Стража
Број 105
Адреса за телеграме: „СТРАЖА" - БЕОГРАД.
Стак Редакцпје и Админ.: Космајска ул. бр. 22.
Огласи се дају у Адкмн. Цена утврђена.
БЕОГРАД СУБОТА 17 АПРИЛА 1915 Р Ш 1Ш
‘ 1 %
Година V
ЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
Неплаћена се писма не ори -•*а(у. — Рукопие* се не враћају.
Писма, рукопаее, ноо^д н с?е остало што се вдиоси на лвкт, слати власииштву ласт?.
ТШ1ЕФШ ХВШШИШ1В6 1092
Иалазн сваки дан у о ч. пре подне.
ТЕЛ ЕФОЦ .ШМШАЖШгШИ
Италија улази у рат против Аустрије
СОЛУН, 14 априла. — Атинска Агенци|а има ову депешу из Рима: „Јуче је краљ потписао указ о општој мобилизацијч целокупне италијшске војске, До сада сг под заставом налззи око милијон бајонета са одгов рајућим бројем коњице и артилерије. Истим указом позвати су под заставу регрути од 1890 и 91 године. Очекује се свзкога часа и објава рата Аустрији и Немзчкој. Цео народ у Игалији је за рат. Узбуђ?ње је неописано." Сшјаго.
0*ЈЈзва рата нгС1адојеу А'/стро Угарсг.ој ванреднт '.тање које је било у толико теже, што су тежње и Струје становништв? у тој држави би 1 е подељене и
ргзличиге; а да би се ове
сузбиле и сам рат предста вио пспуларнии, употреб љаЕана су сва насилна гр д ства да :е свжи отлор у земљи слсмијс и предупре ди. Та су средства и ш чицз били у толико оштрији, дато се хтело да покаже каква ће бити ^удбина оаих, који покушају да се буне у земљи. Нар.Ено је да су се сва средсгва проширила по читавој монархији, јер је гстово свула било кеза довољсгва са ратом; али су о ;а највише гримењивана у нашим крајевима. На југу се бсјало нереда и побуна, зато је ундаред чнњено све да се овн избггну, сваки покушај кажњсн је св м жестииом. На тај начин за ведсн је војнички терор у земљв, и наш народ мора сада, поред осга.их бедз и невоља, да сноси бкруЈну и вустоловну војгичку 0 бест. која је гора од сваке пслицкјске шикане у мирно дсба. Тако је на пр. извр шена мобилизшија у порраничним крајергма јода пре објазе рзта. Тим се хтело да предугреди бсг ство иреко грангце, Тако је н< ш народ, затворен у гревииамз аустријске мо нарЈвје, млрао да ^одн^си и прими рат којИ ку је силом накегну); и ;Ош више, морао је и мора да у| успује и прећути сваки оссћоЈсим патије који је нмао и има
орема сзомз брату с којим мора да се туче. А/о је игде покушао дз и најмгње м н фгстује, и изрази своје осећаје, бзо је драконски а дивље каж њзван. Вглг дз је један о фзцир-Србин бзо стрељан, јер је поткззан да жјли што морз да се бијг са браћ зм својсм у Србији Д;:уги један сељзк искусио је нешто блажу казну само што је рекао једном своме познанику који је ишао у рзт, дз не меша крв с крвљу. Апи нијемного боље прошта ни једна обична жела на загребачксм тргу, која је, читајући новнне са лажниш иззештајвма, уззикнула за Србе: „Убоги Срб г, опет потучени!“ Те и сличне казне очекују сваког нашег човека који, затворе.ч у границ ма ; монархије, покуша да из ! разу своје мњење пли ка нвф стује свој осећај. У тој земљи полиције и шзи јунаже ни уздах не осгане незапажен и некажњеи. Вој нички терор организовао је све у службу стју, и Теко сада по н.-шим гр.^довима крстаре ,чете легионаша,, или „г^ађбнссих војника*, чијг Је дужаост да врше терор и шикану над мир ним грађанством и потка зује добре ц поштене љу де, која гмају сам - једну махну, а та је да су добрч Хрвати илц ^рби. Ето, то је ст^ка корумпиране др наве, која у ратно д ба употр^љавд с§оју вој ку за шаијунске послове. Али има још горих при !мера вјјничког терора, који
сада владајугом монархије. !у борби ма и по цену таИма примера ноји се не кове ужасне сирги, И:ти т.чмтс ни у једном народујје случај био са једним сеп</следњих некол 1КО сто/е љзком из Нсвесиња. И он ћа. Јер, ио је икада однасјје корачао глирно када је чуо да се мирни и поштенијбио вођен на вешалз, и без људи узама!у као таоци једне речи, са мирноћом који ће својим жпвотом би јнамаказ себц конопац на ти одговорна за сваки не- зрат. Тако умиру десетине ред и шгету, која се до- и стотане наших људи, ко года мимо и против њијо ји гвојом смрћу сведоче, дз ве во ве? Они су одговорни, ј још нвје азумро стари дух ако се деси неред у варо ју нашем народу, дух који ша, ал су они одговзрна, је истрајао И онда, када су ако српски комиташи на- Турца набијали на коље јадпадну на коју варош УпрЈ- ну рају и бунтовнчке. во њ 1хоз је жаеот увек у Мз зато имамо велаку пркправчост.1 да птати све наду да ће гај дух истра што наје по вољч и инте |јати а сада, иа<о су много
