Стража

Вр ој 107

БЕОГРАД НЕДЕЉА Ј9 АПРИЛА 1915

Гогјиа V

Адраса «а телеграме: „СТРАЖА“ - БЕОГРАД. Стан Редакције и Админ.: Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Админ. Цена утврђена.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТНјј 1092

ЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИиЈЉЕЊА

КЈалазн сваки дан у о ч. пре подне.

Неплаћена се писма не ири мају. — Рукописн се не нраћају. Писма, рухописе, новац н све остало што се односи на лист, слати власннштву листа.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

ПАД ГАЛИПОЉА — СПЕЦИЈАЛНИ ИЗВРШТАЈ СОЛУН, 18. апр. — После крвавих борби, савезничке трупе су успеле да заузму Галипоље, најважнију операциону тачку на Галипољском Острву. Пад Галрпоља изазвао је панику у турским војним круговима. Очекују се вести о акцији флоте у Д рданелима. Сшј8Г0.

Пршд ДШОМШШ ОДН002 СОЛУН, 18. 2 прила. У овдбшњим политичким круговима у-, веравају, да је аустријски пссланик у Риму,: пссле неуспеха да са талијанском владом поведе преговоре о испрввци гр.'нице, и о уступању Трста, окупације Вјлоне и неу-| трализовања напуљског пристаништа, изненада отпутовао из Рима за Бе.ч. Одмах за ј њим експедовзна је и архива послшства, У римским дипоматским круговима влада уверење, да се пссланик, неће више ни враћати на своју дужнос■, в.ћ да ће, у случају мирног решења, бити замењен којом другом личношћу из аустријске дипло* матије. По једној другсј вести, посланик јенапустио Рим по ЗЕхтеву кнеза Било-а, који га је оптужио, да му омета да повољно води прегово ре са италијанском в лад см,

ЖЕЛЕЗНИЧАРИ — Госнодину Министру Грађевина (Ј На вашим железаицама по кад кад уграбе прилику постоји једна ка 1 егорија | да на каквоЈ извештали-Ј службеника, која цео же : клупи или дасци одремуцају лезнизки саобраћај креће и два тра сата, колико да не већ 9 месеци даноњћно иадну од умора. лебди на његовом пр?вил- ПогледаЈте у очи скрет ном и редовнсм одрновању. ничара, ламписту, маве1'а група железничара јесу вристу, возџвиђу, машини-

сви службеници Краљ. Срп Држ. Железнице изузама]ући контролора виших чиноввика. За ових девет месеца рата ови људи не анају шта је то умор не знају за сво* ју кућу не знају за одмор који Је потреОан сваком чо* веку за одржање

ста, кондунтера, ложача, саобраћаЈног чвновника, како из1ледаЈу испиЈчНИ бле ди као какве сенке, па ]е довољно да човек, — који хоће да има хуманих обзирз, да стави руку на срце па да огворено призна колика заслуга нриидда овим

живота. људима што одржаваЈу жеДевег месша, ови људи не лезнички саобраћаЈ у свосцавају у својим постсљаиа, јим рукамд, ие спавају у опште сем што И доксу поменути служ-

беници, за ту своју тешку ј и савесну дужност са пуно ! одговорности, врло бедно1 награђени, дотле конгро лори, виша чиновници, чвја! се дужност поглавито састоји у томе: да контролишу рад ових вредних чела и да их кажњзвају али реферишу за казму. Ови контролори за'т тај посао примају још и 90 ди ј нара додатка, поред оних: високих плата које они и-' мају. Ми вемамо ништа противу тога али питамо се, а! то је питање и логичка по -1 следицз: кад су нздлежни увидели потребу да се кск тролорима додели додатак у 90 динара, јер вм је то потреоно за одржање жа вога. хако тек живи поменуто особљ: којеимасгмо 60, 90, 120 и 150 да г ара месечне илате без икаквих додатака? Како тек живг рецимо саобраћајна чиновници у Обреновцу, Топчндеру илн ком другом месгу на војишној територији, којима је всјна власт одузела стан за воЈву нотребу, а њих најурила из стана; и сад њи* хове пзродице живе рецамо не 1 де у Крушевцу, а они у свом месту на станици, саавајући на неком извешталом отомаву или Оараци? Како оии живе са својом чистом платом, од кОЈе се још одбиЈаЈу разни одбици, и коЈа по одбитку износи највише 120 динара! Како живе они с том платом и много мањом, шта они могу да поједу да би нахранили своју измучену душу, а шга ће тек послаги својој по* родици тамо негде у Крушевцу или ма где оило? И колики је таЈ трошак кад се таква злехуда плата раздели ва две стране? Да г. мкнисгри пигамо се у чуду зашто се оаим службеницима не додели

