Стража

Број 118

БЕОГРАД ЧЕТВРТАК 30 АПРИЛА 1915

Годива V

Адреса ва телеграме: „СТРАЖА* - БЕОГРАД. Стан Редакцнје н Адмив.: Космајска јгл. бр. 22 ,^., т з Огласп се да|у уЈАдиин. Цева утврђена.

ТЕЛЕФОН ^ДНИШТВн 1092

ТРДЖП СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Иалаза сваки дак у о ч. дре подне.

Неалжћева се пвоаа ве кра ■«{у. — Рукопвсв м ве •раАају. Пнсиа, рукопвсе, повац ■ све остало што ое одвосп па ласт, слатп аласнпотву лпста.

ТЕЛЕФОН ШТААШАРИЈЕ 1092

Велике манифестације за рат

БУКУРЕШТ, 29. априла (Спец. извешта|). — Ратне манифестацијеу корист рака све су чешће и све интензивније и ззхватиле су готово целу Румунију. Пре три дана, после једне манаф ст:ције, манлфестанти су полупали прозоре на редакцијама германофилских листова. ЈОН. - - . ■■ -- ■ ■ - -т ■ ■ г—■■ | - -Ј — — ■ - ‘ 1 в . I Ч ■ИГ ~~ " 1 ■ > - г—; -а. ■■■ . - ■ .. . —-—..

Ошшгање гага.

»а счротињу, имаће могућности да ш ј више зиоја и крви сиротињске здипе ?ер се ево и а >рлаченат и.:шта није побрину ) за децу и жене наших ратника? Исто тачо не мање грех носе на душу владајуће странке за ово од^-гање седница, што су овим сао јим актом: одлагањем скупшгинскох седница, агнорисали цео српски народ, К'-ји ево већ 9 месеца седи у ров>, гура се с једног на други кр ј земље, а никаква обавештења не добија зашто се бије, зашта гине, и куда га водс наши државници. Зар н ш народ, који је дао толико жртава, који је задквио цео свет бесиримерним херојством и и јунаштвом, није заслужио да му се каже ма шта о ме ђународној политичкој си туацији! Овг игнорнсање народних тава и парламента пр'" д > грање шор Ка. ЈСКИМ НфОДОМ на кога се бсгате поједики парти.ки дриоц ■*. Одлагање скупштикских седаица, то је чисто лифе рантско дело, За сад су на дневном реду нове пљачке н лоповлуци, најнсв.оје стра ховите афере, за које су већ и поднете интерпелације. Једна од најскандалознијих афера у земљи јесте најно вија шећерна афера у ко» јој су директно умешани и виши државна чин јвннци и поједини минилра. Ова је по суштини својој још срам нија него она са опанцима. И кад је послааик г. Агатоновић довикнуо минисгрима: ,на дневном реду су лоповлуци за то одлажете седнице, он је био у прзву*.

Као орган јавног иишљз ња, ми дожемо глас аротиву одлагања скупшгинских сгдница јер парлгменат Сад у рзту треба да буде увек на окупу и ако нема могућности да доноск законе, оно бар, држећи сгално седнице да буде најбуднији ч/ взр нлродног зноја и иеу м јтни судија онима који се на рачун наше опште невоље оће да обогате.

— Иајааа киеаа Бипо-а —

РИМ, 29. апр. Између миниетра иностра-! них дела Сонина и кнеза Било-а одржана је веома важна конференција. Иако је разговор између обадржавника највећа тајна, ипак е према изјави кнеза Би • <1 о а, коју је дао пред неколицином талијснских новинара, преговори изиеђу Итзлије и Немачке су прекинути. — Одговор н& клевете софијске владе. —

НИШ, 28 апр. „Воља“, орган софнјске владе, у брОЈу 667 од 18. ов. м., донео је иод насло вом „Срби бесне* 4 дуг напис у којем по углсду на „Нсфодни Праза* безазорно оптужује српске државне органе за њихов тоОож несавесан рад у пределима јужне СрбиЈе. И овом приликом строгим проверсвањем утврђено је ово: Аасолутно је неистинито тврђење листа „Воља' 1 у напису „Срби бесне*. У Панчареву 26 орош.тг

