Стража

Број 133

БВОГРАД, ПОНЕДЕЉЛК 18 МД]А 1915

РвЈ

Адреса ва тел ..ра«е: - ВВО~*"

.СТРАЖА*

ГРАД.

Став Редакцгје в Адаив.: Космајска јп. бр. 22. Огласв м даЈу Ј Адавв. Цава утврђава

ТРПЖ« СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Ва ■вЈјг. - Рмаввав аа м арака|у. Ваава, рукаов««, вааад в ава агтааа аиа аа адвоав ва авп, маТа

л

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТП.ч 1092

Иалгзн свгкн #ан у о ч. оре оодне.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ >092

— Спец. извештај. ЕУКУРЕШТ, 18 маја Преговори између Русије и Румуније приводе се крају веома повољно. п ред једном угледном политичком личнсшћу јед*н члан кабинета изјавио је, да ће резултати преговора бити веома повољни по Румунију и њезине интересе. При последњ м дчпломатском примању Бра ијано се веома х/адчо држао према послангцимт Немачке и Аустрије што није остало незааажено у германофилским круговима, који негодују против свогз. В..| ним припремама на граници према Аустријл прид&ја се в жан кар^ктер ЈОН.

> Итадија и Тројни Савез — Аустрија својеручно поцепала пакт са Италијом. — Аустрија иза звала европски рат. — Српско аустријски конфзикт и Италија. - Смер аустријске политике на Балкану - Равнотежа на Балкану. - Програм политике Италије. — Антиталијанска политика Беча. — Преговори. Прекид лреговора и дипломатских односа. —

Саопшгавамо вербзлау интересе.

ноту, коју је изванреднн по- Аусгро-Угар .ка ш?љући сланик, пуномоћниминистар Срби и — без предходног догсвора са Иголијом своју ноту од 23 јула (по новом) 1914 године, није се п :вкновалз тој дужности. Тиме је она неп< битно повредила најосноннијп пра-

Краљевине Итачије с.тавло до знања Председничу Ма • нистарског Савета, Ммннстру Иностраних Дела, г. Николи Пашићу. Зербз/.нз нота гласи:

Да је карактер Тројлог | вило уговора о Савс-зу. Ное* Савеза потпуно консеова јна дужност да се претход тиван и дефанзиван, види но логовори са Италијом,

се јасно и из смисла и из духа самога уговсра, чија је намера јасно изражена и утврђена р.взничнјм акцијом манистдра осннв .ча Са везз. Обнзвљајући узастоп но угсвор о Сгвезу италијаегла политака бала је ру ковођена сгалном жељом зз иир. Ну Аустрз Угарскт није се устручава -а да поне га стпственнч рукама п кт Савгза са Итзлиј ;м, итазвавши европски рат и одбијајућм попустљлзи одго вор Србије к јч јој ј дт сва могућа зтдовољ ња <.*д бијајући и да узие у 1 цен/ м*р^љуб-ве преллзге. које јој јеупућива;а Игалвјл са осталгм сигша са нзме р м да нзбегне ужасан суксб I-оји је из^звао проли вање к ви, створио рушгвине у пропорцајама до сада невађеним па чач и не замишљенам. Ова, Са вез докле год је лојално тумачен >— не као средство за напад — моћно је пот помагао да узроке, који су еаазаеали сукобе, доведе у склад в дв их отклонч. Са вез је, тако ;ојад>'тО п име њен, а не као груђе нгшада, осигурао н родика з.а дуге године неоцењивеблт годети мира Праи ччан уговора садрж. вао је у себи . једно логочно г.р вило, счојствено сваком уговору са веза. V њему је бала обавеза да се приступи изменв мишљења сдвосно почитич ких и окономск х питања која би а могла појавити слсдственз томе. Ни једној од уговорних стран) није бипо дато право — без предходног споразума а осталима — да отаочне на какву акцију, чије бв по следице извскивале од уговорача обавезу, непредви уговором, вли додирцвале њитове најважнвје

