Стража

В гој 138

БВОГРАД, СУБОТА 23 М4ЈА 1915

ГолиЛ V

Адреса 8« телч.гра*е: „СТРАЖА- - ВЕОГРАД. Стан Редакције ■ Адмни.: Кммајска ул. 6р. 22. Огласв сс даЈу у Адмвн. Цсва утерђснн.

ТМЕФОН УРЕДНИШТВјј 1092

& (КВА јЈ.;’<Ј СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Иалази сваки цаи у 6 ч. ире подне,

Веоааћсаа м аасаа ■« пр■а|у. - Руксааса сс ае врака|у. Пввжа, руксиасс, всаац ■ свс сстаас штс сс адассш ■■ ххст, савта сласааапву пстг.

ТЕПЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Србија и Дрбанија - ЗВАНИЧАН И8ВЕШТАЈ ОХРИД, 21. Маја. — Наша војска, прилазећи полож |има са којих Не у будуће наша граница преМа Алб нији бити потпуно обезбеђена од упада, наилази иа целој линији на све нове масе Арнаута ко|и јој дају огсрчени отпор. Арнаутима управља вешта рука и несумњиво је да, сем Хаџп-Ћзмила који је главни командант мора међу њима бити аустриских и младотурских официра. Имају топова и митраљеза. По чаурама утврђено је, да су топови аустоијски.

Хроз шкбу Ко ла?ке?! Чиновници Пресбиро-а и редакција „Самоуправе" љуто се завадили око извештаја са талијанског бојишта. Пресбиро донео депешу. наразно, као и увек до сада или погрешну, или задоцнелу, или аљкаво искуцаиу, и „Самоуправа“ му то замерила. На ову замерку Пресбиро овако одговара: „Самоуправа* је учинила две замерке нашем издању. I. Место Будуке требало је, вели ,Самоуправа“, сгзвити Крке. На ту замерку изјављујемо, да је извештај био званичан нз италијанског цосланства, и ми смо се довољно оградили о ту погрешку ставивши поред тог имена знак питања. II За Карииу, „Самоуправа* вели да је Крањска. То никако не стоји у ствари. Италијани зову Крањску Карниола, а Корушку каринциа или Кариктиа. Карниа је међутим северо-источна област Италпје између Корушке и Горишко-Градишке. Дакле тај се назив не може другим заменити. & осталом, за сваког ко мало познаје географију, јасно је да игалијанске труие нису већ могле допреги у Крањску.

ГгШ

Наше поште - Пажња г. Министру Грађевина —

Ко ће да нам накнади сву ову штету? Овога пута се не обраћамо ни го споди поштарима, ни г. на челнвку, човеку од струке. Овога се пута обраћамо лично на г. Министрз Грађевина И тражимо од њега да једном уведе реда у о вој зап&рложеној установи која устајалошћу мозгова почиње већ да заудара. Г. министре! после наших силних молби ево се обра ћзмо и вама и молнмо вас да овоме учините краја. Јер када ми одговарамо свима обавезама које се од нас траже, право је да нас ни ко не штети. Г. министре! ми се више не обраћамо нв на пошта ре, ни на г. начелника, ми се обргћамо на вас и оче кујемо, да ћете оправдати добар глас који уживате, као и наде положене на вас. Не дозволитс да се под ва• шим министровањсм гра и пљачка један ред људи, који се према својим силгма савесно одужује овој земљи.

