Стража
С Т Р А Ж А
Врој 148
на ниже. Тетрупе знале су да је непријатељ у њиховој непосредној блезвни Међутим непрнјатељски алпијски војница, познатн са своје дештвне вужања, успели су у заклону ноћи, магле и кише да се успужају на стену, да се дочепају страже која је била на окомку и да продру напред. јер су резерве, које су биле иза страже, спавале. На тај начвн учањен је пролом на Огромном делу нашега фрон та. Исто тако и остали од реди тих трупа више или мање, нису одговорили својој дужности. Како се то догодило биће утврђено детаљно строгом истрагом ко* ја је већ предузета. У ме* ђувремену стављзм свима до знања^и додајем, да ће тако опасно неодговарање дужности бити кажњено ратним судом. Трупе, које се сада налазе на фровгу, дале су доказа да су веште у борби 0 да су навиквуге на победу и оне ће не само поправити тај пораз, него ћг одбити све даље нападе непријатеља, као што увек чине арабри ратници. Ја вас опомвњем на заповест ко мандаита југо запад. фронта којн наређује свима генера ли^а, командантима трупа и официрима да терен, који заузимају, могу напустити на нарочиту ззиовест ви шег предпостављезог сгарешине. — Издато је у 50 прнмерака. Потписао Рор, генерал кавалерије. Овај докуменат показује дволичност Аустријанаца која улива веру војнику да њихови противници, Ита« лијани, не г реде м лого, а ка пр^тив у наредбамл, ксје се дају само официрима, казују да су италијанске трупе познате ,са чвоје вештине. Циркулар једиога вишег команданта, као што је генерал Рор, у очитој је противуречности С лажним коминикеимз аустријским о оверацнјама, што доказуЈе важне неуспехе наших непријатеља и на тај начин даје доказа о храбром др* жању наших брдских трупа. к ЈСешчка Амржа аахтвва гараицаје ЛОНДОН 29, маја Јављају из Вашингтона, да се у гмеричкој ноти, у оцговор на немачку ноту, поводом „Лузитаније* одлучним тоном понављају гледишта унесена у прву америчку ноту и апсолутно одричу немачка тврђења, да је „Лузиланија" носила сакривеве топове, трупе и недопуштени товар бродо* вима који преносе путнике. Америчка влада настојава на незаковитости немачких подморских метода према неутралним државама и не утралним бродовима, в у врло свечаном тону понав ља представке учињене у ноти од 2. маја, па захтева гврантије да ће Пемачка усвојвти мере којима ће се сачувгтв живот в бродови Америчана.
отпутовао за Нвш, где ће се састати са г. Пашићем.
№ 1 ш 11 1 БЕРН, 2. јуна Један угледни мађарски политичар, који сеовихдана налазн у Берну изјавао је пред једним швајцарскнм новинаром, да је врло лако могуће да у мађарској избије револуција, пошто беч* ки кабинет преговарајућн са Румунијом нуди јој те риторијалне комсензације, које вду на штету Угарске краљевине. Мађарска независна стран ка одржала је недавно псд председништвом Јулија Јуста седницу на којој је решено, да се преко пештан ске влаее взвести бечка вла да, да Мађари никако не могу да дозволе да се ингегритет Мађарске крњи, У случају, да се бечки кабинег не буде обазирао на то, већ буде и даље водао пре говоре са Румунијом, чинећи јој знвтне комаензације у Ердељу, Мађзри ће склопити сеператан мир са Русијом, како би на тај на* чин очувалч изтегритег Мађарскс! Дустро-тадијаиеки рат
— Талијански успеси ОдВајсм напад Букурешт, 2. маја.