ресу државе и места коме припздају. Его, тако п ј овом вој ничком терору, најбољи део иашегз народа гине 1 абојишту, тукући се са свој .м браћом, Србииа и Русамз, други део, шго пре астаје
разноврснија средства с ко* јииа Он хоће да се уништи и угуши. Аустријска монархаја, која у дивљзштву свом не изостајг иза Тур ске, нашла ј: већи број аачииа да уништи нашена родно племе. Она је кроз
казивзли дз сзда великуј лојалност, задржала је Ау-ј стрија код куће у затворима или их је послала на вешал 1 , а с-:в остали словенски жизаљ изложила је глађу и трп вењу, пошто је узаптила сав иметак трговину. Тако је аустријска влада учинила све потребне меое за наше истребљење. Н > се ма нздамо да ће иј по»рај њчх иупркзсњима наш народ изићи из овога смртзог суда и створиги себи боље услове за нов народни живот и пову др жаву. То је наша иада и наше уаерење. Л. Смодлака.
И ето, тако то иде у беско- трије П зп-Андоновић свеш начност. ;теник, Косе Поп Андоновић -В« Ордевпћ „е«.р. блуднице, овде су оне зашти- Моне Павловић трг, Јован
ћеае, чак и кад имтју своје за коните супруге, па им се чак штите и деца њчхова, којима је потребна заштита и права родитељска нега. Све се то чини под изговором неке ненадлежности ?
А надчежност? надлежност?! Крагујевац, 1915.
Арсић тог., Тоде Евтимовић трг., Трајче Јгнковић кројач, Нжо Вглнчковић земљоделац, Гли г орије ПопАнђ?ледовић бакалин, Ј р1 дан Слатковић бакалин, На-
Шга је онда!це Гичевић трг., Паиса Сто • јановић трг., Петгр Симе новаћ општински благајник, Игњат Слатевић кмет.
с.
гиае у тамницзма или чека толико сголећз вшлазатим своју смрт као таоц. Онај, | да у својим грапицама истре* оа«, који се буни, иде на би бунтован елеменат који вешала; а остала маса гла-, наје хтео да њ ,е з-једчо са дује, чекајући на кој ад хле- ужаснимциљевнма м нзрЈ’ 1 ; бз, који им се ДЈдељује од |Сках званичних и.ругова и војаих властг ; . — И ^ак, по ! к<.мариле, а сада — кздасе ред свих ових зала ,и не ради 6 њепом бити ил не даћа није Ј >ш сасвим скр биги - учин 1 ће све да у шен дух у нашем нзроду. крајевима који ће остати Још им 1 код н.с снаге да после ње остави пусгош и се тр .и и сноси, ако не пјрушсвине. Зато јеииамера да се буни. Има још неза» овсга рата који води мострашености да се гледа ј нархија у главноме та, да смрти у очи — без јаука. што вишеослаби свога 1 лав Има дзвких прииера те ног неаријаг^ља изван гратрпљивосги у којој се на- ница, а сав свет који сим !иче уже на врат без ијед патише с њам онесгисоби Нјгз гласа протеста, ал.т са | разним даиканама, мучењчмного усхићењ! шш сеги !ма и злостављаљима. С то
дрзз шабу
Д наддежност?
- ЛЈЈалност Са. Николаца НИШ, 15. априла.
!не за працедну народну : ствар која ће на крају по бгдити. Гако је један пр гта јј Требињу и пао цз вешала певајући народае г.есме, ! а када (е дошао до вгшала, натахао ;е сам себи уже на враг, да бл показао оста лима да треба да исграју
ФЕЈНТОН
т
Спма >бано 6 #ћ
— Сатшвнк учемпн Иаетканкв ЦЈколо у Београду —
Неумољнва Природо, недрстнжро дело пред човечанством, неисирни изворе, из кога све уметничхе дудае сцшу сок и душевно ре хране, дозволи, да се ■уужпи гласови за нашим пејзаж^стсм разлежу по рвнма твојим пољима и д? Сваком цветку и џбунићу кажу: да је Сима мртав. Ево журим Сиио мој, да зашкрипим пср м и колико сам могућан прикажем особине твоје. Велико срце куцаше у грудама твојим, мали Свмо! Твоје ведре црне очи далеко могаху видети. Стално си узбуркав, рдушевљен, пун симпатич вих жеља био; прилежан ма послу, али таввом кога си ти #ам* волв«. Немирне
ги пр^роде био др^ги Симо.
