Стража

Бро| 152

БЕОГРЛЛ СУваТА '6 )УНА 1915

Адређа >а 1 «л-.раае: „СТРАЖА* - БЕОГРЛД. Стаа Редакцв)« в Адмиа.: Коамајвка уа. Ор. 22. Огдаса м дг ■, Аджаа. Ца*:- .(••«««.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

'мааксаа а< авааа м пра !. - ^каама « »е П**ша, русваае«, ваеац а »»• автаа« в« м адаааж » *г*е, еаатч ааа«<гч-«т*т «а в

ТЕЛјЕФОН УРЕдНИШТГ., 1092

ц,-ан« свахи ааи у о ч. пре подде.

ТЕ.ПЕ »ОН < ЦТАМ |! ДРИјЕ 1

У Загребу — Пресуда „велеиздајницима“ БУКУРЕШТ, 5 Јуна Из Пеште је овамо стигла вест да је прек« суд у Загребу пре трк дана изрекзо ^ресуду Србим о.^туженвм зз велеиздају. Чедомио ПетровиН. учитељ гз Срема осуНен је на 7 година и 8 месеци, Мирко Мзрић свештеник, на б година и 8 месеци, а сви остали, њих око 53 — осуђени су по четири мвсеца истражног затвора Међу оптужен^ма налази се и г. Нихола Белобрк, угледни народни првак вз Беловара м оОко Баната — Наша национална област у садашњој Угарској и Румунир!. —

\ П

ЛгЛВсРБпЕббИлве &23ПОК 15у^рупиНТ1П|ру т М 1 ПЦЛ

У последње време све се више встиче патање о при саједињењу једног дела Баната Рум)нији. Ово веомч важно патзње по нас, јер оно дубоко ззсеца у интересе вап-ег народа, третира се са встом взжношћу у нашој и румунској штампи, тако нсто и у стр; ној штам' пи. Пиггае Баната дааас је взжно питање не само по нас и оо Румуне већ и по остале а!ле из Споразуиа. Зато мислвмо да т еће Оигв узалудан лосао, да се овим по нас веома важним пита н»ем на освову историјских р статт стачких података по' аабавимо. Наш познсти социолог, г. Мирко М. Косић, један од најбољих созн.валсца нао?*»х нгционалтих пзтања у Аустро Угарској монар дији ваписао је под гсрњим ласловсм у .Дел> * члкнаиз кога доиосимо одељак који се односи на Бгаат: ,К«о и у Бачкој (где су Буњевци најстарији елсмепат од данашњега жива>а) исто т.уо и у Банату Срби су очистити борбама кроз читаве векове XVI —-XVIII те крајеве од Тура<а, УЧННИЛИ ИХ ГфИСуТПИМ ЦИВИТ1 « зацијв и културном животу. Као права папо тШ1а$ пролили су Срби из Метохије као м свих сгарих српских земаља у непрестаним ратовима крв стотине тисућа својих најбољих синова. Од Франиуске и Сицилије па све. ао Бугарске и Албаније не»а краја где нису остављали ,Гравичари“ (не само из .Војне Гравице* него из свих сроских кра>ва Угарске) своје кости. Они су те крајеве Барању, Бачку и ззпадии Банат у пуиоме смнслу крвљу залобцаи. Али су и прки радили м« нултурном дизању -ик кра♦ева: всушили иочаре, нзгралил« путеве, дигли села и почели обрађивање поља. V љи-

