Стража

Сгав Редагцп|е ■ Адаша^ Коск'а’ета уд. бр. 22. Огдаса «• дп у Адмаа. Оеа * »»*.

4 ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТЧл 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

надаза сва&и дан у о ч. пре подне,

ВанаАева «• •*?«• ■• прак|у« - Р«>«ака г* »* Огаа, руампва, а««ац * ов мгаа* аиг* м »дааа ’• жв«т, пвпг; апаапкпу

ТЕЛЕФОН ШТАМПДРЧ4ЈЕ

МнАнп БУКУРЕШТ, 29. маја. — У дипломатским и полигичкил] коуговима изазвгла јг изјава краља Фердинанда сензацију. Пред Филипеском, бившим министром, - једним од румунских политичара — интервенист?, краљ је рекао: Ја сам Немац и као такав ја не могу никада ратовати проткв Немачке. и Ја познајем ваше жеље, жеље взших пријатвља, жеље целог народз, ја их ценим, али је моја жеља и једина мисао дз никада не поНемо против Немачк*!“

Изја*а краљева изазвала је огрсмно негодовање у редовима интервениста. Зз недељу је централни одбор националне лиге сазвао велики нзционал' и мнтинг. ЈОН.

Под горњим насловом .Ле Тан* дсноси овај интересавтан чланак: — „Читзв.) латинско по луострзо, све до Трентин* ских ж рела в до Истриских долина, дршће од ваде читајућв блиставу прозу д’ Анунција: .Данас је над отаџбином пурпурни дан,то је повратгк за нов полазак, о вароде италијанскв!“ А на суседном белканском голуострву други вароди сви вају и прибирају се, очеку јући судбонкни час своје истори^е. Србаја *е, ксјој су средишне силе бациле рукави цу гркосећи Еврспи и пв вилазацији. Бсрци су за пра во одмах скочили на ноге, али Срби су први изненађени нападом. Њихова је херојска борба једна величанствена епопејз. Оии су одагнали непријатеља, који је цочео каљати њихово тле својом сечом и својвм гро зотама. Сутра ће у Мгђарској осветити своје незаслужене патње и приступити ослобођењу земљншта на коме их чекају угњетена браћа. Они нису оили по штеђени од жртав?. Храбра их је Србија цримила без усгезања, подржавана свеш пу о свом праву. Она се спрема да изврши још оно, штотреба, чвр.то одлучена да исаише до краја славни

4>ЕД>ТОН Мил. К. Никопић-Расивски: 0 ПЛАВА Љ. * - Из мојнх мајских усиомена — Цео свет »злазв, шета, певв, радује се живо ту... устанн! — не смем; бојим се да гледам сунце и срећу других, јер нема моје! Моји су корацв тешки сд сурових данг; моје су руке ослабеле од дрх таја; са сткснутим бледим уснама од чежње, која је умрла, уплетеном плавом косом, као сноп ибришвма, заклопљенвм очвма, и* у сахнулим грудима, где у мргвом срцу почива уга шена срећа и сјај из онвх дана, када си ми била све, и свет, и кад сам волео да живнм. јер сам имао аа шта..! А сад? А сад... И знам, да су те многи жалили... али, ко јеплакао као ја. ? Да сам бзр био кад са лежала у позлаћековчегу, окићена ру-

лист и изведе сзоје национаг>но јединстзо. Друге земље, које су као и она спасле се турскога тлачења и задобиле своју независносг, Грчкз, Румунија, Бугарска, чекају ми стични знгк, који ће вх извести из некрегностн без наде и увести их у плодну акцију. Буггрска, као неаоуздан играч, не сме да се одлучи. Она мпсли само на Маће донију, коју јеу једчсм лу дом моменту изгубгла. И Тракија је привлачи, али она се устеже да изабере најбоље средство, којам би дошла до ње. Њезина око лвшења чине се Грцима и Румунима да су пуна зад њзх мисли п рђавих намера, а маћедонски пустолови са својвм страховитим утицајем у Ссфији учвршћују још те бојазни својим зло чина.чким подвизима. Подивљала од амбиције, похлепе и старога гнева Бугарска се изоловала, и својим жудним пограживањима оставила је силе саме, којих би псбеда била за њу од инхереса. Чина се, као да хоће данас да обнови прекинуте пре говоре, и гекерал Савов је стигао у руску столицу. Разумеју ли у Софију, шта треба да буду ови прегово ри и од каквогз сузначсња за будућност?

