Стража

МЈОГРАД ЧЕТВРТАК 23 АПРИЛА 1015

Година V

Врој 111

Дарма *« т*л*»оам*: .•ТГАЖД- - БНОГРДД. Стал Радакцвје п Ддмиа.: Ковмајвка ул. бр. 22. Огла** ев дају у Адмв*. Цева ут»рђена.

ТЕЈ1ЕФОН УРЕДНИШТВн 1092

РЦ У1 ГПД -јј^јј^г 1Ш\ авв** *■*..* етрджв 'ЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Излтм сааки дан у 0 ч. пре подне.

НсвлаДвиа *е ваваа в« *у* ма|у. — Рукопаса *е *е •ракају. П*м«, рукооаве, *ов«ц * **е остало што о* од*о*в ■а ли&т, слат* вдасвшатву заста.

ТЕЛЕФОН 1ДТАМПАРИЈЕ 109?

Турска за сепаратан мир СОЛУН, 22. априла. (Спец. извештај). — Турски делегати Мухад паша Хукри беј и Карасо, ко|и су се налазили у Риму, као делегати псрте за закључење сепаратног мира измсђу Турске и Сила из Споразума, вратили су се у Цариград. Одмах по њиховом доласку одржана је конференција младотурске странке, на коЈој су делег ти реферисали о успеху своје мисије. Игалијанска влада је пристала да посредује између зараћених страна, да се закљ;>чи сепаратан мир, па тражл од порте, да ова учкни преко италијанске амбасаде у Цариграду, званичан предлог у овом смислу, Иако’ је велики број Младотурака блисквх Енвер паши, противан овоме, у политичким круговима се верује, да ће порта следовати предлогу тглијанске владе. МИЈЧЈДИНОВМћ

Гирс и Пашић — Спец. извештај НИШ, 22. апр, — Г. Гирс, руски посланвк на римском двору стигао је синоћ у Ншн и одсео је у ру ском посланству. Данас је г Пашић давао ручак у Часг г. Гирса Ручку је поред дипломзтског кора и наших нвјугледнијчх политвчара и државника присуствов^о и престолонаследник Алексанлар. Сутра г, Гирс продужује пут преко Солу!« за Рим Једна доброобавештена лкчност изјавила ми је, дз је после ручка одржана између г. Пашића и г. Гирса важна конференција. Г. Пашић је изјавио г. Гирсу да српски народ преко своје владе вајтс ;лије захваљује на симпатиј^ма и пзжњи парске руске владе и нада се да питање о целокупном уједињењу српско хрватског народа неће бии решено без учешћа српског народа, односно без споразума између сила из Спорззума, Италвје И Србије! . Миладиноввћ

— Од нашег

Борба нз Галалољском Острву а у Дарданелима све се више заоштрава и све се више показују знаци, који говоре о конач.ој победи Тројиог Споразум;>, а слому Турске. Данас, када је готово сва нада у крај њи успех сконцентрисана на Ј/г, и кзЈ'а су >^кле анга жовале против Цариграда не само сво;е трупе и сео је убојне лбђе, већ и своју част, почело се осећати комешање међу неутралнам државама. Италија, по вестима европских агенција тек што није ушла у акцају против својих дојучерашњих савезница. У Грчњј мини старска криза а говори се о повратку Венизелосовом. У Румунији још увек се води љута борба између присталица акције и мира. Па ни

допнсника СОФИЈА, 19 априла. код нас у Вугарској није боље. Подељени ) три гру пе са три разна машљења ми и сз*и не знамо шта хоћемо и на коју бл страну, Вдада врда на свејтри стране и нелрестано конферчше, па ипак никако да уђе у оне воде, у оне струје, које ба је одвеле тамо, где су сконценрисане жеље бугарског народа. И једна и друга ратујућа страна учиниле су припреме и ове нам наговештавају да се налазимо пред крвавим дога ђајима, пред догађзјбма, који ће знатно дефориисати географске положаје мно гих држаза. Па ипак сваки увиђа, (ово не важи за Камбану, Дневник и Утро) да ће вз ове борбе као иобедилац изићи Русија сасвојим моћним савезницимз; па

