Стража

& р°ј 155

С*бн РвдакциЈе и Админпстр , Кђсм'јска ул. бр. 22. Оглаеи се пају у Адиинистр. Цена утврђена. Неплаћеиа се ппсма не примију. - Рукописн се не врвћају, Писма, рукописе, новац н све остало што се односи на лист, слати власништву лвста.

БЕОГРАД, УТОРАК 9 ЈУНА 1916 ГОД.

Адреса аа телеграме: „СТРАИ\А“ - БЕОГРАД Прегплата ва СрбнЈу на пошти: на гбдину , . . Днн. Ј2 > , шест месеци . „ вг„ три месеца . „ З 1 . један месец . . 1 Претолата ва кностраиство на поштв: на годину , . . Дин. 30 „ шест месеци . „ 15’„ три месеца . „ 75о

ТЕЛЕФОН УгЕДНИШТВА 1092 ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРВ ПОДНЕ ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092.

Наше бојиште На Молдавском Острву КРАГУЈЕВАЦ, 7. јуаа 5. јуна око 6 часова у вече, под з?штиток артклеријске ватрг, мај)р Душаз Куз» ан^ввћ саједнвмоде љењем војнича који су се дсбровољно прајави и, пре шао је на Мог.давско < сгрзо и зао(|био целу његову посаду, која се састојала с д јецн г официра и 29 војника. Поред т ;га за јлснио је све њкхс В 1 оружје, једну пољску болвицу и један пољ:ки телеф н. Заробљеници и плен оренети су. на вашу страну. Код н?с није било губитака, Непријатељ је имао три рањен 1 . Ов м цри ликом непријатељ :ки пловни парк, који се налазио код Молдгв?, делом је потопљен а делом искварен. Н ше се одељењ ? затв м во атило са ос трва на нашу стратк. ЈвЧтН

Година хвта да допуни своје по:ле:ње дане од како је б^кнуо езропски пож?р, поисар кзквог исторвја ке памти, а српски народ се још увек налпзи на помолу остзарења свог наиионалнсг уједињења Грубаиче иична, мил:.ствва и нежиа рука нашега Сељакајсш у век чврсто држи истргпути врвсв з мач. Ми смо спремни да дочекамо и по небро јени пут нашег содтјг не сријатеља. а он,т који хоће да нас убеде у сво,е при јатељство, оне веутралсе држ&ве које вам кгадом на глашују своју исталску на к/оност — оне још увек Нуте. И да ли се нама смс замерити ако нам се и не вољно зачне у иначе ши роким грудимч сумња у њи хове пршгивене интересе? Не. Наша ће сумња бити оправдана, она ће Имати солидне основе. Србија је била прва која је коргкнула ксрак м пр.в де и ис!ине; њу су одмах прихвашле три највеће са ле: некористољубива Руси ја, цивилизов нз Француска и хумава Енглеска. А дре; држгве, од којих је дана 1 ' 1 једна већ у рату — Игали ја — и друга — Румунија — још увек у необјашњи вој неутрзлвост њих две су одмах у сгм м почегку истакле принцип нцизнал ности и изјавиле жељу за својим личвим националним уједињсњем И кад је ц лој Европи јгсно (ту убрз-

јам и противничке централ не Сипе) да с ј њихово уве лачање на о нози шцио налног уједињења кож? је дичо 0 С 1 В рига распеаои Двојне Мој архије — онда није никакво чудо. ш о се дан с у Србији (о ономе што се д ш ва ван ње нећу да гово;им) ва^и ч век по дозриво пита: зашто Р)му чија не ступа у акцију и да ли ће она то уопште учинвти? И у гме то-а Нирода, у гме оних лав ва К"ји су својим преморенин груд> м задржаш најезду взрзарских кооона и тиме оспгуради опст нак свсју б лкзнсках цржава ми се ев‘> и по небројени пут аитамо ка вим се илуз> јама заносе они, ко]и упр вљају крмом румунске сп љ^е полатике? Да ли су њчхсве счи заслепљ> не бле<. ком немачких снова, да ли )е њј хова сл в^сг свесна и н п вређенл, да ; и је њилова дужност у истинн онако часна као шго ]е они ^р д тављају или се ту кр«;е нешто друго, у шта ми имзмо г ртва да С} мњамо? Не замерит- н^м пошго вани пилитичари пријат љ ске НгМ Румунаје, ако кас оаоменемо нечег ш о ви мождз већ д-вно аајбр ж љивије тијите. Рецчте н м искрено, Д! лт се Румунлј спрсма дз после свршет*;овог страшаог крвопрол ћз наследи м нзре и пиг. ге аустро - угарске монархлје.

