Стража

ВроМЗб

Адреса ва тел. 1 -ра«е: .СТРАЖА* - БЕОГРАД. Сган ЈкдаациЈе и Адииид Косиајск« ул. бр. 22. Огласа м дају у Аджив. Цеиа утгрђаиа

Т&ПЕјЕОН УРЈ^дНИШТВа 1092

ВЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 21 М/\]А 1915

НеадаАаа« <а авем ва ћра<Ју. - Рг»»«и <а *е ■рМаЈу. Пмага, ру«мк«е, «Мац а

м ;мт, иате шмтвпј Пв*>1

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

т№ СВ8КИ г «ан у о ч. вгзе аодне.

ГЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Србија и Ирбанија Освајање Подградца НИШ, 20. маја Гонећи пред собом разбијене руље необузданих ариаутских разбојника, наше су трупе успеле заузети Подградац. Хргшћанско и муслиманско становништво дочекзло је необично лепо нашу војску, Арнаути предвођечи аустриским и турским официрима и бугарским војвод? ма* повукли су се на планини Мокра, тукући се између себе. Заузеће Елбасана Према једној вести која је данас стигла, нрше су трупе успеле заузети Елбасан. Званичве потврде о овсме нема још. Наши напредују без икакв- х смвтњи ЈОВАНОВИЋ

литеку ао Сноразум, нсго само бољу. ф Епиграм | Влада Илчћ — опанчарски •». .Ха! Ха! Ха! Ха!... СмеЈаКу се кад вас стане јаук." Петефи. Ти ,поштен>е“ баш потруди своје И сгвар свима аферама слнчну Слетеоси (измс-ђ' ,браће‘ твоје!) У тамницу — кућу необичну! О, витеже спанаха влашких, На тој ,пажњи“ нсобично хвала! Јест, истипа, решетке су тврде, Ал' ти страдаш због свог „идеата" Регрес плаче, е ауто празан.... А над тобом свуд опанци влашки Ти си хтео „добра" Српској Војсци О, ал’ си се преварио врашки!!! Под истрагом и у општој трца Знаш већ где ти сзда лети нога, И за то сам (осећаш ее на ,,Рци“) Крст утисн’0 крај имена твога! М. Расинскп

?абош Из бедежака једног путника. У војнопутничкнм возовима у вагснима друге класе г некадашњим чегвороосовним загонима III класе, стално можете вадети купе-е резервисане за делегате појединих министарстава. Ти купеи сунзравно заузети само за „делегата* и на вратима је означено наредбом кога минисгра је тај купе заузет. Тако пре неколико дана у купеу „бе. : ецованом' за курира министарства војног видим седи јвдна женска особа. Обратио сам цажњу на тај купе, јер сам мислио да јој је супруг делегат, алн овога у возу није било. Кад је „курирка" изашла у ходник, ја сам видео да је то једна београдска .фризерка". Ччји је она курир нисам могао сазнати. Аргус

Јо л новембра а^сеца про шле годиаг ф .брика ш^ће ра у Ћуприји обрптипа се микистародву народне привреде с молбсм да јој се дозволи увоз сировог шећера се стране: из Игалвје и Француске са лепим и солидним понуцам^. М^нистар Привреде бно је склон да изађе на сусреТ тражењу фзбри: 1 е шећера те је то питање као хиган

нркдчш иоднео министзр ској седница на решење. Но пошто се ово пит ње ти цало јединз и само ресора монистра финаисија, то г. мвнистар поставн овј пвтање на јелан сасвим други терен, наиме: предложи ми ннстарском слвеиу. да Управа Мошпзла набави 200 вагона Шчћера и да их сама продаје публици — потрошачимз, наравно предлог министра приврсде буде одбачен ов ј други, протввно Ззкону о помоћи невољнима у рату, буде примљев. Сад је настбда вел:*ка уцана и пљачка од стране појединих тргсвзца нао гато смо то рапеје писади. Дакле сама држава у л*цу Краљ Сраске В гаде, показ<ла је пут тргсвшма в уцењивачима како ће да пљачкају п:/трошаче. Одмах децембрз иесеца г. Нчко 1 а Аћамоваћ поручно је у фзб рици шећера у Ћулр"аји један вагон шећера по ценч 101-70 динара з/:ато, 100 кнла шећера Ћупрчја-Ч ’.чак Превоз и иренос ва^он шећера стаје 162 дингра. У Чтчку га је продавао к«ло по 3‘60 килограм\ Што значи на један вагон шгћ> ра Аћам вмћ је зарадио чистих 15 хиљада динара\ Алекса Поповић чувени радикалски агитатор купио је 200 вагона шећера у Сплуну, продао га је по 2 динара килограм у Скопљу а купно га по 99 динара 100 кила И т. д. и т. д. Дакле по примеру Краљ. Срп. Владе трговци су ку повзлв и увозила шећер са сграие тргова га, уцењг.вајући потрошаче немилостиво. Њима је дозволио министар фанансија да мтгу да увезу прер ђ -н шсћеру Србију цо*- је министарски авет м злбу ф 1 бр?ке ше ћеоа одб; 1 цао После ге ГЈоауде, ф^брика шећера се сбратнла манасгру причреде да она сама увое 800 вагона сиро вог шећера из Игалије и да га под држзвном кон гролом да у рад фабрици и да га по свршеној прера цн као готово! продаје по трошачама опет под држав> ном конгролом с тии да држава плати за све то фа браци сгмо режију. Дакле

