Стража

Г-а! % ^ орОЈ 1ОО

БЕОГРАД.СРЕДа 10 ЈУНА 1916 ГОД.

1 И Годива V

Стан Редакцнје ■ Адмпннстр., Космајска ул. бр. 22. Огласн се дају у Адмнннстр. Цена утврђена. Неплаћеаа се писма не примају. — Рукописн се не враћају_ Писма, рукопасе, новац и све остало што се одиоси иа лнст, слати власништву листа.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Адреса за телеграме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на годину . . . Днн. Ј2 - „ шест месеца . , б „ трн месеца . „ 3' . један месец . . 1 Претплата аа нностранство на пошта: ва годану . . . Дан. 30- „ шест месеци . „ 15'„ три месеца . „ 75о

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРВ ПОДНЕ

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1002.

— Спец. извештај „Стражи* БУКУРЕШТ, 4 јуна. Сазнаје се да је Турска Врховна Команда с обзиром на кркта-шу ситуаизју у Дарданелнма решила да потопи неколико старих поморских лађа, како би на тај начаи онемогућина пролаз Савезнинким бродовима у Црно Море. , Јон.

Ришшпк

Живећи у данима немачквх „успеха* и слушајући арију њиховах снова, арију веселих акорда ал* прикри веног сграха, верујемо да нећемо погрешити ако јасно и непристрзсно изложамо нашим читаоцима све могу • ће евентуапности, које бв могле да настуае у случају каквог озбиљнијег немач« ког успеха на источном фронту. За последњи ме:ец ‘,дана немачкој сгратегија је пошло аа р ком, да се докопа по цену огромчих жртава надмоћности над русквм армијама у Галицијн. Нажалост по њих та је надмтћпост до данас била само локалног зиачаја Руси су напустили приличан део га лицкског терена — дакле непријатељског земљишта — Руса су предали Н мцама [азорен и празан Пшемисл, онв бране ланас прелаз преко Дњестра (где с/ већ имали ванредно успеш них против-напада), али Руси нвти су бали озбиљчо тучени нити стоје пред одлучујућам поразом, као што то Немци тврде. Руси су се повуклв, јамачно по пла ну кзји је морао да Садржи извесне губитке, да бн се групиали у новом фронту, који ће представљати солиднију брану непријатељској најезди, него онај фрОнт у близини Кракова, у близини непријатељсках савршенак комунакационих срестава. |_Па ипак ма ћ»мо бати толико лојални, да се обаз

ремо на немачче претње, да пр жонтролншемо њихове илузаје, које би се оствариле као трвјумф надпоту ченам руским армијама. У почетку рата немачки је план био, да се фран цу:ко белгиски фронт коначно уклони са позорнице, да се целокупна немачка снага уз сзрздњу аустроугарске војске пребаци на источни — чисто руски фронт, како ба се на тај начин постигли успеси, који би приморали Споразумне Силе да трзжз мар Данас пак, после главногЈ и у основа о тлучујућег германског неусаеха, Немачка жела дл прко лвквидиоа са руСким фртнтом да га учи ни бар тренутно п.сививм, како би ]ој се тиме дало могућно:ти, да уз арипомоћ огрокнихснага потуче фран цуске, енглеск^ и белгиске технички и бртјно одличзо организоване армије, и, учини сатуацију пч Споразум толвко неповољну, да ови или злтрлже мир мвр без чзсти ала и без економских губата <а — вли да сачекају свој коначан пораз. Свзм првом плану Н?мци су били поклонили апсолугну в<фу. Ка:<о стоји са озим новам планом — не знамо, ала пргма њчховии комби нзцајзма изглсда да су за довољни и са релатишом вер м. Срећом, неће гх ни она послужити. А ево зашто: Предпосгавимо да неу тралне држаБе, које су у комбинација да ступе уз

