Стража

Бпо! 144 1 '■<•)•- ■- •' '• А дреса ва .еа .ра*е: .СГРАЖА* - БЕОГГАД. Сган РедаецаЈе ■ Адавк.: Ко«ка|е*а ра. бр. 23. Огласа се аг> » Ас*ев. Це« у »»«

* БЕОГРАД, ПЕТАК 29 ШЈА 1915 !ТРвЖ« СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Г

дји* ииМ ■ <• «1 пр•Ц.п* •• *• Пчс«4, Јумв«««, I «ћА ««• н 1Ц«<| ***** »лв-.гчва 1 >■*>“*

N

Т&ЛЕФОН УРсЛНИШ гн ■ >09?

Инлиан свакк у о ч. аре аоане.

ТЕЛКФОН ШТАМПАН4Ј1 ЈВ*

Италија и Румунија БУКУРЕШТ 28. маја. — Посланик Итали|е посетио је Братијана и са њвме је дуго конферис^о. У доброобзвештеним политичким круговим 1 се говори дз је посланик Италије уверавао румунског премијера о користи које би имала Румунија кад би ступвлз у акцију. Држи се да Не ит^лијански пссланик успети да придобије руму.ску владу да приђе сил?М 1 из Споразума, и дз ће ово знатно редуцирати своја трзж^њл у Буковини и у Бзнату, ——имвамиимј' 1 'ј|1 >||—ПГ1Ш1Ш—МИ11Ш1 1 УИШ— —МИЈ —1

из пнра Мзисим*лм!ааа Хардена

Максимилијан Харден, уредник немачког часописа „Будућносг“, нлписао је V сзоме листу биогр фнју Фрање Фердинанда, уби;еног аустриског престолонасЈГдиика, у чнјој је смрти, зчанична Аустрија а с њом и Немачка нашла повода за данаинии европски рат. Чланак је интересантан ио томе, што је пнсан у очи самог рата, кад Је свз немачка и аустриска штампа бљувала најгорим клеветама прстиву Србије и српског парода, и што Харден осуђује сву штампу Немачке и Аустро-Угарске па и в аду обеју држава за то што оке због једног Гаврила Принципа осуђују целу српску таду и цео српски народ. Дакле, ево тога чланка у пргводу: Брак надвојаоде Фрање „Мз, надвојвода Франц Фсрдинанд Карл Лудвиг Јо зеф Марвја од АустријеЕсте. сбјављујено нашу чврсту одлуку да ћемо се векчати са високоблагородном грг фииом Софкјг м Маријом Ј з<ф ном Албвнзм Хотек од Коткоиз и Вогвина. дамсм висског племствт и ћер ком почившег тајног савет вика пуксвника шталиај стора Њ. Ц. и К. Апостолског Величанства Бохустава грсфаХотека и њсгсве бла женопочивше супруге грофице Вилхелминс, рође^е грофице Каис<у од Вхинз ца и Тетаве и дворске дане. Пре него што ступкмр у брачну везу, наосновустат ута, еоји је прописан за „аш дом, смаграмо за нужн но да објавимо, да наш брак са грсфацом Ссфијсм Хотек није држгвно правни акт Еећ чисто моргански брак и као тахав има се сматрати сад као и за сва вргмена. Аналог тога, она □рава, части, сружја, титуле, привилегије и томе слично, не орипадају нгшој апрузи нити пак деци која ба по божијем благссл ву лостала нз;ов г брака као ви њиховим будућим поколењима, као што би то слу чај био код ртдпвног др жавно правног брака. Нар ч«то, наглги авамо дк деиа из овсг брака и њиЈОпа поколсња, не могу битичланови највишег над војвсллског дома. Немт права на наслеђеу краљ*вбнама засгупљеним у аустриском парламегту, као и у земљам«: у смислу за конског члгн< 1723 1 и 11, у земљама које угарско) круни ие врегадгј/ Тскође искључују се из наслсђа М« се својом реча обгвсзуј«мо да нећемо ни цоку шзти да ову изјаву оборвмо или да предузим мо ма шта, чиме би се ова изјгв« оборчла или чиме би се ишло нИјто, да (бавгзну силу оае изјаве поништимо.“ Тако је гласила садржчва тога документа који је. на два дана иред венч; ње Фра ње Фердинанда, г рс ф Аге нвр Голуховски прочитао. На бечксм двору у једвој

