Стража
^ 0
БЕОГРАЛ УТОРАК 28 АПРИЛА 1915
Година V
Адреса ва телеграме: .СТРАЖА * 1 - БЕОГРАДСтан Редакције и Админ.: Космајска ул. бр. 22. Огласн се дају у Адмг.н. Цена утнркечл.
ТР0ЖП ЛоБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
Неалаћма с« пнсма не нрн ■аЈу. - Рукоаисн се не нрака|у. Пнсма, рукопнсе, ноаам н сне остало што се одноо« на лист, слаги власништву лмта.
ТЕЛЕФОН уРЕДНИШТВа 1092
Излази сваки дан у 0 ч. дре иодне.
ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092
После пута у Петрограду
СОФИЈА, 27. априла. (Спец. извештај). — Генерзл Савоз, који |е био у Петрограду и Букурешту у врло важној мисији вратио се натраг у Софи|у. Одмах по његовом повратку д-р Радославов је сазвао министарску седницу, на којој |е генерал Савов реферисао о своме путу и о успеху своје мисије. После конференције са владом Савов је отишао у двор где је примљен код краља. Говори се да је Савов донео из Петрограда крзљу веом* важно писмо. МрИ
Једно страховито откриће поједине фабрике откази
Од г Трифуна Радосављевића, члана комисије за пријем опанака у Румунији добилн смо ову изјаву. Пуштамо је у целини, стим да донесеко потребне коментаре и примедбе. Уред. „Страже* .Радите и дању и но Ћу. Немојте цепидлачити, немојте тражити дла ку у јајету, опанци су потребнији од хлеба, вој ска је боса“. С гом наредбом послало је Минисгарство Војно комисијуза пријем опанака у Румунију. Стручњаци Анкетне Комисаје тврде од речи до речи: „Да прегледани опанца румунског порекла у опште по својој форми, систему и
вале шлусеве, ^зато што је комисија била и сувише педантна и строга, а *да је била такза ево прим:ра: У фабрикама Финдермана и Перлбергера (зет и тастј оставила је коиисија 48 000 ларн опанакашто чини вред ност од скоро 250.000 динара б : .з да је прнмила Један Пор, за^о што реба није одговарала условима
старства Војног експедиција робе из Румуније за ч.рбиЈу била је ствар лиферанатг. Шта значи то: Значи да је комисији у Румунији била дужност да □регледа робу. да добру издвоји, упакује у џакове, и те џакове преда понова лиферантима. У Прахову су констатоване лажне пломбе, јасна сгвар да је извршена превара. Коју Је извршио? Комг.сија у Румунији је сталао радила у присуству лифераната и они свитврде да оаанке онакве какве се сад налазе у џаковнма
валл V фабрица, прп при мунија биле везане руке, јему опанака о0 лиферана ;да свој делокруг прошири та, да је од стране по ји да врши Јачу контролу. моћног осооља покушана КомисиЈа је у Румунији превара иа та) начин , што примала чгтири месеца осу међ пломбиране џакове панке, за све то време нијв ;
угурани у напред спремље• ни џакови са тако скан далозно рђавом робом, ко ју комиси/а до тажа ни-
Комиеији се пребацује да I комасија никад није при
мила нити би их могла при мити ма каква комисија.