га су војнич <и кругови ау стријски дошли на мигао да ће биги најбоље, да Ј/гославене п >шљу у бојн) линију у прве ргдове про тив Срба и Руса, како би гу у што већем бро)у из гинули. Оне п 1 К југославенске елементе који нису по"** " “ *-•* ' Г - ' "•» 1 ЈМ 1» 1 Д _ I ј
Пишу иам из Крагујевца: Оаи у начелству нашем, као да су погубили глазс. Или хогимаце табанају по закону; или су заинтересовани. Једзн господин у томе надлештну, заборавља на све законске молусе кад је лред ;’у.м сук гс — лепшега кроја, Прнмер један. Човек, законитн супруг и војни обвезник у чијој се кући раслртила његова жена, најуривши му родитеље, рали провођења развратног живота (док је он — њен муж — био на страни, жали се начелству, тра жећи, да се поврати у госпој дарство куће, која је његова јсвојина, и да се она због неј моралног живота казни. — На|челство ћути! [ Тр.жи, да начелство одузме ! од ње малолетно женско дете, које она злосгавља, и често напушта, осгављајући кућу, рада скигње по вароши. Позива се на сведоке. Ови утврђују дело: Злостављање и неверност женину; начелство доноси ре шење да је — „иенадлежно.“ Муж отима дете; жена поново исто уззма, помоћу неких скитница нападајући на мужев љев стан, прави се гужва, нашта се опет жали законити супруг, начелсвво и опет ћути.
Г. Председннк Министарског Савета и Мдшстар Иностаних Дела Никола Пашић примиЈ је од грађ-на вароша Св. Николе на ОвI чем Пољу овај телеграм : 1Гргђани варошице Св. Ни1 коле на Овч‘. м П ољу, на одржаном јавном збору о суђуЈу извршени мучки на[ пад бугарсквх комита на
■атома посвта —
— Дмппов РИМ, 16. аар. Спецзјадни кореспондент Кориер де лз Сере, саопштава из Беча, да је барон буријан посетио Д’Аварну, послазика талијанског р бечксм двору, и дуго* задржзо код њега. Как. аре ове посете, Буриј .<'
код ц.ра, то се у
матским круговима 1
ЗаландсБС и Схрумицу, као 1 Д 3 .Ј е Буријан нудсо ,е тти Бцгапгка ЛИЈИ Све ОНО; Ш»0 1
. и
мачки посланик саао да Италија е»* даље неутрална. Кориер де да Сера са*наје даље, да су између владе и посданика Д Авпрне измењ!не веома важнс шифроване депеше.
знак смугње што Бугарска ли 1 и чини према Србиј.т. нудио тааијанској Осуђујемо акцију бугар* !ску за стварање нереда и 1 неспокојства у земљч и шиљање разбојничкнх чета, јер смо много жељча спокој* сгва, мнра и пуке слободе, какву имамо под окриљеи наше драге отацбине Кра љеваве Србије. То стаље не желимј нлкаквим другим мењаги. ИзЈааљујемЈ Вак,! г. Председзиче, да смо ми верна поданици РБегОВОГ — Важиа нонференцајаг *Н«нВеличанства Краљ? и да бр»н» ћемо га пом Јћч у сузбија Букурешг, 16 аар. њу заједаичхогнеари.атеља.ј Иј Бгча јзвљ.ају да су У ихе грађан! варошнце! лреговори измеђ/ Игалије Св. Николе: Александар Пе-ј и Сила из Споразума натровић свештеник и намсс- правиле веома тежак утиаак, Ндае Арсвћ трг., Стој- сак. ^ви сматрају да је стале Колевић трг,, Ишја Ан ње веома критично Мини-
ш 11 в
донозић свгшгеник, Дими- стар Иностранах Дела оу-
Сећам се, како те вецар
ка.ски дан извлачи из шко
ле, ти ншуњташ све и са пуно среће јуриш до у поЛ»е, гњур.ш се у дивно пољ ско цвеће. Није било дана, а да нам ниси цвећа у шкс* лу уке.; и ти си био цвег добри друже. Колико си пута опијеп мирисом при роде лежао у сочну прз летњу траву?!
О, оно твоје ваљушкање, она радост, задивила б< и онога који те никзд позна. вао ниЈе. Па колико је сим аатично оно твоје Изнена ђење, када нађеш какав цвет или спазиш призор при заласку сунца, то само ми осећамо и знамо који смо нераздвојви били! Оно твоје скакутање од цветка до 1 ветка, у нама је изазивало дивљење човека, који је сил но поље волео.
