Стража

[ ЕЕОГРАД ПЕТАК 12г ЈУНА 1915 ГОД.

л л

Годива V

Број 153 .

Стан Редакције п Администр., Космејска ул. бр. 22. Огласп се дају у Адми.(истр. Цена утврђева. Неплаћена се ппсма не примају. — Рукопнса се не враћају. Писма, рукоппсе, новац н све остало што се односи иа лист, слати власништву листз.

ТЕЛЕФОН УгЕДНИШТБА 1092.

Адреса за телеграме: .СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата аа СрбнЈу на пошти: на годииу . . . Дин. 12'„ шест месецв . „ б'„ три месеца . , 3‘ . један месец . . 1 Претплата аа ииострааство на пошти: на годину . . . Дин. 30 , шест Месеци . „ 15’„ три месеца . „ 7 3*

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРВ ПОДНЕ

'ТеЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1002.

Својеручно писмо енглеског краља. АТИНА, 11 јуна. — У Сира'ази је првспео један енглески подморскп брод, вз кога се искрцао енглескп пуковник Зифер, који путује за Бугарску. Пуковнвк Звфер носи бугарсхом краљу својеручно писмо енглеског краља, коме се придаје велика важност. Као сигурно се д|жч да ће после гредаје писмз битв рашчишћена сатуацвја в да ће се Бугарска из јаснити или зз Сгоразум илв за Савез

Цред жвтвом

Оличење крајње отпорИости једке државе несгледа се у брсју и величани њених оружних арсенала; победу у једној дугој војни — у в јни гре успеси стал но ба аасирају — првен ствено осигурава п-рестиж у екон м ком боглтстзу. Др нава може батв војнички грвокласно оргавизована, па впак зато дз нема стварне гаранције о својој апеолутној моћи, ако је нен е кономскв живот омогућен искључиво трговинско -ријатељсквм односима са суседним државсма. Очигледии дскзз за то престгвља данашњи полсжај Немачке, који је јамач но сваком б.ф основно познат. Овога пута задржаћемо се на Србвји. узимзјући као објект разлагања један <д најглавнијих периода њеног економског развоја — период припрема пред новом жетвом. Србија је успела својом здравом унутарњомупрзвом и уз сарадњу аумансста њеннх снажних савезника, да заузима дснас с војкич ксг гледишта такав по;о жај, какав није ужиеала у почетку рата. Али Србија још није довршила потпуно осигурање своје савршене Отпорности, Србијајгш није поставала основу на којој ће моћа да вскористи своју војничку снагу (латентну без ексномске подлсге): Ср’ бија још није постала гссподер свога економског блага. Апи она је на прагу I

да то постане. Дани су малобројни, дани «о нове жетв 3 , а припреме за њу и ако су врло једноставне, ипак нису тако лако изводљаве, ако се хоће, да се њихоз значај не сјмо правилно оцеаи, већ и до сржи изврши. И.те тешкоће, аичим неублажене, на које се наилазило одмах после наше гранди озне победе, када је би јо у питању обрађивзње поља — јављзју се и данас. А њихов главни фштор био је и тада као и данае јако осетни недостатак у радној снззи. ДI ли је он био пз | ралезошн са крајњом могућношћу — у то нећемо да се упуштахо. Оао што је већ учињено, то се више не може погравити, али ми желимо, да оно што има да се учини не садржи неповољну критику. Србија располаже сразмерио завиднам бр јем за робљеника. Да ли је сротив међународног права и на штету здравственкх об зира (да будгмо толако хумани), ако се потребан број зарсбљеивка у споразуму са Земљорадничким о>другама уготреби за послове око рационалног пркбира ња летине? Јамачно не. Ми живимо у данима одлучу јућих догађзја, уданинакада се грозничав .м пажњом прати сваки миг непријате ља и ми не смемо да допустимо да и један моби ли:ан војник напусти, ма и прувремено, полокај на бранику воје отаџбине. Вој*