маленој соби за саветовање, »купили су се сви ЧЛ8НИВЛ нгдвсјводског дома, сви мвнИ(.трв, и највкши ве, ико достојници Аустро-Угарске Монархије. — Наставиће се -

Епиграм Турски Дон-Кихот Ко ћс коме да објави рат: Ит-алијз Турској, Или Турска њо,? Талат беј нам .мугро" прича, Још Бугарској даје Турски савет свој Мало приче, више смеја Од .внспреног* Талат беја! Згр пропзла, она гладна Турска Којој стиже врло брзз крај Да још коме објављује рат? О, Господе, пзмети им дај! М. Расински.

Мро 3 У једноЈ' нашој окружној взроши дошло је до неспоразума између начелника и подчнњензх му органа: прво један чов^к, г\ затим један лист донели су како су .ва окружна полицијска чиповаика узимали мито. На основу овога окружни начелник их је оптужио суду и умесго дл су заглалилч апсанска врата, они су с^м > отпуштени из државне службе. 1П111 Стаарни губитци у Галпцајх Петроград, 28 мзја Комвнике главног генерзлштаба од 26 маја утврђује, на основу прегледа о учешћу актианих трупа у Галицији, број губитача од 26. априла до 15 маја ов? године.

Целокућан број иссталих много је М9н»ч од броја заробљевих, ксјп звенично објављују аустро-немачки изв( ри.^Кзда се одузме број мртввх и рањенвх од броја иесталих, који се не налазе на лрсти рањених, окда се види д* број заро« бљених, који објављују Ау стро Немци, не одгонара ни у КОЛИКО истини.

— Пред новон сктуацијом СОФИЈА, 28 маја Спсцчјални кореспондент .Нсвог В теменз* послао је своме лис т у деагшу овеса држине: После коифераса ња са послаиицлма Сила из Спораз'. ма (г. Савинскк, руски посла: ик нвје ово! конференцкј. присустаовао) др Разослзвол је бао у двсру, а злт«м је сазвзо кинистарску седницу. Са веродостојгог места с?.зн о с ги да су ПОСлан^ци Соо разума у име својих влада поднели веома оштру н ту бугарској влад« кејом владе из Соораз ма изража ва у своје негодовање про тив званичне Буггрске, ксја својим држан ем из.зива трзгвице на Балкану исум њу код О ла да врши не дозвољеве ргдње у ворист двсјног сгвгза. Нотл је учинила силав утисгк на ил аг.у и њ* нс нгј ближе круго~е а после ^ ни;тарске селнзие Радослгвов је примио покоаа по лгвике и I Споразума.

— Уопех Савеаккка —

ЛОНДОН, 25 мс-Ја. „Пресбиро* јгвљп, дз је општи напзд, нзвршен на турскз утврђења у јужном депу Галипољског Пмлуо стрва у петак ујутру и поновна нсћни кгпад, успео у нзступању сз.везничк«х трупз за 500 метзра. 3 зу зете су две линије турсгих ровова нз фронту ОД 10тов > три миље. Заообљепо ■е 400 Турака. Турци су имали велчких губитакл у мртвама и рањгиима Сада Се утврђују заузете поз^ци

је. Међу заробљенима на лазе се и пет Немаиа је ци»и остатци митраљеске посдуге са „Гебепа* чј- ји су сфацири погинули, а ми тра а: зи унаштени.

