, Г_.г су ваша деца, тамо туђин није. г д својох су крвљу ударили темељ, < арбинс драге, Велике Србије.

јник, ввс к, крупан, шбрс јразвијен човек. —• А ти си Тихжвре ‘К\’мад нићу! Ти сме и а јодеш тамо и да ми д Те |сеш једко живог не рчја тељског в< јника! Иди <;дмах! — Разумем! гласио је од гоаор. Наредник Тихомар узе свој рев лвер и пође али не право неприЈ 1 тељу кего његовсм лев. мкрилу Иза шао је полако пузеки од јжбува до жбуна да га не

т\ ХЕРОЈ Био је д :взн дзн. Сунце ВЕССКО одс< очило и својим за јссење греме врло топ« лгм з гцгма обдсјавало нзше ровове. били смо близу негријатељ I тако д>* Смо му сваки покр(т могли видети Поред менг, иза једне по веће гомито земље, седео је | 5 И праметили и поче ииу командир са још цгким 0 -1 цати , Брзо г а изгубисмр нз фица ркма ј нешто Су раз ј В ц да Прође јг дзн с т од говарала Ком5ширустаде,! ка1<0 ]е отв 'ш ао а ли га још пизва Све » фицире и цодо«: н* ма оа С е врата ц тјкоко

фвцире и унша Их овако:|

четири часа по подне опз

— Ко сме Отићи непри |засмо га како се тзганО јатељу а донети ма једног 1 привлачи овамо, вукјНч за соб^” „сшто прилично теш

живо г његовог војника? Сви су ћчтала. • л / *•' ■ — Зар нвко то не сме учинити? упата командкр. — Ја смем! јави сеједаа глас. — Који? — Пред командира изађе

то. Најззд ускочи у ров, оде право код командира и рече: .Госцодине кап чане, извршио сам заповест!" — А где ти је Шваба? — Остави > сам га напо ; љу да не би испрља ров

и стаде мирно једзн наред-1 — Он ти је побегао!

— Није, добро с*м га везао! — Па дај га овамо! — Разумем. О.ч изађ) и одмах се врати носећи у наручју, као мало дете је<:нога аустријског војника. Он га је око добро везао, па му чак и уста марамом запушио, да не би викао. —■ Господине каоетене, ево га! рапортира нареинвк Комадичпћ. — П?зи како је леп, па како је паметвн као да је сад из луднице изешао! подсмехву се командир бле сав ме Мађару. Мађар је само бленуо час у јеп»ог час у другог и мислио, ш.а ли ће б»Ти Са њиу, — Дедер, Комадинићу, | испркчај нам, како си ух ватио овога и овако галепо везао, а да они други не примете ништа! — Ето како: отишао саи доле иза њиховпх ровоза у једно село а у једној кућв затекнем њих тројицу.

Уђем уиутра са наперенвм револвером. Ј?даи се маши пушке, али га ја претекнем и 04 паде мртав. Док сам ја везиаао овога онај други \грабн прилику те побегне и ја га не могах сти ђи него доведох, утраво довукох, само овога. —■ Добро, Комадинаћу, честитгм ги и предложићу те за \напређење! рече ко макдир и пружи руку храброме нареднику. Није од то доба прошло ви месец дана, а наредник Тихомир Ком динић добчо је за потпоручника. ч Бнла је ве-тра хладна ноћ. ДобвпЈ се наредба, да се заузму ненријатељски ровови и да се даље наступа. Потпоручник Тихомир Ко« мад нић био је у извидници и, кад се вратио и предао излештај, одмах се кре« нуло напред. Војници су полапо, један за другим из лазкли из ровова и у нг.јвећој тишина грлбљ.жавали- се непријатељу. Кад су

били на сасЕим малој д љина, одједк:м прслсма ноћну тишину српсло ,ура“ и војници полетеше као ла* вови на непријћтељг. Потп ручник Тихомир јуриоје напред са исуканом сабљом и први је улегео у непри јатељски ров. И всјнвци су по примеру свога официра бесно наладалн и потиели многобројнијег непријатељз са ових положаја. Овај хра бри официр остави један део својих војница ту, н.» поло жају, з са другим делсм и још неиим другим једина ц ма полете опетнајуриш. Кроз ноћ је одјекивао ње гов звучни глас: .Напред СОколсви! Напред браћс! Слгжно истерајмо неприја* теља из своје миле земље! к Он је опет јурио налред и соколио војнике, а ози су га молили да се мало заклоии, да не погине, јер неће моћи ни један без њега, али је сн и даље јурио само на.чред. Куршуии су сапали каокиша, аовај неустрашими херој јурио Је

пред својам војницим- и не прсстано викао: „Напрад браћо! Ур?! Јуриш1“ Али баш пред самиу кеврлја тељским ровсм па е п го« ђен у грудч. Војниш?, Н1дећи да им јенајбољи сфи цир пао, полетеше сложно начред и улетеше у непријатељске ровове да осеете свОга офр.цкрч. Сутра-дан, када је изгрејало С)нце, свештеник је опева) једнога од многих хероја, који је пао зе ча„т и сл&ву отаџбине. Пао је једзн који је своју отаџбану љубио више него све друго, хсји је и свој жинот дао за свлју отаџбину. .Слава ти, славно па«и Тихомире Комадинићу!'' узвикну са суаама у очима командир. А мало аотом зе п.крила и овсга на месту где је само белч крст и п њ га малз воштлвица су заоалили ници свсме јуна циру