ховим (и гртким) р.кама билз је у 17 и 18.еку « велика тргозина прект Будима до Јегрз, Комора а и Пожуна. Кад је српски народтихкра јева са свога слобои ог и нссавитљивог духа почео биги чеугодан Бечу и Пешти, до >ођени су Немци и њих су погпомагази свлм ср:дсгвима ка«о би потисли Србе које су и непрекидни.ратови (ка:о се хо тимично и с рачуном лиласрска крз — јер је „јефт нија" — а штедила немачка, чгшка и мађарска, о томе има трага у Бартенштајновој релацији о .Ишрима"!) десе кзвапи Но уснело и.м није. Доселесци Немци и у Бачко; и Б рањз и Банагу бипи су ?з разних крајеза Нем .ч.е и Аустрије а пркпадали су разнлм плсмечима: франачком, швапск м, алеман ском — те се у њчх ннјеформирала једна национална свест нити развијата зајелн чка духовна култура на наци шалној основи. У опшге је карактерисгично за све угарске Нгмце: и „Цч<ге‘‘ и , рудаоске Сасе" Горае Угарск’, и „Швабс* око Будима, у Барањи, Бачкој и Ганату — дакле за све, са ј:дииим значајним и узетком евачге .ичких ердељских „Саса* — да немају ниеакве иационзлне идеје, да не осећају никакве за.едннце нити знају је дни за др)ге, да нису стаор.-лл никаква културна средишта, установе и органе и ако их Ииа у лепом броју и сарошсогеле мента. Они су упрлво нацчоаално иидиференгни: сами су с< својевољно одрицали школа са немачким језиком, мађари зовали су се (често само са подмигивањем), лако и неотпорао Једном речју нису ни када били согрив паБопа) као Срби тах кр јева ити као ердељски ,.Саси“. Тако )е разум< љиао да су Срби извојштили године 1848, у рсалности ма колико ништавну и подваљену^ али идејн) значајчу, Срлску Војводину. којој је придодаг тамишки Банат, источаа Јполовина садање жупаније Гамишке и цела Крашовека, и то зато што су ги румунскн крајеви

б ли псдл јжени Ср ској Митротолији у Карговцима. У Банату је ср ски део пела жупанија Торонта .ска. западка полозина жупаније Тамишке сгаромолдавски срез Крашовске купаније. На тој терито рији имају Срби рслативну већину, јача су бројем, поседом кулгуром но ма који други ж ваљ, а им ју право и исг ријског приорчтета кат и заслугу око нстеривања Турака. Те су крајеае Србн Војвођани Фидобили за Срплво својом десн цом, борбама и радом кроз три и више ве<а Н< у Банату ни е лакз повући чисте егничке раздвојнице, и Бгнатје об.част етничке разноликости: Слове и Србохгвати (с Кргшованима или Карашевцима), Словаци и Бугари; Монголи -Мађт; и; Романи Румуни; Германи—Немци и Семити—Ј вреји. Осим тсга, „мађарских 1 -, „српских" н „вташких" Цигана имаулешм броју. Било јс и три француска села (из Л зтрингије) у бли31 на Велике Кикинде која су :е доцшје понемчил*. Нд лр- 1 родна је гргницз између сртског — западнзг и ииућаог и румун ког — нсточног и сиромашнијег — Баната линија од Арада па на Чаково, остав љајући српском делу нем^чке срезове: Новоарадски, Вин ански, Темишвзрски, п ло&ину Чаковсног, Детанског, Вршачког, цео Белоцрквански, Ковински и већи део Сгар .м «лдавског, па д> Дренкоае на Дунаву. На тако ограки 'сној територији српскога Баната живк округло 900 000 душа н то: Србохрвата 290000 М ђ ра (убрзЈЧућ 1 по званичној сгагистици многе Немц', Цчгане, све Јевреје — 50.000 — па и глухонеме <в ју раса у Маћаре) 200 000 Чемаца 270 00), Румуна 1900)0, Словака 20.000 Премз томе ииају Срби н без других Слов>на релативну већину. Потребно је нЈгласити: Мађари су свде или скорашњи досељеници као ,Чангови“ око Пзнчерз н Ковип, и <ни око Вел. Бечкерзка, ћла — у колико су на селу - великнм

