Стража

Ерој 142

Г0рн»гУЈ

р ВЕОГРАД, СРЕДА 27 МД)А 191Ј

г ?

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

В*|*а*к*в« м тш н пра*1г. - Гјг***«» «« ?е

^ЈОН«, «*Е*Ц ■ «и ****** м •■■•«■ *а пп, шп 1нт*п) ■**<*,

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТПјл 1092

Ив/ш» свгк^ дан у о ч. дре додне,

ТЕЛЕФОН ШТАМПДРИЈЕ 1<»2

Из Грчке КресшолокаслбЗнак |орђе — регенш СОЛУН, 26 . мај?. — С обзирсм на то што је карактер краљеве болести такав, да и у нзјаовољнијем стању ке би могао да узме учешћа у државним пословим најмзње за месец дан?, а спољна сатуациЈа је веомз озбиљнз, одржан је у двору крунски савет, коме су присуствозали сви чланози династије, влада и сви бивши министри предсе: ници као и неколико угледш?х политичара, Предмет дебатовања нз седници не зна се позитивно, али по једној деп^ши гз Аткне овдашњгг листа ,Нсзгвисност'* веНало се о регенству престолонаследника Ђозђз, Престолон:следник би имао да у име краљд влада за све вр ме његове болеста. После крунског савета престолонаследник се .овукао у сво) кабинек са В ницелосом и дуго је с $ њи :е говорио. Хабпхсш г. Всхшјелоса СОЛУН, 26 . м ја. — У политичким круговима се као сигурно држи да ће први акт престолонаследника у својсгву регента бвти отпуштање данашње владе, а долазак на државну управу Веницелоса, САНТЈАГО

Ступањем Италије у зкцију отпало је главно пита н>е, лоје ее ваметало у по пиду држања неутралних држава и дана: више нико не пита: „Каива ће држа* ње заузети влада г. Са 'ан дре? И као што је ово једно питање мање за нованаре, оно је исто тако и ;ед навелика брига м^ње а једна нада више, да се двојви Савез налази пред конгч ном пропашћу. Али уласком Италије у акцију није скинуто сасвим са дневног ре да пигање о држању неуугралних држава, јер Грчка Бугарска и Румунија још се нису изјасннле отворено и одлучно у питању свога др жањз, које ће и даље бити предмет дискусије. Ка >во ће оне држање заузети? Не треба ни сумњати да осим једне импулзивне силр, којз се огледа у пригеру к >ји нам је дала Италијз, диало

јматска и војна ситуацаја 1 ће се потпуно изменити, те 1 ћевзвесне врло јаке замер; ке отаасти саме по себн. са и бојазни и све Не то вз менити држсње неких, што се с правом ишчскује. Др жање Румуније је веома не об;ашњизо. Оаз је више п,та давала на знање да би пришла си.гма вз Сооразума, њезино држање за висило је од држања Ига* лије Политачари Румуније упгверењу су, пак изјазљи вали к .кт Румуннја није доВ5љно с ремва да би могла предузети кгмпању протвву Угарске. ако се Игал'јане ба предходно бацала ка А устрију. Ситуација је данас онакга квкву;е желета Ру мунија: Аустријг истнна ,ош иије побеђена а.:и код ње се осећа једач такав умор који ће се ускоро претворита у правз пролом И ако се Румунија не кори*

;сти гвом пралаком која јој се сама ио себи намеће, |ТО ће значити да се саиа : одриче својих најдрагоценајих амбиција или боље да се врло чудн ватно взра када су у питању њеаи права интереси. Бугарска је из јавила да ће и даље чувати строгу неугралносг в поред новостворене си-уације.Мк. иоида верујемо у искреност ових изјава. Уосталом, изгледа а сувише мгло дз је Буггрс .а ргшена да ра т^,је, јер и она водв рачуна 0 томе, да неутралност ипак може за њу б ,та од неке корист. с> . И то је један од разлога абог кога се може 1 Румунаја с њоме лако сао разумегв и то исправссм границе, што би у свгком случају за Румунију бзло безначајно према теригори јалним увс-ћањима к. ја би РумунИји м јГ.ш донети њена енергична ињеовевција. Шго се тиче Грчке, те шкс. ће се у њеној споЛ' ној политипи деситл проме ве пре свршегка избора Народна саветовања дефа

