Стража

Бро! М1

БЕПГРАИ: УТОРАК 26 МАЈА 1915

' р|

Акгесс гл ,%а р--*•: .СГРаЖА* - 6 ЕОГРАЛ. С1ан Ред*»п*|е н Ад*м»Косм*јв»в ул <5р. 22. Огдап п Д*ју У Ад**». Дма дорјм*

СЛоШДОУМНИ ОРГАН ЈаВНОГ мишљења

«*е«да**ка I« «»««» ■« српју. — Гукшп м м к*ака1’*. №ш, рупаи, а*мц ■ са« итам *»• <• *дмм аа ш>, гап ааааишт*/. ам»а,

^ЕЛЕФОН >РЕДНИШТПа 1092

кшж свак« V * ч, оре подне.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ »092

Бугарека и Румунија Лреб акцијом румуније и ђугарске БУКУРЕШТ, 25, маја. — Букурешки кореспондент „Пти Паризијена" телеграфише: Тарди се да је Тоојни Споразум интервенисао између Румуније и Бугарскг. По цену враНања те риторије у Добруџд, Румуиија добијз нгјз?ће глрантије од Бугарске за своју акцију против Аустрије. Бугарска такође узима у обзир рат аротив Турске. Дипломатски преговори су већ свршени и сада се проучзва само поординацмје војна акције.

Нота Италије

Пре неколако дана имали смо прилику да у пелини прочитамо вербалну ноту коју је пуномоћзи мчнистар Италије смао чгстда преда нашем председнику и ми нистру спсљних пос/ова г. Пашићу. Нота нам расветљује врло иатересантне ствари. На.ор вом месту примећује се не солидна и неприродна основица иа коју су државиици Италије посгавили уговор о савезу који су ззкључили са Аустро-Угарскгм моазрхијом. И ако дуги низ го дина трајзња савеза брани и потаомаже сву тезу: да је савез Игалије са Аустрчјом бао полатички потре бан, ипак он је у првој де ликатној и озбиљнијој окоавоста био осуђен на пропаст и ишчсзнуће. Први др жавницп Италије били Су дубоко прожетз неминов ном потреб м једног мир ног пераода времена у коме би они ка тенане и уз га рантију од спољних смета ња, могли темељно дз консолвдују свој положај нове и тек створене државе. Италијански дипломати који су желели себи и својој зсмљи мир, веровали су да ће и целој Квропи об<збе дити м* р, ако буду приста ли и коопериСАли на једној констелацији счла као што је био Тројни Сзвез, кс-ји је вмао д« сдржи равнотежу прогивној групи: Трој ирм Саоразуму. И ако у

времену када се ствтрао Тројни Савез нису постојале околностИ које су гониле Италију у ту групу, она је опет отигола тамо. и ипак има Италнјана који често воле да говор е да су они то учзнили П ) сили интересз ? оји су им се зааоведно нзметали. И они Стално додају да се благо дарећи сако њиховом учешћу у групи централних сила, успевао да одржч је дан мир V Европа који је тр?јао преко трчдесет го дана. Мсђутим, ми сматрамо да то не стоји у истини: можда се чак постигло не гато обратно. Да није Немачча уепела д? привуче к себи Ит лију и да на тај начин још више повећа Сво ју снагу, истозремено и одбранбену и н падну, она се можда не би усудила да једнога д?на з&грози чпта в м св ту и да покуша да му силом каметне своју ољу Ми смо склони да ве рујем ) да би се, да нг-је И талија стунила уз цеатрал не силе, мир мч-'ГО дуже одржао. Дз су Нем .чка и | Аустрија остале усамљене и напуштеке, њчхова полатгкз ии у ком случаЈу не би имзла онајагр сиван карек т р, која је уз с. радњу Италије добила. А да и Ига лнји вије бало место у том кслу најречигаје док&зују Сксрашњи догађаји који су се одигралн у Игагаји и ршположење које се бурно

маикфестовало аротчв Итали;е. Сад ћемо, идућа аз нотом, коју је Итзлија об|а вила, покугаати да докажемо своју позу: погрешку коју Игалијз учинила праступајући, у раније време, Двојнс м Савезу између Немачке и Аустрије, и штету коју су и онд и сав остали вултурни свет имали. И а«о је савез који је Италија имала са централ ним силама био искључвво и раг ехе11епсе дефанзив ног кзвактера, ипак је он сушт^ном и унутрашњим духои својим био офанзи ван, што доказује и разви тлк сш: х догађаја, а што Игалија у последњој линији и у одлучном тренутку кије имала ингерсса да га испу њава, то је сас »:и нешто аруго, то лежи у друга« узроиимз. Игаллја ивје мсгла буквално да испуни уговор, то је логично и природчо. Па зашто је онда бзла толв ко времена у таквом једном пруштву? То јета:на бого ва или погр> шно схогћени интере:. И можда су томе крива хчпноза у којој је Италвј,'. бала или мастифи* кзциј) коју суНемцаумет нички изводили. Тек на кра ју крај' ва сва политиха италнјанска за преко триде сет година била је лутање и ид-.ње кроз свет га везаним очима. У послесње ареме Игалија су очи 0 'по бођене и она је видела ств*рност свога положаја И Игадија, и ако је јесно нидела своју ситуацију, иаок јој је треблло доста вре