делом беземљзши (тзв. кеНевг-и и „биррш <“ спахије). Ово по следње важи често и за Ру муне. Да поменем само у Торонталској жупанији неколико места са спахилуцима, свугде је несрпска већина: Ч;ка, Еђхгзгшкер, Црна Бара, Ходеђхаза, Кибекхаза, Мађарски Мајдан, Оросламош, Санад. Старз Кањижз, Стара Беба, Турска Кањижа, Фсренцсалаш, Кегло вићхаш, Мали Зомбор, Немач ка Чжал, Сенгмиклуш, Ловрин Песак, М ђар Падеј, Велики Бикач, Сајан, Толоља, Ернехаза Ечка, Чебса. Фгњ, Чјвош, Гад, Ђер, Сока, Олец, Мацедонија, Тођир, ИоЈТВанвелђ, Овсеница, Беодра, Турски Бгчеј, Торда. Свугде је већина нгсрпска, неспојена са земљом; јер она није власник, него неки непоЈнати „велики господин* и племић, који стално ас нтира и често не ?на ни гакви су то љ ди који живе на тој з> мљи. Срби међутим гмају поред Немаца најздравији п седни распоред Мађарско сг тистично зв-ње, иначе тако ревносно у обради и питањз секундарнаг з ачзја, није сб.авило до сида сразмгр псседа ио народностима, али је мгђзрски социплог Оскар Јаси дошао до звгничиих пода така и објавио их јс у свом делу: Формирање тционалних држа&а (1912, насгр. 410 422). Према тим податцима сгојимо врло д бро: земља сразмерно пр:тежно у нашкм рукама у колико није државн-), гпћинска или спахинс*а (Отуда изјјвз министра Криштофзја годгне 1905-6 да би увс-ђење права гласа иа основу имовног цензуса гначкло за М ђаре политичко сгмоубиство, јер је мали и средњп поа-д »есразморно бољ' расподељен Н 1 не-Мађаре него на њих!). Слсдствено не могу се Мађари који нису ни доморздци ни в ааици, ни узимати у обзир при одређива њу националног кграктера Б.ч ке и Банатз, те „житнице* Угарске Немци су анаиионални, Нумуни у нз : ем делу Бан та некомвактни. често ра ејани б;3 културнзг ослонца и средишта. величим д лом под оахијама а и доцп је придошли (на пр. у Винганском и Новоарадском срезу). ВЈроши: Бела Цзква Вршац Панчево, Б< чкерек, Велика Кикинда сраске су а немлју румунског становништвз ни за 10 проц. осим Бсле Цо кве са 18 рроц. Румуна, али тек 1910 год., док пре једва 9 проц. — а Срба 20 проц) Националног карактера Темишвар Н(.ма јер је немачкојеврејско место (70 проц. Немаца и Јевреја). Но Срб I по Лчжу на њега правз из двојаког разлога: ист-. рчјски је српски као сезиште Српског Во,в -де и некад њ х всјних заповед ника С; ба а даиас српског епнскопа. Осим тога нз економских разлога: Т.мишвар је привредно среднше гм.ћног срнс<о-н м чког —а не знатно сиромашнијег румунског дела Баната. Железнице га везују са српским облж-тимл: Винга - Новк Азад, Вршгц—Бела Црква, Беччерек. Беге.ски канал грађен је за Беч«ргк. Тамишом се комуницира за Панчево Темишв)р је средишге српске ба натске равнице, док су Румуни н сгањени на обронцима К)рпаг. 1 . Срби жупаније Тгмишке множили су се зз 70 проц. (1900 до 1910) аок је целокупаи прираст 2 8 проц., а румуаски 1 33 проц Румуни жуланије Та! иишке и Крзшовске пстпуно ј су за)ваћени једночедн м и јдвоче-ним системом приплода, док су Срби т х крајева ј. дини | народ без т, х сигурнух знакова ј расеног о тдањз кјо што смо то под обније д кументовалиу једној расправи у ор ану немачког статкстичког удружења (АН&етешез 51аЦ511всћез АгсћЈу, 1914 Вапб VIII, Не11 1, сгр. 32—45). У Там> шкој жупанији бивало је и привидног рома нивовања Србв нзрочито путем руму ских сеоских бележнлка.

