Стража

Стра

на 2

С Т Р А Ж А

Воо| 151

нашии војницима И те речи из уста једнога*ратника, који се са ц>име раме уз раме борио, биле су довољне, да осети и појки узвишена ду ша овога нашег брата Хр< вата, кога нема више међу жввима, јер )е пре извесног броја дана премииуо у Крагујевцу, руинвран ратним штрапацими и бирбама. Хвала ти, брате, што си појмио свету словенску дуж ност, и на крвлима словенске љубави долетео к нами, борио се за нас, и умро међу нама. Доиста, лепше

и узвишеније смрти нвси могао пожелети. Твоји бојнв другови, који тв из захвалности, прику оише взмеђу себе прнлоге да се што боље сахраниш, дали су и на тај начвн до каза, копико је твоје пожртвовање бело достојно њихове љубава и пошто вањз, колико св био цењен мсђу њима и вољен од њих. Мирно почввај у светој груди наше кр^љу н&топљене Отгџбине за спас свију Југословена! Слава ти, и — хвала)

1 и Гора 1 Шт упад код ђакобсце ЦЕТИЊЕ, 1 јуна. У исто време кал наоружане арбанашке руље пљачкају наше трансоорте у Бојани, Арбанасн су у великом броју, предвсђени од зусгрвских сфипира, упали на прногорску територију код Ђаковвце. Ј(а §ојги 1 Синоћ с> Арбангсв понова напали један прногор ски транспорт у Бојани. Један су брод натов»рен хра ном за црногорску вој ку и народ потопили. Наша бро дари са осталих бродова употребила су оружје п опалилв су у масу пљачкаша од којих је доста погинуло. И на иашој страии тма мртвих и рањеаих. Овде и у свој Црно! Гори због ових догађаја настало је неопи сано узбуђење. Храј гусарењу ЦЕТПЊЕ, 1. јуна Црногорска војска посела је на оближњој црно горско араанашкој граници неколхко вјжкијнх п.>ло жаја. да би се тиме обезбедио мир а зајем и ила правилна пловвеба црногсрских транспората реком Бо јаном.

Србија и Грчка — Грчки престолонаследник у Нишу НИШ, 4 јуна. У Круговима блисккм влади говори се о скором доласку грчког престолонаслвдиика Ђорђа у Нш у специјалној мисији. Пресголонаследника би ва овом путу имао да прати г. Зенизелос у својству лп нистра председника, Лолазак још ни|е тлчно утврђен и по вести из истог извора, очекују се дефинитиван резултат грчких избора и Венизелосов долазак за шефа влзде.

кеигас 1 ј| 9р. радослабоба — Коападиома нобамот ССФИЈА 4 јуна После кснференције са Добровнћем, с^кретаром кра љеве канцеллрије др. Радос/^авов је отцшао у двор, гпе се задржас пука два часа конферишући .а краљем. У доброобавв лтенвм чру говпма се гсворл, да је између др Ргдоошова и Круне дошло до рашвмоилажења у гледишту на спољну свтуацију и даље држа ње Бугарске! Кабииет др. Радославова имао бн да замеви један коалицвсни кгбннет из свих парламентарних гругз. Хропшб Смпрке - Прапрсм* •» нов аапад АТИНА, 4. јуна Телеграфирају из Мше лене да се савезнкци припремзју за нов напад против Смврне. Судећи према припремама које се чвне, напад ће бити крунисан успехом. да се против Брагјана, шефа владе поведе огорчена борба. Своју борбу против Братијана Ксматетће повести т»»е, што ће нз народ упутити макнфест / коме ће изнети погрешну поли тику коју води Братијано. а која је од велиг-е ппете по интересе румунског народа. Манифесг ће потписати Н. Јоргу, Филвпеску, Т?ке Јинеску и други всталнутији политичтрн. Нш 1111 ТМ 1 — Порушана иупа оа«тма>а ЦЕТИЊЕ, 1. јуна Талијански ратни бродсва порушила су топовима куле светиље у врбанашком пристаништу Медуа и на Капу—Редони. [.Тт

*Ј.