мена па се одлути даје из мени и П' прави. Та ; а су започелв преговорп са Аустријом који су у прво вре* ме, нарочато вођени са неодр<ђ?ним маниром и неси гурнии кор?ком. М-рална сн.ша придошла је теас доц нвје. Договарало се, пре кицавзло, опет дискутовалО, неповерљиво погледзло и напослетку дефинитивно ра скиаула. Изишдо се на чисгину. Затпм је отпочела бооба. И б рбу која се за почела, Италија је смафала за потребно да допуни и снабде једним снажним в ствзрним аргументом: фактом иеискрености Аустрије и крајњим тснденцијама и оче.вилнвм манифестовањем нетопељивости према италијанским сународницпма. Сматрамо за потребно да напо«енемо да је нстаквути мотив Италије за кидање сзвеза: агресивност поли тике коју ј? наша суседна монархијл водила према Ср бији, један фиктиван мотиз. мотив — заклон. Аустрија се одаваа руководи намерака ггресив.чог карактера према Србији, па је Ита лија ћутала и кожда, да не кажемо свесно, потзсмага ла ту политаку. Али, ипак, ргдујеио се што је Италија и у дванаестом часу увидеЈ;а свој пр-ви кнтере; и погвла пу тем хоји је њему, интересу, водв; иу же/ели бисмо дз га у оретеран .ј ревноста и зах;кталости не прекорачи и не поаови своју грешку.

Рабош

Питам ја јуче једног нашег газдаша, иашто нчје ништа прмложио за београдску сиротињу. — Ја сам прави хришћанин — одговори ми он бранећи се. — Ја се држим оиог: „што дз десница, да не зна левица.* Зар ви нисте видсли оиолико Н. Н. Аргус

Епиграм И, тако даље... Што је било — већ је било, Сад не може да се врда, И „Шуб.ара Блашка", ето, Помзља се иза брда Хоће — неће, сад всћ мора, Јер је стигла судба така, Ратоваће, (а ја шта ће!) И без пуних »уступака . Счи су исти сигнал дали: Неутралност већ не пзли! Јест, тако је, ал’ Бугарска Ипак гласа неутралност? И тека је, (молим фино!) Кад јој годи тз — фаталност. Ал' кад дође: „грожђе брати", Она ће се — убрисаги! М. Расинеки

— Једаи насамкан цаиавр У беогрздској пошги у некгкав не доучени гимназист балавзц од 21 године Драгослав Го ђевац који злоуаотребљу јући свој положај цензора, саопштава садрживу туђах □исама чаршији. П ред тога што је саепштавање садр жине туђих пасама, једна врста крајње аезасгитано сти, она је и поступак за који је казнени законик про писао казну од три до шест месепа затвора. § 213 гласи: Котуђа писмг, пакете или депеше, која ни* су на њега упућени, намер но и без овлашћења отвори, да ба садржај њихов недопуштенам н .чиком сазаао; ко намерно и против закона сазна, доугомг саопшти или преиначи сздржину ту ђих писама, текста делеша или докумената, или ове зздржи, одузме, присвоји уништи ила другсме преда, да би овзј кедопушгенвм начнном сгдржину сазназ, — да се нз тужбу заите« ресованог лица казни новчаном казном до 500 динара или затвором до три месеца, а акО би опгужени тајну, ко|у би овчм путем сазнао разгласссхили се њоме послужио на ш*ету ин тересован г лица, нсвчаном казном до 1000 дин. или затв ром до шест месеци. Ма овом прилпком нећемо да именујемо лица. чија је писма истресао на пазар тај цекзлр или боље рећи чудовиште, што се зове Дрзгослав Гсђев:ц Алн је збиља жапосно ка и овзква нев&спит.чна дечуртеја могу би/И цензори, да се на рачун наше опште невсље пуб<шка доводи у и. кушење. Молгмо надлежне да ва

реде иетрзгу по овој ствари и да се по Свршеној истрави, овакав цензор уклони са дужности да не би настуаиле рђаве последице. Хроз шпбу (Јвдан п?ооввтим ннопвитор) Један просветни инспектор који је тако рећи тек по положеном ирофесорском испиту ускочио на положај инспектора директора I дласе не зна ко’и јс учитељ у ц.еговомподручју, у ком оделељу ради, а тачно зна у његовеј области ко су председници онштина и деловође и којој партцји припадају. Види човек да се служба партмји боље рентира од његове струке. Вел.

