Стража

Број

135

БВОГРАД, СРЕДА 20 МАЈА 1915

Адреса в» гел.гракс: ,СТРАЖА“ - БНОГРАД. Став РедакдгЈе а Адиаа.: Космајваа ул. бр. М. Огдава се дају у Адмав. Цава утврђева.

СТРДЈВП СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТОа 1092

свакк даи у б ч. пре додне.

Вевеакеаа ее еасва аа прааЈу. - Руаавааа «е ге Паеаа, рувеав**, ааеад а сеа еггале «е едвоеа за апст, саата шаит -ч« 4 ' ам*а

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Српеко-бугареки Савез * * " СОФИЈА, 19 маја Према сигурним извештајима из дииломатскнх кругова, Бугарска је пост»ла центар пажње Тројнога Споразума. Русија се трудн да изравна све несугласице које постоје између Србије и Бугарске и на тај начин створи нова српско-бугзрски савез. БОРКО.

Данас, кад је осујећен и последњи самртнички ронац Немаца код Пшемисла, да наскадје Манкезенов план потпуно пропао, кад се неоспорно вади тачан исход рата, — који је по зараћене државе из Споразума веома повољан — данас, кад смо сигураи у успех, ми вам пружамо братска руку — Бугарск з — и нећемо да дозволимо да се ово велико Словенско дело заврши без помоћи још једне словенске државе, још једног »блудног сина“, коме је куцнуо последњи час по • кајања и повратку ка добром Твој последњи час је куц нуо, Бугарско! Заборави Брегалнацу, као што смо ми заборавили Сливницу, дођи у наш братски загрљај и пружи нам твоју руку, а ма ћемо је примати, као што смо је увек досад примала, са пуно љубави Јер; ,Бог се више радује једној заблуделој овчица која се врати цркви, него читавом сгаду добрих оваца“. Исто онако, као што смо ти пружили руку после Сливвице, кад се отворило пи тање о Словенском живљу Маћедоније и Старе Срба је, исто тако велим пружамо ти и сада руку, јер у души је Словена да опрашгају и забоЈ ављају, И мн ћемо заборавпти! И умећемо заборазитв! Ма како да нас боле што је дошло до Струмице и другах ииш.дената, мн то све предајемо забораву и праштамО ако увидимо да у теби вма још И једна и

скра Словенске душе, која неоспорно не може остати марна овога тренутка, кад смо у новој фа*н рага, и кад се решава једноЛ за свагда егзистеицаја и жавот свих Словена. Куцнуо је дванајести час. Ако у твојој земља има још и један трезвен човек, још и један човек који уме да мисли, он ћетоувидеги и умеће ти сам показатм иут којвм треба да пођеш, и који је једина спасоносни у овом часу по тебе. Ми та нећемо говорити о њему хоћемо да га увида неко од твојих сиаова, добрах синова, а ми смо уверени да их ти имаш. Сигурно да ће се наћи у твојој нацији још неко лико Ратка Дамитријева, који ће увидети, као и он, где је тежаште слов.нске политнке, и где је спас Словенсгва, и његову будућ ност, после крајње победе германа, и крајњих сузбијања германске најезде, Мвсламо, да кад бн ти добро промислила шта чи ниш својим неступањем у акцају и овим последњим атентатом на Словенство, — пуштањем ,иапуклих“ топзвских чаура из земље, — кад би промислила ти ба увидела да тиме противуречиш сама себи, јер остварујеш Немачки „Е)гап§ пасћ Оз1еп' ! и то преко себе саме, дакле принцип противу кога си се борила заједно с нама 1913 годи не, а кога смо онда били заједно у неколико решили. И поред свега тога, ми смо уверени да ћеш се ти — Бугарско — покајати по-

следњег тренутка, да ћеш одбзцити од себе све не пријатеље Словенства. ег и твоје непрајатеље и да ћеш увидети пуг којии ти треба ићи. И ти ћеш то урадати, Тиме не чиниш услугу само себи, нити пак' само нам I, већ чинаш услугу тво< јој творитељици и доброгворки Русаји, каоиФран цуској и Енглеској, а ти врло добро знаш како она уме џентлменски да награ^де услуге и пријатељство. Ти си и дужна то да учиниш. Жртае Руса палах пра< ликом стварања и ослобО' ђења таога, то траиее. И кости нашах храбрих војника, расуте око Једрена, које с« у једиом тре* нутку заборава изгубила, траже то. А таквз тренутпи забзрава надамо се да се ваше неће догодити. В. Н.