какаа ‘трсфзт, пакакву до бит већ је х.ела да изађе у сусрет погрошачима наравао да јоЈ се плати са»<о режнја. И на ту молбу рлада није нашла за сходно ни да одгоаори! Д) је се држзва примила те понуде ми би данао и мали шећгра у изобвљу а П ) пенн од 1,10 г;инарз од килограма Счд на~гаје питање: зашто владз нмјг хтела да изгђе на сусрет молбл фабрике шећерз, која је у ствзра била молба срсских потрошача, јер фабрика према горе кзложеним пода цима није ту имала ниг>акве корчсти? 3:шгс? Да, пигамо се с травом. На ово питањс тр:бала је Краљ. Срп. В п дч дт од^овори која је једино н дужна да води рзчуна о жизогу сзојих држгвљанЈ. Да ли Краљ. Срт. Влада постоји ради Алексе Подо

вића, Николе Аћимовића и лругих појединах трговаца или онз иостоЈи радв сиију српских држављана, које она на овакав сраман начин гура у чељуста уцењавача мла пак сроски држављана постоје ради Краљ. Срп. Владе и њених политичких пријатеља а 1а Алекса Поповић? Ми ба желели да на ово пигањо одгсворе иадлежми факторл који ведраиоблаче унугарњом политиком у овојземљи. Мг 1 немамо права да знамо, какав }е диевнч кур: међународне подити/.с сигуације и у кзквом се полнтцчк >м положају налази наша земља, бар тако нам се говорз са преднка* оанце нашег парламснга, алн. несуињаво, ма имамо права: да живамо и да захтевамо од владе, дј в«м олакша жмвот а не да нас она пргдеје у малоет и немилост поједаних уцењ * вача.

»»

ПШКГ

СОЛУН, 19. маја. Све кзјзве о бугарској неутралнссти сваким дано» постају сее невероватније О лојалкој неутралносп Бу гарске не може више ни говора бнти. Бугарска је ов< недеље протустала за Турску 27 нагона старога гвож ђа, које је Турска по басаословној ц,ени платила.

II

Давас ће V снрстињски реон иси.ићанати пом;ћпо Скали 0.50 н 0,20 дпн. и то оннма који Се ви:у “-ријавнлн за 1 пом ћ Месном Од бору. Они п ккојису пре дали молбу Месном Одбору за помоћ, всалаћиваће се у Меснсм Одбору 25 т. мссеиа. Ојо важа за V си ротињски реон

Франиуоио-италшјаноип прагоаора о л Руш/иајош НИШ, 20 мајл. Према једној вести из Бухурештл преговорп взђези и^-м.ђу Споразума, од

восно Русије и Румуније о ступзњу у акцију РумунаЈе, о којима се ме дзје чак ни дискутовлти. Румунски захпви који се односе на Бесарабију, претсрани, јер Румунија тражл да јој се уаупе читава три округа у Бесарзбији. што Русзјаникако неће на да чује. Пре говора су сад поведсни о I страле ФравЦуске и Италпје и сматрају се као псследњи покушај да се Р>мунији дз прнлика да тврши наци. налчо уједг.њ: ње. — Последњи рускн-успеси у Галипији и 250 000 русквх блјонета у Буковвни страховито су узнемиргли све духове у Румунији и п стојн уверење да ће ово утацзти на румунске гермзнофиле да прсмене аржање. Јоввиовић.