Је у почетку шкартирала мањи проценат а допније све већи а већи. Напротив I Да је стање у џаковима то је само један доказви- «-а путу промењено ево још ше да је комисија у Руму- једног доказа: нији била савесна. У сео- У џаковима су се налатембру месецу је цена си зили опанци коЈе Је комировим кожама била 70—801сија у Румунији одбацила начину израде просечној! пара а у Децембру 1.60 до по разним фабрикама, ито душини и дубини не одго 11.80 динара. У Септембру ! у једном џаку из по неко* еарају нагинм приликама \\е вагон екстракта за штав лико разних фабрика, које
добила ни једну опомену нити пак изесшта/ да о панци које прима комиси/а у Румунији не одговараЈу
кад није видела. Пошто , условима, тек кад ]е ооресе комисији учинило сум - ! Јена анкетна комисија са њиво терђење помоћсог о \општено \е то комиси/иу собља да је ,.заборављена Румунији и тражено ЈОЈ
пломба'■ џакови су отворени и нревара је констатована. 'у томе јг одмах изве шгено Министарство Војно, с молбом за даље наређење, иошто се на основу закона о војним набавкама даљи пријем има прекинути, а с обзиром на то, да је коми сији при иоласку речено да су оланци питре6.1И]и од хлеба. На то питање добивено је следеће тедеграфско наређење. Да се кс-мисијд за
у рату могу примати само по нужди. Главни интендант саоп
штава нзмеђу осталог сле -1 канти покушавали да по-
деће: Куповано је оно што не олговара еојничким сврхама... Куповано је оно што не одговара нашим приликама нити пзк војничким сврхама, а за гве то изгледа да
туре лошвју робу, зато што по ранијим Јефтинијии закључцима имали да лиферуЈу, и да Је према томе шкарт морао бити већа и већи ако јс комисијз била савесна! Узгред буди напомењено
је крива пријемна комисија, ј да је комисија одбацила до која је примила оно што ' је купљено. Какав је био рад комисије у Румунији потврдиће сви и лиферанти и фабриканти и сви они којв су имали додира са комисијом. Најбољи је доказ, да су готово свима лиферантима
брих 25% од целокупне примљене количане, што представља од прилике вредносг од непуног милиона динара! Да ли је комисија била савесна или не мислим да су ови докази довољни. Према уговорима Мини-
и да се такви опанци на-јљење кожа коштао ч.ОбО су удзљене једна од доуге I ПриЈеМ ОШШШ&Н Н& 03* рочито за употребу војске динараа у Новембру 18.000 ао неколико схотина кило- ви МаНћШуЛЈЦИЈОМ дивара. метара. Сви лиферанги оез Је ли природао да су ли*; разлике потврдиће да ни феранти односно фабри-ј?гад ни једаи пар опанака
/е оо/асњење ЛомисиЈе које су ту робу примале у Прахову нису никад извештавале Министарство да опанци не ваљају, тс.с кад је опмепочео говор у Скупштини јав« љаЈу се и оне да опанци *е одговарају. Не само го. Већ је Министарство Војно закључило последњу партију опанака од 300.000 пари по јефгинијОЈ цени и знатно лошшег каалитета, прве че тири партиЈе су имале услов просечна тсжина 500 кгр. а последња просечна тежина 400 кгр. Шта значи то? Значи да су оаанци који су стизали из Румунијебили и сувише добри кад се у ТаКВОЈ ОГрОМНОЈ количини куаује јефтинија и лоши/а р*6а? Као шго се види комиНОјСКа дође ШТО пре ; -Ији у Румунији стављено ДО опанака, Ј е и У Смено и писмено на јзнање да ие цеаидлаЧИ да 1 фимљене опанке I буде лиоерална, а кад то,
бриканата, да се дридржава уговора да буде либерална у границама уговора и да се стара да српска
би зашто то комисији у Румунији није достављено. Ваљда би била она у стању да уђг злоупотребама благовремено у траг? Трифун Радосављевић. Хроз шибу Данас, када се на све стране осећа оскудица у животним намирницама, данас када нам је свака нара потребнија од коре хлеба, и најлад данас, када Је Енглески краљ забранио употребу пића на своме двору а Руски цар забранио продцу иића међу војницима, један београдски апотекар са Тркалишта истакао је у своме излогу плакат ове садржлне: „Чистог шпири уса и есенције за прављење ракије има у довољној количини и препоручује апотека, код „Српског Краља“. Под »брааином.
ња, као и на упућене им интерпелације. Г. Ђорђевић је такође, протествовао против полиц?ЈСке цензуре коЈа је постала право зло за Јавну реч у Србији, јер гуши на беспримеран нгчин и не допушта публиковање важких ствари. У рату је разумљива војна цензура, која се односи на вести о операцијама, али установа полицијске цензуре, која забрањује чак и преписивање из појсдиних дневних лвстова не може се трпети и не сме се допустити! У интересу земље г. Ђорђевић тражи, да се цензура укиие и то што пре. Миладиновић.