— Отан>е јв још нрнтнчно АТИНА, 24. маја? Вечерашњи билтен о стању краљевог здразља глз си: Гној по мало тече в мало заудара. Краљ је по враћао четири пута до 4 сата. Краљево стање је још крвтично. Темперагура 40 са 1, пулс 134, дисзње 24

— Момачна лрмотпЈе да наимади шт«ту АТИНА, 24 мајз. Нгмачка влада |е признала, да има одговарности до команданга немзчке подвод не л*.ђе. који је тораедом повредио грчки пароброд ,Еластондост“, да је взја вилз, да ће накнадвти ште ту том паробродсксм друштву. Одредиће се два експерта, јелан Немациједан Грк, да оцене штету.

1-1

— Нввнпвсност пвкарвка Господ^н Хрњвчек је узео великог мах-.': бије вој нвке, напуттио зар ,бљснике Чехе да шм се то гад љ/то свети а поре« свега тога, господин Хрњичск у цењује П)б ику с визигом, визиту наплаћује 8 динара и за фиј&кер 6 дин фа. Ог те суме 2динарапри-

и пада заробљенику Ч?ху кој. седи га боку од фијакера Пре него а.то уђе у кућу поставља нитање болеснику имз ли да плата Ндинара па тек онда приступа прегледу у протнвном враћа се и непрегледајућиболесвика. Фијакер којим се др. Хр њичек сдужи државна је својина и отуда ово наплаћивање сматра се као једна врста пљачке. Ми скрећемо пажњу надлежаима, нарочиго г. министру, на ов г осконог лекара, молсћи га да обрати озбиљну пажњу на пи сање београоских листовз о овомг: гссподлну, не би жслели ди надлежни због непоштовања штампе им )ју непрајатности.

— Сиец. извештај СОФИЈА, 25 мгја Г. Дерусв, румунски посланик нз софијском двсру посетио јс др. Радос >авова и са њиме је дуго конферисао. После све конференције др. Радославов је Сазвао минвсгарски савет у седницу која је одржана у двору Седвица је била дуга, а после ње др. Радославов је примно п:л ова г. Дерусиа. У овиашњим полвтичким круговима држе да су Дсруси и др. Рзцославов овом рнликом утврдили основицу, на којој се имају повести преговори о споразумној акцчји Бугарске и Румунаје. Борко Зехерал јМалепер * 9 мвру — Уепоаж а> ммр У европској штзтпи врло често сс сретамо са леким фантастичнимусл' вима, под којама би Неиачка пристала да зааључо мир. У америчком листу „ГБујорк Тзјмс* о услозвма за будући мир пише и француски генерзл Малетер који је у Француској једвни човек кога је опуномоћио гснерал Жофр да п; ше о рггу.

ФЕДзТОН

Д>'рабов.

)

иЗ БОЛНИЦЕ

— А бре, Ћире, сос твја твоји леков.ч ће те фрлам на Вардар, зарсм ти требат лексви кад ми вгк/ш: сф леле. — Како ћеш бе, ззр да ве викам кад осећам болот од косу све дура до пету. — Зар те и пету боли?! — Оф, леле ле ле-ле; — зар не чујиш како вичим од пету, ту сум ранет. Ја, син мајчин, ла.ну је да се потрефи у пета него у челу. Нек будат јунек па нек стрсфи у челу а јок не пета. — А шчо вичиш да те болат косу. — За това, шчо ми Шваба одгризал уво. па поред уво дофатија, женка строшена, и еден парче кожу сос косу. Ти се чудаш, не чудај се! И то није иишчо; века као шчо сум ја;

дсфрлија сум се на њпн комз?зд : р баш у грло, да му нисум дал да к?жува на њини војници шчо ке да прават. — Е... етг. са видел кад је он паднал.. — Вкдел гум го жиф ми Бога. — А у шчо си ти рзнет? Не ти видам нздвор (напо ље) нишчо завиткано. Ла ниси кузовгн (контузов?н)? — Ранет сум у груда па нззшал ла грб. Лзко је да стрефи луда д л је пошироко, требал је ако је баја нишаиџаја да стреви у ср це. Ето видел ли си гди ме Шваба равијз па не дрекам: оф леле. — Па нсма шалу кад се стрефч кушумчик у главу и у пета, него кад прсшета кроз грб. Но се мани от сваћу. Свађу има много деоу. — Знајеш ли кзд мк милосрдна сестра подавашг чај, тад чојде Мито фурук џнја, нзш другар от рату. — Знајем го још по о-