Епиграм Кад се облак ратаог доба Над Еаропом целом сктапа, Од сашаног неког мира Диг’о руке чак и Папа! Можда мисли (ал' у себи!) Јер то не сме да искаже: . Богови су данас људи, И молитва не помаже.. За то руке сад не склапа Нит’ се моли... добри Папа; Већ за разне ратнг сврхе, Да упши своје лице, И милизн даје цео Место смерне — посланаце. М. Расанск«

3> Србију — Прмпог фрамцуске даца. ПАРИЗ, 16 маја. По последњам податци ма пралози франпуске децг за Србију износе 750.000 франака.

— Од чега ааанси држам>а Ру< иунаЈа Једна угледни румунски политичар изјавио је једном страном новинару, да држање Румуније ни у колико не зависи од дипломат ске зкције, всћ од војие -- По моме мишљењу рекао је он — први већи успех у Дарданелима или на ма ком фронту знатно ће изменути политичкуситуацију, а то ће бпти уједно и сигнал за промену у држању Румуније

Рошшм - Кипано Неначна троша иа потнупљиаање лвотова ,Утро Роси" доноси од свог дописника из Холан дије чланак о поткупљивању штам^е у неутралним државама. Чланак је веома интересантан и изазвао је сензацију у Русвју. У азво ду чланак гласи: Немачка троши огромне суме иа поткупљивање штам* пе у неутралнкм државама. Тако према тачним подаци ма, цртенам у манистарству анестранах дела, немачка је у току 1914 го 1 дане утрошила 116 малијо на марака поткупљујући лнСтове. У 1915 години и поред свах фек нсајских нез< года, Немачка је до сада издала разним лнстовима каз и агенцијама ван своје територије 41 милијун марака. Сем ове суме кнезу Бало у при његовом одла ску у Рим Стављено је на расположење 10 милијона мараха, да са овом сумом поткупи талијанско јавно мњење као и разне странке и политичаре. Какве размере је постигла немзчка шпијунажа на ова 1 начин најбоље се може вичети из овог прггледа: немачки посланици ва раз нчм дворовама у Европи успели су да поткупе у И талији 16, у Швајцзрској 7, у Шведској 10, у Данској 6, у Бугарској 8, у Румунаји 11, у Грчкој 14, у Шпанвји и Поргугалу 22, у Норвгшкој 2, у Холандији 3 и у Турској 6.

— Агенту Владе Илића и уреднику „порнограф ског јоргана* Балкана —

Не радн Свете Савића већ рали исгвне и сравде доносим у препису ова докуиеата: Команда Дунав Дивиз Области Л.Бр 2061 Обја&а За војног обвезника редова 4 чете 2 бат. 7 пука III позива 1{арла Iрегорика из Београда ксјн се на основу решења команданта Дунав Диваз. Области Л.Бр 8061 од 18 јануара 1915 год. отпушта као стално неспособан по члану 4 тач. 44 уредбе о ослобођењу војник обвезника. 18. јануара 1915 г. Београд По заповести команданта референт-пуковник Д р Милићевпћ Други документ гласи: Објава За власника 9 Страже и Карла Грегорића из Београда који је на основу решења Господина Миннстра Војног Ф.ЂО.Бр. 16421 од 29 марта ов год. ослобођен позива на војну дужност Номанда Цуиав Дивиз. Области Ђ Бр. 13064 23. априла 1915 год. Командант пуковник, Јован Т. Ванлијћ Дакле ја сам после шест месеца пуних ратовања ослобзђен законатим путем јавно и онако како то прн лвчи достојнам грађанима, учествовао сам у борби на Космзју. За то време је Светолик Савић, био сакривен на имању и скишљво план како ће да ме отера под војни суд, дакле деаунцирао ме, а поред овог занимања смишљао и план како ће да уаени Влзду Ичића да би се азвукао из матерајалне беде. Светолик Савић је познат у народу као првк Краљ. Срп. Уцењавзч. од кога су закукале многе породице. а ако Савић тражи да му и то докажемо, ми ћемо с драге воље публиковата неколико напаса аз „Балкана“ из године 1911. Нека се понова јави Света Савић у свом листу па ће тек ондада дођу и Мара и сватови. Хардо Грегорцћ Власнж ,Страж«.“