ипак у нашим влад јућам круговима осећа секолеба ње, има још људи, који ве> рују у некакав успех Немачке, Аустрије и Турск:. Међутим, немамо потребе да обграмо ово гледиште нзших гуркофила в наших аустриских агеаата. Судбина Турске већ је одређена (а за нас је она у овој војни најважније пит&ње), сви напори Немаца немоћни су да босфорског болесника спасу од проаасти. Живи леш, који већ неколико десетина година живи само због тога што између европских сила ниЈе могло доћи до Споразума, биће у нзјкраћем времену Соуштен у гроб, а за њим ће доћи на ред Ау^тргЈа и Немачка. За нас Бугаре, судбина Турске је од великог значаја. Питање: шга ће бити са Турсксм, дубоко засеца у наше националне интере се: један велики део наших сачлеменика налази се под данашњом Турском, а ишчезавањем њенни са европ ске карте, нашн саплемени ци потладају под нове господаре. И тако наши национални идеали руше се као кула од карата и нестаје их као снега у првим пролет« њим данима, Наш сан; Ве* лика и снажна Бугарска о стаје сан, н ништа више. Наше полатичке групе уместо да су се збиле у једну целину и да су као таква, пошле народним жељама, управо оним стазама коЈима народ хоће, дааас се гложе, и док једне траже да се одржи мир пошто еото, дотле друге траже, да се ступи у акцију. Једни су уз Споразум, други су уз Савез, а наши листови пуни су јнајфантастичнвјих извештаја чак из Кине и

Јапана, а не доносе вести које се додврују са нашим наиионалвим интересима. Међутим, ни један наш лист, ниједан наш политичар не уввђа да је наступио одлучан моменат, када се треба изјаснити: овамо или онамо. Сви они још увек прлдају неку важност нашем учешћу у акцију. Неки иду чак тако далеко да мисле, да акција савезника неће имати све дотле успе* ха, док се не умеша и Бугарска и својом оружаном свлом, не унесе нов нолет у оперзције. Али, ја, и као Бугарин, ала не као шовен, држим да се у овоме претерује. Моје је мишљење, а тако мисли и цела мислена Бугарска, да наша акција није у стању да одмогие ни да помогне Саве зницииа. Савезницв су толико јаки, да им наша помоћ није потребна. Ала на стаје једно друго питање, а го је питање Словенскесолидарносги, питањг да ли ми у овим знача]ним часовима по Словенство сиемо остати неми посматралац, да ли смемо дозволити да се у великојсловенскојгра ђевини не унесе бзш ни једва бугарска циглз. Да ли смемо у овим судбоносним часовима остати слепо оруђе Германаца и Турака? Судбина Бугарске и бугарског народа сада се ре* шава, Пренимо се, јер још није доцкан. Пружимо руку и ступимо у коло Русије, Србије V њима пријатељским државама, јер само за тај начин моћи ће судбина бугарског народа да буде сјаЈна и трајна. У противаом њу чека судбана Турске, Аустрије и Немачке. Јордлн Христов студент

Порта пристаје

— Закључење сепаратног мира. — Спец. извештај НИШ, 22. апр. (5.40 по под.) Овдашњам диплоиатским круговима стигла је вест из Букурешта, да је Велики везир, корастећи се одсуетвом Енвер паше, који се налази у Дарданелима, сазвао министарски савет, у усшео да убеди своје другове из кабинета о потреби закључења сеператног мира. После дугог конферисања постигнут Је споразум ивеликк везир у пратњи Талат-беја посетио је талијанског амбасадора и предао му званичан предлог за посредовање за закључење мира између Турске и зараћенихсила. Мидадиновић

Л. Смодлака:

— Споввнци в љвхвв полошај у југословенскоа положају. Југословенски покрет има највећи значај за спас и развој словенскога народа. То сада ссећа сваки просвећен Слосенац и врстан родољуб, ј< р он зна, да словенски народ оцепл>еа т>д своје сународне целике је као комад колаа, који пада у океан; а одношај Словенаца према германском елементу, може се рећи, да представља ту слику. Тај малобројан словенски део према германском народу био би осуђен на потпуну националну пропаст у заједници с Немцима, а везан и спојен са својим суплеменским залеђем на Југу, добије нове снаге зз успешан разво). Словенци у груаи са Хрватима и Србима као једна и јединствена народна целина предсгављају један млад и нов организам са свима диспозицијама за културан и најпрнроднији националан развој. још нешто, Сло венци у заједници саХрватима и Србима значе и јаку снагу и велики огпор према неприЈатељима с поља. Тај и такав народни органнзам може не само да одоли гермзнској најезди споља, већ шта више, може само на тај начин да појача | своје народне снаге и употреби