кад се она усуђује дз без трунк* поноса и стиеа ва хтев.усвојвм гретензијама чан и оћо, што се не само коси (а ивсересима Срб -.је, већ је опомиње на судбо носни удзр че/ичне оштрице у срце истинског јуиака. Ва нам већсте з мервти. То вас пита наш нају&ви шенији гационални интгрес. Зоранов Епиграм Турски ропац 'Дде Струје у Турској Лале се на „рзд“ Младотурци и даље су За рат и за глад; Старотурци ма за какав (И са штетом!) мир „Васкрсава* исто тако Из гроба влмпир, Да у раку опет сиђе К«да сине сјај Дае су струје ал’ у^амаа Кад је исти - кра|! М. Расвнскв

разош Док '»еоградска пошта није у мог7ћности да издејствује за прен;с лакега ни воловска кола, дотле се по реквкрнраним каруцдма са и без гуме по цео дуги дан возају сваје и сестричнне оних, који су реквирирали кола за „војне потребе". Или ћете спазити пред скори мрак, како крагује ачк 1 м друмом или оним што води у Топчидер, бесно касају искасани коњ \ са каруцама у којима се шири нека од оних многих што ревносно „посећују* полсжаје. Аргус

Мањ’то — Натппои ви онвтају РИМ 8. јуиа V Ријеии су в -асти на редиле да се све талиј.н ске фирче пр. мзжу, и де се натписи стаЕе на мађар ском и немачком јез >ку! Мањ’го ако аустр јввц не сласе од пропасти

Лред крајем (?) — Ивјава г. Кајо-а ПАРИЗ 8. ј Н • У разгоаору са неколико француских н страних но винарз, г. Кај), би-ш < ма висгар ф:нан.':и|а је ЈЗ^ав -о, да се ратна акц-)ја натаза пред Јф|јем.

I

Венизелос долази ~ Пред променом режима у Грчкој — Извештај „Стражи* —

СОЛУН, 8 јупа. Из Атине јављају да је кр љ јуче око 11 час ва пре подне прими; Венизељ са и да је са њчме у г ри с^ству престолон, с^едника Ђорђа, дуго кгнферисао. К о снгуЈ но гогора се, да је краљ нудио Венизелосу дз пре сасганка сгу ; штине образује кгбинет и да пред њом изкђе са грзграм м свога будућег рада. Венизел с је тражио времена да се промгслр, к чвм је изкша.) ез дшра, гдржш |е К'нфереппију с> својчм прчјатсљЈ'М •, које је упознзо са краљево*’ жељом Листа, коју ће В н >зелос п< дпети краљу овато је с ;стављ ј а: Председгик а мннастар ин странгх дела В нкзе л 'С, Гвкни м рине Панглис војви, Ре 'улис финач и|а, Русос при8|нде, ЦијамгнЈИдсс гр&ђевипе, Загипанос пр >! г р ? е За п едсешикл партамента, Венизелосова п ргвја кшдидоваће Си<, с», главног директсра „Патриса* и секретара Венвцелосове странке. САНТЈ.АГО У Бесарабији — Страшт пзргз Аустријанацз ПЕТРОГРАД. 8 јуна. Повлачење Аустријан; ца из Бесараб^је пргтвтрило се у паначнз б гства. Рускк туркестански војницч фогмадћо с/ исекли цео ј(ДсН пук Аустрк).1нац о , кој -» су суст л гли. Аусгрфнци су после огорчене борбе са огромним губи г цчма напустили руску Н вурлицу, као и густријску Н'вуплицу. Споемају се дч напусте и БојирЈ