>1а талијанском фронту Биржевчја Вједомосги“ сазнају да је за заповедника аустро немачке војске наименован гснерал Бок*унПалак, Он взжи као одли чан војник и човек који добро стоји код кзјзера Ви љема. Још у почегку ев ропскога рата њега су хтели навменовати за главно командујућега немачке војске на источноме фронту, али је Хиндербургова кан дидатура победила. Из наименовања генерала Бок ун Палака, „Биржевија Вједомости* закључују да Немцн за исход рата придају велики значај итали јанскои фронгу. № (Ж — Припраме за прославу уЈедмњсња И. Румелије СОФИЈА, 21. мзја Нарочита комисија орга низује велике свечаности за прославу тридесетједно годашњице сједињ^ња ста ре источне Румелије са Бу

но и да трпељиво сноса војнички терор. На завршетку Ледебург вели, да становништво Пољске нкје крнво што не може да чина овације војсци и

њесиним командантима и што не кличе: „Ура и жавео Кајзер! — То данас не чине ни најзатуцанији Немци којг- у кајзера гледају Бога.“

Буна

— Побука међу турским војницима ПАРИЗ, 21. маја Јављају из Атине, да се велики број турских војника, наговорен официра побунио. Убијено је неколико немачких официра. Трупе, позване да угуше ту побуну, ухватиле су 43 турска офицвра, који су осуђени на смрт и погубљени.

Дмерика и Немачка У изгледу су велики заплети између Немачке и Сједињених Америчких Држава.

У неколико чланака до Сада, ми смо на овом месту јавно протестовали против мурдарлука в јавашлука ко ји влада на нашим поштамз. У неколико махова, ми смо, на овом месту тражили од надлежних да нашим мукама учине краја, да нас ослободе од несавесних поштанских чиновника, и да нас узму у заштиту, Са нашим молбама почињали смо од последњих псслужитеља па смо ишла до самог г. начелника. Али ниодкуда помоћч. У пошти, овој запуштеној бари, нико нас није саслушао, нико није на главом мрднуо на наше силие протесте. Све је остало по старом. Они зааарложени мозгови и тругови у пошта која зчају само да примају плату, а да нвшта не раде и даље су нас штетили неодговарајући за такав

фЕД>ТОН

У својој целини, наша војска образује данас једну силу величанствене моћи, ожигворену младићским ентузи јазмом најватреније вере. Прекаљене на огњишту страшне пећи, наше трупе су изашле из искушења гип каје. отпорније и охретнвје. То је била најпре кампања многобројних и муњевитих макевара. На крају ове, сле снажне окуке, францу* ска војска зауставила је од један пут, једним снажним скоком свију својих прете рано раздражснвх енергија, □Ј^стрављену гомилу немач квх хорди бесмртном битком на М&рни. Ова се уписала, од датас, у број најславнијвх догађаја Исто рвје, јер је једак велвки доггђај фрапирао цео свет: тсвтонској офан>ивк била је сломљева кичмз, Немачка

свој несавестан рад. А онзј високи господвн у Нишу, човек од струке, велики љу битељ финих блуза и скупоцевнх жипона није ни пр Стом мрднуо, да би несавеснике утерао у границе реда и законитости. Сва његова пажња, сав његов посао сконцентрисао се у тумарењу из одељења у одељење, и то наравно само у она одељења у којима има доста сукања. И код оваквог ргда, управо нерада, чије накакво чудо, што на»1 ревизори готово сваког дана јављају о крзђи и задоцњавању новина. За последњах пет дана несаве* сношћу поштара наша је пошта тра пута зздоцнила. А нема дана кад не доби јемо писма да су пакети отварани и да из г.ваког пакета фали по 10-15 бројева. није била више непобедна, и насловном листу савезничке кампање начисано је словима која се никад не могу избрисати. „Свет неће бити германски.* Затим је била без пре лаза, опсадна војна. Одмах наше трупе прилагођавају се новим погОдбама нове борбе. Непосредно, Оне дају доказ потребних особина. Карактеристичне врлинена шега народа: живо:т, иницијатива, 1игја ћапсезе, допуњавају се у тренутку од лјчнсшћу, издржљивошћу, тврдоглавом дургшношћу. * ♦ « Хиљадама црта које Јпоражавају, једне као а друге, откривају ово изванред* но стање војничке душе, по сле девет месеци борбе. Пре мало времена, генерал. командант Н. армијског корпуса отишао је у један ров — ово се дешава на мање од педесет метара од непријатеља — да честита трупама које су тек иввр*

