Стража

Број 104

БЕОГРАД ЧЕТВРТАК 16 АПРИЛА 1915

Годлна V

Адреса «а телеграме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД. Стаи Редакдије и Адмии.: Космајска ул.' бр. 22. Огласи се дају у Адмии. Цена утврђена.

трджа ЛиБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Неплакена се пасма ие нр« мају. — Рукопвсн се ие враћају. Пасма, руковисе, анвац и еве остало што ее одиоси на лист, слатш власииитву листа.

ТвЛЕФОН УРЕДНИШТВј? 1092

Излгдзи сваки ^ан у & ч. пре иодне.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАВШЕ Ш2

Пред интервенцијом Италије — Цжтг шадвјзхске ттм. ИАРИЗ, 14. априла. (Нарочити изасштај). — Рсзулгат преговора вођенлх овде и у ЛонЈоау између сила Тројног Споразума и Италије за њен улазак у акцају, јесте устул;њ? Игалији целз обале до Шибеника и свих главних острва. Пројгкат ,уговора носио је ономад овдашњи талијшски амбасадор у Рим, али није тамз потписан из два разлога: није 6 илј израђена војнз конвенција и није добивен дефинитивзн пристанак Русије. Судбина Хрватске је неизвесла. Ствар може полравити једино Русија, Н:мци подстичу талијанске социјалисте на опшги штрајк. Пзстоји веровање да ће се Игал ја одл}чати на акцију пре 1. м ја,

Готово сви листовл доносе чоанче у кој? 1 Уа се наглашава да је интервгвција Игалије иеизЈежва. „Кориер де ла Сера" у уводном чланку вели, да би за Игалију бнло много бољ' да је интервениса ла много рани,е. „Трибуна* у уводном чланку брснч досадашњу политику владину и каже: вл да је сасвиа правилсо ооступкла. Улажење у акцају пре ко што се темељно проуча сграна губитака и добита^а, било би врло осасно. Данас је ситуација потпун) јаена и сви су из гледи за коначну побеау на странн Сп;разума. Всада г. Са 1 андре није могла да учини паметн?ј 1 корак но што је чекала да д< ђе повољан моменат за интервенцију. »Месађеро" пише, да је дошао одлучан момснат, који ће збрисати и последњи тр^г, посгојЕња Тоојн;г Савеза, који је био с^мо од штете по Италију и ита лајански народ. Док Сао билч у савезу ми смо билч моментално суспендовалч извршење наших игционал них аспирација из политичких разлога всавезничке лојалности. Данас. пак, је сасвим друкчије. Н:ш истори« ски проблем посгављен је на другу основу дакас, и нз тај н&чиа он је доша т понова пред нас и постази; се на прво место, тражећи своје жфинитћвно решење. Пред њим падају сва друга питгња. „Кориер д’ Италија" дсноси члан:к п. д нас^овом несствзрљивост аустро немачких тежњи. У злгнку се оштро критикује Немачка и Аусф.-зја, које су почгле прегов ре са нуђењем. Одаје признање влади, којт се није дала заварати аустр т немачким обећ-њчла. .Ђорнал д’ Италија“ см тра да су преговори Игалије са силама из Саорззума фијзско за дипзомат ску акцију кнеза Било ау Рику. Третирајући улажење Италије у а цију исги лист ве га да влада паметно рацс, јер је кнез Било у име Немачке и Аустрије само обе ћавао. Мтђуткм, више је но сигурн; да би Игзл а ја у случају да Је пришла њима, осга >а на цеди >у То а дало ведети и по држању б.чке дчаломагије, која ;е била одсудно противна ма каквим теритсријалн м к м пензацијама Италији, -- Бурне манифестације у корист Споразума РИМ. 15. априла. У Риму као и по свима већтм взрошима у уну трашњости Национтлна Ла а је сдржа.а митинге, који