У Пешти - Каиикааан.« нвоаномкхпаферанвта У Пешти’ су п;лициј:ке влгсти ухап:иле лрфчанга тештлН.к х болнипа Счнгера, кгји је др.опсеили феропа ) болнипи под ви ж м јагњ- тине. и у место м>сти давао лој. Такгђ? је ухапшен » управник бо ниие са М рг ритиног О ст, в 1 Алеисандар Ч?х Но • н 'е у затшру обеси)

Ј^уквција \ — Истоаармлам.к иумицаЈа Петр град, 8. јуна Око 1501нглеских трго вачгик бродова приспели су у Арх-нгелс где су ис

крц-али силну грталерајску и пешааијску муница^у. Кзко су С да све енглеске фаб;и<е за взраду муницгје у државник рукама •ао и оне по к>л нијама, т ћ; се моћи за врло крат ко време да гзрата огром нз коли <ина муницаје како за Енгл<с<у. тако и за све Силе рз Сооразума.

Из Зггреба вв инв прмпрвма у бопипцаша Спец извештај „Стражи" СОФИЈА 8 Јуна Из Б ча јг вљ ју, да је ^оој болесничких кревет.*, у Загребу п већан са 11 хиљчда кпмзда.

П<троград, 6. јуна Н? јављају нв зз {.ачву проксну у прецелу Шавлиг Западно гц Њгмсна у пргв цу Сув лки и Калварије напади, које су Њмци извршили с малим снггама 4. и 5. јуна, били су одбијени. У прсделу гратоке Равке непријатељ је предузео један нгпад у в че 4. јуна и тај 1 апад био је одбијсн пссле поноћи - У Галицији У 1 алигију са фронга Та кева јачљају, да су се сук бич" пргдстражг. У црзвцу Рава—Руске 07почел< су борбе н;ћу између 4 г 5 јуна у гред лу Новине и У-чиска 11 ј фронту Ка м н ’ Брод пре/ њи н пгија тељ ки делгви пскушелису ноћу 4 јуна да пр крче себи нут изжеђт Гродеаких ј<зер\ али су одбијепи. На томе делу топовгка и пушчана ватра продужује се Ваше Њижнова, у блвз .ви Комарнз, нспријатељ је пребашо в?лике снаге напр г тивн/ сбалу Дњестра. М а ђутим сви ти покушаји не пријатеља да и биЈенадру гу страну гдбгјенв су у блиаини Кор ткца п Сно вид- ва. Изм ђу Пруга в Дњестра продужују се огсрч-сне 6' рбе.

Еш 11иш — Уопех иаршапа Фрвнча. Лочлон, 3 јуна (ЗваничвоЈ Мгрша Френч јгвљ ,, | дз су Енглези сгноћ зтузети п,:в ј р?т н мачках рсв в источно од Ф стхибелг, на (ђронту от скор > гв килом-тра па ипак смо се по> вукли пр. ко ноћ испред једно’ жесточог непријатељев )Г иротив-н пада Суг; а а ;Н см > извршили напат, и то са успехом, на неариштељече положзје северно од Хожа, где смо освојили цео првт рсд н пријзтеље вих ров ва на фронту ол једног кил метр . као и ј л -

д. н дпо руг. га реда ро вовз. Нем«ч и про^ивнзпад одбијен је с велгк м г,битцчма ио неоријатеља.