шиле своју победоносну ак цију. После једне упорне борбе, дочепали су се једног агла села Б.. Једгн ре дут је био уграбљен; на јед ној дасци, чаше и флаше шампања. Попиће га за ' г спех претходног дана они који га желе сутрадан. Чује се зујање куршума који звижде изнад рсвова а та кође и праскање бонба које се распрскавају унаоколо. Официр што командује четом помаче се ка шефу: — Ах! генерале, рече он, рђав састав оркестра| Ова примедба добија сво ју пријатност у факту да је сфицир који ј/ је учинио, са очаравајућом весе лошћу, био, у почетку непријатељства, шеф позо* ришног оркестра у једној великој вароши на Западу. « * * Пре пет дана, посетио Сам једну болницу у В.. лекгр управнвк рече ми: — Идвте да видате једног младогв ојника који је

скоро тешко рањен. Има чудновату храброст. У нападу на С добио је пзр че каргеча које му је раз било вилицу ираскомздало видни керв. Рзна на уснаиа је готово залеченз; али не види. Он не сумња у то. Казали су му да треба да сакрије очи од светлости и он је уверен да Је то завој који их покрква и који га Спречава да види. Посетио га је отац овог јутра. Си ромах човек био је очајан. Син га је утешио. и овај је отишао одавде разгаљен неупоредљквом моралном снагом овог детета. Идите да га видите; причиниће му задовољство што ћете му честитгти чи. У једној сали нашао сам како седи на столици, фи гуру увијену широким завојем, једног млздог вој ника. Разговарао је с једним конвалесцентом. Ја муприђох; запитах га где је био рањен? Под којим погодбамг? Он ми је испричао случвј просто, аскрено, без

гарском. Синоћ су на банкету били ветераии овога историског акта, од којих су неколико чланови данашње владе. Председниквладе др. Радославов о ао је част орган;зацији ове свечаности. Напијене су здра вице зарал величине уједињ^не бугарске отацбике.

Греј — Еигпеемн ммиистар спољ* 1них поопова обопео ЛОНДОН, 18. маја Греј ће по савету својих лекара за краће време о ста-ити се посла, како би могао опоравиги своје заморене очи. Зз то вргме водиће спољну политику лорд Кру, а по потреби помагаће му лорд Ландаун.

1ШЈ|ШЈ Један поштен нешачки глзс Социјалистички посланик Ледебург протествовао је против насиљз, која врше немачке војне власти у завојеваним крзјевима руске Пољске. У свом протесту Ледебург, на основу зва ничних докумената тврди, да војне власш чвне ужа сан терор над становништвом, које је остало код својих домова. Велики број угледнах љу ди прво су спслушавани, а затим као сумњиви затворени и још данас се држе по затворима у унутраш њост Немачке. Из саме ва роши Лођа дотерано је у Немачку и затворено око 500 душа махом радника, веома Истаквутих у раднич ком покрету. Сек тога, Ле* дебург је указао на масу зшстављања извршена од војнака: који се грубо п> нашају нарочито према женсквњу, На једну његову представку, учињену министру војном добио је одговор, да су те мер*; потребне, по шго је становнлштво пољСке веома нелојалнЈ и не пријатељски расположено према Немзчкој и немачкој војсци. М ђутим, Ледебург све ово одриче, и вели д > је имао прилике да в.чда да је становништво веома мир-1

безкорисног обилажења, без улепшавања, безг умовања, То је у осталом једна црт: заједничка свима на шим војницима. У њиховим делима и у њиховим речи ма, нема разметања, нема претераности, ничеги позоришнога. Честитах рањенику и из разих му наду да ће после дугога лечења, јер је био тешко повређен, моћп без сумње да поврати потпуно здравље. И закључих, сте* жући му руку, да ћу му, ако бих могао да му будем користан у нечему, то бити Са великим ужичањем. И он ма олмах одговори: — Комзнданте, пошто ви припадате армијском штабу а пошто хоћете да се иатересујете за мене, ја ћу вам управити једну мплбу: же* лео бих да ми се резервише прво празко митраљеско месго. * * * И поред ова два примера бележе се на рачун шефо ва и војника хиљадама фа-

Нова нота амерачие нладе.