Требало је 9 месеца ратовања да прође, требалс је да изгине ка с»отине хг љада н >јлепш!;Х и најбољох српских синова, требало је да дође: да нам Аустријан ци окуиираЈу и опљачкзју три најбогатија срнск?. округа да изврше покољ у њему, па ла вам се после свега тога са амвсна скупштинског председннштва са општи да се скупштинске седвице одлажу до првог авгусгга. 110 свој прилици и овде Су неки „виши државни интереси“ по среди, како нам то че„то „ ..амоуправа* де кламује. Србнја је оарламеитарна земља само на хартији, јер се^ДЈ сад показало у пракси да је и парлаиеваг, ова кав како га сад и раније владајуће странке третирзју, једна приватна установа или боље рећи своЈика Једног Милутина Драговића трговца иасуља, Јрног А лексе Половића трговца шс ћера и других лифераната и народних иосл.чника који се баве поштеком трговином и који на рачун наше ошште невоље, лиферујући ђубре српској државп помоћу несавесвих начелника поједпних министарставз, 31 рћу милионе, — стављаЈу парламенат на мртву тачку. и тиме стварају у земљи једно ненормално стање. Зар није важно питање, које је остало нерешено, односи између газда и ки рајџија? Да лк та господа помишљају нт Бога и душу овог иапаћеног народа? једно тако важно управо рећи, животно питање осгаЕИти не решено. Сад кад су газде навцлнле као крвопије « /' ЕЉТОН ИН1 Ш ШМ у V „МаНп*-а Јим, априла 1915. Да л упе Игалија мгршовати? Такво је дневно питање. Кад се потрудимо да дсђемо у сам Рим да би се информисали, нгђем ) нзј боље разлоге да би одговорили а — фирмативно и да би уверили да ће Италија маршовати. За цело нема никаквог апсолутног доказао Тајна диплсматских преговора који су ангажовани да би се отклонила или отворила интервенција италијанска сстаје тајна богова. Не може се чач/човек позвати да би оправдао поверењс које има да ће видети Италију вако извлачн мач, ни на посгојање једног мишљења једнодушно и жарко интервенистичког. Јасно је, за сва -ога који је питао многоројне Италијане, да ба ве0ниа од њих, ако би то

могло, били срећни кад би видели да се склања с њихових усана чашица рага. Немајмо неправедну ваивиост да им збопоганачинимо кривицу. На краЈу јула 1914, ми се нисмо колебали ни Једног тренутка, јер нас је један формалан уговор обвезао да поногне мо Русију а јер је сурова десегогодишња лекција диктаторских агресиЈа које је понављала Нгмачка додавала, за нас, најеклатантнији интерес разлогу части. Ствари се не показују са овон чистотом, јасношћу за Италију. Ако је уговори са Тројним С»везом, треТирани Сувише слободно од Аустро* Немачке, не обавезују на најмање да ивтервенише против нас, они јој чине ипак незпду да се на један пут окрене против тридесетогодишњах савезника. 'Све што је могла Италија да учини, то је да чува неутралност на којој у осталом треба да јој будемо захвални. н доаста, не само

због полптичке увиђавно : сти она се вијс придружила рату који су спстематски изазва/.е цситралне им перије, осећање и успомена одвратили су је да се изјасни мротив нао. Расположења Једног ееликог дела и талИЈанског мишљења не би дозволнла ни Једној владн да нареди да маршнра народ против Француске; то ]е један факат који не би било ираво изгубити из вида кад хоћемо да ценико држање ИгалиЈе. И загим док смо ми и мали осам дана за одлучивање на ]едан рат који је, од Ааесираса, Казабланце, Атадира, народ Француске смаграо фаталним, Италија је имала осам месеца да се колеба, да внди како се кр ваве други и да се п*га да ли да се и она сама крвавн. То чекање и тајпризорнису били за тО да инспиришу Игалцане, нитв и један други варод, на пеоиозване и хероЈСке одлуке; прав ) је да Се то не зг-борави.

месеца имје била никаква чета, нити '*гкви четници са задашом да муче мирмо становиишгао. Тако исто није истина да је тучен Петар Гоцевић. МанОЈЛо Стојановић војпи је бегунац. Тако исго и Димитрије Ивановић војни је бегунац.

Обојица су одавно побегли^хтока.