Пораа аустро иемачниж трупа иа Дњсотру Букурешт, 2 јуна. Овдашњем руском посла нику стигла је из Петрограда прив.тна депеша о сјајној победа Руса на Дњестру. УступајуНи пред огромном снагом немачких трупа, руске трупе су их пустиле преко Дњестра и ту их стрдшно п тукли. Рачуна се да је у овом боју пало око 22С00 немачких војникч. Задобијен је и велики ратни плен. 788 88118 Бугвронм офмцмрм ногодјгЈу СОФИЈА, 2 јуна. У официрској касини до« шло је до бурних манифестацаја у корист Русије, Кад је један капетан из гарде (руски ђак) наредио }е дз се сввра руска хкмна, цела касана је усгала и френетички химну поздравила кли цајући: ..Живела Русија! Живео Цар! Доле Немци! Доле издајице! Живело Сло« венство! Министар војни узео је на одговор гардијског капетана и још неколикс о фицвра. Међутим, цео официрски кор ссфијског гар низона изјавио ]е писмено да ће подиетк оставку, ако се официри каане. „§ш бама“ — Стрвшмпо Хабобургоааца опет со појавнпо БУКУРЕПЈТ, 2. јуна. По извештају из Беча, у беч! ом двору опет се по јавила бела дама, која предсказује смрт члановима ди наствје Хабсбург. Од цара, који је болестан, држи се у највећој тајности!
— Поопо Круноног Саоета СОФИЈА, 2. јуна Министар Радославсв 0 мао је данас пре подне важау конференцнју са днплсматским представнкцим? Четворног Споргзума. На овој конференцвјн прстре сало се питање о условима под којима бн Бугарска
— Протоот Смгпаомо БУКУРЕШТ, 2. јуна. Посланик Енглеске посетио је мииистра председника Братјава и у име своје владе протестовао је против непридржавања Румуније неутралитетз, јер је пре кргћег времена пропу
ушла у акцнју. До дефини стила за Турску знатну ко тивног решења није могло; личиву убојног матернјала. очекује повра* I експедованог из Немачке. «ог, који је!
У ћзвештају кпји је до било овдашње аустријско посланство, признаје се да је покушај аустријских трупа да се дочепају важних позиција на реци Изонцу осујећен снажним нападом талијанских ловачких трупа. — ЗагЈшљнмм гасоам РИМ, 2 јуна. Констатовано је, да су Аустријанциу прошлим борбама употребљавали загуш љиве гасове. — Беа ■униције РИМ, 2 јуна. Један аустријски подофицир ззробљен у последњим борбама у Карниским Алпима, прича да је стање у аустријској војсци горе но очајно. Нарочито је велика оскудица у артиљеријст.Ој муницијв. Врховва команда издала је строго наредбу да се мун! ција чува, и употребљава само у критичним тренутцима. Мсћутзм, деј ство иаше артиљерије је силно и поражавијуће за непријатеља Велики део артиљернске муниције упућен је на источно и западно бојиште. Даа вагона пуних граната експлодирала су и уништила цео воз од 23 вагона и две машине. У осталим вагонима било је завојног магеријала и знат па количана хр.ане. — Успех тапмјамске ф.1вте РИМ, 2 јунз. Адмиралитет јавља, да на мсру нвје долгзило до сукоба. Две наше крстарицг избациле су на Мснфалкону неколико метака, који су имали огромно дејство. Наши авијатичари који су летели изнад вароши тврде, да је варош упола изгорела. — У Кармији РИМ, 30 маја. На граници Триента до лазало је до омањих суко ба, који се поступно поме рају. Наша гртиљерија и даље руши непријзтељске тврђаве. У Карпији су ал-
пвјски одреди освојили кла* нац Ћимоланс и задобили 25 заробљнника. На средњем току Соће једаи наш одред успео је ноћу 27 маја да пређе на леву обалу реке Плава(Пи лаво) Пред нашг м неодо« љивим и учестаним напади ма кепријатељ се повукао и остав о на терену своје мрт ве и заробљеинке. Сае у застопне , 'ротив-нападе одбили смо. — Успех авијатичара РИМ, 30 маја. На дсњем току Соче јед на тешка батерија, иосгављена на пешачку линнју. разорила је код Заграда насип на »аналу Тржића. На тај начин непрејатељ је по стигаз да пспра? и пространу зону терена у подножју висова Ронти отежавши на ше наступање. Од Толмана цо мора наши авијатичзр) и даље успешно раде на извиђању и нападима. — V