Четворни Споразум, осгавуј и даље неутралче. Нека буду Ру:и озбаљчо потучени, нека се чак и њихов фронт повуче дубоко у огром<у имлерију. Какве успехе могу да имају Немци на запацу? Д? потисну францускифронт са његових ванредно утврђевих позиција — доста невероватно; да га озбаљније пробију — сумњиво. Али репимо нека овз друго и буде. Да ли би самз тај успех имао судбоносних послед-Јиа — апсолутло немогуће. Немачка данас нма да рачуна са свежим армајама једне Велвке СиЈе, ње не некалашње савезнаце, чнју ће вредност она нзј боље да познаје, кад се онолико трудала да је зздр жи у неутралности. Ако на игалијзнскс м фронту не бу ду истакнуте солидче и бројно довољне трупе, онда ће сваки немачки успех бита парализован; у противноме пак, да Немачка Одвјји оабаљнвју масу према Игали јанимз, да ли је она евдау моћи дз изврши какав стварнији ефекат —• јзмачно ге Немачка може само да снива, да успзвљује своје сиаове апсурдним илузиј^ма али Пемачка неће моћи никад да победи ипоредсвојих локалних успеха. Нама може бити самО пријатна њена заблудз. Имајмо стрлљења! Зиранои

Елиграм , — Влашки проблем [Поводоа сукоба па границе] Краљ је Немац, На Германе нгће! Ал' се народ креће! Бично краљу И овако стига, Али ту је Патриотска Лига, Да покрене Акцију и плам Народ уме ратовати И без краља — сам! М. Расинскн.

б(№1 1 1Н(ЈП [Нота прадоеднама Вапоона Последњз нтта коју је Амерака уоутвла Немтчкој као одговор к.а њена извчњеља повотом злочиначксг увиштењз „Лузитааије" мо-

же се с правом назвати и нот пг-едседника Валсона*. Ту је ноту р?дчговао сзм председник Вичсоз, прот. 1 вно .мишљењу државнон’ секретар; Брајена, који је налазио да је бзљл употре бити убедљив начан спрам Немачке. Брајен објашњава то своје машљење у једном манифесту упућеном американском народу. По њему, од средстава које нар тди употребљзвају у својим међус^бшм односама, два заслужују првенств >, а то су снага и убедљивост. Г. Брајен је за ову последњу. Он радо заборавља да Немачка не дели његове назоре и да о томе даје јаснога дсказа. Ааи г. Брајен не одустаје од свог мишљења. Он аржи да ће ње ов хрзшћаиски поступак преобратити германски бес у ан ђелску доброту. Аш аме рикански народ, ко зна каквл се реаулгати тим сред савима могу поствћи, јео је ево већ пета встј , не може да ставг на то гледиш е а исто тако н:» претседник Вил он. ОваЈ последњч се изјаснао за употребу јачах средстава и Брајен је морао дати осгавку. Г. Вчлсон је сигурно помишљао да су већ послате ч:ти )и доброћудне ноте и да је резултат био сгмо уништење „Лузитанрје". Д&е ноте к је је бао редиговао Брл,.н, Вчлсон је одбио налгз ћи да не одговарају дсето';анству Амери* ке и да не воде циљу. И г. Брајен је галустио св *је место. Г. Вилсон, коме се не ј може пребацивлти да јг бру« !талав, редиговао је јед <у е нергичну али и врло не пристрасиу ноту. У њој се каже нзм ђу оста*ог да је подводни брод требао да ухвати и да претресе лгђу, и да је смео да је уништи тек ако би се она томе про тчвила. Нота се ззвршзва овнм речкма: „ А.м?рлканска влада оОзавља озбиљнО и све чан! прекоре учкњене у њеЈој ноти од 15 маја, и безирајућа се на међунзрод ном праву не може да при* стане нз то до одређчвање једне ратне злне иде на супрот правема американског

народа.“ V НемшкоЈ та нота, дасгојансгвена и чврсга; побудила је мисао да између Амерзке и Ен п леске постоји уговор, толико су појмови помуће ти код савремених Немаца! У својој фангазији они толиао цалеко терзју да чак н абрајају и тобож ње чаанове тога уговора. Немзчкој влади изгледа дакле сумњаво што Амери ка протест/је против уби јсњањених грађана; та кон стзташја је бољл каракте рише пего сви могући ар гументи.