Рабош Јуче сам виаео једну дир+ љиву сцену. Пролазим Кнез Михајловом улицом. Јгдно босоного циган* че, жгољаво, упалих очију, бледих образа, изнурено од глзди пружа руку пролазницима и моли за милостињу. Нико се и не осврће. Наклази позиати, стари учикљ француског је* зика и даје цкганчету можда последње пет пара. Колико (и се наших газда могло угледати на овог плече нитог Француза?! Аргус

- Неуопех турсник трупа Петроград, 26 мзја. Коминнке генералштаба к вкаскс војске гласи: Пскушај Турака да пре аузму офаневву у правпу Олтиа успешно је одбијен. У пределу Вгиа паше су трупе гоннле Турке који су се повлачили с оне стрзне висова плввинског ланп Џав^аба до линијесела Зе ранио—Кочан. На лгвсј о балч језера Вана Турци су одбмјдни западно одлинеје Ангелнд—М(?чканца-М >ку са. Нз осталим фронтовгмг немн никакве прсмене.

Стање у Турској — Умутрошње саађ«. Према последњии извештајима које је петроградска ,Реч добила из Одесе, у Турској је стзње преко сваке мере рђаво. У дипломатским круговима води се жзстокј борба г.змеђу двеју партија. Младотурци, које подстрекавају Немци, траже да се предужи рат; јер мисле да ће Немци имати успеха н северном фронту. Противници, Младотурака причају како ће се скоро закључктн мир да би се избегао коначан крах турске царезине. Маса је убијена немањем животиих намирннца. Сиротвњској кдаси је врло тешко и она умире од глади. Интелигенцијз не може да помогне. 'Њу тероризирају М' 1 ааотурци и она не сме да дигне спо) 1 лас, јер се сза«и покрет угушује.

фЕ/ђТОН

Мил. К. Никопић-Расински: ЛЛАВА Љ. У~> Иа мојих мајсгих увпомена И кад је јзмсм за обе руке, н не дам јој да ме стегне и Обгрли; и кад је из далека видим кгд се из шко ле враћа, па јурвем, в тр чим да је ввдам; да чујем њен, и да она чује мој глас, моју реч; в после, кад јој ступнм, отмем јој књиге, и бацим на т>е од радости, а она се смеје и трча за мном сва задвхана, и пружи ру ке, а дотиче метанким, ду гвм и лепвм прстима, и ускличе тако весело као што је небо над иама: или... зар све то нкје више од свега говорило: да сам је волео, н никад о томе не рекао; да ме је волела, а никад ми на једиу реч о томе не из рекла? А Мај је ске више цде тео; ласте свијмјућа гнезда цвркугале, а Прнрода се у

склном цветаом ми^ису »у шила; славуј изнад наших прозора толико дуго и силно иевго, као да срцг хоће да му препукне.. А ма тг слушамо... слушамо и глед;мо: и он је неког волео, за то је певао; а волео је и певао, да би после — пла ка>! — Божг? з>ш?о ми не створч камен у грудим:-; ја тада не бих волео ни ово лвко осећао и патио! 0, всчита ист -рвјо интим>нх исповестн, које се вечито пснављају, а нккада се не могу изрећи, — како вас ја волвм, и колнко сам пута умграо, сећаЈућа се ва ших тајни, које потреију снагом океана, исузом, којој нема имеаг! Пл ва девојко? Ја те из гроба зовем, да ти причам, и да ти кажем... Усганк? — Ооет су мај ски дани, али не »ао пре; опет силазе мајске вечерн и иоћи, али никад као некед;; спет ме буде мајске зоре и јутра: ~ре са осме хом, сада сузом и сећањем,

које је теже од ње. Ј р тебе нема више, плава дев г јко! С тсбом је умро гаш Мај, а славуји што су на»; певали, леже на тв ме гробу у цвећу — мртви: ти ве чито спав?.ш на цвећу и мајским ружама — сз осмех; м; спаваш на ружама, ко јима см > се некад китили: ти меве, ја тебе — и тако ]е цветао и гевао живот, а несмо ни разумели ни осетилв: како је све што је наше брзо нр( лааило: да оде, засав, умре — да се не врати. ПрошлсСт ме болв; са свакгм новим Мајем теже ми је, и син бежи од м< не; у п ноћа се дижем, и летим где ти спаваш.. ох,ш 10 сн заспзла? Ти ниси умрла.. ти си ]ош жива за мене и у мени, ти спаваш у мом срцу, в ја те носим у себи, у грудцма, и нико не зна за тс; — ]а те гледам, во лим те као и пре, па можда и више, и трчим с тобом за светлим вечерњим свет* цима, хватзмо их и ззтва-