Триету РИМ, 29 маја. Ничега важног нема да се саопшти са границе Три-| ента, осим заузеће Ботестањо а. северно одКортине, до Ампецо. Извештаји који су стигли о борбама Од 26, 27 и 28 маја на гра ници Карније ради заузећа Фрзјксфгла, јављају да су Аустријарцт имали 200 мртвих, 400 рањених и да смо задобили 220 заробљеника. — На Соће РИМ, 29 маја. Ноћу, кзмсђу 28 и 29 маја Аустријанц™ поновише на аад на ту позицију, којој придају велику важнЈст; али су понов) били одбијени. Дуж лиаије рехе Соће наше трупе упорно се бсре да счомију очајни отаор непријатеља. - Ско ТрмммКа РИМ, 29 маја. Град и висови који до* мивирају Тржићем, који смо јуче огали у нашим су рукама. деревском 20 хвљада; пожаревачком 25 хиљада и крајинском 8 хиљада. Понен Јелена јовановићка са децом извеитава познанике и пријате^-е свога пок. мужа, Душана Јовановића. „чпкембара" код кгфане „Зишњи* це", да ће му давати ше* стомесечнв помен у четвртак 4. ов. месепа у 9 часо з а пре подне Тна Ново Г робље.
Иитераоовам>« о сатуациЈи СОФИЈА, 2 јуна, ПрестолонаследникБ рис пссетио је др. Радославова у његову кабинету и са њвме дуго говорио о спољној ситуацији. Краљевић се јако антересовао преговори ма који се всде између Ру муније и Бугарске. Такође Кр?љевић са великим интересовањем прати догађтје на руском бојишту!
III №
штн
Дипломатске вестк Др. Мих Гавриловић наш посланик при Ватикануот путовао је јуче у Рим. Личне тч Г. Фрања Поточњак, хр ватски полвтичар и пијо нир српског хрватског народног уједињења, дспуто вао је јуче у Ниш. Прошва Видов дана Нарорна Одбрана на сво* јој последњој седници ре шила је да ове године про сл&ви свечано Видов дан. Ордзн К рађорђаве Зввздв Готов је законски пројект о важности ордева Кара ђорђеве Звезде с мачевимв по коме ће они који су од ликовани озим орденом носити ленту, и имаће првен ство у војним школама. Допутовао Г. Авта Вилдовић начелник округа нвшког који је био у Зајечару допутовао је јуче у Ннш.' Неначкм авкјаткнарк у Ншу Немачки авијатичари, ко ји су ухваћени код Криве Паланке, доведени су јуче у Ниш.
Новв локомоткве Јуче су стигле у Ниш 12 локомотива уског когссека, које ће пошто се предход но пробају, бити предати саобраћајном оделењу ради замене старих, које су употребом онеспособљене. ПНова помоИ сиротмњи Јуче пре подне одржана је у Нишу седница Средише.ог Одбора народних поСланика, на којој је реша вано о издавању помоћи по новим молбама. Нов рвд вош Возовн полазе из Ниша за Скопље у 7.30 увече, за Беогргд у 10 пре подне и у 4 и 8 по подне. За Пирот полазе у 8 у1У Т РУ* Долазе у Ниш из Скспља у 5 40 пре подне, из Београда у 6, 10 а 12 пре подне. Из Пирота полазе у 6 н 7 пре подне. Ше вр у Беогрзду Данас ствже у Београд један вагсн шећера, који ће окружни одбор разделати беогређанима. Покоћ окрузкмв Срсдишни Одбор решио је да се изда на вме помо* ћи округу подринском 20 динара, ваљевском 20 хи* љада, ужвчком 20 хиљада;
Италнјани напуштају ЈТурсну СОФИЈА, 2. јуна Између Турске и Италије још нису прекннута дипло матски односв.У дипломат ским круговвма се тврди, да је немачки цар саветовао султану, да не објав љује рат Игалији. Па ипак, велики број италијана на стањеним у Цариграду в другим мсстама турске империје враћају се у своју Отаџбину. У Дедеагачу за последњу недељу дана ис крцано је око 400 породвца одакле су настазиле пут за Италију. По њиховом прнчању у Цариграду је очајно стзње. Поред гладв, становништво ужасно патв од заразних болештина које су услед оскудице у лека рима и медикаментвма, уге ле необично широке размере. МIМ) - Преговзри о пржињу Бугорске Букурешт, 2. јуна Једна добро икфармисаI а личност дознаје, да ће се изм'ђу Петроградав Букурео.-та 31 ксји д?.н пове сти понова преговори. Да до поновних преговоца до ђе највише се аигажовала Италија. „Кориера дела Сера“ говорећа о држгњу Румуније, вели, да је за Румунију нај боље да попусти у својим захтевима, који су и суви ше претерани и унели би злу крв код Савезнгка који се данас херојски боре. „Кориера дела Сера" држи да Русвја чини знатас концесије Румунији, и ова не треба да пропуств моменат, којв је тако згодан за ства рање њеног националног уједињења. крозТиш:
кревета, сем велике количине преобуке за рањенвке и санитетског материјала. Болннца је инсталирона у III павиљону коњичке касарке преко од Црвеног Крста. Болница је за сад у стењу да прими само 75 рањеника. А за неколико даиа, када буду подигнуте бараке и шатори биће места за свих четири стотина рањеника. Сем тога, подићи ће се неколико шатора за становање болвичарки и болничара. Освећење је извршио Епископ Доситеј са 7 свештеника и једним ђакоиом; по богослужењу, Епископ Доситеј држао је говор на руском језику у коме је изјавио добродошлицу мисији са жељом да се што пријатније осећају у нашој средини. По завршетку говора милосрдне сестре и болничари а уз пратњу окупљеног света отпевали су руску химну: „Боже царја храии“. Свечаности присуствовали су Министар Унутрашњих Дела г. Љуба Јовановић.Министар Војни г. Рад. Бојовић, заступник руског посланика г. Страндман секретар посланства, са целим особљем, шеф свију француских саиитариих мисија г. мајор Жобер, заступник ком. морав. див. области, гарнизонар, сви шефови рез. болница и много других позваних гостију. После завршеног обреда, гости су послужени чајеи. Благодарећи љубазности г. Спаског, шефа оае болнице, обишао сам сва оделења исте. Уређење ове болнице за сваку је похвалу. Лабораторија и апотека снаб* девене су свима потребним апаратима, медикаментима и лекаријама. Количина медикамента и лекарија довољна је за 3—4 месеца. У опште ова болнаца, даје утисак једне од најбољих и најуређенијих болница. Н^ттиз Маздие
— пмше Д. С. П. То је била скрушена слика, која се лако не забо равља. Од некуд је долазио лелек и плач. То су онлакивалв неког зојника, који је погинуо на Више граду. Лелек ' је парао чи сги јутарњи ваздух и наше уша. Ми смо ишли ћутећи и са још више оборенвм главзма. јер свакоме се н нехотице увукла нека Сета ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ
у срце. СваКи се сетио сво* јих, који ће можда тако исто запевата. Свака се сетво свога опасног и тешког задатка. Сваки је желео да живи, и ипак сввсмовшли тамо гце нас је смрт сваког часа вребала. Дужност и и љубав према овој земљи покретала нас је. Сунце је све више пекло, врућана и жеђ биле су све неснссније. Па брдо, брдо и само брдо! Проклвњалв смо га и једва чекали ка> кво парче рзвнице где бисмо моглв слободно пружати кораке. Пред подне стагла смс на Предојев Крст — станицу ваздушне железнвце Прометне Банке. Ту смо добили велики од« мор и још по један лебац. Телефон је свакв час звокао. М»јор је долазио и говорио са стражом из карауле Штуле. Можда ћемо на суву границу, још сам се надао. После ручка отишли смо дубоко у планину где смо на једном скравеном пропланку осталв све до вечсра. Ч)Сгили смо оружје и спремали се. У мрак дође мајор и ИЈведе нас. О, Бо« же, оног ломљења, падања, клизања не дај никоме. У орашуми је било двапут мрачније. Друг друга није видео. Ишли смо један за другим в да се не би взгу* били с времена на време смо се тихо дозивали. Ста* ри пањеви и кладе препре • чавали су нам пут, саоти* цали смо се и падали. Грање нас је шибало и гребало по лииу и рукама. Суво грање на земљи хватало нас је за ноге. Нешто ладно страшно и језсвито удази лз нам је у душу. Капрејзала смо очв, ширили зенице, да што бољевидимо, али ништа васмо видели. сем што смо осећалв мрак, која нас је притискивзо. јНајзад смо азбкли на неки |аропланак. Ту се већ нешто боље видело. — Наставиће се —
(Од нашег стал. |дописвика) Наш, 28. маја Јуче у 4 час« по подие, свечано је отворена XI резервна болница комитета „Хришћанска помоћ“ Руског Црвеног Крста.