II

1

Иаиафаот мацаоиалио Букурешт, 4 јуиа Комнтет Нацаоналне Лиге решио је насвојој седнипи

Солув, 4 јуна Према досадашњим извештајима Веницелосова пар тија је добила огромну већину, тако да јој је потпуно омогућен рад у парламенту. Услед оваквог стања, у грч ким полвтичким круговима се сваког чгса очекце оставка Гунарисова кабинета. Говори се д 1 влада неће поднетв оставку пре н > што се састане скупштина.

и>],м мгишђа Њ. В. Крвљ, Престолонаследнвк, председнак Академије Наука н г. Пашић изјавилв су саучешћа поводом смрти великог кнеза Конставтина Константиновића. Дипдшнко ввети Амерички послаиик на нашем двору посетво је јуче г. Пашкћа и задржао се у посети један чзс. УШ 0 ОДАИКОВ&ЊУ Ј)черашње Срг.ске Нсви не публвксвале су указ о одл*ков;њу алатним н сре бривм медаљама као и медаљама за храбрсст. Лш веети Г. Мамуло*, други секретар руског послансгва допутовао је јуче из Ниша у Београд. Г. Мамулов Не се овде бавити два три дана. Ково Милоердних пвстгрз На Видов дан, Коло Ми лосрдних Сестзра праредиће вели*и конператуни шком парку. Унвз у Железн. Дцранцијк У Дирекаији Српсквх Држввких Железнкца, спремљен је велики указ 0 унапр{ђ'њу и премештају же лезначког особља. Свдница С^упштшког Одбора Јуче је одбор с упштински за одсбравање крсди а одржао седнацу у згрвди Народне Скупштине, на ко јсј је реферисано о целокупном раду гдбора. Урвдба о отвгргњу кгфзна Јуче је ступила у живот нова уредба о стварању кгфана. Кгфвне Нј бити о твсреве од 5—10 пре по цне и од 11 до 3 по п >дне ч од 6 до 10 и по по подое П Згв/ирмнннг Згдрце Др Мика Аерамовић аред седник Згм’ 1 орадничке За друге в др. Ми <ан Влајивап упрзвнвк Топчадерске Ексномије довутгвзли су у Београд ради иабавке по љопрввреднв: справа. Г, Н ђтђ Г. Петар Чађгвић, члан Уппаве Грлда Бссграда, од ређен је наредбом министра унутрашњих дела да врши дужност комегара младено начке железнвчке полицаје. Курс н.полеандору Данас је курс наполесн дору 27 динарг. 0П9Д&Њ8 В0Д6 Према сгагистичквм по! датцчма Министарства Унуцрашњвх Д ла в/ да у С ви |и Дунаву опала је послед : њвх дава за читавих 40 сан ,тимегарз. КО ЗН8? < Десетогодитњи дечко Миле Мерк*ввћ, улвчнв прс, давац доп сних карата, су воњав, блед. увлавечастој блузи, кратким пачгалона ма и жутим ципелама јвзгубич се пре неколико :дана. Мвле је пошао да прод?је карте у Обреновец, па онда скренуо у Ваљево и затим се не зта шга је са њиме. Моли се сваки она', коме би пао у оча дотичан деч ко, да јави о њему опу Николв Мфковићу, Београд — Дубљзнска ул. бр. 48 Штампарвји Драг. ГрегориI ћапотребна су два ученика.

Иолпјш шша Тровање Радојка, Милутина Миљковића каф. девојчица стара 12 готина покушала је јуче по подне да изврши самоубиство тровањем, нспивши већу количину растворене соде. Повреде су теже и пренета је у болннцу ради лечења. Нестала Живка, кћи Алексе Наумовића, стара десет година, нестала је пре два дана из [родитељске куће.