жама и цвећем, па да ра ширим руке, и клекнем крај тебе, да те пољубим по љуоцем силним као смрт, и даумремту, крај тебе, гледајући твоје бледо лвце, твоје измучено чело, па да нас сбоје, заједво, у исти дан, и усти час сахране, да нас сбоје сахране!.. Ко је то знао, ко је то осећао? — Она нису знала, да сам ја, сву жалост, и моју н њину, скупио у себе, и тако пролазио све том... а никоме нисам ка зао, и нико није сазнао за ту страшну тајну, па ни твојв! * * # Зовем те из гроба... о, слушај ме, кунем ти се: јз нисам мрзео оног, који је отео и моју срећу и тебе. Ја сам волео: да живиш, да живиш... дуго, дуго.. и кад се сусретнемо, да застанем... да се осмехнем на Iтебе; да те, ма и погледом, сетам свега, да те гледам, да те гледам, гледам.. и да та немо говорам... и д«

Румунија чека знак од Италије. Међутим она тра жи, да јој се унапред о:агура зеиљчште за њгзину интервенцпју и на карти повл&ча границе, на које полаже егнографека и исто ријска пргвз. Јавносемњење кз;асни. 10 , војска је спремна, и млаке па^ти!ске вође су морале одступити, да уступе места одлучнијнма. Влада осећа, да је куцнуо час и стара се да буде с вој ском што спремнија и да што више за себе осигура после победе. Грчка се није одазвгла позиву г. Вснизелоса. Краљу се Консгинтину учинило да је разик врло велики. А 1 И нова вгада нпас није арекинула радати. Оча ми сли, да се и дзнас м?же у чанити, што је прзпуштено |уче, и то с више гарлЈгнја. Немачка дипломгтија је удвојила своју пропаганду. Алз никаква пресија не може скренути Јеладу с ње зпна правца, нити раскину ти везе, што је везују са Тројаим Сасразум, фатглним и неазбежним ааконом она ће бити доведена на пут исторајске нужаости и своје националне дужчости Овај јединствени рат у нсгорији, од когг завис < будућност човечинства. тра жи од влада изванредну хладнокрвнсст в далековад не погледе. Осећање одго« ворноста налаже им, да бу ду опрезне. Али ове опра.:дане згбринутоста не треба да их доведу дотле, да не виде блистав* циљ, који о-

ти, ћутећи све разумеш... А ја би био срећан, и заволео и ту срећу, кад је већ друкчаје нг стекох... * • * Плава, небесна девојко? — кадгод погледом небо, ја те видим; к?д спустим аоглед земљи, ја знам да си ту; погледам у моје ср це — твоја слпкд; погле дам у звезде — гледају ме твоје крупне плаве очи; гледам где на сувчевим зра цима трепери и лепрша тво ја плава косг; видим аору, а у њој — твоје осмехе; слушам славуја — у сваком звуку твој слаткг. гласић; црвени каранфили беху тво је усне; а поглед — као кад сване да>; лептири јуре — као кад летиш ти; две дуге беле лале — твоје лепе руке; а из сваке руже, мајске беле руже, вври твој лепи, бледи, небесни лик; в ја пролазим, осећам у мирису како двшеш... и пијем душу твоју... и тако жнвот, тако живот пролази.,1

душгвљавз нвроде. Ако.га рачуналачки дух влзда не вида доста ја но и изнгд оп сности в жртава, кој? се М'р лу примити, полет ће земље гзгубнти сд сво^ је снаге и од свога замаха! Ако с>ва узта и задржава народно едушевљеље, она га не мсже завржати на падини, која вуче народе ка оствчрипгњу њихова идеала. То је фдтални зачон, ко|и ће јбрзо и Н 1 Балкану бити поново по врђен. Нсређене илимунацчје у Бечу и у Б-рлину, да се налаљко види блесак по беда, ксје треба истсм из во'штити, каивни су изналасца који неће никога за сениш. Румунија ћ:: иГјч ка прве, пос/ е Италије, да то к начно д г кажу!

Епиграм Европска „зараза" Покрај свију неуспеха Стигла ноеа ера Аусгријом бесни Тифус и колера1 То је с неба Превентивна мера, За ћесара Старог лицемера! М. Расински.

Хроз жабу — Гувернанта господина инсцекгора Једаи школски инспектор у новим крајевима који је по кумству и ускочио на положај инспектора, узео је гувернанту за васпитање своје депе, алч како га је Бог дао промућурна он предлсжн, те г. министар постави ову њ гс ву гувернанту за учитељицу :елног страног језика у гимназији са 2000 дин. плате, и тако сад поред његове масне плате и додатка, држава му плаћа и гувернанту. У овкм ратним приликама, кад многи учитељи чснају на стечене повишице по 2- 3 годике, „право је“ ла држава г. инспектору и гувернанту плати. В.