Поред других помоћи племенита савезница Русија послала нам је још једну саиитарну мисију. Александровска општина Московског Црвеног Крста испослала ]е санитарну мисију под управом д-ра Николе Сергијевића — Спаског. Мисија је са-
- _ _ _ < сгављена од 4 лекара, 28 *мирудначком 7 хиљада; бео- лосрдиих сестара и 24 болни
Грегорић. Косм9-скГ'
град ск«:м 20 хвљада; Сме«|чара. Она располаже са 400 Штамцаадј* Драг. ГрегораћГ - Космакка 22
Дуж руеког фронта У ШаШ и боде огорчене борбе ПЕТРОГРАД, 31. маја. —- Коминвке главног генерглштеба од 30. маја: На целом фронту реке Вивдаве, Венте и Дубисе водиле су сеогорчене борбе. Немачки напори у главном били су управљени на фронт кешто северније од Шавлиа. #а јбт&у С оее стране Њемена непријатељ јв истога дана на наше позиције северно од Маријанпола. На фронту Нарева било је нушкарањз патрола 30. маја између Ому/.ева и Розова. Сеаерно од Пшасниша неорајатељ |е око три сата по поноћи 30. маја отворио јаку ватру тешке артилерије, затим је око подне азвео огорчене нападе пешадије. Нешто северније од железничке пруге поред Млаве два непријатељска батаљона напвдоае салаш Помијана. али пошто су претрпели велике гу* битке, они су били принуђени да напусге офанзиву. Ј(а §всдв ПБТРОГРАД, 31 маја. — На левој страаи Висле 29 маја непријатељ је концетрисао врло јаку ватру на сектору Бзуре, од ушћа Писе до села Суке. Затим је у току ноћв и сутра дан напао наше позицнје с јак: м снагама, отприлике две дивизије. Борба се продужује. У Јалпцији ПЕТРОГРАД, 31 маја. — У Галиција 30 маја иепријатељ је напао рано у јутру у густим редоввма наше позиције на доњој Лурасевки. У пределу Мосииска непријатељ, који је претрпео велике губитке 29 и 30 маја, није поновио своју офанзнву. На десној страни Дњестра, у правцу Николајееа била је пушчаиа ватра. Наш успех код Журавна принудао је неарвјвтеља да прекине нападе на позицвје Галвча. Од 29 мајаие пријатељ се ограничио да против тах позвција коицентрише ватру тешке артиљервје. У вече 29 маја шша коњица близу вароши Залешчикв извршала је бес.ш напад аротив вепрвјатељских сдреда који су прелаз ли Дњестар. При том нападу заробили смо око 200 војника и сабљом посехли 500 неаријатељжих в јнв • Одгоаоонк уредшк ДобрнвоЈе тиладнновнћ МаксвамЈСва ЗГ~