није узет из друге фабри ке ради доиунс џаковаЈ (Јдакле ти мешана опанци у једном џцку? Лажна пломба објашња« ва много! Ствар је суда да утврди ко )е манипуласао на путу, по свему изгледа да Је то само на једном месту могло биги рађено вероватно тамо где се вршио претовар! Да фабриканти нису били ван утицаЈа па промену стања у џаковима нека послужи ова] пример. Комисија јеу два маха једно за другим констито -1 тај начмн су комисији у Ру-1 Ако је било каквих жал-
(ШО! I (1 - Важна пнсшо русиог иннпстра спољнах послова иоаоаа русиом посл ,ивиу Гароу. Букурешт 27 апр. У свдашњнм владајућим круговама говоре, да је г. Сазанов, русчи министар спољних послова по нарочитом куриру посдао писмо новом посланик> у Риму г. Гирсу. Писмо се држи у највећој тајности, али се ипак зна, да се пасмо тиче српско талијанских односа и питања о учешћу Италије у акцији.
Петроград, 26 апр. Јављају аз Џуле, да су се побуњени Јермени у Ванском силајету затворили у јерменскем кваргу „Вана.“ ; 11об)њенини ^у при крају с муницијом. Сва хришћан|ска села у околини Вана ; порушена су.
у
— Немцв потоппли јвдии »мрпчни брод ЛОпДОИ, 25 апр,
одмах да шаљу Србију. Тако је наређење следовало на акт комисаЈеу коЈем утврђу]е превару. Уговором Је предвиђгн
За'као што изгледа комисија нвЈе хтела усвоЈити, већ Је и даље радила строго по уговору, куп/Је се лошији квалигет! Не знача ли то одобра вање рада комисије у сва-
делокруг комнсиЈе, нзред- ком погледу и санкција так Оом посланика је онемогу-јвог рада од стране надлећена ванредиа контрола, нтјжних?
II
— Против цензуре НИШ, 27. апр. Г. Махајло Ђорђеааћ, народаи посланик, протествовао Је против тога шго поЈедана министри не одговарају на стављена им ци.а-
На^ ЛузатениЈИ Је било 2160 лица послу| - е и путника, саио се спасло 714 лица. Међу потосљенама био Је велика броЈ Амсри* кангца. Међу жртаама налази Сс американски милионар Алфред оапдербилг и његов син, шеф американске уједињене пресе. као и велиии Орој знаменитих лич* ности из американског трговачког света. ЛузатаниЈа Је погођен? торпиљером без
фЕ/ђТОН
Вл. Н. |Зоранов : ГРЕХ И ЗЛОНИН * Он је дрхтао, а трепа« вице му се нису додаривале; лице му је било развучено и страшно. И снда је чуо испгекидан говор и чи нило му се да су се усне беле женске прилике л->гано мицале: — Ји... човече, што ме тако уплашено гледаш, приђа ближе .. Ја нисам авет
’молећиво и одвратно „хо-; ;ди“, па је затим нестадо беле прилике, а звонкико'раци са каменог степеника 1 понављали су се у неколи* ко одјека, одударајући се о унакрсне голе зидове и онда се сливали међусобко а ишчезавали. Он се осмехну презрвво и пође: — Моја љубав! — Колико ироније!" — И што је више одмицао овом правом и пустом улицом; светлост проређаних уличних светиљки постајала је сужена, прикупљена само око
Зар ме не иозиајеш?... Ја ј Једне тачке, а то испрва сам твоја љубав... твоја; антензивно светла тачка љубав, мој драги, твоје све... бледела је и онда се угаО, какЈ те јамного волам! сила. Прни свод више њега А ти бежиш, ти себојиш...'разилазио јесе у пепељаво МоЈ лепи! Мој нежнв!.. Ха-, небо, почевши са истока па ха ха! И он ме још не по- све ближе ка заааду. знаје. Ха-ха-ха!.. Како је Човек са жуто-мркнм лиВЈзтан!*'— човек је видео цем, у црном зимском какако се женска прилика | путу, упалио је спећу у своувлачи у мрачан ходник, < ме полувиднои стану, хит-
расколчава свој беокостии и зове га кажипрстом
нуо изгужван, мекан ше шир на непокривен под и
И он је чуо још једно [стропоштао се у оделу на
