Стража

Број 148

БЕОГРАД УТОРАК 2јУНА 1915

тт

ГоЈвна

Адреса ва чел_гра*е: »СТРАЖА* - БЕОГРАД. Став Редакција а Адмка.: Коемајека ул. бр. П. Оглааж аа дј » у Адаан. Цав ^аи«.

А -

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УЕЕДНИШТВа 1092

Иалази свакн аан у о ч. рре аодне.

Наааикака •• ваама вреа(у. ~ Рукаааеа •« р е □ва«а, рувмаае, аааад а а»% иш 1 ит« н адцааа аа аатт. шп ваа«авитау асата

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЛЕ №

Око Пшемисла — ^Семачка офанзиба заустаблека БУКУРЕШТ, 1 јуна. По једном Телеграму, који Је овамо стигао једној веома високој личкоста, немачка офзнзива, којој се у немгчхим војннм круговима придаје необична важност, и од ње се очекивало да загрози руским трупама које оперишу у Галицији, потпуно је заустављена, После крвавих и упорних борби у којима је долазило до небројено јуриша на нож. Циљ немачких трупа да заузму Лавово осујећен је потпуно са огромним жртвама по непргјатеља. Немачка офанзива у Буковкни гакоће је претрпела слом. Е ЈОН.

ЈОВАН БАЊАНИН:

Јужкп Слобш у ^усвјЈО-Уирској а рш

Таква је Аустро-Угарска у мирно доба. У ратно доба развија она ове своје особиве до кечероватности. Она ире свега затв?ра своје држављане управо хер нетичкн јд доднра с чита аии осталим светом. Орга зи њезини добивају силне каљаде помагача, понајви цце у мрачним и сумњивим гиповима. приоравним на :ваку нискост. Шпијунажа а денунцијанство заузвма;у големе .размере. Слободне штампе просто нестаје, а шстови којима се допушта та излабе морају доносити Само оно што им унаоре^ одреди државна власт. Лзч ни саобраћај постаје готово немогућ, дописивање исто тако. Сзака покрајина, свакн град, св ко село, па чак ц сваки пој^дикац остаје на|'-'даред осамљен н изгу бљеи у метежу која око њега н стаје. Свс је взоловано, без оријентације и без компаса. Дотле међутим најмљени елементи излазе на улвце, приређују наручене манвфестације, а где ни то ннје доста, извршују погро ме и пљачкашке нападаје на немоћне грађане. У таквој рржави, у та квој средиав мобилизована је војска, која је кренула в а Србнју. У ту су в јску I ФЕЉТОН

повучени и јужни Словена, да се борс вротив своје браће. сами пр >тив себе. Ауотрија је објавила шлром света, к.*ко је мобилизац -ја постигла неслућен успех, како је све С одушевљењем хитало на царски позив под оружје. Али су у већа места по монархијч ипак стизали гласови како се по наш ш селима разлеже плач и лелек остављенвх магера, сестара и жена, и како су се по многим железвичкам станицама п сле првих д нг мобилизацзје вкђАлп жан дарми, где у гомилама везане гоие одушевљене ратеик 1 *, кој« су остали код својвх кућа То сведочи, колико је тамо народ осећао потребу и оправданост овог рата. Но кад су већ једаред увучени у касарну, морали су и ови бедн'-ци ићи с војском па бојишта. Сваки појединаа ишао је с другим мислима и осећа њима. П. ред оних који су пасивно и немо гшли с вој ском куд су и водили, зато што су морали, и поред оннх којг су се борили не свесно, бвло је заиста и таквих који су се борили мислећи да врше једну ле пу дужност. Бчло јета гих и мсђу Србима, али свакако мање него међу др. гима.

Дз се сва ствар правилно схвати и оцени, не сме се пре свсга генерзлизовати, не треба свириа који су бии у редовгма аустријске војске вриписивзти исге ио тиве. Ни обрззованост ни нзродна сеест није код свију људи у једном народу јед чгако разви|ена, иа ни код јСрба. А не треба заборавити, да међу Собима у мо нтрхији ж«ви још д >бар дсо генерацзје, којој је најпопу ларнија песма била: .Радо аде Србин у војнике“, с п:знатим фререном: .Кзд з)жели светли цзр, у смрт скаче граничар в . Аусгрија није нккад хтела да задовољч своје нзрг де, али је увек умела да Их обнањује. И тако су се и код Срба измењате многе старвје генерзције, које су веровале да је интерес монархије и стоветан с интерескма Сри ства. Бало је и код грани чзрз у прошла времена ло* калних по^ун-, версквх и социјалних, којс су угушене у крви, 2 лк све то на|е могло да по: о еба ову веру и ово предање с колена на колено. Послгдње остатке т?.х нарашта;а затекао је рат мокархије против две глободне српске државе. Озн су последњи граничари доживели велеко разочарење већ у доба балканског рата. Они су.били научеви да у монзрхији гледају носиоца борбе за ослобођњг СрОа а>д Турака. Тако им је негда тума-

