Стража

Страна 2

С Т Р А Ж А

Број 100

њеним народима, захвзљујући разнин рђаго инсценованим аферама последњих година. — Наша управа је најгора, а наша дип/.оматија најглупља. Нашу управу представљају господа са ду гачким носевима и дугим чизмаиа. који иду у лов, и који иада одрже једну здравицу, морају тражити осуство, да се попрате од гих душевних нап ра Нашу дипломатију пре« стављају играчи тениса и читаоци „Шерлок Холмса*; ониусвакој земљи по-нају хотеле и бурдеље, желе да се оженекаквоа Американ ком. а никзда нису учили да опште <.а правим људи ма, нити су научили да слушају стварно мишљење. У Аустрији је зло стање. Она није у пријатељству ни сзједном вел,.ком силом. Чак ни при;атељ:-во у Трој ■ ном Савезу није искрено. Између њезиних народа води се очајна борба. Мађа ри се боре против Аустрије и против свих о талех на рода, којима је псла у део несрећз, да живе под ње зином песвицом. Словени. ут^снути, измеђ два непријатељз, мо рају, у интересу самоодржзња, да сг боре и прот„в Аустрије и протг.в Угарсге. Међу наиа живи један науод, Срба. Тај је народ економски још с<таб, умно негбично обдгрел, пслитички неумортн, нигде чести то неувршКен, од државе сасвим занемарен. У Угарској ах сумњиче да гледају у Аустрију; у Аустрији их сумњ’ ; *че да су наклсњени Угарској Мт какав поло< жај заузели оби су увек сумњиви. Онп и Хрвати, преиа р-си и трема језику, јесу јед*н народ. Али их _е историја раздвоји/.и, док их, пре неколипо 10 д.-.н«, ие во ва није опет сасгавила. Ггмо и Хрвати им не могу много помоћи, јер и њима није боље; и они на сааком кораку книла&е на велеиз дају. Срби се стално гоне, и за њихсво гоњење има увек дубоких дзпломатсних разлога. Једанпут их треба гониги зб:г Угарске, други пут збот Аустрије, тређи п)т збогАустро Угарске Ш.а је то Аустрија? Ау сгр д је владавин; б-ро краггке каморе, које своје интеЈ есе претпо:тав.ва интересимг отаџбкне. А/стри ја је распзљивање ј:дног народа против другог; об ма»оИвање влздаоца; бацање кривице на владаоца кзда бирс кратија всди антипародну полатвку. Аустрија је легендарни нем 0 р к. д пошта Аустр.чја је демократско за конодгзство и антидемо кратска десаотско бирл<ратска влаиавина. Аустрија је аграрна и (ј^удална политика која подржава подмук« лу борбу и која распаљује мржњу нрема култури н грема наррдним идејама, А устрију пред:тсвља пред културном Звропом као једку средње гексвну државу и што чини да чак и аусгриске пат гиоте не верују у будућнос АустЈије.* Ето тако вели о својој отаџбинв Х;рмзк Б р. ,Б. Н.“

После молепствиј упуће« на је папи депеша у којој му се најсрдачније захваљује на труду који улаже на тешком путу, који води — миру!

нералисим Нвкола са својим генералштабом и по м ћкиком гувсрнера галициског. Пошто је сгслушао рапорт о ратним операцвја ма, доручковго је са Великим Кнезом НнкОлом, а по том је аутомобилом отишзо у варош. При уласку у варош Царз је дочекео гувернер галициски, граф Бебрчнски. Аутомобил царев ишао је улицама где су га :тановништво и тру пе нз гарнизона одушевљено псздрав.Јли сзојим 33' ставјма и музиком Цф је по том присуствовао ола | годгрс њу, које је одс.тужио — Преговорм ианеђу Србије и ВЛаДИКП, & ЗаТИМ је 0ТИШ30

— Мобепизација СОЛУН, 11 апр. Из А’ине јављају да је Шпанија наредила мобили зацију.