неразмештену постељу. Свећа је осгала да гори, а он Је заспао и сањао: Бела окречена соба, више изба, у њој један изгребан политиран кревет, на кревету јасгук од избле делог ружичастог сатина, поред Јастука у нечисто безом повијено дете — дете спава — а у другом краЈу креветалежи зг>жван, гдегде подеран, шарен покривач и из њега пири комађе нерашчешљане вуне. Ваз дух кужан, давно искоришћен. А непријатна тешка врслина са плехане пећи руменл пуно, али од крви испијено и бледо лице јед| не младе, сада врло ружне жене. Жена се нагла над столицом, на столици излупан плехан лавор, у лавору детиње преобуке: она их пере ТрОух Је опасалацр;веном, вуненом марамом; мрха, порхетска блуза рас!копчана је спреда и како се бела, непровидна кошуља срозала и одвојвла од тела, то су се потпуно раз-
голитвда, збрчкана, али издужена прса и кад год ба жена Јаче трљнлавеш прса Ои се једва приметно затресла. На пећи Је кључала вода у једном још више употребљеваном лавору н пенила се сввкастом пеном; у води Је сигурно било пепела. А по соои неред:свуда разбацане крпе; једна плетена столица стоји наслоњена уза зид, друга лежи порец ње и та друга изгледа да је сломијена. Никлен будилник нанепокривеном столу у сред собе јбоЈажљиво куца, као да се грози свОЈе околине. На столу начег хлеб, трошке од хлеба, Једно парче влаже жуте хартије, у којој је сигурно био бутер, и гањир са покојом кришком зелене салате, где мирно лежи потонула у црвенкастом сирћету; на сирћету две три капи зејтина. На зиду лево од кревета врата, на враI тима о Јексер обешене женске хаљине, изношене, ма; лобројне.
И онда се врата нагло; отворише. На прагу је ста- I јао Један црномањаст, паж љиво избријан, Оеспрекорно: одевее, млад и врдо леп! човек. Он је притао и пољубио! дете; он га је тада лрви пут познао и први пут назвао! својим, па Је затим клеко пред знојавом руменом женом и молио Је за њену; љубав. Она је плакала, а човек је узео њену белу, од воде набубрелу руку и љубно је силно, исгиасви. Онда је био наЈедном мрак и потсм јака, топла и ми ришљава светлост, а место бело окречене избе човек са жуто-мрким лицем, у црном зимском капуту, гледао је себе у једној познатој СОби, за познатим пасаћим столом, како чата једно познато, већ пожутело и изгужвано писмо, у коме му једна позната жена јавља о своме венчању и одласку у Србију. Он се трже и скочи са постеље. Свећа је догоре-
вала, над њом се вијугао узан млаз црног дима. А кроз затворена прозорска окна проОнјало ]е се округ ло, неразвучено и слаОо зимско сумце, и у његовом широком зраку дрхтало ]е милиЈардама Оелих тачкица. Светлосг је Оила управљена тачно у његове увучене, аоднадуле очи и он одмахну руком, да Је уклони; рука промаши циљ и обори стаклен свећњак; свећњак паде на неоокривен под и његов је тресак био тако силан — да се резервни домобрански капетан пробудио и трљао очи лежећи на деђима: — Глуп сан, необично глуп! — Затим је устао, навукао панталоне и вадио из кожне торбице прибор за бријање. Са улице је допирала звон ка лупа окованих баааћан ских кола, а новембарско по подне разбијало је се о влгжно, оголело грање. Киша је сипала и био мрак. — Наставиће се —
ј 2 ашха пошш Мој муж Миладин Гзурћевић, из Сукова оовгзник 1 чете 2. оат. о пука моравске дивизије 2 . позива јавио се ]е последњи пут месеца децемОра прошле године из II реаервне Оолниде у Наљево, оданде никако. Молим сваког оног ко ои о њему чуо или знао да Јави општини суковскоЈ ови пе мени јивити, а тај пријагељ дооипе пристојну награду. ЈгвОа ЂурђелкН Мој брат Божидар К. 1 ератовић трговачки пвмоћник, није 1 се Јавио има веп пет месецм. Моле се сви они који ма шта о њему знају, да Јаве на адресу: Драгољуб К. Гераговић Клокот ср. гиљан. окр. косовски.
Ртд и 33 самца издаје се у ^ I пп МолеровоЈ ул. бр. 93. К99Ш 101 ЈШ ШШО" издаје се одмах. У пигати у «сТОЈ кући. 3—3
кшширш шиобоша потребује часовничарско-јунелирска радња Драг. Н. Димитријевића у дајечару. 11лата добра, место стално. 120,4-5