су били огромно пос;ћени како од нзјугледнијих људи, 1 ако и од радзгка и земљ'>рздника. На свима овии митинзтма народ је трижио да се одмах уђе у акцију. Покушај, аустрсфила и присталицт мгфзог решења да се митввзи расгуре и омету осу|ећени су. Дошло је и до туче услед че г а се полинија м фала да умеша. На митангу у Турину говорио је Гарибалди Његов гсвор учинио је силан утисак на масу, којајекти цала: Рат! Рат! Рат! На аустро талијанској граници РИМ, 15 априла Аустрија':ци су почели дз довтде нове трупе у пограничнз места, к'јз се журно утврђују. Зтбрањен је свакн пр<нос ореко гр нице, С Ј е в ће зграде у пограничним варошима претворене су у богнице и превијалишта. Силан санитетски матерајал довучен је. Дрхсање Италије лред Народном Скупштином НИШ, 15. априла На 36 састанку Нар дне Скупштине упутио је г. Доажа Павловић, народне: посланик на г. Пашића питање о акцији Игалије, као и о компснзацијама, које стоје у те ној вези са гом акцијом, а које треба дз иду н8 штсту наших аспирација. На сво пипњо г. Пашић Је изјавио, дз с/ доиста са разних страна д -лазили о преговорима између Ига лије и сила Споразум:, као што су долззили и гласови о прегсв рима ксји су се водили између Римз, Беча и Берлина. Т м приликом се говорило и о к^чцесијгмз, које би ИгалиЈа могла да дтбнје, ако остане дО краја аеутралаа, Тн гласови до сада на у званично потврђеви Игалија се, уједунила на основу принципа народ ности и она држава која се ујединилл на основу тог прикципа, та држзва мора тај прлкцап и да чува до ћраја; јер ако га нааусги нзпулилз је и осиову на ко јој Је своју држзву подигла. Г. П шкћ држи да Игалија в а о узме учешћа, Д* ће она ићи заЈедно са силама Тргјног Споразума и да ће се рук.водати плтањ м националности и да ће своје ннгересе, које има у Јлдранском Мору, тако подеси и да од тога не буде тешчих последица ни за нас ни за њих, да отуда не потекне неслога између Југославије Срб Ј , Хрв-.та и Сдовењцз и Италијапа. Јер само слога та дза народа може дати дов љно гаран твје за сбезбеђење, да надирање Немзчк; ка Средо земаом Мору не може имати успехз.

— Код Саландре РИМ, 15. апр. Амбзсадори Сила из Спо* разума посетили су пред седника владе г. Селандру и са њиме су дуго конфг рисали Овој посети амбасадсра придају у дилломат ском кругу огрзмну важ ност. Микистарска седница РИМ, 15 априлз. Одмах по посети амбасадора из Споразума одржана јг у двору под краљевам председнлштвзм седница, којој је присуствовао и шеф главног штаба. Гов ри се да је на св;ј седници састављена нота, коју ће талајански посланих у Бечу и Бфлизу предаги.

Држање Грчке СОЛУгЈ, 15. апр Специјални дописни < „ Де љи Телегрзфа <: послао је свом листу ову депешу о /држању Грчке: I У грзким званичнии кру говниз сваког часа се оче чује одговср Спзразумана услове, које јеГрчка рргк; Својах послан :ка доставзлЈ владама Споразума Ситуација се сматра за веома оз >нљну. Утисак у Румунији Букурешт, 15 апр. Наг т обрт у стољаој си гуацији, учинио је силзн у гисат аа све полигичке кру гове у Румунији. Братајани је посетио ташјан.ког пј сланикз и код њега се за држао дуго. Један члан каблнега, по сле одржзне министарске

седнице изјавио је једном телегргфски, да се јаевглеском новинару ово: И ако смо очекивали из Рима ове гласове, ипак су нас они изненадили, јер смо веровали дипломатској умгшности К-езаБило-а! На питање нозинарево, какво ће држ&ње узети Румунзја, члан кабинета је изјавио: Ми ћемо радити оао исто, што буде урадила Италија. Сантјаго.

Из Софије СО 1>ИЈА, 15 апр. Политичка ситуација смдтра се за веома критичну. Д р Радославов звао је све шефове редачција и са њима је имао подужи разговср. Демократе су с а звале зз ••ечерас збор, на коме ће се говорити о држзњу Бу гарсче с погледом на спољ ну ситуацију стз ргном др жањем Италије. Борко.