91 И $!Ш№ — Гврмнај« ЧИИМ СМ РОТЈГНН* на рачуи Дустрије м Туроке Један сарадавк ,0301015“ имао је разговор са једнам углЈдним немачхнм двпло матом, који се данас налази у Швајцарској. Разговор се водао о неуспелој ми:ији кнеза Бл ло а у Риму. — Немачса ди п ломатаја је учизила у< жасну гргшку што је кнеза Било а послала у Рим Кнез Било јг добар политичар добчр дипломгта, али Ш . ..1|М 1П Ј »■ЧИ ' ' -ЈШ III

је за Риа био веома непо годан. Први његОв корзк у Риму био је фзталан: он је пзтлуно изоловао аустријског посланика у Риму. Та фатална грешка његова ужасно се осветила. Ау стријски посланик, већ до^ бро упознат у Риму могао му је бити од веллке кори:тл. Овако изолован он је бао потпунз удаљен од сваког посла и зато је г. Бало и могао да чиви у ступке Игилија који су ишчи на штету Аустрије и Турске^ Ово је друга греииа, која ће по мом? мишљењу

имати веома рђавих после д*ца по будуће односе између Аустрије и Немачке. Аустр^јанци увек ће им мо Ни да пребацују како смо :у очајној заједничкој си1туацвји водили преговоре и јспасавапи себе на рачун њихов. То истоће моћида нам пребаце и први који се данас упоредо са гамв боре, а на које се утиче да Бугарској учине терпоријалне компензаццје, како не би ушла у зкцију.

1И II ПМ1|1 - Неначча утиче иа Турсиу да објааа Италмја рат Букуре.ит, 19. маја Иј дипломагских кругова се сазнаје дз је немачки пославик на взриградском двору имао подужу конференцају са великим везиром, и да је том приликом утицао на овога да турска вла* да објави Игалији рат, пошто је сва ушла у акцтју против Сила аз Савеза. Велики везгр је ово тра жење најодлучније одбио. Нв ипак се у цараградским полигичким круговима др жи да ће турсха влада мората да попусти и да Италији објави рат. Немачки амбасадор је после конфе ренције са велаким везаром одржао н конфгренцију са Еввер пашом.

Коментгришући последње вести о успешној савезнич кој офанзиви у Дарцанелима, атингка „Патрвја* ууводном чланку вели: Савезничка акција у Дзрданедима и рзнвје веома у:пешна сада уласком Итатијеуакцију добила је нов полет, нову живост. Вести које стижу говоре да ће савез ничка флота за дан два прећи у јгдан одлучан напад, а то значи да ће се Савезници и по цену највећих жртава пробати кроз Дар данеле, ући у Мраморно мор: и загрозита Цариграду. Операције у мореузу баће потпомогнуте сувозем' ним трупама и руском прноморском флотом, која јг

ФЕЉТОН

Аца Стефамовнк:

о ВЕЧЕРЊА ШОН

Хрушгбачка хрохика

Сунчевн зрвци малаксавају. Испод брда, између великог, лиснатог дрвећа налази се сеоце. Само овде-онде лровирује по која бела кућица са своја два бела прозорчића и гледа, као из заседе, на широк држав. и пут. Вечерњи поветарац лелуја модро-зелено лишће облих и гранатих топола, а бодљикава дивлш ружа пружила поносно своје трчовито стабло преко целе путање. Висока жалосна врба са својим сребрнасто-белим лишћем дубоко се клања сунцу, а на баштованској огради рвзвио јасмин своје белонежно цвеће, које мирнше чежњом. С времена на време чују се страховити трескови с дубокнм и тешким падом и великим треском у воду. То хучна и набуЈала Морава чупа из кореиа огромна обалска стабла : узбур

душно окреће своје крилз, а тамо далеко у даљина оцртавају се силуете иеколико железничких мостова. Горе н* брду подигнута на висоравни црквица, гледа около и победоносно доле, а њено ст«ро, мало расаеће купа се у залазећу руменила сунчевих зракова. Сунце вучено неодољивом силом смрти, хвата се у очајању за облаке, да се после не колнко тренутака сасвим из- поглавитО је врегуби иза големога брда, ида , " ч ' м п * *

над њчме расипа, обилато и не штедећи, своју пурпурну боју — светлост. Кад сунце изнемогло од борбе клоне, и облаци саоју љубичасту одећу обвијену пурпу ром, замекуше тамом, и запвд се претвори у бледо азурно море, по коме плове орни облацн тражећи сунце; док супротна страна као да о томе ништа и не сања, и не зиа. По бледо-плавом небу паове лаки беличаста облаци као рашчешљана руна вуне, гоњени тихим вечерњим поветарцем, а месец крчи себи пута и замишљено гледа за сунцем.