била је тим пре стриктно! потребна што је њена не помирљиаа акцчјапрема Србчја ствооила Сгаше. које је прегило да изазове ез роп ки рзт. Јтога је одмах у аочет.:у јула ^раљевска влзда, обузета намерама ко|в су преломинирале у Бечу, ис гослала ц. и кр. влади П Јновне савгге дл се умери, с плглгдом на емчшнгне >п сности свјопскг кзрак> гејј. С друге сгр не пзк актја. к зју је изазвала Ау сгро Угарсо против Србв ;е, циректно је повредила о шге политичке и економ с.<е интересе Игалије на бал канском Полуострву, Аустро Угарска је могла ми слити да Итагијанеће о:та ти индифгрентна пред уни штењем независнЈгги Србије. Пребшивања краљевске вл<де нису изо:гала у томе погледу. Већ одзвнз и у више прилика краљ<:вска влада је обавести ш ц. и кр вчаду у пријате зском, али јасном тону. да независност Србвје сматра као основни елеменат балканске равнотеже. Игалвја ни*ада не б допустила да равнотежа бу де п<гргмећена нл њену ште ту, То нвје само бво пр?д мет нарочитих разговора италијанских дипломата већ је било јавно лрокламовано и од државника са трибине парламента. Аустро-Угарска је предала свој агресиван улти^атум Србији и необазиоући се н'а обичај да у чтни прв ма какву дитло в.агск • представку у Ита ли!и, пре него што ће пре дузгти један тгксв акт. Тај |е акт био спреман у ао таји, толико су га завидно крили од Италије, да је она за шега сазнала тек онда, кад и остали свет, прво иреко телегр фских агеиција а не дипломатским путем.

НИШ, 17. маја. Так&в начин поступањз ста вила је Аустро Угарска не само нзван савеза са Ита лијом већ и на позицију непријатеља италијавских »-.нгереса Стварно, влада Италије сматра као кзвесно да целокуаан програм аустријске акЦвЈе на Балкану иде на го, да знагно смањи аолитичко и економско стање Ига ије. Овоме програму био је крајњи смер под јармљ’ в>ње Србвјс директним и индиректним сред ствимз, полктичко и тери торијално изоловање Црне Горе и пЈлитичка пр:паст Румуније, а паралисао би сва<у ачцију И алије н оалкану, чак и ако би се предпостгвило да Аустро Угарска н: би имзла наме ру, да на Б л.<ану задобвје кова територЕјална повећања. Овде треба приметзтп да, на основу члана7..уговсра о Тројиом Савезу, алада 8усгро*угарска имала је изричну дужност да се предходно споразуке са И та^иЈЈм. Овај је члан услов љавао везу предходвог договора и право на конпензације м ћу савезнчцима на случај привремене или ст?л не окуп .ције на Балкану. У го-е смислу преговори су вођени са ц. и кр. владом одмзх пошго су отпочела непр Цатељства.' Ови ^у прегов Јри отпо чели одмах по'ле 23 јула с намером да констатују повреду уговора од стране аустро-угарсче и с.едстве но да се у!'Овор овласти за уиишген. Нови елеменат који би уговор одржао у важ ности могао се једано наћи у новим саоразум ша. Пре говори су поново отаочети у закључцима, утврђ* ним много јасвије у месецу децембру 1913 године, када је краљевски амбасадор у Бечу добао специјалне ин струкције у гом сиислу. Њему је стављено било у дужносг да обавести граф) Берхтолда, да италијанска влада увг.ђа потребу да предузме без одлагања, ао томе и практичне преговоре са ц. кр. владом опно но стзњг ствар. ног конфшчтом к *ји је изазв 1 ла АустроУпдрска На ово је граф

Бертхолд прво одговорио одбајањг*; о његовом ми шљењу тада није био згодан тренутзк да се отпочну прегов рн. Доцније међутим, попуштз)ући упливу Италије, чему се придружила и немачка влада изнела основе свога гледишта. Крзљевска вл?да је известила да се компензапије, о којима треба да се утИрди саоразум, односа на територкје које се налазе под садањом \>правом АустроУгарске. Дчскусије су се продужиле од почетка ме* сепа децембра 1914 године до месепам-рта 1915. год. Тск на ковцу тога месеца барон Буријан понудио је Игалији зону територије, која се протезала до једне тачке вешто северно од вароша Триенга. У рвзмену за тај устудак ау:.’ро-угар ска влад( тражила је од краљевске владе многсбројне обавезе у своју корист. Изм.ђу осталога изискиза ла је нзшу слободу акцчје на Бзлкаау. Шга више у ступање територије у Три енту, по мишљ<њу ц. и кр. владе, није се трсбало од мах извршити, као шго је италијанска влада захтеве лз, већ тек по свршетку садашњег конфликта. По нуда није могла задовољи ти владу Итали,е. Влада је у одговору фсрмулисала минимум у^тупата који су делимично одговарали на цисналним аспирацијама а исто тачо могли да иобољшају стратегвјско стање И талије на Јадранском Мсру. Ево тих захгева: Проши рење границе у Триенту; нову границу на Изонцч; нарочитЈ стање за варош Трст; улупање неколих острва у а аипелагу К <рчуле: неиатересовање Ау:тро Угарске за Албанију и при знање поседа италијгнских у Авлони и у Д »деканезу. Ови захтеви наишли су на кат горично одбијањ а , али месец дана доцнвје пјново су отпјч ли исгипреговора. Обнављајућа прекинуте преговоре, влада а* устро угарска решг ла се да повећа зону територије које уступа у Триенгу, ограни чавајућиједо Мецалаборде, а :иискључујући италијанске т^риторије, као чзтзв један део долине Нопе, Фдсе и Ампеца, и одређујући једну нелов’. љну линију чак и у нра-егијском смислу. С дру ге страче, аустријска влЈда остала је на сгановишту да ништа не уступа пре свр шетка р&та. Барон Буријан изражавао се гласом, којн наје остављао никакву сум њу у томе погледу, прилаком једног разговора кој.а је имао са амбасадором И талије у Бечу 29 априла. Као резултат тих преговора излази, да се бечки каби нет, признавајући италијанске интересе у Траенту. о којима је горе била реч, увек негатавно взражавао о свим ссталим италијан ским захтевима, анарзчито 0 оним, који се односе на ленију према Изоиии, Т, сту и острвима. Уосталом његово држиње ОД почетка до краја априла, јасно је показнвало напор да се добије у времену, а да се не д)’е до гр 1 кт,»ч <н г а-кључ-о. При т.ким ј погодба* - Ит.гпвја |е била стављена пред опасност да