Епиграм

ЈТоследњи „ЈАохик^нац* „'..пошто се наднсао толнко крвв ■ сече.“ Виктор И&о Ја вас и не питам Лал’ сам питат’ треб’о: Кад ће стзри Фрања Да сде ка „небо“? Бог ће свети знати! Ал’ једно је јасно, А и само време Одговор ће дати: КоТко даље живн У толико горе, Или можда боље! Тако многи збсрг Те бар да осети и очима вили. И пустош и казну кгд му снове збрише, А кргави Удес над њ м да запиле: Последњи је владар он државе једне Које нем! више! М. Расииски

Арбанија

— Предпвг грчме Петро радска .РијЛ 1 до носи, да је грчка вдада учинила Србији предлог о споразуму у Арбааији.

ашт

Шгамчарвј»Д.»аг, Грегорићачот| ебна Су дна ј ченнка.

- Грчна мећ« чминти мииаке« хетупие Вугароив) Лјндон- .М'рнивг Пост* доасси оза| телеграм сво а дописвика из Атин?. Неки страни лнстови пред стављају скупштингке из б^ре у Грч ој ♦ а » бсрбу око тога хоће л.ч Грч а уступити Бугарској гззесне крајеве своје тераторнЈе. По гим листовима судећи, ако Венизелос буде добио ве ћину послаиика — као што изгледа да ћг дсбдтр, његов успех значиће да грчки народ нема киЈзта пр тиз тога да се Бугари ма учине извесне концесије. М-ђугим, то је схнатање потпуно погрешно. Све политичке партије у Грчкој слажу се у томе да је кемогућно чиаиги Бугар ској ма какве територајил че уступке. У ствари то ј једина га 1 ка у гој ј <е венвзелости и ан ивенизел' сти једнодушн) слшу. И лтича је дз је Веаизелсс некала ми:лио да би се Бу гарској могла уступити Ка вала, гли то једино под у словом кад би Грчка доби ла два вчлајета у азгјској Ту| сч< ј: Б>усу и Смирну, »ао и око. ину Дојрана в Ђ?вђели:е у српскојМжедокијАли како ј» грчкс јавно мнење било идлучао и једнодуш’ о противао тој идеји — од публикацаје по вгрљзвик вз^ехт ја В.ни з л лосов»х кр?љу Констан*| тину — то је баллдовсљн да убеди Вени?е 10 са да се 1 ствар не може и не сме а ве:ти. То се мишљсње сада вр 10 отворено исказује у ли стовим! Венизелооне пар гије Ц локуанагрч»а штам п?, а тарочито Веииге-г соорган В П >ри “, вај<атего ричније взјављује да је јед С ; м за свагда евршгно се идејг.м да се Буга^има у сгупи ма ј каЈмањи део грч ке теЈигорије, и да Веаизелос то оитање у оаште неће ни узии&ти у обзвр

Значајне речи Грчког престолонаслвдника — Спец извештај СОЛУН, 5 јуна. Враћајући се вз Италвје грчки пре ;толонаследмм је пред неколицином талијанскик новинара дао ову з*а* чајну изјаву, која се у грчкој штампи живо коментармше: — Давас цччи наоод преживљује најаначвЈнаје тренут:.е. Борба коју дат ас води Вени9елос бсрба је не само једне стравке, већ борба читавог нзрода, који у акцији са Ч:таорник Спорааумом Србијом и Бјлгијом гледа остварење својих националних иде!а1 Сантјаг«. рабош

Начелство округа нишког, решило је да од сада, сваком оном лицу, које буде хтело да отпутује из Нишз, па ма то било и само до Црвеног Крста, изда пасош. Заиста „паметно". Аргус