У 9арданелома — Мгалнјаиоиа аојома иао по■оћ опарацаонаи трупава Бувурешт, 4. јунг | Пј једној вести из Со лува италијзнскв експеди > ц>-они корпус, који ће опергсати против Дарданела кзо сааавви део Савезнвчких трупа. *ећ се вре нуо из Италрје. Овај тран спорт прати и једна ескадра, која ће вероватно, такође уз-:ти учешћа у ]опе рапијама у Дарданелима. У овдашњим војним вруговима се говори да ће та лијанске трупе, ка > в еска дра оперисати око Смирне.

ружаног сукоба између јед« не румунске патроле, и једног вустриског одељења. Кривица за сукоб је до Аустријанаца, којв су прешлв гранипу в на позвв патроле нису се хтели врати ти. На румунско) страни има пет убвјених а двоје вх је рањено. Румунски иосланик у Бечу протествовао је про тив овог најноввјег инцидента и рекао Је, да ће Ру муннја у случају да до но вог инцидевта доће бвти принуђена да предузме мере рвдн заштвте своје територије. [. [м

тт

- Повратам ■• Нмша ,3ара“ има вест, Д 1 се пссланик руска на бугарском двор/ г. СавивсчИ вратио кз Ниша у Ссфију. Г. Са вински је у Нишу пссетво г. Пашића као и друге ис стакнутиј ? политвчаре и са њима је всдио в жне полигпчке говоре.

Сла. А и пбл ће доброчинити да мало ишеташ! Папа! Злато моје. Спавај ми добро и сањај м(! — И ои јој по љуби руку и растадоше се. Павле псђе сво ој кући, а Јовзнкасе попе уз басамаке. Кад је за собом аакљу чала врата и кад се нашла сама Јљанка је стала да премишља о онзме свему што је са Павлом Первћем гсворала. Оаа је знала да је ГЈавле Перић воли, она је држала, да је ова љубав као и све љубава младгх и бо гатвх госпгдичића. Међутим Павле је бво взузетак. Сва ки свој слободан час он )е њ 1 посвећивао и она је дшла дошла до уверења да је то олгсно по њу а нарочито по њега.

- Пограимчни мнцидеиат СОФИЈА, 4 јуна. Из Ђурђева јарљзју, да је на Дунаву дошло до по граничног инпиаента између бугарских мрнара и румун ских војника. Жртава није било, сем што је на бугар ској страни Њ! х двоје ра њено.

Ј(ј гусмро-румуксЈсој гра^пцв Букурењт. 4 јуна Ив Предеада јаЕљају да је на гранкци дошзод) о

— Румуимја и омпа Чотаори »г Спорааума БУКУРЕШТ. 4. јуна. Данас у 10 ча^ова оре псдне краљ је примио у а удијенивју т>лијанског посланака. После аудијегцвје у дв ру је одржана кинистарска сед{ ица. Говор 1 се, да је та^ијански пјС аник презао румунском кргљу својеручно нисмо кр>ља Емануеда. С држ на се пи сма не зна, али с- верује да ће наступити нов оба. а да ће Румунија ући уак цију против Аустраје и Не «ачке. Јон.

Одбијекп кгмлчка кшгда ПАРИЗ, 3 јуна Иззештај од 3 јуна. У току последње ноћи раз вијале су се локалле пешачке а ције у пргделу сгверно од Араса. На сектср <ма Лорет Невчл и јужно г д Араса код мајуру Туван. Сва су немачкв против нааади бчли одбијенн и ми смс Јзадржали <воје тек< вине. Северно од Н 1 .1 кла доксптли смо се неколиких ваакнутвх не> мач<нх положаја. 3. јуни сбележсн је у свим дв^ма пределима само артилеријсксм борбо* и нагае батерије гађ>ле су немачке шанчеве. Ншад који је ишео непријатељ прс.чо нсћа између 2. и 3 на шанчеве које сио били освојчли код Кеневијера источнп одТр си> мона био је изведен са осам батаљон-, Заробљенвцч изјагљују. дз су губвтпи непрвјатељеви били знатни. На осталом делу фронта нема шга аа се чабележл.