рамо у сровикн :м чашгма, гледгмо како трепереи свет ле в рааујемо се ка > млла деца, која први пут углед ју звезде... А после, мајке нас зсву; »Хајдете, дсста је игре, време је!“ — да спавамо, сн(-вамо, в у сну волимо. Устанв, плави дев јјко, анђеле времеса когане*авише, и радости, које су изумрле, в предамном леже кго ледени н жртви грвбови, Устани, приђи, веруј, и унесв своје дивнс ру>е у моје срце, у моје ране, од којих је срце раскинуто, ади ти раскиви иост. так оноо што још жив .5 у мени, и удаљ је ме од тебе, — р с кидај... да паднем, и у болу, кога нико не мсжерзз ме ти, да се срушим мрт.вод среће и од туге, — а после, до тебе, у твоме вечитом стану, са заклопљенгм очнма л прекрштеним рукама, да Сгњтм, дав чвто Сањам: дМ си тамо в'чно и само моја, кад овде на земљи ниса билз, плава леиотице!

* * * Не смем да откинем ни једну ружу, јер и ти си би ла: ружа. Огкинута од мог срца и времена ; откинута од љубавв и живота, од светлих дана и б/дућноств, од среће в надањз, и од менс! * * # Би а ми ]е два есет дру гд. Огншло с.м у свег: да жввим сзм, да патим, да <е борим: за хлеб, 31 истину, пр в,чу и слоб ду... Крваве беху стопе моје 'кзо што ми ]е и срцезбог тебе и за тебе, крваво, пдава. небесна, и вечита де в јко! Ти си и сад ) за менето! Таква си осталл у очима мојим и у српу м м П слг је' живот тражио. и ти си отишла другои, алн те таквом ие знаи, и н; сзм вздео. Бво с( м дал« ко а жи вот мој у б рби до рође ног забправа. Једном, из бурног светг, умЈрена тела, али са великим сновама, враћам се сво

Ауетро-тадијанеки рат — Краљ код трупа -

РИМ, 28. мз]а Краљ је у пратњи министра рата ше фа владе г. Са ландре н своје свите изјахао испред трупа које су пошле на бојиште! Трупе су фрепетитки поздраавле кр?ља ’ о|и је одр жао патрвстски г вор. Заставу пука нраљ је од ликовао крст .ЈМ за храбросг. При повратку у варош, стан вништво је краља по чдравило клицањем: Живео <раљ! Жгвео рат! Ж«вела војска! Живео Споразум! - Нонвардоаам.е Попе РИМ, 2*. маја Три дврнжзбла летела су ион( во над Полом н бацили су бомбе. Ппема слон

штењу гфчодрз две су бом бг пале иа арссиал и арв> чиниле ужзсие штете. Знвтна количииа убојнег матврвјала је аксмадврала. 7след експхоааје, која је би ла свлви један део »града у околинп врсеиала сасвим |е порушен Штета је •громна. — Борб* у влацулу РИМ, 28 ма]а Посла успешн«г <ом#ардовењг, оба н«ша д«р»жабха вратвва натуаг. За време б(.мбараова|ка »аши су водвли рсчуса да ии једна бомба »е »*д«а иа орикатке агрсда. Таицђе наши иису бацали б»мбе п» вардш, како је иа варфши на њих п<тно.