чена и вековна мртва стража на гррницама монархије. А сад су наједзред гледали, где Аустрија омета сваки корак слободних срп сквх држава и спасава Ту ( > ску. Пссле тога разочар ња долази ово, још страшнвје, где Аустрија диже руку да угуши слободу српских држ.;ва. Но на жалост то ра зочарањ могли су да осете само интелигентно и све снн остаци тих нзраштаја. Главни ко. тигент -!е послед* ње гравичзрске генерације, која је своје свнове слала под царске заставе, рекрутује се из онах делова срп* сксг народа, у којима има најмање образованостл. Сииовг су по$ели гргничаргки дух својих ота та, освежилм га и сснажили у гтмо сфери аустрнјске касарне, везали своје патријархалио схваћање положеном за клетв'. м верности, а стег нута окрутном дисципливом всђени су у рзт проткв св: је браће. Је ла чудо да се из душе таког човека. кога су као и његове старијс васпитали ратном славом С^еченсм под царским за ставзма, могао да тргг*е, кад је гвнуо, поклич: Царски се граначар не предаје! И он је Србин, л био би при иравзн да подели мггдан са |сваким ко би му то поре , као. Али свест је његовз дзлеко од тога да схчати, ј колнко протесне трагичао сти има у њрговој борби против слободног дела срп ског народа.

Епиграм

V, Порука (Бугарском листу: ,Народ. Права“) Извините? — на табли сазнања Да запншем... опст узех креду, И бугарска .миловања* Да цртам по реду, Ал. што застах? — јер изгубвх речи Њима нема кончине ни броја, Јер у нашој земљи маћедонској Стварају их сред мира и боја; Ал’ да знате тачно наше Подвиге „варварске *, Прочитајте, молим, Листове бугарске Са? наћете: сав на рад „пилатски" И „културне ‘ све изуме њине: — Све чиме нас „похваљују" „братски“ Они сами чине! М. Расински.

из пера Мшшл 1 |гн Хардш

Ј ЈБар у Немачкој национални и монархиски осећај, није повређгн Принциповом куглом Листови. који су заглупули уши целсм свету, прЈзагирајући у њима: слободу савести, чзвечан сгво, хуманз^т. и светски мир, барвли су се свом си« лином и жучношћу V целу кривиду за сарајезски атентат, управо онак.о, као кад један Јеирејин изврши какру прљаву трговину, осудс целу јеврејску нацију за криввц/ јегн^г Језрејина, исто тако наша штампз грзкау ла је на Краља Петра, Пашвћа, Цара Николу, Извољ , 'ксга. на Јужне и Северне Словене третврајући ех ка) сграднике, подсгрехаче са рајев:ког агентата. Такој мржњн, наша штампа изло жила је цео српски иарод, и због тога немачка штјмпа носи мрљу у свсјој исто рији, која би могла ј~:ш у неколико и да се заглада, кад би сада писала истичу о српском народу и њего

в.тм херојским аодвизина. Па јесу ли та заслепље ни писпи, толико заслепље ни шсвинизмом, да не мог,у да увгде, да ћв гакав тон писања погејати ј вгћу мржњу између Аустро У гарске и пограничнвх словснских земаља, а то има за циљ да створи, ако то већ и није учињено, рат који носи толико ужаса в недаће да се то ве д је ни нредвидети. Под Хабсбуршкпм скиптрсм, има више Срба него под скиптром Краља Петра и Краља Николе. Ту живв језвро Срба и они ће потпомоћи у сваком сауча«у акцију Срба. Још пре 32 године, П е т а р ПЈувалав није узалуд написао: „Из Босне ти прети опасност европског рата. Ја имам уверење, да ће вараица из Бссне упалити буре с ба рутом Бссаа ће бити луча, која ће решити словенско питање*. — Наставиће се —

првјатељ је јутрос покушао против напад, који је био лако задржан. На осталом фровту нема шта да сеза бележи, сем доста жина артилерчјска акција на сектору исдочно од Ренса и на фронту Перт Босежур.