аовчана храна, кад је ониј заслужују у пуном смислуј те речи. Ту не тргба ни-ј шта сумњата ствар је чиста и јасна као дан. На хиљаде овах службеника са њиховом децом и породицом благосиљаће Вас г. мингстре акоим додели те новчану храну, бар у оном смислу у коме се она доделила поштанским службеницима. Зар ови људа нису исто тако заслужни као и поштанска службеници? Г. министре, апелујући на увлђавност и тактичност која је код Вас урођена, ми се надамо да ће ге се одазвати молбн железничара. Хроз шпбу Јсдан читалац из Ниша пише нам ово: „Ниш ]'е сада престоница, у њему се слегло све што ваља и што не ваља: У њему је вла да, скупшгина, Савет, Конгрола, полиција, у њему су и београђани, у њему су :најзад и оне што их назнвате „лаком робом . У Нишу, пак, оне су „тежа роба“, јер се одазивају само на звук здатз: Али и то није све. У Нишу је дошла и маса „потајних“. А знатеу чему се састоји њихов посао? Не знате? Да не би дуго лупали главу ја ћу вам испричати један догађај, који наЈбоље карактерише њихову дужност. Дошао је и закон о сузбијању заразе, и као што ваљда знаге, на предлог државногод бора министар је донео решење, да кафане држе затворене, по неколико сати дневно, а неке су опет сасвим затворене. На веће кафане, којима је дозвољен рад, али ограничен, има да се поведе најстрожија пажња на чистоћу. Детективима Је поверено да о овоме воде наЈстрожиЈа рачуна. И — десио се овај случај. Детектив, који је имао да води надзор над извесним броЈем кафана, казнио је котелиЈера код „Цара“. После два дана дегекгнв који се ранио код „Цара“ казнио Је хотелиЈера код кога се ранио први детехтив.

— Одговор на пажи „Народннх Права- НИШ, 18. апр. Стално старање бугарске шгампе да аредстави прилике у јужноЈ СрбиЈИ као врло тешке, одвело ју је дотле да Је Јаочела саопштавати како су поубиЈане чак и оне личности, коЈе су биле жртве епидемичне Оо- ј лести. Гако је лист „Народна Права“ орган софнјске владе у бро]у 62. од 18. арошлог месеца донео читаву листу зверских мучења наших суграђана у радовишком срезу. Међутим на супрот изношењу „На родних Права“ аосле исцр .ног проверавања утврђено је: Ђорђе Сулаковић није убијен у Ињеву 27. прош«ог месеца јер он у том селу и не постоји, ниги се за њега зна. ТраЈКо И..авовић и његов син Иле Пеиановнп из Ињева нлсу мучени и убијени у Ињеву, него постоји Иле Пецановић, који Је стар 55 година, а/ш он није син Грајка Ивановића и жив јс и здрав у селу./Ганка Иаановић из Иљева није силовгна нити тучена, али је пре неки дан умрла од псгавог тифуса. василије Каранфиловин из Ињева није тучен и здрав Је и жив код куће. Иван Псњевић из Иљена и не ио* стоји, нити се зда да ]е кад год посгоЈао. Иван Алсковски непостоЈИ у Иљсву. Ми ле Ивааовии, свештеник из Дедиае, ниЈе заклан већ је са оцем Јиваном и Орагом Николом одоегао незиано куд, сигурно у БуГорСКу. ЈоваН а не ИаоН И.шћ, кмст села Дсдине и отац одоеглог свешгеника Милана, ниЈе испр.биЈан бајонстима него је, као шго Је напред

речено, са оцем Јованом и братом Мијаилом негде побегао, сигурво у Бугарску. Крсга Ил.љић и Ива.ч Христовић из Дедине нису убијени него су сви здрача и живи код свсјих кућа. Ђорђе Домазетовић, није тучен нити убијен, него је умро пре нехолико дана од пегавогтифуса. СганчаТрзј ковић Хајновеки и Христо ман Стевановић из Дедине нису тучени нати убијени. него се налазе жива и здрави у притвору код своје среске власти, за подгова рање војних обвезнака на

дезертирање. Одвратна је неистина да су деца млађа од 15 година тучена батинама, нити је истина да су им војници говорили: „Ва 1.оте бити верни Крзљу Петру, а стари ће бити сви поклани". Апсолутна Је неистина и то, да су девојке вређане и мучене и да им је говорено да ће их водити у Штип, него је стачовнишгву говорено, да сваки српски поданик треба да буде веран Краљу Петру и да слуша законе, који владају у свој земљи.

0 ;18Т Влада Илић и Ком».