ве својим комзндсма у року од 24 часа. На аустри:ку гранкцу избаченојг око 600.000 војника. У добросбавештеним круговима говори се о фзрмирању армије од 400.000 душа. Задцтак ове армије Зио би да окупира Арбанију, а затим д 1 са српским и цраогорским трупама оперишу у Бзсни и Херцеговини. ^

0 МИРУ Кад ће ее рат свршата РИМ, 15. апрпла. угледна

Једна

рт • I ис.дии VI лидии ЛИННОС! ..ред рзтном акцијом | из влчда јућ их кругсва, која РИМ, 15. апр. ј се ДУ же временд бави у Објава рата Аусгри Шо ЈИ И Нем^ч^ој очекује н ванара да у Бечу влада се СВЈКОГ ча:а. јуверење, да ће се рат свр|шити још овог лета. Бечки ОгПјЧ.та ]€ КОН- вла д а ју^ и кругови су увеЦеНТр ЈЦИЈ Ј ТруП 1 Н1 • рени, да ће г (мачка успети устро талијанС<ОЈГра-! Д 3 за ДР жи свако успешно НИЦ ђ 3 Јбраљен јесза- нада Р-' њ - савезнака, —

ки пренос железиица ма, које прензсевојску, муницају и о:та лл материјал. Ј/жаа Игалија Је пуна војске. Сви ргзфзни офдцири поззани су

све дотле дјк се нг збереовогодашња жетвз, коЈа ће унеги ноз полет иновусва* г/ у аустро немачке трупе. Сагбдевена хран јм, и до* бро нзоружанз иахо десегковзна Немачка ће натераги С ;в знаке ДЈзакључе мнр, бгз икаквчх терагоријалних усгуаака, који ба

Ј. В. Нешићева: У скорој 6уђућиос<пи... Нестали су они дани, Некад срећни, некад мили, Нема л више свирке дивне, Да ти срце развесели. Место песме звонког гласа, Место птичјих звучних склада Настала је песма плачз, Пуна сете, пунзјјада, Ал' и то ће скоро проћи Вратиће се стари данн Са торња ће звона брујит: „Остварени су идеали"! »ЕД>ТОН СВЕТЕ ЖРТВ^/? Вшшр ВвЈђ- Е«. Бсоградац правник — резервни артиљериски п.поручник Тихо и нсчујао угасио се још једгн живот. И)држ:в ши храбро оба орошла ратз а тако исто и ову крв ву расправу взмеђу нас и грозн;га швабе разболео се од тифуса коме је и под

легао поред мкогкх друг?х наших хероја. 11ик. Вгља рођен је у Ар&нђеловцу, 13. августа 18б9 гед. у чссштој срп ској кући Б.оград.ц Оснсв ну шко.^у свршио Јг у своме роднсм месту а матуру Је положио у Београду после коЈе је прешао на иравни факултп нашсг Уни всрзитета. 1к<знат каохрабар, сдва жан Србин; ка; саремап и вредан омладинап, као друг коме Је тешко оило н&ћн равна — Веља је био оми љен и тражен мсђу својим вршњацима и вриЈатељима Весела и жква темперамен га, огворена карактс-ра широких груди и срца пуног љубави, за све шго је добро и лепо; он остааља за собом траг свој. као сјаЈна звезда на плавоме нсбу. Његов живот тако рано покошен смрћу, м )же да служи друговима и сн г.а који за њимдолазе. —Та ков т кго што је он био

ПЈ ПЛиМеНИ)ОСГИ и добрсти мало јр. Шта су ово неколик > ре ј чи као последњи п^злрав вољеном другу? — То је на жа Јост све што .ложемо Д : Т Г. Јед на утеха њггов.ј оја ђеноЈ породкци може бити уверење, да Вељин живот, р&д и усаомена боравиће стално у срцима нпшим. Др&ги Вељо. Ми, друго! ви тв >ји нвкада нећемо за боравчти тебе, н.ћемо за |бсравити оно увек насме 1јано лице — сне живе и |паметне очи коЈе су вазда јбиле пуне другарске љуба ви. У«ро си 3 1 добро своје от&џ'ине — поколења ће са поштовањем сиомињгти гвоје име које ће блист&ти на стргнЈма историјг хра брог српског народа —по р.-д осталих имена нгших аалих хероЈа. Слава ти витсже и вечан ти псмен. 14. аорила 1916. Београд

Св«т. Р. П.