Паиче Косталиковић никад није нн постојао у Панчареву, ти је име нзмишљеио. Исто тако Костадимна Манојловића никад није тучена. Петар Петровић не по стоји у Панчареву; то јд име измишљеио и према томе човек под тим име ном није могао бити тучен. Кагарина Петроваћ побегла је у бугарску, чијд је платежница и према томе није ни тучена. Апсолутно је неверно да су тучене: ВеликаГрког, Роса Марковић и Јелнсавета Данчевић. Није и.гина да је стоеа из Панчарева упљачкана и до теранЗ у Царево ^ело а одатле у Велес, већ су наши војни граничари на с^мој граничној линији ухватили

хтели да поокријумчаре за Бугарску. Стока је оридата цугеи јавне лицигациЈе од стране царинског одсека у Штипу као кријумчарска; дакле неистинито је да је стока упљачкана и да сељацима није осгављена ни каква ни крупна ни ситна

Марија и Петра Пејчовнћа нису могле бити обеш чашћене, јер су познаге као дезојке ко]е су бугарске комите р а није уаропастиле. Реистинито је да је тучен Грајан Головић, јер под тим . меном и не постоји у Панчареву. Тако исго није истина да је Ружа Ивановић, жена кмета села Панчарева, прободена ножем; она је жиоа и здрава. Иај већа је измишљотина да је Јоне Попов прободен но* жем и да је теран да виче: „Живео Краљ Петар“. Он јс побегао у Бугарску, чији је згент провокатор и пре ма томе није могао бнти ни убијен, већ је у Ћусгендилу. Неистина ]е, да је Михаило Стојановић тучен,

сто&у, коју су шверцеријон је побегао из воЈске.

Италија у очи рата — Први акт. — Цар Виљем—Емануелу 11АРИЗ, 26. а 'ри ;а. — Последње весги из Рима потврђуЈу раније; да ће први акт Италц^е бити објава рата Јурској и одрицањ: уговора закључених у Лозааи и Ушиу о анексији Додеканеских острва. Та ће се објана правдати чињеницом, што је Турска изЈЗвала свеги рат у Триполасу ирошву ИгалиЈс и шго севише турских офнцира налазило међу по Јуњсницила. У том случаЈу Италија би отпочела сурадњу са савезнацима у оиерацијама цротиву Дарданела н изазвала би на тај начиа Аустрију и Немачку да јој објаве рат. Гврди се да је каез Билов, за Бреме своје аудијенцаЈе код италвјанског краЈБа, аредао ит.лијанском суверену једну депешу цара Ваљема, у ксјој га цар моли, да га помогне у његовим ^апорима да сеизбегне сукоб са Аустријом. Једаа сзветник немачке амбасаде отпуговао је синоћ из Рима за Берлин. Кажу да он со бом носн краљев одговор, који може да буде само учтиво, али одлучно одбијање.

У псследњим телеграмима из Рима тврди се, да је аартија, кОјОј је стало до неутралности изгубила наду, да ће се спречиги сукоб са Аустријом. Г. Ђолити ве* роватно се споразумео са г. Саландром тако да неће бити никакве опозиције против одлуке, коју је већ донела илв коју ће тек донети влада.

Дебата о опанчарској афери

— Гоаор г. Р(д. АптешиИа, кершог посданика —

— Ја госаодо, морам на пр-; вом месту да констагујем: да прилично доцкан почињемо де-ј бату која )е имала врдо в^лику ! актуелиу вредност кад се по-' јавила интерпелација и која је требала у интересу саме ствари, у интересу вашем, у интересу угледа државног што пре да се стави на даевии ред и расправу. Анкега је отлочеча рад 12. децембра; и њој ниЈе требало много времена да тај рад заврши. Месец и по дана било је довољно да она тај огроман посао савлада, идући по целој територији старе границе, испитујућл предмет злоупотребе; а нама је требало два месеца да дођемо до сасганка скупштине, на коме би се могво изаештај узеги у иретрес. • Шта значи то за јавност, за народ, који је и сувише увре-: ђен несавеснишћу зваиичних! фактора који су га намерно | оштетнли и давали рђавеопан-1 ке војнику, можете сами пој-1 мити ? Чули сте од народа, осећате и сами а највише осетиће бола ј наш народ, знајући да „сзако ј чудо бива за три дама“, и да ј од -ове овако крупне, овакоI драстичне и злочиначке афере ! — највеће до сада у Краље-! вини Србији — неће бнга ништа, саио зато што се осећа у ј агмосфери тежња: да се одуговлачи; јер се зна да у одуговлачењу лрестаје ингересовање, а кад у јсднјј ствари престаје интересовање, онда дођу нови догађаји, забораве се стари и све то иде у архиву. И ја се придружујем жељн предговорника и изЈављујем, да ову ,ствар — и ако је овако дошла — треба што је могуће брже, што је могуће хитније, што савесниЈе свршити и њен