Од г. Саве Десаотовића кројача добили смо следеће иисмо : 1 1рошле године устувио је Министар Вјјни израду ЗИМСКОГ одела За сву ВиЈСКу г. Влади Илићу аподусловом да буде /0% наша а 30% мађарска. Ва приЈсм ове вуне одређена јс оила комисијз од стране Министра војног и она јс вршила свој иосао. Али, у времену ручка, кад кОми^иЈа нијс на аослу, Влада Илпћ Је удесио те рад* Iн«ци доиесу другу вуну вешгачку а ону шго Је коМпСијј иримила дигне. То СаМ се унерио шго сам вддео шиљеле који и нису од вуне, иосгава им Је од нај 1 орег американа, ча&ширс ј од нарорсг сукна све то изгледа доОро уштукано и 1 уМираНО тако, Да ЦјД руКу «ичи као да Је дооро. Сад, кад Јс олрала киша,! в«ди се да то и нИјс одело I него крпа иајгора коЈа јс и I суввше скупо п<*аћена; целу! комплет одело шиљел, олу ,

за, чакшире и шајкача це вреди више од 33 дина оа О овоме Сам извесТ' мах начелника дунав визиЈе г. Саау ВуЈ вен ове годиие пв-ч. с ксномског оделења дао му Је у израду још сго чефдесет хиљада парн комалет одсла! Ностава а чо]а овог одела је гора него копр„ва, само Је уштиркано да се момеатално допадне под руку, алл кад падне киша и опере оаај шгмрк, тч.к се онда види какав је то матариЈал. Г. министар војни кога се ово наЈоише тиче, треОад Ои да сраВаи чојУ оаог одела, коЈе јс нре даадссет година рађсно за војслу, са ОБОМ НиЗОоИ ЧОјОМ. А да ои се надлсжни фак тори увсрени о штетносги овог одсла и матервЈала нска Сс оОраТс дивиЗнЈару ла иЗ* всШГаЈ те ће одмах увидети колико су гешаи овп наноди, и зоог несовесиоста оВлх лифераната ко.шко се нојНИла аоразоољевало.

ФЕЈБТОН

Ник. М н. — К узељ: „Јлаучаи“ Тек је први сумрак наступао. Заоставши д осталих другова он ]е хитао д.а вх стигне, док сејош иоле »идело. Жуљила га је ци пела, те Је морао сести да ]е иодложи криом. Наравно, да је био опагак, нарочито рна] „дубљански*, не Ои он ни марио, Јер је то за њега „благословено*, како се он и н>е 1 ови земљаци обично изражаваху. Био ]е веома жввахан, никада сметењак, и увек речвт и убедљив. „Влауцаном* је сам себе призвао нз тог ргзлога, што вели „ла су и они људи, и то још какви!* По коштуњавом и, више грубом, лицу увек се ства рао неки нзразит, и пун шало и досвтљввостм, мн-

ј1ик, који га Је нарочнто карактерисао код другова и итарешина својих. 11 решли смо оили и Срем. Он Је непрестано ГуНђао, како не може „са оним госиодским** ципелама ни до ИађиЈе, а камо ли тек до Пешге, Јер ће му се, вели, Скратити ноге ко у пацова, □а не може утећи, ако дође „до густога*. Стварно, он је то тек на рачун вица и шале говорио, пош«о је иначе био шаљивчина на гласу. Хра* ориЈИ, поузданиЈИ и одлуч нији оорац ниЈе се могао наћиуцелоЈ чети. Игврсно Је ударао у тамбуру. Песе / еви друшгво засве време „доконог седења' 1 , он је стекао нарочите симпатиЈе, и Оио Је омиљен. Те вечери као да је био забринут. Иаак зато ниЈе му ништа сметало, да исмеЈава „господску циаелу- у корвст „дубљанског“ опанка. Код кога Је год видео добре опавке замолио га ]е да се врсмене, на шта су

га сви редом без речи сдбнЈали. Он је зато уграбио прилику и, склиниашд се у сремски шумарак, скиде ооућу н трнаше у њу неке старе крпетине. оио ]е се арилично задржао таао, да кад јс оио 1 отов чисто је се тргао при помисли да Је у непознатој земљи, — и ко зца хсће ли д^угове наћи! Причвршћивао је ранац, кад га неки шум грже. Мк лион мис/ш ссну му кроз главу. Па ииак, какоје необич* но нрисебан и храбар. Али тек што Је хгео да се окрене, кад га две руке шчепаше снажно за врат. — Руиг1 Вла/цан се веома изненадио, угледавши више се0е Једног горостасног Шва* бова, који га Је ждрао ваТ}.еш 1 м оогледом. — Ше вреЈ? (шта хоћеш?) промуца нзиослетку влашка и одсечно. — Увехеерт! (нечувеао!)