Мил. К. Николић-Расииски:

99

ЋИФТА“

НА

„ШЈИ 0СГР1Г ИЗ РАТНИХ ДАНА — .Прпнљученије* Владе „Ће««.те‘. Он се ни мало није променуо у доба ратно, он је д казао, да урјђ-не осо б 5не остају код човека, па ма гдг био, ма у којим при ликамз; он ће и у најтежим охолностима остати сншт.) је и пре био Прозван у грађанству „Ћкфта*! он је тс с стао и на оолсжзју. Он је био мтђу војницима, аа стражи, н) савској облли. А као што зааге, тамо често вода нздс ђ а , па од* нсси крај осталсга и — дјг вз, која су д зварски тргов ци наслагали (не :нам за шго!) баш крај сба«\ Дакле, он, при једном надолажсњу Саве спази срећну око јност, да в да односи

дрва дрварских трговаца; и са војнкцима, сд којих је био старији по рангу, поч не хватата дрва, ко,а су таласи носили, и н&хвата приличне „камаре*. И онда отпочне да свз арва шаљ преко в <јнвка на пијацу у Бесграду, и прод-је. То је било са свии невано, као н све друго шго је он радио, у улози ћифге. Джле, он продаваше парг, и ме таше (австнкгивн;;!) у — џеп ве, и тиме донекле, крај финансије, задовољ вао и своју — суЈету. Кажем су јету? Јер сн се гр х >т м у себз смејао, што је могао на очиглед св ју да врши овс „фунхци,е , п?ипакдабуду и вуци свта и овце на бро Ју1 Д,,вити се тако, не може свако, за то треба бити ро* ђен: крај свају ратних штра* паца, сетити се и на то! Ту треба имаги и куражи и ш шфа. А оа је то имао, јер ј; у свове дућану крај осгалога еспапа, шио и памуклије, и продавао са уз

ввком: „То само ја могу! Нигде боље нема!" Ачи у свету увек има оних, гоји могу да доскоче. Јер ики и над попом пспа! И тако неким I се није допаго, што он од продтје дрва, меће самосебиуџеп Не тврдим, али свакако. да ;у и они то хтели, па по што нис/ умели ни могли (незна се, које је тач;о!) оаи држ’ њега за — јаку. Доставише га и све р.-коше. Кад га командир дозза, ,Ћафга“ скромно рече: — Продшао с&м дрва, јер су ми требали новци да купим ексере за земунице да их правам! Јер, не могу, и да служим државу џабе, и да за моЈ новац купуЈем ексере! Ћафге су увек скромне. 5ар тако они кажу, а тако многима и взгледа. Ал а командир не хге да цени ту његову скрамнзсг, и тако Га осуд 1 на 7 дзна затвора, и прелажгње ноћу на острво, где имају до доспгв вати (она, који тамо

јбуду!) руским минерима, на

долазак аустриских мони I гора. И тако „Ћифта“ дању у „фијоци* (ви, знате шта то значи у всјсци!) з ноћу до зоре на сстрво, а то једосга спасно. И тако „Ћ,:ф ! га“ оде ва острво једне ве* чери, и кад је требало да га у зору врате нт чамцу, гражише га, а њега нема, аа шм ! Вратише се без љега на савску обалу; л г;дуће зоре, кад одоше, ка-' ђоше га, где се згрчно у 1 јсдној „шаши,“ згрчио се,. и чекз... Догодило ;е, дакле, да | је сн заспао, кад су дошли јда га превезу, и тако је целог дана премро од .траха, да не отворе паљбу Аустријанца, те Оа отишао до врага, заједно са пзрама од прод тих дрва. Услед тога страха, он је прозвао то острво између Београда и Згмуна — „Ђдвоље Острво." А ја овај напис. „Ћифта на ђ шољем острву.* Мислам, да је наслоз добар, јер