ћг за увек исчезнути њ?н; аспврацлје, осн .ване нл трг« дицији иародности и њена жеља о сигурн^стн у Јадранском Мору. У исто вргме други догађаја европског конфликта Бретила су њеним највећим интересима у другим морима. Потреба и дужност за Италкју, да предузме слободу акције не мимовно се наметала. Италији је била дужноет да штити своје интересе и мимо пргговора, који с у се бескорисно продужзвала за пет месеци, п мимо уговора о савезу, која је сталао пре стао да постоја, посгупком Аустро-Угзрске још од ме сепа јула 1914 г. Свему овоме што је на пред изложено трсба још додати читав низ рззчо и | ких тумачгњз. Савез са А устро Угарском престао је. Нрема томе није више било никаква разлика за прпстанак италијанског народа на онако поступање Аустро Угарске са вароаом игалијанским под њен јм уаравом. Толерантност Италије за то ли и низ годнна била је по следица њене искрене жеље за одржањем мира. Али сада су поново оживеле оптуж бе које су тако дуго заташ киване. Истина је да у уговору нема изричних одре даба које би се односиле на заштвту језика, традипије и цивилизације итзлијанске у иределима у којзма ста Нг]у и Италијани, -поданици монархије. Па инак, ако се хтела Доти савезу смасао иира и нскреве хармоније, савезнзк Италије имао је неминовно моралну дужност да води рачуна о животш м интерссима св-<га сзвезннка а да их најбрижљаввје псштује. Т> цало се гтначке равнотеже у Јадрансксм Мо ру. Напротив сгална поли тзка аустро уј арске владе б .ла је управљена већ од много година уништсњунз р јлности и пивилизације и талиј нске дуж сбале Јадрачс.<ог М <ра. Д гвољно ће бати да се у кратко азло же извесни догађзји и теж ње, ко;е су у о.талом по знтте пел м свету, да би се о томе дгшлјдо уверења. Ч гновнаци по рођ њу И талијана били су системат с<и замењивани чиновии цима других народз. Сго тине породица разних на р јдности биле су тамо на валице нгсељаване. У Трст су доведена кооперативна р дничка удружења страна ца! Декргтом царскога нам<сника, кнеза Х^енлЈе, у аоследње време избачена су из општинског већз ва р; ши Трста и из индустриј ских пргдузећа те општине чановнлци, италијански по даниа *, који су већ одавно тгмобили примљени. Администрзција у судовима била је одузета од Италија на. Одчука по питању о Универзитету, о коме су се водили ди шоматска прего вори, није никако могла ба ти д Јнесега. Поморска пловадб на друшгва б.чла су принуђена да напу те ита лијански карактер. Рад аолиције и полоткч <е парнипе ашли су нв то да фаворе. зирају остале на штету и талијанске народњ с>и. Број мег дачнит н? п^вдјних прогеривањ > и :а -пЈан.тих *Од н ка уч личава> се с д иа ао дан