У једнЈм делу које р. изашло овнх дана и које је од велике важгости зз нгс, јер попуњава једну празниву у нашој итпло матској нсторији, писацУегЈ1аз, додирнуо је и двој • ственост бугарске унугра шње и спољашње политике, кој ј одавно трује живот Бугарске, како је то рекао и сам др. Стојан Дашв бранећч се пред народом за 16. јуни 1913 год који је био плод те п^лигике. Рб:-'ља, нигде се не опа жају тако јасао промене у спољашњој политица као што се то Опажа у БугарСкој. Повијајући се премз потребама час за Тројним Споразумом ча: за Тројним Савезом. Спољашња поли тика Бугарске морала је довести земљу до дзнзшњег ни мвло занидног стгња. Та двојственост у Бугар ској политвци осетила се најбоље онога момента кад је раскипут Балканеки Савез. за који су били тесно везчни витални ннтереси и Бугарске и њених савезни ка Србије и Грше. У тсм је моменту поаустила национална полвт»:ка и срго* владава је »сжња апсолу тистичке политаке бугарскога двора.

фељтон , Ш« I [«« Пре извесног времена о писао сам на овом мссту живот једног оригиналног типа Краљевчанина, којв пео свој век проводи ве:ело б- збрвжно « у друштву. ЧЈвет који не зва зз увреду нити може да се наљути на другога, човек који је пув племенитости патомо сги и добродушности, човек који а свом иеприја тељу мисли добра. Поред тих особина ваш Андро, тако се он зове ама још једну врло лепу особину духовитост а по ред ове и јаку психолошчу моћ побнаизња. Кад Андро седи са непознатим или крај веиовнатих, тај непозвап мора да помисли да је Андро врло прост и глуп али кал проговори нма шта и да чује: кратке јвсие и до гнте? з-кључке доаоси по соаком пигању.

Те дее бугзрске поли* тичке сгЈује које сеготово наизменично мешају јесу политика народа и политика дчора. Док је народ, онај прссти нароа, који зз свој оастгнак и своје осло бођењг дугује крви рус<Ј.ога војника. з: ослзњзње на политику Ру< ије, и одржање равнот(;жг између балканских народа и иравилно развиће догађаја, дотле је оолитнка буггржога двора за ослгњзње на Немачку п Аусграју, дос-зедно њсгјвнм германским традицијама и њине циљеве. У навзменичзој претежности час једне час друге фрачције, састоји се та полигичка двојсгвеносг, која :е нђбоље показала овога р; та. Бугари годносе сила ма Тројнсгз Саоразума ноту у којо 1 излажу под ко јии би условима и на кс}е територијалне уступке ступили у раг протнв Турске, Аустрчје и Немачке, а мећутим, не престају одржа вати везе са Немачком и Аустријом, заборављајући на свој крвни дуг Русији. И док бугарски народаи политачари у Србији нису гле дали свог неоријбтеља, него само суседа коме су мора ли завилеги дотле фракци-

Андро је велики хумо риста и пувјевваева, Сваки вгц има успехз стога што је он увек озбиљан. }јш кад се нађе неко по ред њега ко га добро познаје оида је ирлви виртоуз. Ачдро је пун поштењч ,и карактера и стсга је он још више симпатичан и у друштв/ радовкђаи. Зуто што грнори (рио паметно и веома духоввте вацеве справљз, никад се он не служи речником научничким в ћпростим сељчч км нагласком, хао свакп и Оџакозаћ“ го ворн и због тога је свака његовт друга реч врло вред на. Најинтересантнији је по томе што увек у својим вицевима и хуморескама себе осуђује и «ставља на оптужевичку кЛупу. Например ако га неки превзри или обмане он се не љути ва дотичнога већ Свмо уздахне и онда равнодушно избаци: „ако брале над сам слепац*. Андро не зна за с оје ;етријатеље он сваког чо

ја њкховгх противппка гледа у В.ликој Србији и у Великој Русчја свога нгпрв јатеља, исто снако као што то чини Немачка и Аустрчја. Ова двојствена политика дсвела је данас Бугарску у тако незгодан п ложај дч сваки прави Бугарин мора аа тим згжалитн. Дзнас када је потребно гграти стзорених каратв, када пристаје свзка дволич носг у оолчтицч, ниједан народ који води политику с овои парол м, нећ? до бро проћи. Пч ко је свему овоме крив? Н-:сумњкв> диалсма тија Русије, Фравцус е и Енглессе. Онз је визовник свега онога тто јој се да нас свети. Оза је непроиишљено пустила Бззмарка и друге немачче дипломате да раде. У увлзчењу германске струје у Бугарској, Румунији и Грчксј, силе Тројнога Счоргзума нису видгле за себе нпкачву опас ност и Немачка јс умела ту њихову наизност иско ристити а ове државе све до дгнас. па и данас играти двојствену улогу. Да ли ћг у току д^љег развића овога рата силе Саорззума умгти попрзвити св >ју грешку, или ће је носле рзтз изменати озако, како је тре б^ло о.Јмах учанити идемо ца видимо Сзачи политички преокрст у горњчм три ма земљама неће довести никако горусаољашњу по