За добровољце За наше хЈибре добров 'љце ке]и са »ушкзм у руцч стоје ча мртв« ј С/р;жи у одбраеи Српствт ■ ш Инваладе Сазеза Лгбровољаца прил жили су ареко нзшег уредвиштаг:

Иренсто 1 *з прошлог броја Од Свгтолика Савића вл. »Балкана* Од г. Влајка Радовића, хотелијера Уридаишгво .Политике" Г. Лазар Келић — ,Струја“ Г. Сает. Цзијановић, књижар Г. Н. Н. Г. Тома Јовановић књижар

У СТБАРНМА: Г-ђа Катица Влајка Константнновића б кок. и згвоја 25 ком. Г. Васаћ и Јоцић књижари, хартије ности 10 диаара.

Свега 343.50 дин. 20,- . 20,- . 10.- , 1§,- „ 10 .- „ 10 ,- „ !•-- .. Саега 433.60 диа.

кошуља • кои. гаћо и коверата у вред»мвиштшапвамаанва „Стража 1 * у једном од својах ранијих 6ро,сва упу тила је отв./речо ивсмо на г. Министра Војног, због аознатог н м лкф ■{ анта и рсзервле г и.чжињср. п по ручника Коче Поповића, која |е ш есудом највишег војног суда осуђен на 4 год. робије. Ми с«о се вздали дт ће г. М-шисгар В јјни, после уме ног нашег тра жења уччн>-ти шта требз; те да се пигање о рсбија шу К>чи скине јехном сс

дневног реда, и »равда вадов љч Али, иа ж«л*с»1 Иагледа да се огл*ш«о нз унасчо траж^ње н*»ше, те «е ро. бијаш Коча н длљс сербес шега а > свом млвну — у место да је у Јгааааату, о* робајашким оделом, вп"седи код свс|е куће, и носи униформу српсквг офвцира; аа чак шта пише двбија честа боловањз, до* је у ствара здрав. Да неби смо дуже писали о овом не урачуиљввом човеку, в износили све синцјлрцт које спрема док је још у слободи, а време и !*НВ

ме граду: прабл-ижујеи се п:;дало је вече. позао вече; иј даљине се С8еглели до иови, а Ј.еглови промукл.чи гласознма и прагушено, месткмлчно огл^шгваху иоћ. Погдеа ми је легео тако где си ти! — А иос«е, каа сам мин;о кр*] твог дома, нешто у мези вчдрхга као слутња моју не знам, не разумем, ааи је срце Јасно гссћало. Ти си ме волела, па ипак Си отиш I«— друг.јм. Моралл си! То је грех друштва и временз, и тео;их! Они су х>ели гос.од ства, сјаја и положајг.. и }не(р;ћите те. А знгм: да т.т, у срцу нису хтели то, и ниси > « лела, л би оа ту жна Шга сам био ја тада? — П (чегник жизотј, али, и ти си бата — мл да. Било је вр:меиа. Ја бих чекаО.. и ти ба чекзла Пј, илах ови беху јачв, беху охоли, еујетни. Пожурили су, >дали те, да би што пре познзиа: б јл, и смрт, и небо, и осгавила долину плача. где сам о:тјо као изгланик,

иоделутам —сам, сам, сам! Ззстао сам нт кућњем прагу : — Шта је с њом? — мзгла мз пада на очв, дршћем. Моји су ме погледали. рек*-, одмахнулп глааом, а |а сам се нвслонао ве «ућви стуб, да се не сруцигм, и — бризнув... У страховнтом часу јекауо’ сам ка» Удес, стропЈШ>ао се наузпавље, и дочекао вору плгкајућн — Баш си право детеЈ — кажу ки. Нисам мо 1 ао. нисдм уме» нчшта да кчжОм. Грдо се стегло, у грудима ме гушв. Трзам се, као да се нечег плашим. — Устани зора! — ја не могу. Мена је потамнео свет, а сунце помрчало. — Другов* те вову I о, не, нес»м снаге — иема неба, ничег »«м«, вогашене су ззезд<, с*е јв мрт»о. ја гаедам пустсш; влауем; старљтм руке иа грудаг, стехгв!« срце, ]а сам — сам, сам, сам! (Наставмћа се)