ФЕЈБТОН

11 децембра 1914. Рат је хуктао; пгамтеле су доли е и брегови; небо се стресало; ми смо се борили, гинули. побеђивали... одступалв, и оает летеш на пред: као орлови, џинсви, крвавих груда и живота и опет псбеђивалв, док нисмо потиуно победили и очистили нашу крваву Огаџ« брну од оних, који се распртташе као мехурови, сан, дим... в одоше одакле су дсшли — да се никад не врате. И тада, када су се мрачила и ведрила чела наша, нанзменце, ми смо мислили на тебе — нерођеног, на тебе кога смо толико оче кивали, на тебе, мило дете будућности наша! И ги си дошло; била је поноћ; читав час чекао сам, као неко који чека да се

отвори небс, и сунце јави.. Итадс отворише се врата.. 0, ала сам полетео, раш рио руке и примио те као диван дар љубава и неба! О, ала сам се радовао, као да је сваки камен у темељу к}ћњем запевао. а с неба сишлз звезда па наш дом, па се у сунце претворила... сунце! О, аласмт запевала када се з орио л први плач твој у нашем дому! — Родио се „чсвек!* говорим и смејем се. Човек! Мзли човек! Мали ратник... будући војник... и тражвм триста речи, н опет не могу све да искажем.. СесграЈсе из постеље смеши... а моја мзјка, твоја бака нелргстано понавља; — Родио се „цовек!“ „Цовек“ се родио! Злато моје... 12 децембра 1914. Мој мали сестрвћу? Дај, пружи ми твоје мале ручи це? Ох, не, ти то још не мзжеш... Та са тако мнзго мзли, гледаш у једну тачку... увијено у пелевама ћутиш,

ска преставља масу која не сме кн д лићем да има удела у унугзрњгм посло вима, ако се х^ће дз нсо крњсно одговори своме псзиву. И на кога остаје онда да изврши оно, што је била дужност неколвко стотина хиљада одсутннх људа? Нз женама и деци? Ми смо срећни што можемо да при звамо, да то код 1 ГС не престгвла иронију, кго што би бнло у очима западњака, ала ипак зато не можемо да назгвемо ни могућношћу. Наше су сељзнке са мало ласкања савршено индентичне способностзма њи ових људи, али впзк зато оне су жене. И што је нај глевније, сне су и у мчрно доба вршиле исто оно што и дгнјс врше; даклг, од сутност толиког броја људ ске снгге нијс могла 6ији парашзоваиа. Наша заробљеничка команда имала је толико обзира хуманости, да је допуштала зароб ^еницгма, без разшке народности. да се могу кретати по месту интернирања у циљу ли«не зараде. Зашто она ке би данас притекла у помоћ Земљорадннчким Задругаиа стављајућн вм на рагп ло жење целокупан број спо собних заробљеника? Тиме се неће повредити њихов коуодчтет (о коме, како изгледа. каша влзда и сувн ше води рачуна), пошто им се и на томе иослу, као и на ранзјим које су вршчлк, може аружити могућногт личве зараде. И ако ототе уиитате сваког п^једигог заробљскика, ја сумњаи да _ ће се и једћн противно нз јаснвти. Сзд се ставља питање: да ли гарзбљелицн преСггвљају довољш број не« опходне људске сваге? Свакако не. Аш зато ми имамо читгву армају при ремсно несаособних, чији је дужност кесравњеао нижег значаја, него шго је осигу р ње нашег економжогоп станка. 3-там сва сгизи и посилни код обвезника чи новчичког реда, па у крај њем случају и последња одбрааа сгграца и млздића _ви они укупно престављзју пр'лблнжно одговара Јућу цифру кј а]ње могућ •