века зове: брале. Ко Андру само мали пошгује, он му се онда с,в преда припада и гелом и душгм њем/. Андро је тошко иоштен и искрен да кад он нешто прчча 1 а хоће нешто на мерно и да слаже, наравно што се очигледно види да је неистиаито, тада друштвј које еедаоколо њега повиче: „ Андр > брале. што лажеш, е, то није ис/ина*. Он само вскрвви мало главу, направи љубазно лице и зажмури па развуче устц. ма: ,ио брале* то је кра љевачки нагласак а знача: па јест, да боме да лажем! Р.ч „но" звачи одобрзвање Андро не жалн зз сво;у судбину али и нтжели да буде нешго бол»е него сад што је — добар мајсгор, за своју судбвну не криви никога већ само каже: „тако мн и треба кад сам сле пап* и одмах прЈдужи да ■егла шљввоввцу код газда вола, Андро има једног свог одличног првјатеља то је

Сзкдо сајџвјз, који је по поштењу и доброти готово р-ован њему. Најрадије се Андро дружч с њим јер обојгца могу добро да „тр за ју‘ — шљивовицу, а и вино. Сандо сае зна Андрине вицеве и обичаје и м>же успешно да иматирг Апдру. Кад су н>их двоје самв има човек штз и д* чује. Сандо га само иодрзжи и Андро отвзра врећу са хуморескама. Ја ћу дт наведем не<о лико таквих хумореска што их ми је и:прачао један са свим трећч пријагељ, који је, и не знајући да ћу јз то написати у лисгу био љубазан да ма сојгднне ствари исприча. — Отишво Апвр> у Београд са својом снахом баш у времену Крунисања Краља Петра, псчео је тај ње гов пријатељ. Кад су стнгли у Београд, његова сна ха оде фијакером својој род бнни а АнгфО се нзгуби негде у кефану на шљиво вицу- Пно је и мењао ло-

!ж—— Ц—' * капе. И најзад по трагу добра м,љивЈВице Андро се нађе у кифавн код лепе Кзтарине. И ту је пао. Како је оида било врло тлшко наћи квартира, јер бе}аш,.* д шло све живј нз уну тршњостн поводом те свечачоста. то Андро није мо гао да шђ: преноћвшга а пошто је бнло време зз по зориште, Андро се реши да те вечери оде у позграшге Дошав код позоришта он >ђг у ходник и упути се □раво на к;,су. — Дај ми брале једву карту, продра се Андро. — Какву карту, нема кар ге &а Вас, одговори благајнчк. — Ене, врага, поче Ан аро да сс }ада. а зашто то? и излазсћи вааоље спази ондашњег М .нистра Прав де, који иначе лични при јатељ Андре и његове вуће.' — Бога ти брапе, ослови га Андро. з^штоми-пна ћосави сл пац ве да карту за позоригате? жзлисеАв-ј дро министру из сндашњег (

револуциОнараог кабинета. Ја дошто јсдаме у Београд и оћу д 1 видим то наролно п .зоргшгеа сни мине даду карту?! — Оди Андро са мнсм добнћеш ти сзд карту, рече министар и оде са Акдром на кзсу. — Дајте овом госаодину једну ложу на другој гале рији, рече министар. — Иззолте г. министре, поклони се „ћосавн слепгц* пружајући карту Андри. — Знаш Андро, данас је сиечана представа у част Њ. В. Краља ива е ба ти добио карту, дакле иди сада горе. Андро се поздравн с ми нистром' в оде. Кадје ушаб у ложу почео је да гледа на све стране јер дотле није имао ии појма о позсришту и њ ној унутарњој оргат*' зацији. — Боже бре Сандо, почео Анпро да прича, СаНду, јеск па ти био унутру, }еси | Јие ви*ео оио-чудо? — Јгсам бр ,л-.1

— Оне жене стегле иесшше па гледгју кроз песнице у меете, деца одозго (са тр.ћ? гзлерије) почеше да ме гађају са шубзрама. — Е, што лажеш Авдро! нрскиде га Сзндј. — Но брале! — Али кад груну музика ја се почех да окрећем ђе то свира кзд одједном-угле дах доле у једн.м великом сандуку спаковано је бре њвх 50 комада озих бан диста, па сзирају бре брале да та г.амет стЈне! Отво рише се оне даери оа поче једна да <е увија ђаовамо ђа тамо, ја оно ве могу да гледам, не ваља му нашта Овај коаад, те изгђох на поље. Кад наоољу угледах Алексгнд;нћа. Ђгсибрјле, цео дан те тражим, потрошио сам 13 банке и једва те нгђ^х! — А од куда ндеш та сад Андро! Па био сам у Народио Позсреште? - А’ кахо гидо6во»«рту? — Па нађзх оаог мв-