Женски свет Црнииа У Русији је бела воја самбол жалости; ми смо се угледали на западњаке н усвојили црну. А начин на који се ова код нас носи има националие оригиналности. У западнимдр жавама нећете никад видети ожглошћеног човека, да је обавио врат црном марамвм. На сам дан погреба људк иос« белу крагну и цри, свилен оковратник, а око лег.е руке широку црну пантљдку (фаор). Жене се никад не повеаују шамијом; оне су увек укусно оде вене у црној одећи, скрвјеној према тадањој мвдн, са црним шеширом ■ дугии велвм од црнога крепа. У жааости су и луди и жене најаише шест иеде ва. И ако се жалост деси у летњим месецима, код породице из аристокр«ци]е видећете да су даме вбучене у чисто белом, само око леве руке имају флор као и мушкарцн. Ако неприсграсно судите, вама ће се допасти оввј начии жалости. У осталом, ја верујвм, дв је сваком врло дебро познато, каквна се нискии среством данес код иас злоупотребљава црнапа. Не кдимо даље, задржимо се само н« улици Кнеза Михајла: ко се дакас таао креће у ијшинн? Првенствено женгке из полусвета, које су једке недеље под велом туге, а одмах адућ« са јако разрезаним роза, жутгм или отворепо веленим сукњвма. Затим „даме* које стално носе орнину, а нису начисто аашто •е иосе: да ли ради вногв које жртвовао свој живот ва добро њихове отаџбине или ради онога коме оае треба да с« донадну. Истинске жене, жеве којима ће доцнија поколеи-а бити захвална, не воде рачуна о боји и кроју своје жалосне одеће, оне су скривене у мрачном куту својих мрдчних мислн: ми их не видимо стазом разблуди и раскоши. 8 Јр.

Шада Инкогнито Две летеће са београдског корзо-а ухватиле једног београдског господичића и пошто су са њиме истресло једно две флаше шампањца, рећиће му, претурејући по џеповима и новчанику: Гле па ми нисмо ни знали да ти немаш визиткарту. Тхе, да смо то знале, не бп смо ни седеле га тобом. Зиаш како је. Пре свега углади образ. Ј _________

ФЕЛзТОН Нвко Вучетић — Бокељски оВјесник абирке ратничких приповиједака 1914-1915. Сваког боговјетног јутра, око девет сати, улице мале вароши Н. одједаред к&о да обузе нека грозницз, не мир и стријепња. Сва врата се широм отварају. Прозорска ћепеваи лупарају о зидове. Завјесе аао опдаветњеви очни каа ци — размичу се и подижу нервозно. Тада, очи сввх матера се буље и очевидно гх заокружа један модзр круг. А руке Стараа« дрхге, дрхт« • као ’но сирото мртво грање оод дввљом струјом зимњег вјетра што дрхти. У свакој кући је умук

земљаног лончићт са м;и ј?кгм, али, свуждгне и озбиљне, (В)јим ружич. спм губицама трља у ссвирт љенз прозорска окнт и че кају.. Најзад, ено гг: долаз^. Ика тамно л’це судбисе. Нико не м( же знчти да ли се смијеши или, пак да /и је ’ збиљан .. Тешки велики огртач, који је на њему. слази му до исиод коље а, па га тако свег Грижљкво уаија. Иде, ужурбан м, али • дмјереним корацчма — са Свим мирно, гледајући преда се И, учинв ли иа какав гтокрет, или, ако б« счучајно подигао _воје очи, свака мајка, којој овога часа подоакује срце у грудима, на д« се и мвсли да је то за њу в плаче од надања.. Али то ш ка Бог не про лазт, већ — ча Новипа, писмпнс ша...

н)ј горби леј пе н в сти од сика мужа брата или оца, Н' востм од оног, н) кога се, само, дзнон ћно мисли, — од војникг? И сад га нзше прије оп кољзвзју: — Поштаоу, дсбри мој ошт;ру: прошлог четврт»'а си био тако љубазач и мио, ла ма даде једц » пасмо од мога мужа... има ли, случајно, такво једпо и данат?.. — Има ли штогод од тат , госпо’и’ Новчц ?.. ре че ј* дна блиједа дјевг.ј- ица ч^је мало лице је већ гз б љно као у к^кве жене — А за мене, госп(.’н’ Н ввц ?,.. преклиње друга једна лијепа дјевојча, са тан ккм и стиснутим уснзма, отегнутвх црта на лвпу, готсва да кликне од радости или да бриз! е у плач.. И сад, гегајући <е, дотр чи једна старвца а понови исто оно што и сваксга јутра: — Загледајте боље у ва шу торбицу, добри мој го спо’н’ Новнца... Наје могу