спавдш или плачеш.. Тлко се ми с плачем рађамо.. и по:ле, ужавоту, ми се тако мало скеЈемо да на послетку умвремо са једном крупном сузом у оку... такав )е живот! Желим ти, мој мали, да никад не плачеш у животу, да будеш храбар, да све сј осмехом и ћутећи поднссиш, да будеш одиста — човек1 Таква смо ми... Срби! Такавћеш нтнбити. је ла, мој мали? А сад, да те пољубим... спгвај! 25 децембра 1914. Ти почкњеш да се кре ћеш... гледаш, али још не разззнајв л... 0, кад би знао, какав је данас велики празник? И данас се родило јед но дете, али је бвло — Бог. Бог спаса људскоП У дому м.]је сестре тисисеродило, да спасеш, да продужиш, да очуваш славуЈ на< шу, јер си ти, сем тате, једини мушкарац; сеја ће се удати, тв ћеш остата... аа то је све запевало у пама. Ето; звона ударају, храм се

ности. А који ће модус послу-1 жити за орггнззацију њиховог р.да, то остављамо мишљењу и одлуци дотичних стручњака. Наше је | б 'ло да упозоримо назна-| чај економске спреме и да за времена обележимо о | сновче чињенице за њено постагнуће, к?да су већ| хлиматске прилике ове го-1 дине учиниле летиау не мање него обилну. Зоранов

(Посвећујем: нашем хероју — инвалиду) Са херојства ампутиран Незнан јунак.. крај. Дајте штаке и „признања" Да га мине вај; Који динар.. инаалиде, Тек, тек... то ј рел1 Да г адује, живогари Увео и блел; Дзјте један мукдир стари, И качкет и јад Беше херој.. сад излишан, Јер није за — рад! И пред црквом када проси •Горки дарзк „свој“: То.. зар понос наших дана? — Хвала... роде мој! М. Расински

8)1! 1)11! РИМ, 11. )у ка У Трсту су понова гзбили нереди услед прогањањз која врше власти. ГарвРЗ Н у Трсгу је био нем Нан да њ врати ред т г су позвани ЖоЛНИ гарнизонз ДЗ у«:.жу војначку псмоћ. Број убијевих преко 800 душа. Власти и војска нису накога штедели, већ су и децу бацали нод нож.

Рабош Пре неколико дака убележио сам на рабош несавесност једног писара. И сад замислите иачо сам га поштедео, и нисам му изнео ни имена, нити где се налази ипак се он сам јавио и послао ми једну колико безобразну толико неучтиву карту садржине, која најбоље илуструје његов карактер и љегово васпитање. У карти између осталога господин лисар каже и озо: — Мој углед не дозвољава ми да вам не одговорим на онај безобразни напис, који се сигурно односи на мене, јер ја сам кажњавао неке за ону ствар коју сте ви у листу изчели. И

љуља од ср?.ће, свет више не спава, радује се, пева, пушке грме... И у нашем дому је весељ* и ако тата није овде. Он се и у рову весели... због тебђ, наш малћ', мали! — Тата... Христос се ро* ал! Скоро, сх, што пре до ђи, зсве те твој мали му шкарац! 2 јуна 1915 г. 11. јуна биће већ п ест месеци откако си се родило. Ти сад већ расазиајеш и сгвари и боје и људе... Већ почињеш да взговараш гласов^ који нису речи, ала ће ускоро битн то.. Дај, пружи ми твоје мале, беле ручгце? Ходг у моја наручја, да осетим на гру дима младост првог пупољка, да ми срце заталаса срећа: шго си се родило, што те имамо, што те гле дзмо.. Гле! тп ми пружаш ру чзце.. ти се смешвш,. неразумљиво гучеш као гукање голубова..; сагвњем главу, ти чупаш и вучеш

зато ја сматрам за своју свету дужност, да сперем са мене оно лруго, ви већ знате нашта мислим, а ]а не марим да ствари понављам. У спучају да не опо зовете ваш ранији напис и не извините ми се писменим пу.тем, као што је то ред, ја ћу доћи тамо код вас, да вас као сваку неваспитану уштву љокнем по лабрњи. Ово је нрви и последњи мој одговор! —