Рабош Пре неколико дана присуствовао сам изрицању пресуде, Један полицијски писар из једног београдског кварта осудио је једног дрипца на 50 дин. новчаае казне, или 10 дана затвора због проневерг једне безначајне сумице. Међутим, баш јуче дознам да је исти писар учинио много веће кажљиво дело: узимао је марке за нека увсрења, претворио их у новац и новац гјотрсшио. Идем да видим, да ли ће остати доследан, и да ли ће и себе казнити за проневеру.

8.100.000 — једаи иеисцрпни извар ЛОНДОН, 9 јуна. Према рефутним списко в;.ма у Великој Британлји ииа преко 8 100.000 људи од 40-43 годике, способ них за војну дужаост.

Мј 1 1ш| — Зашто Немачка још ннје објавила рат Италији ЛОНДОН, 9. јуна Рааије прозете в сги, да између Румуније и Игалије постоји савгз, добијају све виахе вероватнсћг. Једану гледни румунски државиик. који се базл у Лондону у специјалној масији взјавио [е пред неколчко енггеских новинзрт, да је вест 0 савезу између Италијг и Ру мунаје п ;т ^уно тачна, јер уговор о савезу посгоји. Уговор је закључен одмах по Букурешком уговору и има дефанзиван каракт р у случају на тада од стране

ма којв држзве на једну од савгзницт, друга је Савезница дужза да је б рани. Но хако у овом случају није Аусгрија већ Игалаја објавила раг, то Румунвја наје обавезна да сту.и у акци ју Аји у Случа;у да Нгмачк« као савезнЕца Аустрије објавв рат Игалији, Рум]нија је дужна да по уговору стуаи у акцију.

Муниција — Русија *е спрема за иапад БУКУРЕШТ, 9. јуна. Мчиастарство војно извршило је огромне наруџ бане мунације и оружјз у Енглсској и Америци У војним круговвмт придаје се овим наруџбанама огромнч важност, в држи се да ће по испоруцу м/* нкције руска војска бзти огр мзо сн бдевгна са му ницлјом.

Спец извештај „Стражи“ Букурешт, 9 јуаа У Галицијч се воде огорчене борб:, у којима Руси успешно одолевају жесто ким ншадима Немша И ко су Руси у чисто одбранбеном положзју ипак имзју велик -1 број ззробљеника, доста муницијг и неколико митраљ^Зћ Пред Л шовом Р/ск су с« 0 ! ц'нтрчсалв знатне снаге.

Фмш ФЈЈП Иавештаји оа овиж фрзитова П АРИЗ, 6 јуна Службеао саопшт ње од 7. јуна: Н 1 с кгору северно од Араса госЈОдарт смо Фононивзлз. Извели смо нааад на истоку. у правцу Сушеа и на-;ред)В 1 ли смо отприлике један километар Артилерцска борбз је и даље врто живз. У Аргони смо одбили једзн ж^сток непријагељев налад и имамо заробљени >а На горњем току Мгзе напа; и смо непрлјатељз и отели смо му једаа опкоп. На сектору Ка-