Непроменљивз полатика ц и кр, владе према италијансксм становаиштву о снивала се на средствима унутргшње политике, а сто јала је у вези с начелом међусобне заваде разноликих народноста у монархаји. Али та се политвка најчешће испЈљчвала осећајем лачног не ријатељства и одвратноста према Игалији, а то је осећај који "реовлађује у извесним круговима блиским влади л који иха одлучујућег утацаја у решењима саме владе. Многи знаци показују да томе треба поклонити вере. Д^вољ но је сетити се 1911. го дине, када је Игалија била аиггжована у рат/ против Турске и када се бечки ге нералштаб спреиао активно да изврши напад на свога јуж 10 г савеззика, док је војна партија радила свим силама да политички ангажу]е в осгате одговорне чиниоце монархије. У ист(Ј време оружање на гранаци Игалије узело је отворено непрчјатељгки карактер. Кло што изгледа криза је бала реФена једи но утицајем стргнвх фак тора. Али од тада Италија је остала тод утиском, да ће сружана претња бити могућна од стране Аустро* Угарске у тренутку када услед изванреднах догзђаја војна партија буде добила надм Јћност. Све је то било познато И алијв. Међутим, као што је горе било ре чено искрене жеље за мв ром надвладала је у јавном мњ њу италајанског нзрода Пред новнм догађајииа И талија се тр/дила да се у вери, је ли још могуће дати своме савезу с Аустро У гарском чвршћи темељ в гаранциЈу кгја би била ду жега века. Али напор.ч Игалијеуто

ку више месеци нису ничему дозели, и ако су за све време 'вођени у сагласности са Немачком, која је ни тај начан признала.закону основу преговорима. Игалија је. гоњена догађајима, морала прибећа другом решењу. Уговор 0 савезу са Аустро Угарском престао је стварно да по* стоји. Тај уговор је још је* дино служио да скрије сталну сумњу и свагдашњу неслогу. * Са тих разлога краљевски амбасадор у Бечу добио је без упуства да изјави влади Аустро Угарске да влада ителијанска сматра да је ослобођена сваке обавезе која проастиче нз уговора Тројеог Савеза у колико се исти тиче Аустро Угарске. Ова је изјава учињена у Бечу 4 маја по новом. Пошто је влада Ита* лаја морала предузети мере за одбргну својих легитимнах интереса, (ечки кабинет је, једно за другим, учинио нове пвнуде. Ов га пута те су се понуде односмле на безначајне уступке, и без икакве везе са минимумом старога игалвјзнског предлога. Јепна оваква понуда није могла бита више примљева. Водеђи рачуна о овоме што је изложено, и ослањајући се на гласање у парламеиту кзо и на свечане манифестације народа, влада краљгвска је решила, да от клони свако задржавање и изјавнла је, дана 23 по н. амбасадору Аустро Угарске у Риму, у име Његовог Величанства Кргља, да почеа од сутра, 24 маја по нов., Италија се сматра у ратном стању са Аусгро-Угарском, Слични налози телеграфисали су амбасадору крељевом у Бечу.

Атентат на Голц пашу СОФИЈА, 17 маја. Прека једеом извешгају из Цариграда, тамо је азвршен агетат на немачког генерзла внструктора турске војске, Голп пашу. Кад је се Голц паша враћао у свој стан, један турски војник испалио је на њега два метка од којих чиједан није поа дио Голца. Атентатор је одмах ухваћен и осуђен на смрт. Борко. Упад Дрнаута ОХРИД, 16 маја. Арнаути су нпћас понова нааа и на нашуграницу код Св. Наума и Ћафг-Саиа и то у већкм масама. Сви су наоружани. Учинили су многа зверства над нашим пограннчним становништвом Наша војска убрзо је стигла и прим ;ла борбу, која још трзје. И га једве и оа друге стрзне вм а доета жртава. Кроз Мађарску — Утисци из Пеште —

У фебруару месецу видео сам долазак иемачких група у Мађарску иописао сам „Тану* возове, салонских војника кгко иду један за другим измгђу Пресбурга и Будим-Пеште. Д чнзшњ I призор није исти. Возови иду у другом правцу. То се враћа разбијеиа војскз. Немци без сумње стоје још добро у околини кланца Ужика. Они нису још све изгубили ?оре. Али какав покољ! Ево возова пуних иоломљеног м*теријала топова и фургона безточкова на о.вореним вагоиима. Ето и д. угих возова с рзњеницима, великиа црних вагона немачких же езни

ца с Црвеним Крстом на белош пољу. Виде се лелолва спрата лежишта, реп>еници у кошуљама гледају кроз прозор и болничари који иду од јсдног дс другог. Један крупан путник Прус, сав задуван кролази кроз вагон и без извињавања наш новине које леже на балк па чак и нашим кол е ј*За рањенике! — гунђа се клања. • Јгдан болничар * • ј једно лваЈесстак рета пре него шт пошао. На свак нста сцена пона наиђе и по једа« ■ •«