Венизелос • Виачајна најааа грчког дршаанина АТИНА, 11 »уна. Влшзелос је пред директором .Патр 1 са“ изјавио, да Грчка треба и м> ра ца интчрвеаише у корист Чгтворног Споразума. Зз изтервенцвју је везујеуговор са Србијом, као и будућност грчког нарсда. Не приђели Грчка Споргзуму за у ће настати тешки дани, а врло је лако могуће да изгуби и не само нвду за уједињење грчког народа, већ че постојати и опасност по њену независ ност! —

Јаја ага — СуИен»е једнои апнноацу СКОПЉЕ, 11 јуна. Велика Суд у Скопљу судиће дшас познатом издај нику Ј ја аги, који је при ликсм бугарских уиада помагао Бугаре. Јаја ага је оптужез за издају и судиће иу војни суд. —ић.

— Бугарока лоимва својв подамике — Слец. извештај —

СОФИЈА, 11 јуна. Буглрска је влада преко својег посланика и својих конзула у Турско| позвала све своје војие обвезвике да се у рску од 48 чассвз јаве посланству или кснзу латима рзди упута у своје комавде. Ово је изазвало у поли тичким круговима сензацију. На питање бугарског по сланика, шта треба да значи ово иозивање, др Радослав га је упут<;0 на министра војног, који је изјавио, да

Бугарска нема никаквих непријатгљских намера против Тур:ке и да се позивање војних обзезникз вршл ради војничких вежби које ће се предузеги кроз неколико дана.

На Кавказу — Налр«довам»е у Олтм Петрлрад, 11 јуна. Јављају за незнатне пешачке б рбе у правцу Олти ПокушаЈ Турака за усаеш ну офаншну у планини Ка лусон потпуио је осујећен.

— Иввештаји са сзију фронтова Париз, 10. јуна. (Званнчаи комииике) Прошле ноћи Денкерк је био бомбардован из једног далекомегног топа. 14 гра ната пало је вз вфОш Не колико лица одграђша погинуло. Белгијске трупе злузеле су једаа немачки канал ју го заоадно од Сен Жоржа. Сви браниоца овога канала изгинули су или заробљени. На сехтору северно од Араса ноћу, иосле јаког бомбзрдовања непријатељ је на пао на вишг тачака, али је био потлуно одби.еа, осим југозападто од Сушоа, где је успео да се дохвати ј -д нога шгнта. У пределуЛ 1 бгфантз кезрвјатгљ је претрпео тешхе губитке. Један немачки против-на пад од пр:<шле ноћч противу наших поззција север но од салаша Кеиевилера бао је сиречен ватром наше пешадаје и арталсфије. Непријатсљ је употребљавзо ззгушљнве бембе. 15 граната избачено је југрос ла Д«.н ерк. Наша тешка артилерија пуцала је на не пријатељске топове који су вршили ово бомбардовање.

— Неограничен вајам

ЛОНДОН, 10. јуна Доњи Дом једноглагном одлуком усвојио је прсдлог неофзниченог зчјма од 4, 5 0 Г, емитован ал пари.

Женски свет Три различите жене Преставници лепог пола трију културних народа — Енглеза, Француза и Немаца — својии разноликим особинама најјаскије обележавају, колико се ти народи међусобно разликују. Надам се да ће и примитивиа скица бити сразмерио довољан аргуменат. Појава Енглескиње пресгављз у естегичној скали 0; Енглескиња је у свииа димензијама ексценгрична. Прорачупат и ничим неузбуркан дух Енглеза еманциповао је своју жену са мало ласкања индентично себи. Енглескиња је до данас на|савршенији и најпреданији љубитељ спорта; она је најдоследнији сарздник моралне доктрине; шнроких груди ирема непријатељу, пуног срца према понижсном и слабијем. Енглескиња не уме да љуби кроз сонате и пролећње сунце. у хаљини од етамина и у врту лилије и платана; она зна само да поштује човека са крмом међ’ разиграним валииа. Францускиња јг апсолугна протианост: Имперзторка есгетике, љубимац музике и поезије, оличење тежњч преставне уметности. Фраицускиња је карикатура морала, али руков:лац л^удских маниза. Она љуби силно, љуби осећзјима а грози се разума; њена ]е љубав истинска само онда, кадг дрхги као звуци божЈНСтвених акорда. Француски!ва је играчка сваког удара. Францускин л ]е више него несебична. Оно чега има мал 4 и шгоје оригинално код Немице — то је добро; оно што је туђе и чега има врло м. 1 ого — то ј* 1 рђазо имит^рано. Немица је карахтерно Јаоличиа: онз ]е љубезна кад је у питању лични интерес, ала оиа престављз тврђзву, кадг је потребно д» се бори против људског зла Немаца је себнза. Ако ваС ко упита, шта је ттриогизам, реците му слоботго: то је жена пруског војника. '<&о%