ће га јутрос никако н м:м писма сд М( г м шчета, У ораво сам целе н .ћи само о њ му свњала... Знгк је, да насигурно тмам ка<во пи мо . * Оне „даме“. ксје, присгојно, не мггу отићи на сок к у сусрет ча-Нобици, чекајући га, шћућурене вза њиховлх врата, задихане и јтко кестрпљивг: Да л 1 се грибл! жава? Д«.. све блнже и ближе долаги! То.само могу бити његоаи кораци, а ни :ошто -аквог обичн'г пролазника. Зар не?.. Ено га он је ттмо,. сагвим бшзу... 3 у тавио се... Джле, тамо уксмшиј луку имају једво писмо... Хоће ли сет:к(ђ?р зауста вити, сада кад Је всћ т мо једвом . [пред оним вратима? Не?.. Зар се не заустављ ?... Тада се врата у пола отвоое г, слаб јелан глас, један глас тужан, једаа глас већ скрхан, уморзн и промуаа) — кроз њихсезачу гдје зове: - Поштару!?., Како?...

Јутрсс нема втшгг?... А ча Новипа, сав збуњ н промрмњт: — Биће сутра госпсђ).. Пошта се је данас задоцни ла... Знате, не стиж/ више писме као у мирно доба.. Железнице не и ту б;;ш тжо брз '.. Стрпите се: за пело биће су 1 ра... С(мо гвије п рото, црне кућицене чекају вишеча-Новицу, не траже ваше (>д њега писма, 1 емају виш: по требе дт сазаају на и ч« му, јср оне зн ју... Изузевши ова двч коро та, ча Новица је иначе сре ћа-: св му др.го иде д бро Он дОноси у.чијек дос е вијести својчи „клв [енткињама*, тако их он то з ве. Нсво ти су, шта вкше изврсве Он их, варавно, на пр:те све зна, јер му дост^вљају сва писма, тао аа су сва и на њ га кр вицу уаућена, — да, и ва њега. На пошљетку, шти?.. Он тх и раздаје: непраш би било, кад он не би имао свој дво... На пример: он

врло добро зна, /га је с^да м лч Мишхо, гезда-Тошвн син, шг) Је би.) рањен ч> Церу, потпуно опорављен а да се данас као гуштер суич 1 у једном кр саом в великом ск_пљ нском хстелу, прствсрсабм у бол* нипу. Њгму је п знато, да је госп дан Младен Кра.ић арситведен у чин активног пјеш:>дијског мајора, ушљед |едн >г њеп воглијепог псд внга.Јоах рн зна, да де бели пивар __М ро Селвић по цвјелога дана игра шаза у биоградСким шасчееима и да се је угг.јио још за три кнла и да су гз његовв дру' ови М та и Ни а због гога вгзвтли „квгдратним себељк"«". На^ззЈЈ. непосредно је дознао. да је к плар Стева иначе наш оо знати новкнар, псд п:евдонимсм „ Лисандро*, опред -<јељен француској војн )| миси,и у Биограву и ;а )е одмгх пошље тога д бво за нар двЕка.. Кажем вам: све он зна! Да ли се ча-Новица по-

носи тим својим варошкам свзјет м? Те још какс! Не питај! . — Ата су чуднов^тк сви ти злосј ећн ши! — понгвљ* он неор ст.нј.. . — Бс.же мо)! Бож>.! баш су чудно ватк!.. Али, при свем том, једичо ми рш остаје гос поћл Тасићче.. А са те стрдне ча Новиц I није спокојан... Оба сина ове женице по< шла су била у ргт: врви као нарсдчик, а други, кго прост војни) . Наредник је јуначки гогинуо на Круп њу .. И гу тужно в* јест исти ча Новиса доиесе једног се аембарск. г вечера... То је пгсио бкло од поксјников г капетсна.. — Свршиде се —

Штамааријч Драг. Грегори* ћапотребна су д»а ученика.

.

|ула п)есма ред\ип... И за фијеме док куч. ћи насгав «л}у свг.је кевквње, ма «к* , фамилијарне и пуне про гиозе, не орсду више око

Кој I би то чсвјек могао бити исто тгко велики, добар и красав као што је он, кад доиоси у својој цр-