нитивно ће осветлили осећаје земље и решвти ка<о треба водити стаари у да нашњем моменту. Али и држање Грчге не зависи баш од ње снме И ока се морз управљзти у своме држању по спољнзм догађзјвиа. Но, Грчка таксђе не мсже посмаграти индиферептно улазак Игалије у акцију у* зимање учешћа у опергцијама противу Дарданела. Према вест^ма које нам стижу из Грчке сви су из гледа да се ближа днн када ће се чу 1 и глзс, да Грчка заузима једно сдређсно и дефинитивао држање. Оно што ни једна неутралаа др жава не тре!а да заборави то ]е да никада више неће бигн таквога м мента за једгн тсталан преврзт. Цела ће Европа Сиги конс.нту и:гна на новим основама. Овзква се прилика тешко указује, и у толико теже и горе свим :1 онзма, који не буду ум?ли ковата гвожђе док је још вруће, Ј-

Бог с нама. Оа нам је дао у нашој борби гротив це лог света н .во спзжно о ружје; гасове, кој» ће нам донети победу. Надмоћност велике Немачке иад целом Ечропом једини је циљ бор бе. Тога рада не треба да се узлржпвзмо у избору средстава ради осигурања завршеног уссеха. Пре два месеца наши ће непријатељи бати поражени.“ Оаа заао;вест завршава се позивом јда се не штеге Руси, који убајај^ њвхове зчробљеви ке. Нетачки заробљснаци у |Русији изјављују да су о вгке заповести производиле врло слаб ■) дејстао на не мачке трупе.

Ечглески центар заузео је два реда туоских шанче зз нз дубини од 400 метлра. Прза франдуска дикизија заузела ,е први непријатељски ред. За све времеспе рзцаја фтота }е потпомагала савезнич.су војску. У.против нападимл Турци су бити одбијена ноћу у очи 23 маја.

I

— Нав* марпка -

ПАРИЗ, 26 маја. Мадридс*и листови доно се весги, да је у Португалу

;опет избила револуаија, У прсгласу који је ухвгћен позава се нфод да збаци • са себе тиранску управу данашње дчкгаторске владе. ; Велики број нвјугледнвјих !присталица монархистичког | покрета ухапшени су под I сумњом, да су учеснвцн ре|волуцн|е. Трупе које су о|стале верие влади успеле су да угуше покрет. (Да меби дошло д) нових изгреда јвлада је издала строгу на! редбу којом се забрањују јјавна скупЈви.

Епиграм Гер/ианска судбина - На адресу: Кајзера и Ћссара Остао је прах и пел’о Од савезне слоге »братске" Бог да прости Тројни Савез И интриге дипломатске! У прса се Кајзер грува А Ћесара и бес хвата, Бетман X глвег ласамарен, С Италијом, ето, рата! Победио Гарибалди, Глас нарола (јел' вам жао?) А .уступке* с ваше стрзне Дух времена изиграо! Сви окрећу од вас леђа. А и ко би уз вас прист’о? — „Уговор је као крпа“*) И од вас ће бити — исто! М. Расински

Ј;Ш [.

Ужаоио стан>* у туроиој всјоци По саопштењкма из Де* деагача, тамо свакодневно дезергирају турски војнкци, •оји грвчају о ужасном стању у ксме се налази тур скз војскз. По њиховом при чању тгмо ужасно бесна болест тифус, која |е узела веомз широке размере к поред свег труда немачких лекара да се угуши. Сем тога у турскс.ј војсци влада ужасна глад1 Пуков? која се налазе на Галипољу у три дгна добију по полз хлеба!

- Дневиа еаповеот мемачиог глааног штаба ПЕТгОГРАД, 25 мзја. Људа које севраћају са положгја показуђу ову дневну заасвест коју су Немци издали трупама, које су о□ерисгле на Бзури: „Самје *) Речи немачког канцелара Бетмана Холвеги: „Угозор је са.чо крпа од хартије!* — у часу кад је немачка војсха повредила и уништила неутр*лност Белгпје.

За зиму - Нешци со спремају еа вмегну м еипаљу По вестрмч холгнд:ких листова, немачка врхсвнз комачдз издала је наредбу арховној илтедат/ри, да у чини нужне кораге код св ) јих ниж х органа те дзсв* н бзне < дела и све остале потребе за звмску камзању 1 Ш « — Успеч Савеаен,.-а ПАРИЗ, 24 маја. Службено саопштење о операцијгма у Д’цданелима: На дан 22 маја сазезнвч ке трузе нзпале су на пелом фронгу да би се доко !па 1 е извесних ослоних та 1 чака иепријатељевих.