давво. — Е он причал како му Шваби, сднели целу р)ку, а он Швебкма тек четвртку от царевина па кзд би му понудили да вр?ћат што је ко земао, не би г.растао. — Будал еден, аар би ко в помислнја да враћат шчо је ко зеиео. Цф Крању би лелекао от радост кад би ми пристали, ама ми си ненјемо. — Некјемо си, некјем). — На коју си месту ргнет? — На ;3емун. — Па де ми причај ка ко су те оранија те буби Шваби. — Ете така кад пројдо смо гфеко онвја малв ђа воли, на ону страну; они полако ) деф. тек ми еден рече: „Енего З мун*. А ја си искоч^ ф ка луд пред газда наредник па му рекс ф: да побрго идеме Он ми ка ше: да си идам на мсје ме стг>, па да си ћутаи. Таман шчо се одм квуја от наред нак, а Шваби ти вз едев

р< ф поиукаше и одма ме рааија, по даље вишчо несум знал. Тек после сум видеја да сум у Скоље у болницу д да ме болатгрб. — Е ала сум се ја бо рија, ти си отигаја само тамо дабиднап ранет. Санћим си неку пушку вгфр лија?1 Нисум баш ни едну! — Пред мен си у роф могад да видкш .. да сум још мзл наоунија роф с< с еури. Шга сум ги побнја ни бр 1 ј ги се не зиава, алв официр баш сум го видеја, кал сум го гађ <л, паднуо је. — А дв си се бсрвјв? — На Цер! Ти си бал иствнско унак, ја нисум ии?ла срећу' Ф чт1Г тт Угасио је се још један живот, нестало је јот је> пног д> брог и храброг Србина, поред осталих многвх и многих хероја, који оста <ише своје костн у прошлом балкансгом рату иа

Скадру, Куманову и Битољу ит.д. в у овоие светом рату за ослоб ђ*ње и уједпњење словенства, а противу игшег векоеног не пријсТ(.ља Германа. кејихо ће ову нашу малену и напаћену али храбру Србају да прогута у своје ггдне чељусти, илв како они кажу да взврше, „казнену експедици)у“ која их је тако скупо стала. Чедомгр Панп ћ, резерв. п.-нгредник V прекоброј ног пука, родои из села Светлића у Шумадији, увек насмејан и весео тако да је у друштву увек био сми љен због своје вес лост 1 и радо прцмљен. Поред тога бхо је и ве обично храбар војник, које |е и осведочио свг јом храб рошћу у проштк-м балканском рату, а највише у братоубил»ч<см рату са „бра ћом“ Бугарима, као ордо нан: код свог ком^нданта батаљона где је био одлчкован сребрнсм медаљом за храброст и провзвод

Ством од редова за поднаредвика. Као у прошлим ратовима т?ко и овога рата зрабри Чеда (е пошао ув?к насме јан са пуно воље и енгр ги;е у бсј за осл< бођење Сопства. и учествовао је у Свича б рбама са Аустри ј 1 вцима к о на Церу, гле ј, се одликовао V прекобреј ни пук кгда је и Н>. В Принц Ђорђ: учествовао а истим пукс м и био тешко рањен. Можда би још б |дангс храбри Чеда биоживдз га није њсгсва храбр сг одве /а тамо међу непријатељс * рсвЈве бацајући бомбе. и /де је б Л) те среће ца буд* зар' бљеа — и пос^е изв:сног вр:мена у јгнуару ме сецу < ве год. умро подле г<(ншч несрегној болеста ко ја не пита за храброст и јунашгво. Славз ти српски јуначе који си жртвовао Св ј жгвот на олтар своје миле о таџбине ко»у си ти толко волео а дао си доказа да

си достојач наших преджа — Шудгдинаца који жртво вапе своје жавате за драгу нјм отаџбину. Срвта.

Ухваћен шверц — Меото пам вкоппваива. Румунске царинске власти у неколико махова до сада хватале су оружје и други ратни материјал којн је Аустрс-Немачка хтела пребацити у Турску. Пре неколико дана су царинске власти у Добрићу откриле један повећи шверц. Наиме румуиски цариници су открили неколико немачких вагона упућених за Варну и који су садржавали тобож мннхенско пиво. Међутим, ово „пиво“ је било у ствари велика коли>ина ручних бомби, бомби са отровним гасовима итл. Цео овај транспорт одмах је конфискован. Што је најоригиналније то је да су Немцн на већани станица били спремкли и веће количине леда, тобож за хлађење овога пива. Они хтели да се Власи не досете, али се Виаси ипак досетише и доскочише им.