— Мункција ва Турску Букурешт П.јува Царинске власти ухватиле су нов шверц. Једна већа румунска фарма оријавила је 10 всгона разне робе за Турску. 1»!еђутим, приликом арегледа утврђено је да је у вггснама. бзла иуниција артиљериска на мењгна Турској Сва ова мунгција конфискована је.

моје косе и бркове; то те усхвћава, јор развлачиш уста у анђеоски осмех, и о твориш их, ?ао да би хтело да ма нешто кажеш и још не умеш... Ја ти помажем, говории ти што би ти го ворило, и причам ти што ти јг ш не разумеш, и но сим те у усаићењу, и век не знам: колико и како да те волим па да то осетиш! * * * Већ је 10 часова. Ти си се пробудило. Ходи, да ти ижљубам румене обрашчиће, и да ти причам и ако не разумеш; ја осећам да морам да ти говсрим, осе ћам као велу песму, која се рађа и х.ћг да нзлети из груди. коју би ти да чујеш... Дуго те тата'није ви деу, а кад је за тебе чуо, певао је и писао (велика и дуга пасма, и — б фио се. — Кад ћу да дођ.м,кад ћу већ да дођем, да видвм мог малог? — пита се и аише. Ми чатамо, ти чујеш ал ие знаш ништа, ти се

смсш ^ш... Ти не знаш т о... данас ратују људи, дангс се боре и стрепе сви; ма брицемо за тату, а он пише; „Не брннате... ја се* уздам у Б)га, Бог ]е велики!“ Ала ми ипак бранемо, ј-ф је наш ми бринемо за све наше, и молвмо се .за њнх. Сви тако чане, јер и сва осећају тако. Велике су бриге нашг а још в ће бри~е њине! Кф ће доћи тата? Ох, к;д ће доћч тата... Та, он кјд ба могао долетео би! Али рат лома све и н ,ксм не да из ровз. О, како је пламтело, кјлико њих ги н>лј, ст' ч ад'!Л0, патило, бе жало; земља у дубинама дрхтала, јектала, плакала од тешке крви, побуне ијецања, јаука и ваааја — -,а су хтелн туђиаи,||куд 1 рни варвари, хијсне времена да нам узму све: и вемљу, и жввст, и опсганак, сло боду да нас нестане, да се изгубимо, да нас нема.. И, ето, тд твда дође на

свет... гада. када је твој тата слушао над собгм н око себе тутњаву и лом, да ослсбодимо оне што ће се тек родити ~ и гк) су сз всћ једжем оодили... Наново ће се родити, од радости заплаката и запеватн, и кића доле свето и побожно, са аахвалношћу, коЈа Је — безииена. толихо је узвишена и велика. * * * Оает си спазало, и опет се прсб/дило. Ти само гледаш, глезаш и чудиш се... чудиш се свему што ввдаш и смешиш се: тако се невино само зора смеши у натљицама прве росе. Ти већ осећаш да смо та мн блнски срцу, и кад те узме дру и иеко у рухе, ти уолгшено гледаш, и плачеш. — Насгавиће се —

ТАМПАРЛЈИ „СТРА* ЖИ* потребна су два Окретача