Стража
*- *
Број 164
БЕОГРАД ПОнЕДЕЉАК 8 ЈУНА 1916 ГОД.
Стан Редакције н Админнстр., Космгјска ул. бр. 22. Огласи се дају у Адми жстр. Цена утврђена. Неплаћена се ппсма не примају. — Рукописа се не враћају. Писма, рукописе, новац и све остало што се односи на лист, елати власништву листа.
СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
Гсдина V
ТЕЛЕФОН УгЕДНИШТвА 1092
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРВ ПОДНЕ
Адреса аа телеграме: „СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата ва Србају иа пошти: на годину . , . Див. 12-— %
„ шест месецв . „
6--
„ трв месеца . „
3-
. Један месец .
1 -
Претплата аа иностраиство
на пошти:
на годину . . , Дин. 30 —
» шест месеци . „
15-
п три месеца . „
750
ТЕЛЕФОН ШГАМПАРИЈЕ 1092.
— Воља за закључење сепаратног мира РИМ, 7 јуна. Римски дописник Бпрж. Вједомости гелеграфише своме ласгу, да је ,,М сађепо" до« ео сенз цкону вест, о могућности закључења (елаоатнч мчра изм ђу Мзђарске и Турс.<е с ј>дне и Русије с лрјге страае. У Међарској, по ..Месађеру' образовава јс нова поли тичка група, којој су пришли сви слободоумни елемен ти и агвтују за мир, кој < би спесао Мађарску, да је не посгигне судбина Пгљске. Старотурци у Цариграду, тлкоће, држе да би се паратан мир са Русијом спасао Тур:кој ако нетерагорвју у Европи, а оно територију у Ази;и и Африци!
Наши у Пешти — Разговор са г. Павичићем. —
— Даг.еко су отерали господине, кгд су дошлв дот ле да читају „српске оче наше“ у циљу окуражавања њихових труиа. На триста таквих очгнаша, који само представљзју срдиту нсмсћ вепријагеља н ће вм помоћи па ма дошао и онај римски па и да га оччтг. Оно шго сам ја видео у Пешти, то неће ваљада ско ро нико ввдети. Мвслите ли вн да је такав памфлет псмо«ао иодизашу духа и морала V војсцч? Не, наиротив. Из стана, где сам одсео у Пешти, види се железничка пруга, и кад пролазе војни всз јви којима се војницв г-аруску границуекс е дују онда чујете како се песма и свирка ори, по ва • роши се осећа жквот и ргсположење јер иду ни руску гранкцу. Али, нешто, што ме је изненадило то је кад сам посматрао са истсг прозора опет у во.ним возоввма војнике који су експедо^ани на срсску гршицу, уместо о них веселих војничких лицо а оесама, гледао самтужна забривута лица њихсва по кунена носа. На сваком од њвх прамећввало се крајње нера сположење и огс рчење према послу за који су послагк. У почетку висам знао каа а је разлика између ши
љзња труаа ва рус«у и ши Љ ња трута на срчску грзницу? Али тек кад сам « зашао на улицу ствар ми је осмах била јгс«а. У место оног расп л жења у публици, 4 ’ршија, чује се само јаук и богорадаше: „иду на Србају иду у сигурну погибију г и један се жнв вратити неће! Код Срба нема шале они твманеМаџфе као ин Секте. Тамо су сви б мба шк. Они изу н; то, да уни ш т е М ђаре. Тегако аама!* Е г о .Ј-кав .тр. х им .ју они од нас Срба. — Да ли се саћају слабе фпк:нсије у држ=ви? — То ће в м нзј 6 Јље показ-гги овај примгр, Готово свзкодневио лупа добош н добошар објављује од стра 1 нг оаштинског суда да се позивају добри људа ко год има да да сто крунз 3 1 војску, доб. ће лризнз ницу на ту суму новаиг и доцнвје ће му се вратиги интерес на ксту. — Да ли је истинз, да су и они као и Немци по зрали и младзће*дечже 0 д 17 годинз у војску? — Истига је д су ау Сф ске во н; вдасти поз вал.г и дечаке од 17 го дана као и стар ге с д 43 ао 50 г. дина. Сторци су в« ћ сбуч ни, а I м< их и нездрзвих, кља.и вих врло много.