Леда Перићева - РОМАН И8 БЕОГРАДСКОГ ИСИВОТА

“ђлроик ДрАг. Грегор>,п. Космакжв Г/

Скадарлија је брскћала од песме вррске и свирк~, коју је допуњавала лупњаза мзшина пиваре и бректање машинч елекгричве фабрике. У овагвим, ведр><м ноћима, када су се ззезде бојажљиво као какве ши парице појзвљивале, када би месец ишетао и пчовио по небесном св ду као лак чунић по мираом језерпу, уз звуке тамбуре, која Је испуњавала тугс м и радо шћу срца, уз кикот раска лахних жгна које су ноћу ловиле, уз пасак раштимоваве хараонике и лагано жуборење счадар/иске реке, која је једну улицу, је дгн народ са иствм особинама, манама и одлвкама, делила просто, на два де ла, на два ква>та, Ска дарлија је лачила на стару, взанђалу блудницу не више леау, али још држећу. која живи сд — традвција.

»'»1. Јш«г. Грегооаћа кодммммТГ

В ћ је мрак д-вно зашао, а изнад брда вишњичхог рудчла је зора праћега з р ња )Ом. Бледеконтуре месеаа који се крио и тражио гуа об лак, да г> оввј као какав алашт заогрне зрачвле оу з зрецкане ивице плавогДунпва, који је мирно текао, без шум-. Гссги .Опере* псчели су се губити, Уморени пићем, сед:њем, она су напуштали локад и итали својим кућама да одморе своје греш не и сувише гр шне очч. Кад су прва зраци зоре ударали у прозоре и осветлили кафзну, Павле Перић и Јованка се дигоше да иду. Јовановић је рачије отишао. — Дакле, драга моја ја идем, око 3 часа по подне, ]а ћу доћи код тебе да и зиђемо. Огићићемо у Вашњацу на вмгње м>га опа. Имгм тамо иекаква мала по-

- паш« Д. С. П. - .. V Поред једне водениц^, кроз чији је прљави прозор долазила слаба, мртвачка светлост, спустили смо се у клисуру. Она је врло узанз, толвкј исто колико и речипа, те једва сстаје месга за узану стгзицу. Стене, гао неки зидови, ди жу се висско, тако високс да се само види уззно агр че неба, модрог и ч« стог. У к. исури је мрак, јер месече8а светлост не м >же доћи На по неким мести ма стена се ваднела над речицу. и мене Је и нехотицс обузнмшо осећањ° као да ће се сад стена одло* мити в на мене сурвати. Овде мора да је страшно и дању а како ли ноћу. Често смо морзли оре лагита преко реч- це, јерје стаза ишла час с једне, час с друге стргне Прелазили смо греко какве узанегредице, даске или брвна о презно и пипајући. ПЈиекиј је и упао у воду, алв смо му ми брзо помагали да се извуче из запенушене ре