их за већи развој читавога народа и на тај начин оправда свој опстанак у великој ф >рмацији многобројних европских нација. Словенци јасно увиђају ззачај те околносги, зато и појимају сасвим добро добит, ко|у имају у Југословенској заједници. Југословенски покрет, који иде за том заједницои морао је за то да нађе повољан одзив у словенском народу. Словенци су заиста и далилеподзив. Они су прихватили југословенску ид*,у свом о -пореношћу и назв.ли је својом спасоносном идејом. Он.: су само чекали, да та национална идеја буде усвојена од народних слојева српско-хрватскога елемента, а када је она примљена од нашега дела народа, онда су Словенци пришаи к шој у широкмм редовима. Само на тај начин може се појмити ово срдачно прихваћање југословенскег покрега не само у с швеначком делу нашега народа у домовини, већ и у свима колонијама словенским Северне Америке Али још нешто, такс само да се разумети, зашго је аустријски режим бацио у тамнице толики број народних 6ораца у Словенској и масу ђака. свештеника и просветних раддника словеначких. Закључак је, дакле, врло прост, спас словенског народа лежи у заједници са браћом Хрватима и Србима, отуда је та заједница и мрска аустриЈској монархији.

Солун, 22. апр. У овдашњии политичким круговима се говори да је нг помолу министарска криза. Иако се држи у тајности ипак се сазнаје да је повод кризи рззмамоилажење министара у питањима саољне политике. Веннце* лосова странка позвала је Векицелоса телегрф. ш да се врати у земљу. Говори се да ће избори за парламенат бита одложени. Самтјаго

Спец. извештај

Софија, 22. апр. Једна угледна солитичка личност из јавила је како се између Сила из Спора зума лоде преговори, који ће знатно утицати т даље држање Бугарске у спољним стварима. БОРКО

II Ишпшш — Саааанацн на Гапапол>оно*в Оотрау. Солун, 22. гпр. По последњим вестима са Митнлена савезнцчке опе рације у Дарданелима теку аеама повиљчо. Искрцавање савезничких трупа врши се веома успешно, и без икаквих узнемиравања од Стране непријатеља. Савезници су усцели да заузму

ФЕД>Т0 Н Бл. Н. Зо рано в: ГРЕХ И ЗЛОНИН Ш. Валернја је седела врај прозора своје спаваће собе — прозср је био широм отворен — и гледала нехотице на једног несташног врапца, што се взљао у уличном олуку међ сламкама и орашвном; ВЈ.абац јебио буцмаст, округао и глава му се једва разликовала под натршеним перјем. Изгледало је да је јако задовољан. НаЈедном долете један други ирабац са сјајиим перјем и не тако пун; први се умари, без иједног покрета, као да је био мртавионда Обоје ј један мах одлетеше негде под стреју суседне куће. На вратима њене собе иеко је куцао. Валерија устадс са столице, обазре се по соби и онда отвори врата. — А, мамаГ

Госпођа Новаковићка је била у својој белој посет ној тоалети. Њено лепо, уметнички овално лице, у чисто белои тену, сад је било нешто узнемирено, као да се таласело у ситним једва приметним таласвћина таласићима мирне реке у летњим оредвечерима. Плаве, нескривене очи, беху сада затвореније боје, а о наЈ углађени сјај, сјај унутарњег мира, поеливао је се и сгда, али не у миру, већ у чуђењу, у извеснон неодређеном страху; њене су се трепавице 4 додиривале брже, очи су тражиле нешто. Али она је била лепа, она је била пријатна. — Вела — такоје Вале рију само њена мама звала - да ли је долазио тата после ординације?“ — Јесте, мамице, и оставио је једно писмо за тебе — на твом огледалу затоалету.* — Писмо? — Да. Ја ћу да ти га донесем. — И ВалериЈаис*