Овог ратанашеучит<љчце не могу се похвблити да су учесгв^вале у самарићан* ској дужности и гко су биле дужне и позпваге да ту дуж ност врше. Ако зађемо пс болницама видећеао да је њихово одсуство потпуно осетн!, ако заглеаамо рад хуманнх удружења за вр ме овог ра а и ту се не вида готово нв една учате љ'Јца. Ми смо сеизнснадглв кад смо свакву вем&р ност приметиди. Чак шта више по неке хоће ла се служе и I е сгааом, ксд је потр.жено: где су и шта су урадиле за вр»ме свог рата. Пп н ке су се изгсвграле да су бЈлесвеа неке да су вршпле неку лужност саиа .ићавску, а неке гасу у својој кућп имчли избег липе. Учит љгце су се овог путг. јако осрамотиле, јер ако је игда била потребна њвн- помг-ћ то је била сад Оне су мо^ле да послуже као образ звтне даме и д-ме које примају плату и ништа не радр не само по болеицама кго болничарче, где |е за њих било стргшило него и по другим в хним у ггановам ; м >гле су да буду благајнице, писа: ке,надз< рниц: И т. д К дмогуполулигмени љ д« и женске да б/ду < но 0 )Тс сам п ре по мечуо, окда могу и оне, које се рачун |ју мтло пи Скена е. Врл) је мали број био уч тељица које су се ода звале <в;ј<ј с&етој дуж.-»о сти и као учитељ ца и као Српхиња, I еђина их је који заслужују осуду ггм оре што кепрестанЈ кук ју к;.кс носу нагргђене. Неке су мо г- е да има,у чак и кснди ције а нвсу могде да ота ду до б о л н и ц е т пи да сашиЈу К 01 у ксш>љу или исплету чар;пе. Ми жатимс што смо мора: и I вјко ис «р<ни би)и о учитељиц и ма, које <у до с-д увек преа њтчи - е у свему, а сад нигде се не виде и не чују. Требало би ту сво у погрешку што пре ла пограве.

низелос је учинчо ову «иачајву изја&у: —* Мзје је уверење да ки влада пссле оваквог ф*јаска на изборима поднетн краљу остазку и уклснити се са драсавне управг. Н« учиин ли ово влада ов* ће поћи рђа»им иугем, јер ће доћи у опреку са це.игм народом, који је иа свако бриљанган н&чин, дво докгза о својзј нгцпоиалној свести, као ада разумеданашњу судбоноСну свтуааију. 1 ) Мг - Прона суд у Д|вр«|нму ПАРИЗ, 5. ј»ив. Лј5дснски лвстсвв јанљдју ла је комавд'*ит тарђт ' у Дубрсв^ику 15. (»о нов, кал.) прогдвсво пргхгв суд у Дубр внаку и о:ллани. Велтки број најугледни-их н&родносних првака лииени суслободе и оптуж<на аа велеиздзју. КрА Донсшхшпх - Краљу ј« бвље АТИНА, 5. јунг. Бллтен о стању крдљева здравља гласх: темперлтуоа 36 7; пулс 102, дисање 20. Дјн је провео мирно. 11 сдедњи извештај гласв: Стање краљевог здравља окр нуло се ка боље. Краљ је остао цедога јутра лежећи на вера^ди двора, Увгче је т- м ерат р бита37, пулс 106 ди:ање 22.

1*0 претн држвв! д-рош Спец. иавештај —

- Квда ћ« вдвтумта >мд< г. Гуиараоа АТИНА, 5. јуна Пр*ддире*т »рима ,,Л’ О* аинаона • и „Патрае" Ве-

АТИНА 5. јуна. Према досадашњем резулт<.ту избора за скупштину влада г. Рунариса је остача у зватној мањинИ, гак <1 да је сиСолутнО н»ногуће да и д&ље остане на државној крми Међутим, грсд једним уг/е ним пслвтг.чарем из ли бералне сгранке Гунарис је и<јави->, да се ови и&борн нису с бављади да се види * а;пол жење нгрода у старим гр иицаиа« всћ да се зији расооложење и рода у новгм 1-рЈЈевнма. Блада је на изборима □< бедвла јер је у новам краје&вма д била прсг- о трЛдесет поланнка, док је опозвциј) добила једва неколико маидата. Према овалвом стању влада ће ој скупштане тра жити. да / ј се изгласа поаер- ње. У сгучају да ускупштнав влгда на&ђе на опозицрју а не будг јојгзгласа на новерсње, ићи Кемо на нове изборе! —