лонбксм отели смо кепријатељу дза шанца, заробив шл војника и дча офзцира. У Лорену близу рејона 0* тели смо једну,’ нгпријателеву позвцију, одбили смо два против нзпада, трећим против нападом били смо тргнутно потиснуги, алм смо ускоро загим осв )јвла цглу позицају; четврта немачки против изпад зааржат је нашом ватром. И • мамо нових » заробљеника. Наша офанзива у долим Ф:хте и наше гоњење мде напред. Има маого заробљевика. Женски свет — О женским именима Један чувени француски критичар, иначе необично добар познааа ац женског света, посветио је у својој солидној сгудији о данашњој жени неколико страница класифицираљу жен ских имена. У своме опредслењу он се ослањао на хармоннчиу или дисхармонкчну звучност, коју чини изгоиор поЈе диних жеиских имена. Тако ј« успео да доста тачио раалик> Је опште-лепо од опште-ружног имена. Сва лепа амена расчланио је ватим у три категорије У прву категорију спадају имеиа којз своЈим звуком опомању на пролећње буђење (то су најлепша девојачка имена); у другу категорију убраја она лепа имена која личе на раскош зимских салона (то су најлеаша имсна младих жена); и иајзгд у трећу категорију долазе лепа класична имена. У ружна *мена — имена дисхармоничне звучности — уврстно је она имена, која се у томе најсилиије истичу. Ослањајући се на његов начин класифицнрања, покушао сам да сгворнм слнчиу табалу од наших женских имена. Лепа имена I категорије: Загорка, Зора, Радмила, Иванка, Јов'.нка, Добрнла, Бранка, Визма, Радојка, и Борка. Лепа имена II категорнје; 1ера, Ана, Татијана, Јерина и Мара. Пепа имена 1!1 категорије: Валерија, Јелисавета, Катарина, Наталија, Аделаила, КсениЈа, Емилија, Јулија и Ангелина. Имена дисхармоничних звучности: Христина, Персида, Стаиа, Живка, Полексија, Смнља и Милева. Допуштам замерку да су групе непотпуне и радовало би ме кад би ми читаоци помогли, да их допунимо и онда као такве публикујемо. иф Р . Претплата на „Стражи“ 1 динзр месечно -

ФЕЈБТОН

Нако Вучегаћ — Вокељски Вјесник — Иа авирке ратничких приповиједака 1914—1915. Бвјела као рубље, бс лом вскрхана, сирота мајка је □лакала, јецала, уздисала... Ча Новицт, непомичан и, суаама облввен — за све то врнјеме стајао је пред Н.ОМ... — Алв, немојте тако, јадва моја госпођо. Не треба много плакати. Кад би сузе помогле... алн од тога вема нвкакве вајде. Али, за Бога! један син кад погине у ра ту, не 8начи да је он мр тав.„. То би исто значило као кад би се рекло: један свн отишао у војнике за свагда. Најзад... тешате се: остаје вам господин Жика, ваш млађи син. Он је добро... Још јуче сте добили његове новоств. У пасму вам вели да је здрав као тресак ■ црвен као сремско

муљало. Па шта ћете вкш*!? И сад, јуначки или по српски, — а то је ксто што и; шија, вија, врат — један ксмат, — госасђа Тасвћка је убрисала своје сузе, гор до, не очекујући више пи сма ни од кога, сјем од Свог другог војника. Писма су до новгибра мјесеца ч:сто и редовно долазвла, кад, не лези, вргже! наједанпут — ништа више. И ништа више, од тога доба.. ама баш ништа И тад, свакога јутра, ча • Новицу, каа би стига пред малом кућом г-ђе Тгсаћке — обли је студени, мртвачки зној по плећима. Још из далека, он назрв|ева, иза једне вунене ззвјесе, дза права, укочена иламичка, дв°је ватргнерупице — два ока... Он се примиче. П )озор се отвори и, један глас, који сада ништа друго није, до ли какар очаЈан дах промрмља: — Још једнБКО... немам ништа?...

Шта хсћете дз јој ча Новица одговори?... Поздрав љз. Накашљује се... И, по кушава рећв: — Али, за Бога, имајте мзлко поуздања. Да му се је, уклони Боже, десила как ва несрећа, ви бисте, госпођо, то насигурно дозна ли. Ја се кладим да је ваш господчн Жика здрав као ија! Да мунијеиије ништа' Али СаМО, дуп! дап! дуа! дап:. оде журно, јер је осјетио да му се љегове очи почеле квасити. И тако, дан за давом, недјеља за недјељом, мјесец 89 мјесецом: вријеме пролаза. Али мученој мајци ништа не доноси. И скорз нијесу то више два пламенита ока, што у јутру вриЈебају ча Н )ввчин долгзак, већ — два велика круга, дваје црне и дубоке бразде. НеСретна жена опет от вори свој прозор Ила сад нема више снагенидапро муца: „Још једнако немам нншта?* Она ваше не збора. Гри-