Еш (. Кш Улаиак Италкје у аицаЈу пред општммоним већеш ЛОНДОН, 26 м јз. Г. Аскит у св ;*е експо зеу, који је дао пр шле ноћи у озштинском већу, рекао је ово: „Од Духова, кздз је скуп штана би ;а одобрена, збчо

• * * Уђ«м у собу; самоћа ћути: падам; и опет, и увек исто све; понавља се, и опет нестаје — да се опет враги, Има још плавах, ал’ нису као ти1 Сва лепота неба и Маја огледа се у теби; и ја због тебе волим — све плаве, јср ме свака сети све га и,-„ тебе. И сад знам две плаве: } Свакој има по нечег од тво га, од... тебе; — за то их волим и мислим: да си ти, и певам им: као и теби Те две нлаве, та два дру га неби, — кад већ немам свог! Из ЊНХиВИХ плавих очију (као твоје!) силази угеха у моје срце; И кад пролазим крај њих као да ти пролазиш... И кад идем и говорим с њима, као да с тобом го« ворим... као да ти говориш и тебе чујем, в слушам, спушгм, слушам... вечво, као в песму о твојој уга шеној лепоти, засоалнм очима, твојој провадној смртв,

ее један велики догађај, који се м -рз истаћн и пј здранити. Тај је дог.ђај у лгзак Игалије у аипију по ред савезника. У тој зу мљи смо пратили стварзње италијанског једенства с највећом скмшијом и највећим нздама. Ми смо пратили ња хов наор^дак с благочакло ним интересовањсм. Никада за последље по/?а века није било ни сенке неслоге измеђ/ наша два народа. То исто нагласио ми је г. Са ла.дра у писму ко к е ми је упутио. Доцније, ми смо у Итагији видели вернога чувара традиције слободе у Евполн: онз није дозволида

и мом вечитом болу: за тобом, бесмртна дсвојко! Дг. устанеш, давидиште дое плаве? Ја им висам иишта казао, они ве знзју о томс; ја нисам имао толико снаге и срца да им кажем то... и дагано јецам, * ♦ * Тсоје и^е почиње на Љ. као и Љуб«в; али цело твоје име рећи — не смем; оно је бол в радост срцз; оно је светиња, с но је тајна, оно је С»е... и за то мрем! — Мој живот као и да не живи кзо прс; он дубоко у мени *рс; а ја се гасим незнано и нечујно, као последњи зрак Једног угашеног сувца, које је светлело донде, докле је имало за кога и ачстојало, док је постојало оно, због чега се и родило. * * * Да ли сањЈм? —не знам. У поаоћи ме прсбуди пригушеви шапат... То си ти дошла, па мИ шаиућеш на ухо, и осећам твоју дивну руку на срцу,

да разум и оссћаји њеног нзрода буду спутанл држ)вом. Она је тежила свегим идеалима, а не камо вду неке друге држ-;ве које су свој прогрес осншале на сили. У име нашег стзрог и безпрекорног пријатељ стиа ми поздргвљамо одлуку Италије у великоме делу ©слобсђеша које су савезннца предузели, Мч смо по здрави-ш са сдушевљењем улсзак Италије у акцију и пожелели сно јој добродо шлицу у нашу средану, као и њеним храбрим мрнарима и њесим војницима, друго кима у борби, од ко;е за виси ослобођење света."

и твој врелп дах, како ме зопахне и милује по души и образима... Зов. ш ме именом... 0, нвко ннје умео и знао, да изговори моке и е тако као ти... Тзој глас свзко слово мога имена претвара у једног малог славуја, који скри вен у бокору мајсках ружа пева, пева, пева... као и мо је срце, које би да — препукке! Јјш звонн југрење... кад да ми нека невидљива, то пла и меха рука милује косе... сагнуте главе јецам... стиском на усне твоју слвку, љубим драмен плаве ко се, осећам: како ми круп не и вреле сузе капљу, и ТЈ^есем се сд плачо. 16 маја 1915 год. Крушеввц. ИЗ РОВА | Драгутин Глишић У • ги пук олређен је некако прел"наш прелазак у Срем а у 2* гн р скадрон преведен из •о7 ескадрона по потребн 19. септ. 1914 год. Са собом је

Вндов-даа, 15 Јуни, био је 525 годчна, га Србе обе краљевине и Србе „аустри ских зенаља, дан највећег б ;ла српског плекена. Ви дгв дан 1914 година, цакл; прв \ пут после петпековног ропсгва, бивши пстлачена рсбови Турака и бугарске коматаџиске бавде, тогасу дгна могла подигнуге глаие и есела Срцз, као госп> дари Новог Пазара к Маке • дон 1 је весело да га ш а дране. — Наставиће се —

Рабош Пнше мн јед н пријагељ из Ниша. — .. Шга се оа жали е како нсмате аутомобиле за ф<нос поште, Кажете ииа у Нишу доста па би могло да е пошаље који тамо вама. Боже мој, как) би ви хтелв!? Кад 5и се вами послао који ауто, ов те би онда било разуме се који мање, и онда како би се возале Н 1 ше — даме?... И да видиге има човек право. Лргус