(1

Итапије. НИШ, 11. апр. Од једзе дзброобавеште' не личности сазнао сам да се преговори између нашег посланака у Риму и тглијанске владе о нашег изласку на Јадранско Море, теку веома повољно и, на нај • бољем су путу да се пО’ вољно заврше по г.ас У Лавову Цар у оовојеисш ирајевима Петрсград, 10. апр. Ц ; р је стигао у Л«вово — станг ца Брода — где га је доч^као Велики Кнез ге

у болнгцу, где се разговарао са рањ-ницимз, раздав ши им одликовања. Изболнице одвезао се у палату гувернерову, пред г ојом се била сакупила силна м:са света. Цар се морао појааити на балкону. „Хвала вам, рекао је сн, на срдачном дочску. Живела једна неаодељена и моћна Русија. Ура!* Свет ј Ј правио одушевљене овације сувереау. Лавовс је окићено народним застав/мз. У взроши је пуко света, који је го шао из околине. Сеаког тренутка стижу изаслан СТВЗ.

За Србију

— Искрцавање савезничких трупа СОЛУН, 11 априлт Гог-ори се да ће Савезници искрц&ти таупе у Солуну, одаеле ћ? за Србију. Између грчке владе и кослснчка Спгр зума воде се о овоме преговори.

НАШЕ БОЈИШТЕ Нрсшв! мокшпора КРАГУЈЕВАП, 11 априла — НоНу взмеђу 9. и 10 извршили смо препад на неприј&тељске монит.)ре северно од Земун'. Том прилчком иогођен је један м> нитор. Ово је Изазвзло велику узбуну на монитору и на неоријатељевој сбали. Нелријатељ је одговорио јаком пушчаном и митраљеском ватром али нам није накео никакве губитке. Ј(аш 1 ) аеропланп 1 прила непријатељева артиљерија дејствовала је бег .аквог резултата, противу нзших положаја код Беог: ,а, као и против наших аероплана, који су летели ,.лди извиђања.

Букурешт, 11 апр. Кореспонденц Биро, доноси да је у прошлу недељу бечки кардинал Пифл сдржао у катедраш молеп ствије за побед/ аустро не ■ мачког с ружја. Молепстви,у су пргсуствовали свл чланови династи;е. који се налазе у Бечу, сви везчкодостојн> ци и очо 30 000 душа.

Из Енглеске — О Балкану ЛОНДОН, 9 априаа. — Сер Едвард Греј, одгова« рајућа у Доњем Дому на једно питгње (може ли влада дати ма какво обавештење о преговорима, који се односе на балканске државе) изјавио је, да жали што је у нсмогућносги да учини ма какву изјаву. — Турско«енглеске борбе ЛОНДОН, 9 априла. — Из наЈвовијих извештаја се види, да Је пораз Турака ксд Ш ј..бе био много јачи но што се то мислило. Турци су за собом оставилн аутомобиле и кола са муни ијом а њчхово повлачење није било ништа друго, до бегспо у нереду, ометање трупа које су се скрену е против/Турака. Непресгано круже гласови о самоубиству арапског заповедник* Сулејмана Аскераја. Непријатевски губитци у времену од 30. марта до 2. ов. м. цене се на 6000 људи. Сне турске трупе у овом правцу налазе се сада сев рно од Камсија, више од 170 километара сд Басре.

1 80, овче 1 20. маст ће се ор дзвати пз цени од 1.50 кгр. сало 1.90, сува сла нива 2— а сирова 1.80 и суво месо 1 . 50 , Управа града Београда са онима који буду продавали месо скупље него што је у ценовнику на;строжије ће их казнити. „ 33080 “ За неколчко дана наставзће свсје излажење лист .Звоно“ чији је д.Јректор г. Пзвле Ранковић. З^брЕњвно ношењв штапова и корбача Врх<*вна Команда издала је наредбу којом забрањује свима офиш.рима ношење штапова и корбачз. Изузетно је да су на коњу. Обз везно је ношгње сабље. Из Водоводз Како Управа Водовоаа, не р.сполаже са довољном количчнсм угља и који је већ на измаку то је општи на београдска тргжила од државе да јој ова у:тупи взгоне зз превоз угља из рудника. Ако држава не изађе на сусрет тражењу ооштинске управе, онда ће у целом Београду нестати всде. Же лети је да до тогат е дгђе, јер сгд је вода у Београду од преке потребе Годћшњи помен