чице. И опет та ужасиа тутњава и жубор воде, коЈа с камена ва камен оада и ситниЈе камење носи. И не* хотице осећалв смо да нам се нешто ладно и бодљакаво пење уз леђз Алн се и на ово брзо навикавамо. Идемо твхо, оборене главе, вишта ве мислећи, као машине. Умор и неспавање испили су своје. Застали смо. Подагао сам главу в тек сада вадео да клисура почиње овде да се шири, а вероватно је и Драва близу. Беху послате патроле, да извиде све дз саме Дрине. Ми смо поседалв на влажно камење, али заспата нако није смеоИпа* сам хтео барпродре. мати. Ради тога метвуо С;»м торбу под главу и. и ох! како је лепо, ох! како је слатко. Јз в спавам в че спавам, Још ми је зујг м знповест у ушима, да се че сме спгватв, и то ме је (:угерирало и држало да че Еаспсм, а опет и умор је чинио своје. Ја сам чуо, ја сам осгћао утвскс споња, а пт их моји прем р«ни живци нвсу сп;оводили онакве каквв су, него пргиначене и ја сзм вмао а/у* зију као да сам будан, атв као да се не налазии у кшсури Дервенти. ОсеГао С?м се као кад човек иооиЈе‘морфајум, Ј» сам се сада налазио негде, ни сш не знвм где, не 1 де где је врло лепо. Ја нисам иипта риаео, негб сам само *-уо > то што с?м чуо а слу шао било је тако лепо, да сам ја желсо да се то оцуж ч у вечност. Ја сам чуо жубор речице, али то наје рише бло жубор, него глас ви мвого иале десе. која се играју, д > икују, смеју, тевају, залћркују, то су бнли гласови деце, који још зрцкају у говору — та Слатки гласови. — Наставиће се —

Бугарски одговор СОФИЈА, 3. јуна Односно одговора Бугарске н г понуду кооперзци;е од стране сила Четворног споразума, „Пресбиро" даје овај комунвке: Надлежна лица, која су чувала у .апсслугној тај* ности кораке тих великих сила, и сада инају исгј тако држгње у погледу одговора бугарске владе. Под сваким усксвима информације. које су се псјавиле у извесним листовима п садржини одговора. могу бити само предпоставке. Диоломатска акивја око тога од говара није још довољно сазрела да бв могла бвти објављсна и преда јавној опени. Румунија и Савез Уговор закључен ивмеђу Румуније и Савеза нема важност. ПаРИИ, 1 јуна Званично. У ,Тану“ је изашло писмо БазнлеСса. прсфе ора универзитега у Букурешту, које гласи: Нико у Румунији, сем покојног Краљд Карола и његових првих мвкистара, није зн-о за уговор о савезу којв је подчинио Румунвју за време од 30 годинаТројном Савезу а свалио грдан терет на судбвну Р/муниј« За Време Крунског Савета, која је држан августа месеца 1814 године после избајања евроиског рата, краљ Карол је ту конвенцију прва пут изнео лред крунски Савет и тражио да се она пусти у извршење. Крунски Савет, који је био састављен из сви.у министара и бивших м! нистара, једаогласно Је, сем гласа бившег председнвка миниаарства Караа, одбио усвајање краљевог предлога и изјавио, да је та коввеација потпуиО ништавна. У ствари ту конвенцију закључно је сам краљ Карол и она је била према потписана од стране председника министарског саљета; алв у смислу устава румунског ни једна међународна конвенција нема ааквн н обавезае силе све дотле док није ратифалована од стоане парламента. Таква ратефикацвја била је овде нужча, јер се тицало уговора којн је ангажовац будуђност и егзистенцију земље, Твј уговор је дакле остао ништаван в без важности за Румукију. То је био само лични акт краљев, који нвје ни у колвко ангажомо земљу, већ само краља као приватао лице, што му је в изриком взјавио Кррунски Савет. Како је рат којт су изазвали Аустрија и Не'*ачка против Србвје, Русија и Француске, био офанзиван рат. то баш и да је уговор о савезу био састављен у прописној и вредећеј форми апак Румунија не би могла притећи у помоћ Немачкој и напаств Русају, као што је хтео краљ Ка* рол да учини јер уговор није ратифакован од страие парламента, а то је био једини услов да уговор вма важностн. Уостасом, како више и не постоји*Тројни Савез, то и тај закључени уговгр аамеђу Тројмог Савеза и Румуиије више нема важнссги.

9дго«орни' уреашк Добриво|е Милалчновкћ М*кемзиЈева 3{Ј

ч