«№1 јШ! — (абрана употреб« исиачиог језииа Петроград, 27. маја Министарски Савст за бранио -је употребу нсмачког језика за приватае телеграме, који се шаљу у иносгранство, исто теко и тршзитве телеграме прекџ Вусије, кзузев депгте Цр геиог Крста а оне ксје се одвосе нз р*тне заробљенике. ]! ЈШ№ — Ј(дан Поаитви МаНвР „Аз Ешт“ ДОГ( С 1 у скупштинском г.звештају вест, да ч нар>даи пославик Ђорђе Смречзњи упутио ма ђарско : влади интераелацију, ктјом пвта: 1.) Да ли је министар председпнк вољан, да црема ч 7 *, 1 зас. VI оа 1880 год. употреби своје право 6 дужност. и да утпче да се у 6о:ни и Херцегсваии влааа по уставу] и 2 ) да .'и ће микистар казнити он 1 нгсгвесае оргзне, ко ( и белргз шжно гсне поштене грацаае!

допео лсл глас. Цоб«р дру|’ весељак, добоа сј.ц .1 и племеннте душе. Храорс сг своју и пожртвовање посведсчио је б.чо већ догле у неко ,ико ч*лучајев од којих се нврочнто и»два]а онај, када јс са својсм па;ролом од 8 војаика растурио прнликом извиђања у Срему пјс вод непријатељскпх коњаникк.' који су изершили коњички јуркш иа њега и његову цатролу, убивши им водног офдцира и □одЈфицира. Добро мишљење о себл и љубав својих другова н старешина још је увећао, када се у неколнко махоза враћао из пагроле свршивши своје задатке на вадовољсгво својих цретпосгављених сгарешина. Ањегова смрг не само што је оправдала тако лепо мишљење и топлу другарску љубав, него је задала свима његовим војницима и друговима превелику раиу. У оно време кад се мисдило да се непријатедском продира њу учипи већ једном крвј, наш пук био је Н4 Степојевцу. ЦЈтитећи у последње време одстуаницу нашим трупама једва смо чекали да станемо па дв н ми узмемо учешћа у томе задржавању непријатет>а. Дошла је и наредба Врховве Командеда се даље неће ни сгопа одступитн и све нас је озарила неш

из пера Максииилв|аиа Хшдбна

Десн.о од царевог седишта аостављено је на једвом такном столу Знамење Исуса Христа, Крст и Јевгнћеље. Пред овај сго сгупи Фрг.ња; гпусти два прста десне руке на Јеванђеље, које јеаостг.вио владика бечки Кардинал Груша, а у леву руку узвма од Голуховскога поменуги локуменат и изговара реч по реч, гласно, лаганим темпом, текст тсга декуменга. После ово г а о бреда, иадчојвода Фрања у зима перо и аотпгсује бр .чни уговор као и формулар згк-.етве у два арпмерка, један на немачком а други на мгџарском језику нарсђујући државном бележни ку да на сба ова примерка стави његов нлдвојводски ПСЧсТ. Да ли је м а ко од Хаб> бург Дотрг-нжана мислио на го да ће се ов!кав држав ни акт од«грати баш онога дана, кога је дина њихова Анин Марира Терезија на име от^упа победе устуаила пруском кр>љу Фридраху, Шлезају са цечокупчи« грофовсгвом Глаца? Дчадесег ссми јуни (15 јука по стгром) надвојвода Фрзња Фердиналд је овај датум запамтио као дан ње говог највећег бола. Истога јунскога дана, сн ј?, дакле ] 4 година аосле његове женндбе, заједно са свјјом су-

пругом у Сзрзјеву убајен од Србс-Босанца, Газрила Принципа, двадесетогодиш њсг млапића. У Сарајеву, главној ва роша Босне, огњипие ста рах Римљана и Срба, тур сни ссзајача, назвали су га Босна Серај. палатска варош, коју је доцнаје згузео Принц Ев г еи од Аустрије. Али тек кад јеаустро рускв Уговор са одлукама Берлин ског Конгреса ступао у жи вот оида је ова главна ва рош и околина.овг Босне отргнуга из својине Сулга ноае хорд . Видовданска трагедија У ову бзј:о 01 ушао је, Франц Фсрдинанд, (<оја свсје иаредбе потаисује одавмо нгродносним именом Франц) оног даиа, кад сви Словени ■ п акују нез. борављеку биг ку, у к .јој ]е, ва Косову, □отукао и победио Србе и Босанце Султан Бајезид, син Муратов. кога је Милош 0 бвлић у свом логору ра счорао. Бвткз, која је не сзмо Српског Краља Лаза ра са његовкм племићама живота сгало, која је такође, пре него што је М/ха мед д )уги са својом војском осао ; но Смедерево, сломтла и потцуно уништила ду гогодижњу српску цареаи ну коју је ствсрио Душан Силни.