а једновремено официри, подофицири, каплари и редови 2 позиц. батерије дун. дивизије, прилажу 50 дина}<а у место венца на одар свога командира иоч. арт. мајора Љубе Ст. Николајевића а за пострадале Босанце. Кчнеско пророч нстбо о шру

Караклајић био убеђен да је лек код њ*га, а згајући да без лека не сме да иде кући, поновио је свој з<>х тев, наито га је о г ај јачи ошакарио. Ра-:јарен овим поступком Максимовим, Карж ајвћ о пали из револвера један ме так на Максима и Максим се сруши на земљу, Сзд је тек настала поав» муча и

Лианг Чичиаи, угледан Кинез, који је у револуцијч од 1912 год. имао великог утицаја, објављује у новинама, што излазе у Пекингу, „Кингпај“-у (,престоница* 1 ) једио ноетско пророчанстао о миру. „Пословица каже: У неиспитаним небеским удесима наступа Ј сваких десет година једна мала, а сваких 100 једна велика про-ј гд Имзш појма 0 каквгм мена. То је истина. И сада, живОт) Ти знаш СЗМО ТО

невс ља за њ’. Видевши шта је учичвс, почео је и сам плакати. У том су наишли сближњи сељани и сн им и прича шта је се догодилз. Зај< дно са о г има отишао је у судницу и прајавио се власти. Караклајић је одмах спроведен у срез где се а данас налази у притвору. д' М.

УЈ

Деда Перићева

- РОМАН И3 ПЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА — Али шта ти знаш. Заб

(И)

када звона оглашаваЈу последњи час 1914. године, испуњава ваздух ратна хука. Половина света, најлепша и највеличанственија, прегворена је у ратно

лико колико чуЈеш, и кола ко прочиташ из новина или из каквих књкга! Но, па зар ти не уви

поприште, и реке продужују , ђаш, да је онда потреба д« свој ток румене од крви. Није | се научим ономе, што ми никзд било страшније и нс- оскуђе . срећнше године од 1914. Ба-| 0 Ј Ј цимо се у прошлост за 1(.0| вам '^ а Р Ј* Цна (лумица н( година. 1814 године после слома би била за мене добра у

Наполеонове војске под Москвом иду Савезници на Париз и узимају га. Наполеон се одриче престола Пођлмо у прошлост још за 100 година. 1714

читељиц ? Зао ја од ње не би се многј чему научила. Или м^жда ти мислиш да је познанстео једне глуми

године беснео је северно-европ- Њ? опасно за једау младу

ски рат, у коме се бораху о превтаст Русија и Шведска. Учествовали су у овоме рату и Данска, Фииска и Турска. На југу су те исте године Француска, Пруска, Аустрија, Холандгка и Енглеска водиле рат око шпанског наслеђа. Годикг, чији се бројеви свршавају на 4 као да су године

„ 14 ,, , .. рата у ра-маку од 100 година. Пород.ша г. Добре Милади- Свак ‘ х ш г У одина имали смо такође по један важан догађај. 1815 год. био је бечки конгрес,

новића новинара даваће своме оцу, пок. чика Алекси Миладиновићу 14 ов. месецагодиш-ЈЈздд ‘уГово^ТимоносекГТкк и. ТЈ П лмоц ЛГ К 1АСЈ ГЛ71РПТТЛГ . Ј . г ^

њи помен у Крагујевцу. Лап прккср пажње Официри, подофицири, каплари и редови 2 позицијске батерије дунавске дивизије, на сећање свог доброг и племенитог командира Љубу Ст. Николајевића, изволели су га улисати за члана Срп. Црвеног Крста са улог ом о д 100 д инара,