IВДИ ЛОНДОН, 27 маја. Према хе ешама холандских листова из Брнсла потврђује се увиштење дирижабла систем .Персеваа," у смештишту код Брисла, који суенглески авијатич ри зачадали у поне>:еонвк из Јутра

— Припаст ,Кјреолвм‘ Петроград, 30. маја Из Одсге јављају, нс ћу између 28. и 29, маја, у близани Босфзра, руска два торпиљера срела су „Бреславу*, ччја је рефлектор осветлио наш торпиљер са турбингма, који је одмах папао непрвјатеља. С сбе стране отпочео је јак арти леријски двоб.Ј. С наших , орпаљера зачзжено је да

је више метака погодило крстарицу, чула се експло зија на њеном предњем де лу и запажен пожар. Због помрчине немогућно је било утврдши колика је штета нанешена непрвјатељу. На торпиљеру, који је нападао, има једач гфицир и 6 мр нара рањених.

— Копех 4-ранцуеие артмље, роје ПАРИЗ, 31. маја Саспштење од 30. маја: У предеду северчо од А! раса веоОвчо јака артилеријска б. рба паплатоуЛо рет. Непријатељ је на цепоа сектсру ЕксНулет-Екери пепрекидннм бомбар довањем покушавао да спречи организовање позиција које смо му отели. Наша артилерија пуцала је на опкопе и батерије немачке у пределу мајура Туван, југоисточно од Хебитерна; не-

СОФИЈА, 1. јуиа Г. Братијано одржао је са пргдседннцима Скуашгине и Сената важне конфгренције, на којима јерешаванз о ситуацији у којој се дазас налази Румунија. Братијано је поднео предлог, којв је поднео талвјанс-ш пос ;аник у вме сила Четворнсг Споразума на којима би се могли по« вести понова преговори о интервенцији Румукије. У Азији — БорОв иа Навивау Петроград, 31. маја Саопштење генерахшгаба кавкаске војске од 29. мвја: У правцу Олти а Турца су у неколпко мсхова по* кусг али протнв нападе бли зу Ишкахани а у пр«делу Линачор, алк су нашом вн> тром били одбвЈени. У долини Олтакеј напред; вали смо до положвја ТебрадалБашкала. Покушај турски да нападну планину с Југа проаао је. На осталим де* ловима фронга нема ничег новсг.

ђт 1М — Мвгладв аа првговара СОФИЈА, 1. јуна. Поема једнсј депеша из Букурешта, није искључсна гвроватноћа у нозе преговоре из.еђу Русије и Ј умунзје. На енергично гаузимгње талијенског посланика, румунска је влада знатно попусги. ау својимтражењииа Јон; Претплата на „Стражи“ 1 динар месечно.

_. урћ — Смнц)! по природа .Да, одговори генерал Жофр. оии су ске предвидели, само не поразР ОваЈ начин резвмнрања разговора, закључивања ди* скусиЈе Је потпуно у његовом маниру. И кад, случајно, изјави неку оцену, увек се чудимо тачној оштроввдности са којом онсуди ствари и људе Ако говорв мало, он једе доста и увек с взврсннм а□етитом. Добар стомак, миркв сан, нема великог гене* ра*а без тога. Стомак генерала Жофра је взврстан, а, што се тиче његова Сна, ои леже сваке вечериуде вет сатв и спава до'четири или ает у Јутру, забрању Јућв да га буде, сем у изузетнвм случајевима.

• * Од најмањих његсввх ре«ж од свију његових раз« говора, сно што се одваја пре свега јесте непоколеб љив» поверење у нашу победу. Сви они који суи мали част да му се при ближе рећи ће вам го. За Жофра, извесност у наш успех је апсолутна; она не трпи ни најмање коле бање ни најмање ограничгње. Немци мог> да чине све што желе и да се бију што је мсгуће боље. И нвсу мање изгубљени без лека. Слободно им је да употре бе све ор>жје, чак икааје оно отровно, да прибегну најнечаснијвм изговорима. Све им то неће ничему □ослужнти, сем можда да одложе за неколвко недеља Свој пораз, и још! Немачка воЈска. у садашњем часу, не може ништа п^отвву даше војске. Ми смо узелв мало по мало госао дарство, власт над њом н то ће аћв само увећа вајући.