рече ср л ито Шваба свОјИма, који су са свих страна као Гаврани слетали на надну жртву. Влауцан Је познавао не* МаЧкИ ЈезиК КОЛИлО толико, ал се ипак ниЈе хгео издавати, да га не ои испативали о кретању сригке војске. Још као деран он јс служио код Једио. пемца — трговца. Брзо су му одузели оруЖЈе и везана га иотерали логсру. Слушао је он њихова брбљива ћерегања на немачком на и на мађарском Језику, ал’ се правио нем и спокојан, упогреОивши сву сиду и сдоју „личну уметност“ само да спасе 1 о жи вот, коЈи му Је Оивао све затегнутији и несигурвији. Ишао Је тромо и прсмишљао о својој несмотрености. Кад кад Оа пљуцнуо нервозио, по навици. као да Је се ругао лукавим ШваОовима, који су га опколили н ра* довали му се. Највећма му се сизало

срце при иомиили, да ће, кад Тад бити приморан Да [ прокаше неириЈатељу траг Својих дру^ова. Душа му Је фморком сетом дрхтала, очи су му иосгаЈале м^ач није а погледи тсшки и о

рече иоручнак солдатима. Сви нзођоше, осгавивш.. их Саме. ЛаЈГпанг 1а отиоче испиГивши На СрИсКиМ Јеаику олаго и са иажљом. ИЛиуЦаН ЈС ОаО улОЈ/ђе«. ј

ЧаЈНИ. ОнаЈ ИСТи ВЛауЦДи, ао! а Је иознаваО ЦСо иу л [ као шаљивчвну и Вссе пака, ј сада ]е Оио 1 ром и снуж ден, као пред гвлотином. Са запада се 1 асила и иослсдња румен иремиаулО! дана. У дуоани ноћи стуиала Је прва свечана тншина исд Сремским, наиаћеним и крвавим НсОом. Јароољеника изведоше лгЈТНанту на Саслушање. иио ]е страгш н. Поге су | му клецале, али не од плашње по Живот, но од издај ства, од оног проклегог и крвавог издајства, кога се ј и демон грози. — Велхер ист дизер керл! ј (Које оваЈ несретник?} пита ј ше лаЈтнант. — ?*ац; одговорише под- Ј ругљиво солдати. — Хераус геен! (Напоље!) ј

„ГЛсЗНаМ! Од1 ив.Ј/.о јс на свако иОс!ааЉсно иигање АустрИјанац се иапослсг ј ку ГОЛааО Всћ ОИО ОЗЛОЈС | Лио, да Је нарсдио да га ШИОаЈу. Игвсдоше сиротана иапо-! ље и узсвши два аргиље | риЈСка оича, тукоше га див/начки и неиилосрдно. 1Јн он се само немопно преви Јао Оез Јаука и узднсаја. Опег су га изводали на саслушаље. Опет Је он упорно ћугао ила одговарао да незнк нишга. 1 укли су | га још жешће и ао другиј пут. На сузе ни Јаука нијс Влауцан иустио. Батворвли су га затим у Једну празну кућицу, иј поставили дуилу с гражу о- ј коло ње. ћђему је дошло да плаче. I

Дошло му јс да ироклиње ЧаС И ТрсНЈ ГаК, КЗДН ЈС ЦрВИ и У г угасдао нсОа, када јс се ирви иуг у киасвци на.Мч-Јаи са ИаИВНОШћу ц кра* сОГаМ ЖиНОГа. П-ћ сс 1 уаала б.скрајаО да/ГСди, у 1 /СДОГ/ 1 С Д. 1 ииш 1 оо..иЦг 1 са ГсагпиМ уадисМ ЈНМа ЈЈрклИ су Са КраЈа НД крај исоа, И С ВрСмсиа НЈ арсме роси/ги чело срсмске ра Ша/ Цс. По нски урлик вихора па *.е и он изгуои у гус 10 Ј оесарајноои далеко, Далско. ВагаласаЈу се Врхонн ШуМСКИХ ХраСТова, И ЈедНОсЛОЖ* но се клаљаЈу Вогу, оура и ноћи.

...Јсдна Је се сен мицала алашљизо. Дуооко у ноћи нечуЈни кораца крали су се свс ближе и Олиже. Крикнуо јс иуцаљ. За* дрхтала аоноћ. ^ен Је се зансла ц срушала са јц}ком на зсмжу. ОлуЈ Је заги - с -* иблаца као *олосал н * ст ^ће поЈу* рмше наир^ “РОЗ пучмну