н. ски), 1905 конференција мира у Портсмауту игд. Док су године, ко е се са 4 свршују, године рата, зар се не чини, да годике са 5 на крају доносе мир? Пре него шго се ова година сврши видећемо дакле светлост мира над овим страшним и крвавим ратним поприштем. девојку? Оа је ћу.ао и није знао шта да одговзра — Да, да, глајамислим ако је позаанств т једне глу мице опасно по једну млзду девојку, онда је оно исто тако опссно и за јеДног мла до 1 ' човека. Ху! хм, насмеја се Павле Перић, тојеможда донекле и тачно. Али ипак зато ја нећу ни м з ло да покогнем ту твоју ств?р, ја немам н> меру, да та уаознав сатсм глумицом! То је гвршена свар! — Кема смисла! Али ја сам зато наш

— Дакле чуј. Маја другог је мој рсђевдан. И кно увек до сада он ће биги свечано прослављен. — То знам, па шта? — И ја му се збвља баш не радујем. Ти знаш *ене. Ја сам в а лики противник церемонија досацних, оне у« бијају расположење. Јф, најзад на шта се своди цео тај д-н? На Обична оговар.ња. Ту се Скупе и кусв и ре ати, скуле се сви они који мисле да имају правт д д г ђу, да се напију и на« једу, да ти одрже бљутаве гозоре, да се ижљубе и од радосги исплачу, а затчм да те оговарају гако вх ниси ничим услужио! — Исто и ја т. ко мислим! Ја већ стрепим од тсга дг.нз. Ј. ћу морати да бежим, само да не бих био присутан тој гњаважи! Онда те молам ја, твоја сестрз, I а ми помогнеш. Ме^и је па’а на памет једаа идеја. Ја ћу саставити једав програм уметнички. — Гле1 Гле! рече Павле, можда један ху«ористич<и програм! — Изврсно и тачно. Про-

ла и начин. И гада те ја грам хумориствчки, биће

Јижказиста убица

Допутовао Г. Ђока Несторсвећ, председник београдске општине допутовао је синоћ из Ниша. Из цзринарвипв Сав:ка и псштавска ца ринарннца пресељена је у Ристовгц. У Београду је остала железничка царинар нчца, која врши све послове који спадају у делокруг овог вадлештва. Зз вршлоца дужмости управнг ка постављеи је I.

Миливо : е Т. М( цајловић рсвизор п^ве класе. Помоћ шгздшма у рату Начелник среза врачар ско! почео је одјуче изда вати помоћ пострадалима у рату Пом:ћ је послгта кз Ни« ша од Главног Одбора за иострадале у рату Нов ценовник На прекјучерањој седни Пи Месног Од^ора састав Је нов цезовникзажи вотне намирнице. Ценовни< ће важити од 20. ов. мес. Цене меоу су ^ве: говеђе 1.50, свињско 1.60, јт њеће

Власник Драг', Грегорић, Космајоса 22.

Један јединствен догађај у историји криминал гстике, гоји се одиграо јучеу Кне« жевцу код Београда а чији је извршилап ђак гимназист трећег разреда гимназије Јован Караклајић. Кад човек помисли на ово дегО — управо злочин, што га је извршио мали убица Караклајкћ, мора доћи до убеђења д\ је мали убнса и сувише осетљив био, те се решио на овај корак. Кгрзклајић ви е ово убиство извршио из користгљубља рли освете или иак за то д\ би се тике доказал * да му је злочи« начки гнстик! диктовао ди то учини Један д’4^0 од сво,'их 14 г дина * оји долази на такву вдеју, — да у мсментукад га неко оћ<- дг гтохар:' или му одузме 1 оследње материјално ср’дство, које јс он заложио з< сп?с својс матере, — дд се одбрани од напасти која га је снашла г.орсд оних силних незгода, беда и очајања у ко јима је жигео овај дечко Треба узети у обзир и ту околност, да је мали убица Караклајић ово из вршио у оччј њу у нужди која га још из дегињства у овим младим годинама ааано пратк. И у место