ката исте природе, истог скромног хероизма, тихог, неаознатог. Такође и гегерали супуни поверења, љубгви и дивљења за своје трупе. Кзд их чсвек запита, нема похвала која им се не дају. Један од њих, млад шеф који је био у Тонкину и у Мароку, који данас командује једаом армијом на ис току, казао ми је: — Ја падам на колена пред мојим војницима. Један други, к 'ји коман дује тако исто једном армијом, али на згпадн, м фронту, важан шеф чаји савет важп за ззкон, изразио се овако: — Не знам заиста да ли шефовп превазилазе војни ке или војници нревазилазе шефове. Једаи трећи, генерал давизијски, официр који има ретко познавање трупа, кад сам га упигао о овом предмету, 'рекао ми је покгзујући ми војнике који судефиловали поред нас, по по-

Вестн о сазнву иоигреоа

вр^тку из ровова, блатави и рутави, али окретни, весели и лепи у ходу и др жању у њиховом необачном и прљавом оделу: — Видите ове људе што оролазе; узмите ма кога насумиде, сааки је јунак. Командаат X.

рагаиа пошша Моли се сваки онај ко би шта знао, где се налази поднаредник теихке артилерИЈ'е, Илија Анастаснјевић, који је на служби при штабу II-ге армије и који се није јавио од почетка мобилизације, — да јави Жики помоћнику у књижари Косте В. Илића — Београд,

Штампаријн Драг. Грегорића, потребна су два ученика

Париз, 21. маја. — Јављају из Вашингтона, да је, после дискусије од два часа између председиика Вилзона и кабинета, спремљена нова нота америчке владе Немачкој. ПредседникаВалзона узбудило је једнодушно мишљење штампе да је немачка нота околишна и да не признаје законе хуманости. С тога ће друга нота бита кратка и само ће се у њој захтевати учтаво, али одлучно од Немачке да изјави: да ли је у својој последњој ноти хтела да каже да не признаје међународне законе? Ако Немачка призна да се ставила изван закона и права хума ности, мкшљење званачних кругова је да ће Америка вероватно преканути односе са Немачком.

ПАРИЗ, 21 маја. Јављају из Вашингтона да ће одмах по предаји ио* те влада сазвати конгрес: у ванредну седницу. — Одговор Кеначмеа полатач«» кругови у Вашиигтоиу. ПАРИЗ, 21 1 /аја. Немачка нота која је и сувише кратка као и вгома увијена изазвала је узбуђење у политичким америчким кругсвима. У Вашинг гону се удгра гласом на то, да је америчкз влада још много ранаје опоменула Немачку, да може доћи до раскида приЈат. љсках од носа између Немачке и Америке, ако који америчанин погиае због немачке субмаринске војне. А тај се случај сад десио, и то у великом обиму.

• Неици пиот ,ју бсаобрааим Културни Немци не с/гри вају свг-ју радост због про пасти „Лузитаније". Озло глашени барон Зајдлиц, који је у последње време тражио од Немачке да ззкључи иир с Русијом, пишеу „Посту*; — Нека се најзад наш;: иротквници увере да је нас живот и здравље јец ног нашег војакка миого скупље него некаква , ; Лу зитанија ! ’ сз свима својим путницчма или пак- Ремска

Катедрала. Због тога бе икакве гриже савестк, м ћемо утиштавати све шт може макар и једног о наших војника да угрози. Тако отворено писањо ј јуллас.шло орган немачки социјалиста „Форверц' 1 , к: ! ји налази да је такав тс писања сасвим неумесан з догађчј који је имао за ре зултлт погибију многих ж виник жргава, међу којим је било доста жена и дец< јПо мишљењу „Форверца Јо томе се догађају мож говооити само с дубоким с осећањем.