0*0 ништа не < рез ју од власти и заго ста гно отрорено го р\ да они не мо гу спаети ситуацију у којој је зап. лг' њихова дјгжава! Кад сам дошао у Пра хово н в део оно свлно бело срашн.) и по«гС 1 ИО сам у с<-би, ,па сва наша земља је прави | ај в риз ница, јер брашна у мага ц ну нисам видео за све врене мога р пствг! завр шио је г. Павичић Г. Пгв чић се одмах дао ка свој посао у Севезу до бров љзпа те и овде чтни нашој отаџбиви велике у слуге.
Збиља — Шта ккопа поанатм ,Еио де Вилгарм* ССФИЈА, 4 ју не. Коментаришући резултат грчких изборз, полузваничеи „Еко де Б;лгара“ пише: Триумф Веницело( ов је до гађај који наје ни взнред н ни неочекиван. Он се обЈа шњује као огроман прсст^ж Всакзел са кога грчке па триоте смарају као човека дарзвгн -г од проккђеша, Исти ли т држи, да ће, и ако се Венкзе. о: вргта нг уараву земљ р , грчка поли т г ка остати дчосмнслена, јер противници Венизело сог.и насу ни Гунарис ни Ззогргфос већ статни з маљски фактори. С друге стране околности су се из мемиле од фебруара месец? на овамо, те 15 000 људг, к(ђе је хтео Бениз лсс дз пошаље против Турске, не би могли ништа ушнити онде, где ни 60 000 г нгл • франц с<о:х труаа нису и ма и никакга усаеха. Се« 10 "а гртки г нералштаб је убсђен у крајњу г.о*>еду Не м.ца. те догле, гос би би ло > з леда за в-лике оаас н сти, Грчка неће узети у чешћа у рату.
- Спец. извештај —
Букурсшг, 7 јуна Л .ца која су допут^. вал. з Цариграда гов Ј.е да та мо в.тада ужосна колера, која просто десеткуЈе сгановништво. Услед оскудице
у лекар^ма нем гуће ј.- у 4 'нити ма кахве мвје, ко јима би се к лера сузбила Према зааничним подат цама < б •леваае и умирање од колере је тако вглихо, да се то ке памги 3 вре*е од месец дава, к да се оболевање појавило у јачој мерр, умрло је преко 500 душа. Јон ЈСраљ Кансш ншик — Бнпт«м • «т«и>у ■дрмлва АТИНА. 7. јуна Ззанпчан извештај о краљ вом здрављу гласи: тем пер:т г ра 35 7; иулс 107; дксање 20 Ток болести иде га с »оље. Краљ се на лази у д 'ста дсб, см расао ложењу.
РИШЈ111М(ј( ЗначаЈви одгзкор Сап^мдре Букурсшт 8 јуна На честигку к<'ју Је Никола Ф< липеску шеф кациоча не стр нке и нацао на/.не лиге упутио Салан дри при уласку Италије у акцију, добио је од Салан аре овај одгс вор: „Игалија жели да у т\ сксријој будућаости види Румунгју као свсју савез наоу на бојном вољу, а у ?ОрСп Пр ТГ-В ЗЈјОДНИЧКОГ иегри а:еља’
II з 1 нш - Стражоаат лораа Аус-.риЈ,маца. Петрог, ад, 5 јун П сле огс рчене бо б на ф >онту 13међу Прута и Дшестра непријатељ, који је пре неколико дана пр шао границу претеран са огромнгм губитцима, как у људству тако е у спреми за ауст, и ску теритс рију Ошробка гасобп - Нтаачка иуптура Петрогргд, 7 јуна У борбаид које се воде код 1'ули».г непр(јат(Љ је 3 потреб.гааао грсвате са за гушљивим гжовима. Но и* пак, и п.ред ове неч в:ч*
ФЕЈБТОН
Хцрш Милан Петрсвић ]е висок, стасвт, широких влсЦа. Са* став његова тела миже се слободно иаввати ат/ескии. Његова је свага несбичаа. Он саввја сребрн њ вац, м..а Да дрвца чуца из корена, зу бима диже ђулад и заклиње се, да на земљи вема чоВека, који би се смео борнти с њим«=, ХрзОар је и смео. Кад је љут, лред њим бледе н боје га се. Мушкиње и ж нскиње, кад се с њиме рукује. пр вени а цачи: боди!! Његов прекрасни баригон се не може слушати, јер заглушава... сидачовеП Јошједног таквог не знам. И та страховита, волујска, не.људска „снага вије бида вгштв; личала је на агњечевог пацова кад је Мндан Петровећ взјављиаао љубхв Јелеш^Гаврало