Ћупраја

— Мклош Пшитор. волим песнака

Ја јако Бајрони а Оа каже: бав и иасладе слабе ка, а вано — још више*. — Ово важи за све смртне

.Ључове- дело за Милоша Пингера Аџијанског. Њемунијепре зиме „Пантер*, већ он је у ствара то, али народ је, по старом обичају, његово занимањејјпретворио у пре заме. Докле, Милош Пантер, човек са недостатком у носу, уњкао је, али је ипак за то био способан, јер га је зават очеличго, јер је у веза са пламеном, чекићем и — дугама Кад поненух дуге, м(>рам помевути и буре, које са чењавају дуге; а кад се дотакох бурета, ја одмах стављам руку в на „шајтовЛ са уверењем да је ту вино, које је Малош Пинтер, по

мирису заволео, правећи бурад. Дакле, Милош је волео вино, а био јенаположа у крај Сзве, иаобали, па уелед штрапаца, „срце“ (срџем сељаца зову стомак!) му зааска вано, дазаборави на досаду а дуге дане и ноћи. И догоди се тако, да се он једне ноћа тако ђаволски опије, да је лачио ва — Кгена. Ова реч .Кпен“ наје естетична, али има тачно значење в зато је употребих, ма да сам и наче протипан вулгарности ма, којима је, на радост, Малош Пинтер био тако одан. Дакле, Милош се тако оције, да није знао на где иде, ни шта радн, па му је површина Саве изгледала као неки велики — широки бели пут. Командирје јако мрзео оне пгго пију, нарочито кад се то твче онах крај Саве, где је требало бодрим оком пратвти свакн покрет нашег жалосногсуседа. чиЈој лржзвв се всћ пева .Свјата Боже!» Малош Пинтер је те ноћв ааспао

као в мајка“, а крај њега је жалосно лежала његова пушка, напуњена ваном ме сто муницијом. У осталбм, за Милоша Пинтера, и 'пиће је предСтављало „муницају" која му се прохтела да ратује у миру. Командир дочује за Мигоша, и позва га сутра дан на »аудијенцају*. — Милоше, рече му, ја те осуђујем: да ти се ударе 25 батина! И 7 дана затвора! Милош Пинтер као пред страшни суд завапи: — Аман, господан — капетане, погрешио сам... чов’ек као чов’ек; тако ми се нешто тупило, па кад сам једну повук’ 0 , а оно даље оде, и сам не знам како, и сам не знам за што... Па те молим ка’ брата, не кажњавај, ако Бога знаш... А, ево, кажем вам, ово што је билб — било, али више јок, квиг — све док се не ос-

Ство, а тада ... ех, тада, само тада, опвћу се као никад

до сада, да ме нећете по знатд, и да нећу ни сам себе познатв, па ма и умро од силног паћч в парализе, Ачи то само кад потпуно срушимо Аустрију... кунем вам се, па вид ћете... И тако Милош Пингер и даље настављаше уњкајући, а пола — нос му дркташе као пахтаје. Командиру се допаде овај „патриотски* одговор и молба једног обичног пинтера, патриотска молба, у веза са одрицањем: не пити, (пошто у Сави има доста воде, то може посгати и гктемалер!) и рече смеју ћи се: — Опраштам ти Милоше, али од сада пази се, јер ва ше нема праштања! И поводом Милоша Пинтера, г. командир још неК 0 ЛВЦ 1 ВМ опрости казну. Мад К Николвћ — Расвнск«.

5шјп1ск1 сирвшшвЈ пасторчаб 3

Колико се мало водл рачуна о београдској сиротињи нека послужи као пример овај доказ: Београђанке са сеојом дечицом више су помагане у унутрашњости него што је то био с^учај са онима које су остале

у Београду, Такс су:

ирвмвла двнара: у Кеогрцду Ммшу душа

Штанпарији Драг. Грелобода и уједвни цело Срп- горића, потребна су два

ученика

Жввко Јовакомћ

1»

Радославв Иакћ

Ј6

Томанаја Мерџановвћ 30

Анжа Алвмпвћ

Зб

Помоћ је дакле у Нчшу дупло већа јер ју је давао мгсни одбор. а у Београду је то чинила наша .увнђавна* општнна чнји је председник нмао још и толико цинизма да изјави: како сиротиња неће лоцркати од глади! Помоћ у Нишу износн месечно ла једну душу по 7.90 дин. а у Београду по4.?0дин Или днгвно аа једну душу даје општина београдска само по 0.14 пара дин. Међутим, фактичка цен» хлс' ]е 0,80 п д. к"р. са овом оп — која се I

л -