преке ко]е су се пред њим ист! цале, да би могао да се школује? Све те око. ности морају се гмати на уму пре него што би се овзј мали у5ицг осудго Дг лско сам од тога да помислрм, дајепакњему дозвољено, због тсга што се налазио у тако тншим ПЈИликама, да мсже убитк човека. Не. Али, морају се горе нагедени разлсзи узети кго олакшгв јућа окол ност, јер је иначе малоле« тан и неразмишљен. Он, у првом реду, нијс ни поми шљао на псс едицг, које Н повлаче такво дело. Он је у опште неразуман дч би мог о да изврши овакав злочин с предумишљајем, као што би то случај био код одраслијег илч зрелог човека. У селу Ср мчш«, матв Кфаклајићева л жи болна у постељи. Кгракл јић је п кулио оно мало иркавице од куће, стишао у Београд купио лек за своју болну матер. Пешачио од Сремтипе до Бесграда и вр. ћа јућисе, онакоуморан, при легао је у Кнежевцу да се одмој и, где је и заспао од умора. У томе долази некакав Максим ЈованоЕић претреса му џепове у циљу да га оп

питам ако ја нађем нзчина може / и се онда учинити што, да ви гослодине бра те промените свлје мишље ње. Мој предлог је прост, и сувише прсст! Не јгмчим да ће на мене толико утицати да променим сз је мишљење Ипак ка жи га!

м:ло и са музиком! Свирзће г. Недић, онјечувен пијан.чста! Такође ће свирати и певати госпођз Јсвићевз. Биће ту и наш чувени певач Стефзнсвгћ. Он је сјајгн баригон! — Наставиће се —

Рјдњз погребног предузећа Зарија угрекобића ПРЕКО ОД „РУСКОГ ЦАРА“ од 1 . Априла стално је отворенз.

Са болом у души јављам свима сродницима, пријатељима и познаницима, г а је наш мили и никад непрежаљени супруг и брат + јМшјло Ц. /Тепчебић (§ечлпја) ГРАЂЕВИНАР послс дужег и тешког болова 1 &а преминуо ;е 24 марга у 12 чзсова у 47 годинл свога жвво~а, а сахрањен 25. марта у 3 часа по подне на новом грсбљу. Београд, 1915 год. ОЖАЛОШЋЕНИ Супруга Јелена М. Лепчевић, брат Ђене Лепчевић грађевинар са остзлом многобројном родбином. 114 2—3

да мали убица, као и оста љачка, не нашгвши нкшта

ла богаташка деца уж«вају у овим најлепшим ђачким годинама, он, може бити, гикада није у своме млађзном животу знао за уживање, за живот младих гимназиста, напрстив, морао се у тем годинама бо рити са тешким економским приликгма да би могао да живи. Ка :о је тај гимназиста те« м -рао савлађивати пре-

Шта-аарија Драг. Грегорића — Космајска 22.'

од новца он му украде лек за к )ји је овај, мсже бити и последњи св ј капитал у- I ложио. Караклајаћ се у том про-; буди и онако бунован, приметн да »у је лек украђсн Спазивши Максима, потража пд њега да му да лск. Максим се опирао псујући дечка шго га невиног на пада. У томе се изроди и свађа између њих и кад је

Наш мили, д-^бри и никад непрежаљени; наша велика нада, радост и милосг; наш добри. син, одиосно| брат, унук, сестрић, братанац ит.д. ■|" ЈМилорад (јИиле) Харић испусти саоју невину и племениту душу 16 марта у 201 год. свог лепог младићског доба. и остави нас неутешне I да за њим, његовом добротом, вредноћом и лепотом до века тугујеио, а он се пресели у вечност и нађе рајско| насеље међу анђелима. Ову тужну и несретну нест јављамо свима: сродницима, друговима и познаницима нашег доброг Мнлета. | Рача, (краг.) марта 1915 г. ДО ГРОБА ОЖАЛОШЋЕНИ: Огац Љубомир Карић трг., бра. Коста гимназист, сестре:! Љубица, Стевана учен. VI разр. I краг. гим., стара-мајкаЈ Мила Д. Терзибашићка удова, ујаци: Коста Терзибашић! трг,, Живојин Терзибашић арт. п.пуковник, ујне: Даница, | Десанка, тетке: Драга, Перка, Мица, тече: Милојко Ко-| стић трг„ Никола Рбсић, Најдан Вучковић и осгача мно-| 116 гобројна родбина. 1—з|

Одговорни уредник Добривој Миладиновић Ворина ул.