вић! Милгн ПетрЈВг-ћ је бдедеО, црв. нео, дрхт.о и није био у стању подићи столвцу, кад му Је вјљзло из својих великих уста процедигн: „Ја вас љубвм!“ Снага је ишчезгвала, а ве лико тело се преобраћало у велики праза* суд. Он Је изјавно љуб-в при тоцвљању. Олл се леорша/ а по леду лака као перо, а ои је трчећн за њом дрхгао, обазврао и шаатао. па лицу су му била исписаоа сградања... Кад је требало учинити на леду какав леп аокрег, њег(.ве лаке, окретне ноге поклецсвале су и □рсалетаде се... Ви мислите да се он боЈао огказа? Не. Јелеиа Гавриловић га је љу* била и жудела Јв да јо) по иуди руку и срце... Она, мала леаа гаравуша, била Је готова сваког мннута из горет а однестр: љења . Њему јс већ тридесет, чиа му није в ликв, новаца нена баш особито много, али зато леп, духоавт. окретан! Он дввио ш ра, одлично
сгреља... Нико нс јаше боље од њег^. Једном Је, шетајући с њом, прескочиЈ тгккв Ја рак, ари ким Ои . е намучао који му драго енглески ксЊ скакачЈ... Н.могуће ]е неволети таквог човека! И сн Је с м знао да га воли. Ои ,е у то Онс уверен. А патио је од једне маСли... Та му Јв ми.ао г>шила мозак, натеривала га да бесни, да плаче, није му дсваоа да Једе ,ви да ииЈе, ни да саава... Та му |е ми СоО тровала жгвуг. Он се заклињао ва љубав, а она му се у то време вртела у мозгу и у дарила у слоие очи. — Будите ми жеиа! говорвс је Јслени, — )а вас љубим! Бе.НЈ, страсно! А сам )е у то исто ми слво. „Имам ли ја орава бига њен муж? Не немам! К&д би она знала каквог сам порекла, кад би јој иеко испричао моју орошл сг она би мн дала шавар!
Срамла несрећаа прошлост! Она златна, богата, оОрЈзот.на, пљунула би ме ка д би знала к«ква сам Ја птица!* КаЈ; му се Јслен* б«.цила о врЈТ и заалела му се да га луби, он се иије ссећсО срећан. Мисао је све О 1 ро вала... ВраћаЈући се С Тоциљања кућигрицчаЈ ЈесеОи усне и маслио: ја с&м аодлац1 Да сам ја чсвек чистан, ја Оих јОј свс исоричао... све1 Вио сам ду жан аосветати јг у свјју тЗјну аре изЈанс љубавв ! А/ш' ја т о нис. м у чанио и ]а сам дак/.е нијкон, иодлац.“ Иодитељи Јеленнни при стали су нањсн ОроисИе троввћем. Атлет гм се до пвдао: Оио је аоштсн и давао Је велике наде као чи новиик. јелена јс Оила срећ ва Ну зато је Јадви ап.С 1 Оио далеко од срсће! До саме св. дле гривда га је оиа вста мискО, који и Зј време изЈављавгња љубави. Кињио га Је и )едан орвјатсљ, који је знао његову
не мере, Немц 1 нису им )ди ник&кв('Х успеха иа гвоме фзснту. који се про:т*ре В врсти
ЈЛфри изгзибгју — Увап'ииа диппом&тома пр«> ванома Букурешт, 7. јуна Сазнаје сг да су Мађзри на св ј )ј теоигорији кон фисковали румунску дипломатску преписку. која је бита пгверена Једвом спе цијалном куриру. У Румугија је то изазвало велико огорчење. Јон
Гки * Тпш - Хвпшвн »4 в*иршра патри, јаршијп аТИНА 8 Јуна. Из Цтриграга јарљтју, да у востј ухАаоиле сек)е ара патргјаршије А 1 егсандра Папакостопулоса к да су га спгужиле за веле издају. Ово хапгаење изазвало ј? огорчење у Грчкој. Очеху ју (е енсргичаи кор ци грчк« I ладг.