За онога к ји је одушев* љен сличним поверењем, ситни доггђтји ратни, лзки неусаеси који у тренутку не могу а да сг не догаде, изгледају врло мали. Један Ж фр, иоредових свакодневних дспђчја, допире својим бистрим погле дом до бвтних чинаеца в дубоквх узрока. И ови чинис ци и сви узроц л су под пуно у наш/ксрист ССта ло не постоји и највишп шеф наше војске нема ни времена ви жеље да оставв ни једног тренутка да од страни своју пажњу на ове појединости. Узалуд Немци објављују у своме К1аг1ех1: у да су узели взвесав броЈ топова в неколиио стотина, па чак и хиљада заробљеника. Девет пута на десет, деведесет осам К1аг1ех1 је свакоднев ни коминике главног штаба пута ва сто, вест је ла> ша. Иви топови су највише руч ве бомбе и Још хиљааезаробљеаика своде се на неколвко дешева на дну уза-

ног пролаза. Али чак и да је вест истинита! Крајем последљег септембра, у времену њихова уагрг на Сен Мишел у јаиуару у времену преду зећа код Соасонз, Немцв су постигли докалне успехе. То су двч једина успеха којима имају да се хвале од наше победе на Мар 1 :и. До чега су их ти успеси довели? Због недостатса до вољних р зерви, они су би ли немсћаи да их искори сге Они су одмах наишли пред собом фраацуске сна ге које су их од један пут, један пут за све, зауставили. И каква несразмера, каква провалија између резултата који су жудно желели, и у ксји су билв свгурни, в резултата који су добили између њихових нгда в ствариости! Цео њахов план, цело њихово предузеће билв су васновани на нашем брзом уништгњу: требзло им је да нас сирве за шест ке дел»а, што би им допустило

Д а се с креву на Исток и Д а уреде своје рачуне са Русима. У том циљу они су трошили првога даеа и за први удар готово цело купност својих резерв:«, удвајајући, утростручав јући са бесном смелошћу, број својвх армијских корпуса, сличво одззжном играчу који баца све своје нмгње на једгн удар дуго проушван и чији му резултатиз гледа апсолутно сигуран. И свај удар, овај рђав удар је промашио потпуно. Тада тевтангка војска, ова иста војска, ко ; а је сгмо сањала о сфанзиви са ве лвким ходом и СЈОпама од педесст километгра, среко ноћ укооала се у земљу. Они који су очекввали, који су есконтовали победу пот пуну, непосредну, ограни чилв су сад своју смбицвју да не 6} ду сувише брво по беђени. Није ли то в> ћ Једно врло понгжавајуће сризнање о своме поразу? Прву партију овсга рата

која је трајала до б и, к<: на Марни, сни су изгубили без икаква изгледа на спОр. Другу партију, која траје још, покушавају сввмасредствима, да Јој одложе за кључак. Али узглуд, н за кључак се приблпжује прв свем том Трећа парти|а, која обе ћава да ће бити брта, тако нагла као и прва, убрзаће, довршиће њвхов Слом. Ево ритма овсга рата, тзква каквог га предвиђа искусно око Једнога Жофра Кад је то тако, зашто дакле да жури, зашто да не предузме све потрсбне мере, све своје време? Лагаво, обгзриво, слично дрвосечт, потауно псве^љевог у се киру којсм рукује, он уда р. п , један по један, удар по тевтонскем стаблу. И дрзо, «Оје се већ љуља, једног и и другог дана, строп шта ће се доиста. Никгкво нсстрпљење, ви к=љва грозничава хвтња. То су Немци који имају право и дужвост да буду нестрп-

љ јви, и чак да постану љу дт. Сутра за њих то је не познатс. сптерећећо најцр њим претљаиа: економск оскудица недостатак у жзту / бакру, у злату и бескраЈ но тешка ствар, недостата! у људима, оним људама које су они, са наЈСтраш нијом расноношћу, жртво ваш сготанама хиљада авреме првих недеља рага Сутра, то Је одлучив.њ« Игалије, Румуније које ћ( интервеииса ги да ба им далг последње ударе. Ати за нас тачно Је про тивно. Имамо дчкле само од лучно да наставимо сзој) дужност, чех&јућн фаталнс одвијање догађаја. Ово (ушевно стање ге нерааисима Је стање свиј) његових војника. Ево дугс месеца вако Ја живии у њи ховоЈ средини; никвд их ни сам чуо да се патају о мо гућем илн вероватнсм тра Јању рата; нвкад они нисј С еби утврђивали датуме. — Свршиће се —