трча у цредсобље. Госпођа Нлвакоаићка је села на плетену столипу за оисаћим столом своје кће ћи. Кроз отворен прозор исарекидано је допирао погмуо коњски топот из улице М^ лоша Великог. Рујава светлос вечерњег сунца златила је I латко, као воском премазано, зелено из. рецкано лишће днвљих кестенова, оно се једва примет но кретало, а његова раз. вучена слика дрхтала је у полумрачним прозорским окнима. Доктор Новаковић је писао својој доброј супрузи: Драга моја, Гизел је овога часа напустио Београд. Од Гри зингера сам дознао да по инструкцчјама своје владе није задовољав са Паши> ћевим одговором. Гризин гер ]е “сримио пуномоћије ванредног отправника послова аустриског посланства и по његовом мишљењу затегнутост односа узима оа-

биљн«ји карактер. Био сам код Џорџа и затекао сам га врло расположеног. Он ме уверава у одлучну интервенцију Русвје. али према једној вести, истина још не провереној, да се у Немачк^ј чине живе прнпреме за општу мобилчзацају, изгледа да се заалет неће моћи локализовати. Енглеска је мирна н то ми је још једини сигуран доказ о заблуди европског конфликта. У томе случају смемо веровати у повољан исход руске импресије. Ја путујем првим возом у Аранђеловац. Добио сам телеграм од доктора Петровића, у коме ме позвва на заједничку операцију го саође Николвћке. Указ о опппој мобилизацији — како ми рече Џорџ — биће публикован у сутрашњим Српскгм Новингма и према томе ја се нећу враћати у Београд. С обзиром на све могуће евентуалности саветујем ти да сесрегнемо 15. ов. м. у хотелу „Руска Цар‘-

у Нишу. Сиреми се, дико, и првим подесним возом отпугуј са децом у Нвш. Љубите те твој Светислав Госпођа Новаковићка је била у посети код своје пријатељипе, супруге бввшег министра Арсића и та мо чула од једног вишег државног чиновниКа, да вечерас ско 11 часова полази за Ниш специјалан воз за владу и стране посланике, пошто је аустриски посланик изјавио да одговор српске владе на ноту упућену од стране његове монархије није задовољавајући. Исти јој је господин саветовао што скорији одлазак из Београда, пошго ће Београд као небрањена варош бити одмах по објави рата по седнут непријатељским труиама и тиме изолован од сваког додира са Србијом. Бест је била већ сама по теби врло непријатна, а њен изненадан долазак учинио ју је страшном. Госпођа Новаковићка је

била довољно верзирана о последњем развоју спољне политике, али њу су уве равали, да ће се ауотриске оптужбе а претње поводом погибије престолонаследни* ка Фердинанда и његове супруге завршити једним о бичним блефсм. Па чак кад је и њена дрска нота предана нико није веровао, да ће она вмати већег и коренитијег значаја, до скромног задовољења, које је Србија била спремна да јој у сваком случаЈу пружи, само да би се окончал о питање. Па ипак то се све заврши ло на један сасвим неочекиван начин, на начин који је тада за нас бво нстина тренутно поражавајући, али којв је, за дивно чудо, ускоро постао судбоносан за онога ко га је приредио. Госпођа Новаковићка је бала узнемарена, јако узне мирена, али је.јумела врло вешто да скрије своје узнемирење, саио да деца не би прерано дознала оно што је Још бнло у пвтању.

— Њела, ми сугра путуЈемо у Ниш. Тата је већ отпутовао својим послсм и жели да се нађемо у Нишу. Можда је намеран да приреди какву екскурзају. — Па зар нашта не каже? — Не. Не каже нншта; али ја се... Госпођа Новаковићка се трже, неко је куцао на вратима и загим се чуо глас служавке Марушке! — Госпеђаце, молићу за један треаутак! Велерија пратрча вратима. Марушка јој рече да је дошао господвн Џорџ и да жели да је види. Он седи у парку под ладња* ком. — Мама господвн Џорџ је дошао. Хоћеш ли и та да изађеш? — Господин Џорџ! — Госпођа Новаковићка скочи са столице, — хоћу наравно да хоћу. Баш је добро што је дошао. — Она се замисли, затим додаде. Иди, Вела, позови га у салон напољу ј« већ ааладнело,