резултат саопштити кароду, већега злочина није могао да учини нико овоме ратиом народу него што је од септембра месеца, кад су почели кишни дани, давана му рђава обућа, те га је то натерало да бос одступа пред непријатељем. Ми још нисмо осетили то. Ратници који су осегили рђзве последице тога још се нису вратили домовима; они су још на бојном пољу. Али кад се врате, ви ћете онаа всетити колики ]е грсх у земљи учиљен према-* њему и колики грех ми чинимо данас, што о овој стварл овако споро решавамо: што кривце у мародирању сриске државе и оштећењу финансијске снаге нашега народа, још не изводимо пред суд. Извешгај Анкетног Одбора консгатује и небрижљчвост, и несавеснисг држаоних органа и злоупотребу државних органа и лиф-рана 1 а према лржави. Тсжи се израз није могао наћи да се обележе све злочине радње а комисиЈе и лиферачата ирсма држави. (Наставвће се)

гц I анјј - Нагадаван.« у Грчиој звог талајаионах захтова у 'МалаЈ АапЈа СОЛУН, 29 апр. Грчка штампа је нехадовољаа захтевима Игалаје у погледу комаензација у Малој Азији и Средоземном Мору. Солунска „Неаавис* ност“ доноси оштар чланак у коме замера Игалнји на њеном тражењу и вели, како

И данас још, Један велвки Орој Италијана нашли Ои за првјатно кад би могли да оаану седећи крај оба* ле, док се други боре у не аогоди. Аморфна маса сељака не жели интервенцију. Осећања градских елемената саособним да имају једно мишљење остају врло оодељена. Свет са деснице је, ао нагону, анти интервени онистички. Немлчка и Аустрија му изглеДају као дввни моделз ауторитета; каголкци војниц« виде у Ау стро-Угарској монархији последњу вемљу са државним католицизмом. У свима аар тијама левице, били би вгше наклоњсни да и«тервенишу на страни слободоумних сила вападне Европе: имају више обележених француских симпатија. И ако су социјалисте реформисте и синдикалисте за интервенцију, од које они можда очекују један покрет спосо* бан да трансформише италијанско друштво, званичие социјалисте, из верности

орема пацифистичкој доктрини чиЈе је ништгвило ооказао империјалистички социјализам Немачке, формираЈу наЈбурнију и најодлу* ни]у групу неутралистичку. Ево за симаатиЈе и антипатије. Шго се тиче брига, врло приметљивих за посматрача, јасно је да оне гурају на уздржавање. Ве лики је престиж који Немачка чува у Игалији по кривенОЈ страховигом мре жом немачних утицаја. Много ИталиЈа. а, кад чуЈу да Се говори о победи на Мар ни, чуде се и још мање еумњаЈу. Како су латинска Ораћа, која немају фамозиу методу, могли да задрже и сдоију гермонског колоса? Ови ће бити на крају рачуна затроани и оборени? Ако би немачки короуси дошли да помогну у Трентину аустриЈСким трупама, како би италијанс&е трупе издржале њихов удар? Слич на плашња чуди кодједног народа који може да стави у прву линију 1.500.000 љу-

ди, цротиву једног противника умањеног више од осмомесечним страховитом борбом. Опа је међ/тим очевидна; Француз је изненађен што види колико И талијани, после једне врло брижљиве и потоуае приареме, има|у мало поверења у саме себе. оризи за ри додаје се брига за мир Безброј Италијвна колебају се да се раставе Са Немачком после тридесет годива савеза Они би радо хтели, ако би то могло, да се бију са Аусгрнјом, али ие кидајући са Немачком. Мучно им је да приме да су то две главе аод истим шлемом са вр хом и да је то баш герма низам који би требачо ед бити и држати на растојању од Трста до Јадранско! Мора. Можда би чак неки од њих хтели да се надају да ће моћи да се измире са Немачком после рата, ц да се наслањају још на њу. Можда се, велимо, они бо* је да се нађу усамљени у

Европи, нарочвто поред једне побединосне Француске. Кјд кзвссних Је ово неооверење, тако чудновлто за нас, очевидно. И она ба вероватнб могла бити и<лечена само једним фор* малним уговором са Русијом, Француском и бев сумње Енглеском, не само за рат и мир, већ и за године које ће им следовати. Ево, рећиће ми, анализе једног душевног стања која врло мало оправдава гврђење да ће Италија маршнрати, а ипак оиа ће марширати. ИталиЈани схватају да је то судба. Њахова иолитичка управност оссћа да она неће добити од Аустрије довољне сатисфакције и да ће, ако их добнЈу, то бити да их изгубе сутрадан по победм германизма. Они се плаше да се љиаова земља не умањи не рлдећи, док други кују ве ликим ударцима нову Европу. И већина од њих, ореда* јући се судбини очекуЈу мир* но да њихова влада реши.