Наше бојиште бомбп нз ТГожиребхц ПОЖАРЕВАЦ, 25. маја Јутрос гзхеђу 5 и по и 6 и по ч?сова детели су над Пожфевцом аустро-угарски аероплгни. Са њих је бачена на варош 9 бомбг, од којих су трапалеублвзани казненог заводз, не причинивша пикакве штете. Једна је пала на пгрни млнн В адвмвра Богдановића, разнеле кров, машину повргдвла, прозоре поразбијала а у кући разне стзара оштетила. Рањене су две жене и један човек. Штета износи до 20,000 динара. Једна бомба пала је у виноград вкше прхве и прнчкнвгла незкатне штсте. Једна је пава у једну башту у вгрошн и прнчинила штете око 40 динара. Друга је пала у дворишге Дома Мчлссрђа и оштетала куће за 300 динара. Од потреса оштећена је једна кућа у суседстау око 150 дшзра. Једна боиба је гала у авлији Малована Трифуноввћа трговца и све прозоре полусалв! штега је до 30 000 динара. Жена и двоје деце лако су аовређенв. Од потреса ове б; мбе оштећеие је околва зграда Бенцзонз Булеа Штета је ока 1200 данира. (Једна је бокба пала у башту казненог 8ав-|да и повреди *а дза осућенвка За добровољце За наше хргбре добровољце који са пушком у Р)ЦИ стоје на мргвсј Сфгжи у одбрани Српствз и за Инвалиде Счвеза Д< бровољаца приложили су преко нашег уред шштвз:

Пренего из прошлог броја Мих. ФллиповиП, кафеџија Никола Мужљакић, кафеџија Кузман Наумовић, кафеџија Милан Гроздановпћ, хлебар Димнтрије Томић, кафеџија Јанаћко Сиљановић, кафеџија Сима Цчет^овић, кафеџија Стеван Стајкћ, кафеџија Малан Петроенћ, хлебар Марко Читроваћ, хлебар Марко Матић, касапин Рафаило С. Тешић, воскар Рздован Ћсндрић, :канддм. поднаредник

312.50 дин. 5- , . 4 .- . 3.- . 2 .- . 2 .- . 2 — . 2 . - . 2 .- . 2 .- . 1 .- . 1 .— . 2 .- „

Свега 343.50 дин.

»ЕЉТОН Дураков. ПОД ШДРОМ Диван пролегњи дан. Суице благо првпекује и све је ожнвело, изашло на со как да се насунча. Пгседзли на клупе. Неки читају новиве, други се фазговарају и дебатују о политицв, же не алету н огсварају наравно опет жене. Ала све то заглушаваху поџеврлхани врапцв на плоту с њихо вим једноставним: џзв џчв. Трава поноснс извила своју жуто зелену траву као да и оиа хоће да учествује у том општем задовољству и лепоти. Љубвчипа већ у велако цвета в боји нам своЈим плаветннлом поља и брда. Боровии јелесе мало овеселвле јер вх сада сунце благо прииекује. Малн поточић весело жу бори. Ласте већ дошде оа и оне цвркућу а празе ссби удобни дом. Петао извео

своје коке на улвцу и че прса по ђубрету и са по дигнутом главом гледа у свој харем. Добр 1 Бељт исиружио се ходико је дуг псред плота па се радује ш!о не мора да се грчи као зимус? Мачак се попео на кап тју па ге умива илвцчс весело фрче. Мали Шгева, од својих пет годкнз, на средина ули це седи и пгдиже од пра I шине бедсме. У г ј дним бе демима ређа црне а у друге чнсте беле камичке. И по што је све наорзвио и уредио стаде ви ати: ,Ено, Тулца, — показу јући на црне камичке, удлите их бле С’лба, ваче белим камичцима. И онда црне камичке разба цује и руши бедеме на ко јима су они били И он )е наново почињао своју игру Наједаред сав та) мир в сво то задовољство преквде хуктање аутонобила. Џеврљаше врабзца пре сгаде јер о» , «теше с плота. Травица, чини ма се, про-

коги се мато јаче из зенље, па се одиах још дубље у вуче у исту Поточић 3 1 ста са својвм жубсром да би и он чуо шта се то збива. Ласте прнуше на звд.сигурно од те необизне прсмене, уп .ашене. Петао гракну и коксшке побегоше све у авлију заједно с њам. Бсља се помери мзло, намести се боље, и лгну. М.чач се не 1 маче само с једним: .■рмрњау,“ престаде њггово весело фркгње. А Штева се с пута још ке маче. Аутомобил је брзокшао хукћ. јућ?*, јер је п,)етходно морао уз брдо узоћи. И, — Штева се не мица ше с пут*. Ке-д већаутомо бил бсше на четири корака па да га згази, чу се гро могласна праска и аутомо б.чл стаде као укопан. Шофер изгђе вз аутомобила и рече свету којв се већ беше окупио око мајк : Шгевкнс : .Аутомобил ј? сасвпм улро пашћен, али је један живот соашен хоји можда много ввше вреди од аутомсбзла."