зе своје усне. Блијгда, у прла је очи своје у ча Новзцу. И. Сзер^зумје. Тада, напрасно, затвори свој прозор. Она чак на суза више нема. — Боже мој! Боже! уз дахну ча-Новица. — Мој добри Боже! баш је то ж 1 лосно. Еао где одлгзч, еирота женица! Једног од ових дана нестаће је: смркнуће али осванути неће. Туга ће је убати- Пра св:м том, ипак је то жзлосно. И ча Нсвица се удаљује узцвшући: — Ах! Шта ћу јој, ни шта с. не може. Како то да се ништа не може? И ето, гле изненађењв: Јгдног лијепог јутри да, једног прелијепог прољетног јутра, свјеж као гра на од јоргована — ча-Новица се обуставч пред сивом кућицом госнође Тасићке. У лицу није као обично: ово му је некако смајешно н чудвовато. И врло тихо

рече; — Госпсђо Тасићха!? — Шга је, ча Новица? — Но, госпођо, хвала Богу! Једва једном. Имате једно писамце од господина Жике. Иаи не треба да се сувчше узбуђујете госпођо, јер радост х ће по некада идан 1 шкопи, нзрочито кад је претерана. Епо вам с»д асма. Сећатс ли се. К<д сам вам биз говорио. Да не паднегоспођз Тасићка само у несвијест! Не бојте се —шће: она васкрсава. Њ;но лице ожавља ва. И, шчепа миракулоано пвсмо. Мала војниччка дспасна карта 01 ријсчи ао ријечи гласи овако: „ Драга и слатка моја мајко! Мора бвти да си јако за бранута, јер сам тек данас дозчао, да свз м >ја писма, која сам ти шиљао још од пре три месеце — нисв ари мила, а ниси их могла ви примити зато, што су садр жавала опширна излагања о српско-швапском рату!

Кад је тако, онда ти данас просто шаљгм ’мој синов ски поздрав. Жчв сам и сдрав, хвала малогтнвсм Б гу! Мени је овде дзбро. Као Бога те молам, немој се брзнута о мени .. Буди само спокојна... Али мислгм да нећеш Сгмо упознати мој рукопис... Није ни за чудо. Кад би еамо знала качо и одахле та пишем.. Пашем на колену саднамогашан цз! Но, с. м) хрзбрости, ми ла мајко!... Грлим те и љу* бим ао милијон пута, — и затим, још мало.. Таој речато благодарзн син: Жчвојин." И сирота г ђл Тасићка Седа таксђ р ожизи: на ње н;мг лицу грану пр?љеће, у очима њеним има сунца, на њеним јагодвцама руж: су се расцвјетате!... СмиЈеши се! Плаче!... И, мрмљз: — Ж :кица... Драго мај чано деп! .. Какаа срећа... крај свега тога! И сасвам природно, ча Новиц«, батац! уљегне у

кућу да Се поткршези к јом чашнцом мучгнаце. о Нахон пгтааест дава, је* диога јутра, у мал’ што ча* Новицу не удари капља... Ј'р је стигло још једно пнсмо од Жчке! Сама, што је то овога пута једн з право, автентачао пнсм \ написано потписано и послато Жиканом рођеном руком, а не као оно прв), које је Сам ча-Новчца избрчкао, издрљло и домишљено скрпио!... Ала шта велк то писмо? Млади војник приповиједа, да је од првје пет мјесепа ззрсбљенвк и да му је Шзаба строго био забранио дг за све то врнјеме пише св ј )ј кућз... — И гле сад!.. У какву сам ти неприлиду упдо1?... Шта ћу ја. кукзвац, рсћа госпођи Тасићки?... Каква ћу јој објашње^а дати 0 оном првом писму?... чаНовица, убезекнут, сам се аита у свом чуду, што га снађе тако изненздч... Парв», ма|а !»11 г,