пе;31Ж, пред лептиром, чу јаа о оном кученцегу... Не дио Си се и дивао лепоти знам само к<ко се зваше? природе. Па кад срце уз • дрхти у грудииа твојим, а Сликарство са пј најви
нас другова, вечним снсм почиваш.
ги запеваш што те грло. ше В0Л *0 Природа сама у доноси: „Сунце кад и кад тпцаше на ге ^ е толико, да сјј, па и утоне, а око јој си Ј°1 се • М ' Ј Р“0 одати; Ми гар во узек изгоре...“ смс сви ^^^дали у тсби ве ликог пејзажисту, Али на Тск се мило насм ј ш жалост, умегносг —на повртећи главом... А јасј ха;, љу слакар таа — изгубила како је ово дивно?! Колико ј е човека, чија би будућ пута радећи с тобом, усам носг з;ачи/.а велики корзк љени у романтичном делу, у младој српској уме1Н0сти. М. Манасије, језа ме подиђе, кад чујем оно твсје: Такође си имао и преве „ЈаоЈ Бога ти, ако изгђ?ј лик У љубав према отаџбакакав зликоЕац са ножем у ни својој, што сведочи творуци ..“ Па онда. П1> шне ја смрт; њу си силно воле.', ли што у^буну, ати: „Бежи, 1 е Р ч си > век 'Оворио: „Озо ! беж, б,ббеж... БогатиЂз- 1 е Српско п/аво небо, које I кићу. . Колика је зм г јури | лебди над мојом отаџбин. м! на?! Јасј хај. како сам се ј Ово је страћарица у којој нашалио.. говоргше врло Са “ Ј 3 понвкго, Ја све бра че<.то мали Сима. ним и бранићу, волем и ВЈЛИћу.*!
Ниси био те среће млади >метниче, да ти свежа хум ка цзећем буде окићена. Али знај друже мој, доћи ће дан, када Не Српско Сунце ускоро огрејати зем ље тамо преко Саве и Дунаве и када будемо псбедсносно марширали, наићићемо на твој свежи гроб кога ће мо цвећем обасути.
спава. мали Симо, док те мирис цвећа не пробуди.
М. Ђокић студ. сликарства.
Ј(а гробу $иАжа ?оша
Тебе је све интересовало, ти си тслико пута запре пашћтно стајао пред јесењи
Взлео Си живот, друштво. сесму и муззку, па и сам си добар певач био. Колико си нам пута причао о
твојој Доброј мзјци, п 1 о
мзлој кућици таојој, о башти, коју си сам обрађивао,
А сада негде у тој зем љиМаџар:кој, свежа хумка покрива младо твоје тело. Вгљда ти је таква судбинз Симо мој, да далеко од твоје добре мајке, па и од
Здробљен, рањен... умро у Нежидеру. Да ли си икад мислио 0 судбини својој? Ти са ипж срећан, јер си жртва за стаарање огромно великог дела, дела које ће се исписати златним словима у Светској ћКторији.
Симо, не цзетају у дво-| ришту твоме свеже руже и плаве љј бдчице, као што некад цветаху. Увело јеј све.... Добра твоја мајка, вечито ће сузе лити, а ти спавај,!
...Још једна жртва, још један млади живот, још једно дете отаџбине оде у ту црау бемљу... ...Још једач уздах и туга оца и мајке, још једиа жа лост сестре и браће за сво* јк м милнм сином и братои... Мајка је изгубила свога сина, који се је са толико труда старао да отаџбини својој помогне у овим кригичннм ганима. Аш га је то врло скупо сгало. То му је било узрок његове преране смрти, најстрашнијем удчрцу његових родитеља. Али не само њсгових родитеља. Много је другарских суза кануло за так« младо уве-
нулим пветом, Многима је срце задрхтало чувши тако тужну вест о свом добротвору. Многи ће жалити, што нису могли да се одуже дугу којим их је он задуж 10 . Али ти Утаџбино ре<ко ћеш доживети пример оваког јунака на пољу медицине. А, ти мој драги друже, извршио си свој задатак. Весео, увек васмеЈан, летео си и саасавго толике жив /те, али себе наси могао спасти. НалазиЈ си и давао лекове против те, теба тако мрске болести, пегавог тифуса, али себи против исте оолести ниса могао лек, да јој не подлегнеш. Е, мој мали Виљеме! Ти си ме зз навек оставио! ја ге немогу више взд е ти, али ће ми твоја слика ув^к оста. ти у памети! Збогом! Мој Мали! 35огом! Лака ти српска земла.
Аца С.