Са мора — У Срвцовввиом Јадин* СКОИ ИОр| П.чРИЗ 5 јуна. Заан>чан ком- нике. Ф^анцуско енглеске по М'рске снаге у ( реаозем ном Мору кооп ригау са и талфњком ф (отом, чшаив тервенцијагмогућа ауспсш нчју позицију у Јадранссом Мору С'везничкч брсдОв '! руде се да разсре петр ■еумсче магацине ј оја слу же за скабдевањг нем ччит подм рсквх бр дова.
Из Ууспје — ОдогЈпан,* Макпаиова Петр.град 6 јуна Минисгар унутрашњих дсла, Маклакоа, напуш а ао Молби свој пор. ф< љ о стајући и д^ље члан држав ног савега и велики дв рс(. и цер(МЈнијал (нез Чербатов постаје застуавик министра унутр<шњих дел .
прошлост као својих пет ирстдју. ВаљЈЛО му Је да вати вриЈатељу сксро ц<лу плату. — Г 1 *части ме ручкг м у Ерматину — говориО би му ириЈатсљ. Ако не — чвима ћу испричати. И дај ма 50 динара на зајам! Ведни Петровић омршави, ослаба, оОрази му уиали, ае сницс иост ле жилав . Раз Оолсо се од мксли, У Оио ба Се само да нијс ааљубљене женске. — Ја СоМ подлац, нитков! мислио ]е ои. — Ду жан сам оОјнсИиги се с њом до свадОе! Пеаа ме иозна1“ Али се д ј свадСе н.гјс објаснао: нсдо.ТјјоЛо му ]е храбрости. Ма.туиидо ,е свадОено всче. Млкд вци су се веичали. Кад ]« на^тао жељени час.и младенце исаратили у сиаваћу соОу. савест и честатист отеже мах... При лавећи јој узбуђено; — Пре него што будемо прип. дали.. једио другом, ]а сам... дужан објаснити се...
Дуж руеког фронта — На источном бојишту. — у Гдлицијн. —
Званичан коминлкг; На фрОН'у Нарев« и у д лина Смулева долјзило је дс омањнх Сук бз. У д јлрни Оржице нецрајатељ је отво рио ватру нз својих мкого бројних батераја прот! в/ села Једнорож це нт ксје је избацио кехолико десетана схвљада гфојектила за релативзо кратко време.И ;>ћ-:га дана неоријхтељ је' више пута аокугагвао да нас нлпадне за време дислока ц ?је, алн • у му ка тора оста ли узалуднн н псш (о му је за руком да гаузме саио једзн део пстт нј раз рених ровсвз јсднога нчшега пука. Оверко од Пша на-
ПЕТРОГРАД. 4 јуиа. ша звувелп сио у једвои енергкчнсм против еападу "ве наше преање р в в? у к' јвма се непр^јатељ држ^о јгш од свога иагада ол 30 маја. У Галицчји нп-очво од Сана б; тка се иаст вља са ое већим ог, рчањем; непријатељ увода у борбу све н ве снаге. На Дњгстру на ^франгу Тисмеита Бастрааа борбе су се нгстгвиле 1 и 2 јула у нашу к<фи т. Ј,жно од Жидочовз код Бгрезнвца-Кр/левска з»добили смо још 500 г.емачках заробљ н.гаа са 14 сфа иира и запл(нчли 4 т .п« и 6 мнтраље^а.