Аутсмсбил је заист бис ] у*фопгшћен јер је шсфер да би узкшао уз брдо пуштго највећу силр.ну. А кад се успео мислио је да кроз варош иројури опет пуиом брзипом, јер је био рааан пут, па да кас обвчно ородужи пут ка ^војном магацину. Ачи кгд )е дошао са* свим близу Штеве видео је свеже а лепо детенцг које се није могло само вспред сигурне смрти спаии. Ње му |беше жао и одједнсм ук'чи ланац којивезујем> тор са задњим точкосима. Како с. задњи точксви и мгли велики замгј т о се сви зупци оног точка којв има веву с л?нцем слисте: То пзк учинв неки преврат у мот ру и аутомобил би хоначно упроиашћен. • . * * Прође петнаест година од оног догађаја кога в?м вс причах. Рат је објављен Турскгј. И Скадар Је уве лико опсађен. Вече је тако хладно да

1 вехотице дигсх !гкунаши-| аелу и мало се боље при ј грчих уз Сабљу као да ми је оеа нешто најмвлије на овсме свету. Месечина та ква беше да је се могаз човек ца превари да је дан а према томе расуђивасмо да мгра ујутру бити слане.! Командант ми јави дг у 10 сати прецузмем напад с мо јом четом: часови лете, до ђе и де ети час: наредкм напвд. Топови већ почеше бр ! димз да луче, митраљези да кркћу, а пушке са свих стргна учесташе. Ма при онуско на живс наступвње јуришасмо на гред, јер се свих фровтова чује се грт могласво: .Ура. , ура... Турци ћуте: њ.с то ке ка..о зачуди. Ми пуцамо и све Жввље наступамо а Турци ни пушке да встуре: то нас још већма зачуди Стаж смо бесомучно наступати каа а пред нама и.трчз мл дг-ћ румен ко ружа л(пши од сваке девојке из недара му тецвјаше крв. ј» у њему

јодмах изгнадс-х вгшсгШте|ву„ само не мзлсга и.врћу већ срп>сог комиту. Он стаде прсд мене и скоро више покретима руку во гласом рече: „Не те, бра ћо, Бвгсе свамо, мБНирако је све, сви ћете изгинутн!* И с тем речамз сргза се на земљу. Одмах наредим чети одстуоање а о истоме јгвим и гл внОме командан ту. На свим фронтовсмг преста наступање а доцни је прсђе и у одступање. ТурШЈ. пгк ми.г.сћи, кас што је и требало да буде да није б/ло Штеге, да је српска војска прсполовље на мгном бесомучн > појуррше вз :во;их шанчева. Ати када с:у били нз поља ни удаљен ј на 500 корака сд наших ровова дочека их јака плотунска паљба, митраљез их је косно. а то нов* разбзцив.члиа Билв су преп ‘лоељени После кзае сног времена оошто нису имали довољно војске пре дадоше Снадар Срб«>ма.

' СЕЋАМ СЕ!... — Пвшад. потпоручнвнјг С««толмиу Мвриовићу. Сећам се и никзда кећу заборавити да те се сећам, дргги пријатељу, дсбри друж<\ одлични старешино, неустрашими борче за слббоду потлаченсг Српства! Сећш се твога дивноги витог стаса, твог одлучног изглсда хииа, тв. јих дивних очију вз којих се је увек читило само једњ: ( мрт или победа!.. Сећвм се, < нах хача када као Питомци Војне Анадемије бесмо заједно наДрини, када у слободн м врекену разговзра мо само о р&ту, о добрим војн:цимд, ч како а на који вачин да учиннмз што више за Српство! . Сећзм се, сећам оне сграшзе ноћи, када си саједним водом арешзо Дрину н на л*о непријатељ?... Да, сећам се врло д бро твог јунаштаа, што га показа тс