Румуни ја и Дуетрија „Срдачни 1 односи ивмеђу тајних савееннка
Букурешт, 7 јуни. ,.Вииторул'‘ доноси, да је Аустрија на г. ачиаи према Румун«ји дову-ла 5 тешквх тотова и још 15 нових П' љсквх батерија Услед овога у погранично становништво упао је пз ничан арзх и оно бежв аубље у вгмљу остагљтјчћи св ју кућу. Корак в таде г. Братијана Букурешг, 7 Цнз. Ова вест ,Ви^торула‘‘ и зазвала је сензацију у бу - ПИЛ 1 ГТГ ТТ Ј1М1Г-
^урешгим круговну«. Шеф нладе г. Братејако, после Саветсвањ« са начелнихсм глввдог штаба и »ин.гстром војнам посе<ио је аустрцјско’ послани га и најенергичније гротествовао против аустријсках војних мера кзјављуј)ћ^, да ће румунск* в ада и најмењи пог раничии исцидепг сматратв као го вр»ду неутралгостн Руму није и прнстуаиће мерама ради з. шт т, незавдсзости Руиун ђе.
Итадијанско бојиште На свима фронтовима Аустријанцн су иретрпели пораз«. ' П 4 РИЗ, 4 јуна Итали ански службена коминике гласи: С* целога фронга сгажу извештај -, о сукобимс ко]и се завршујг у кашу коркст Таао, и*аш смо успеха у Зугнв и Бр нгорији, у долаии Адиџе, затим у кланиу ФедаЈа, код Монте П рно дн Кјд р«, и њјззд на вас. внма Мзли Пал, Вслики Пал у Кору кој и на Сочи, гд« н:ш; труае утврђуЈу з/узете позиције. Тер ње непријатеља са позицнја к-.је ]е држао Н : МжтаПеро било ]е Наре.ч 1 то сјкјно. Ига/њ] и кн г; п нци у ге и.*с{ ац<т]е зар обн ж с Ј 164 Аустри|ан<>ца. *
— Шга ]е теби Јовкие? Ти си боед1 Ги си свах ових дана блсд, ћутљов. Ти си Оолестав? — Ја... ти моргм све и спричати Јело... Да седнемо. Морам те иоразиги отровли таоју срећу. Ала шта да се рада? Дужаост оре свега. Исоричаћу тн своЈу ороишкт. Јела отв,.рн очи и На смеша се: — Ну прича]. Само, мс* лим Тс, брже. И де дрхти тако. — Ја сјм се родиоу Таи.. гам ..Оову Родипли су ми били шзнатии и страшНЈ сир. машии. Ја сам бг.о снрома.. као дсЧаК продввао еам Јабуге круш»е.. — Ти?! — Ти се ужасаваш? Но то мила ј ш ни]е т јко стра1дн . О. ]а иесрећнвк! Ви ћсте ме проклеги, а.о са зиап! — Ама аа шта ј 1 ? — Даадесетгодина... бко сам... опроствте ма! Не те-
ра;те ме! Ј* сШ б но... кд.ва у цвркусу! — Ти?! КлОвн? Пегровић се срушлспо* сгеље... С«очн, лстрча...Штј је с њам? Ухвагдла се за ст, м .к... По сл&в ћ јс.Ои захири се смсх — Ха-ха-1а... Ти си био кловн? Та? Јово... Голуиче, ПредсгављаЈ неапо! Дскзжи да сам оио клови! X«ха-хе! Голупче! Она прискочи Јови и аагрли га — ПрестављаЈ нес&то ми-* ли Го>убе! — Ти се скејеш, иесрв' ћиц-? Прознреш? — Напрзви ма шта. Умсш /,и и по коижцу ићи? Та хвјае! У том обгсу сољупиика мужевљеао лице, привн се уза њ’ умаља&ајућа се. Није се вмде/о д« се онч љути. Он иишта ке ра‘,умева,ућн полусти мо би »ен-гш). ф Пришавши кревету он взбро]а три и баам ноге у вис опирући се чел.м о крај кревета..