Стража

БЕОГРАД, СУБОТАЧЗ ЈУНА 1915 ГОД.

в

Став Рвдакције п Админастр., Космвјска ул. бр. 22. Огласи се дају у Администр. Цена утврђена. Неплаћена се пвсма не примају. — Рукописи се не враћају, Писма, ру)чОписе, новац и све остало што се односи на лист, слати власннштву лнста.

V

Адреса аа твлвграмв: „СТРАЖА* - ВЕОГРАД Претплата аа Србмју аа пошти: на годииу . . . Дм„ шест месецн . , 0 . трн мвсеца . » “ . (едан месец . . 1 "* Претплата ва иновтранетао на пошти: на годину . . . Дии. 30. шест месеци . , 3

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ИРБ ПОДНЕ

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1002.

Сукоб између Хсенцолерна и Хабсбурговаца.

БУКУРЕШТ, 12. јуна. — Из Беча је стигла овдашњем царском посланству, да је између немачког и аустријског двора дошло до суко5а. Кајзер је послао по саецијачном курвру пвсмо Фрањи Јосгфу, које је учинило како на двор тако и на владајуће бечке кру* гове вгома тсжак утисак Писмо је писано веома хла дним тоном и може се сматрата као ултиматум. Њвме| Кајзер тражи евергично, да Аусгрија ма и по цену највећих жртава задовољи захтеве Румуније, како ова не би пришла Силама из Споразума.

о ттш ршиа

Румуни доказују у раз ним француским листоввма да су се ови населили у Ба нату још пре хиљаду и две стотине година а Срби једва пре двестотене година. То нестоји. Историјом би могао дока зати, да Румуна у онвм крајевима Баната где Срби слца жвве није бало у доба сеобе Срба са Арсенијем Чарнојев' ћем. А то су се верозапздни и југозападни крајеви Баната, када су Турца из Србије надирали у Срем и Баиат а из Бака та у Бачку према Сенти. Ја мсђутим I- ећу историјом да се служнм него ћу да ухг жсм само на лсгичнуоколноет која ће јасно утврдити да Румуна у твм крајевима Баната није могла би» ти у то време, јер да их је било онда камарила неби могла да насели Србе у тим крајевима, јер су српске оп» шти.че, већим делом, и да нас засељене само Србима и са.во умного мањем делу општина има и Румуна, који су МгОго доцније долазили шго се јасно види из црквених матрикула. У осталом физичка је немогућност да дватела у једно исто време и на једно исто место постоје. То доказује и број општина, које су у го врсме поввкле у северно , западном и јужном делу Баната, а које дотле иису постојале. Те су општине махом подигнуте ташом сеобом. Ова иствна много је по вољнија и п > Румуне, јер

кад би стојал л, што тврде, да је Румуна тамо било и ранпје, онда би то биаа врло ружна појава румунске прошлости, јер би то значичо, да су Румуви стругнули са мегдана испред Турака из оних богоданих рав ница на кршевите крајеве Баната. Сва та места имају чисто српска имена, па чак и села у којима су Румуни змо тамо између српских. села насељени имају српска кмена, као: Уздан, данашњи. Уздин, Петрсвосело, Ново-' село, Глогоњ, Јабука Мра морак, Дел:'блато, Алибу нар и Овча, коју је бечкг кзмарила населила са Ру-; мункма у банатском р-ту| под самим БеогрзД'.м. Изгледа, да Румуни ово уса мљено селанце сматрају за њихов из:азак па јужни Дуназ. Ако тако мисле, онд> нека буду љЈбазни да се изјасне шга мисле о позадини Опче, о Панчевачкој околини са 80 хвљаца Срба. Ја мислим, да сам сзмо овим кратким потезимад'>казао гаРумунау речен м деловима Баната није било пре сеобе Срба и да је бечка хамарила те крајеве, које су Турци опусгели. зато и населила Србима. (Свршићс се) Никола Марковић

рабош Утврдо уверени, да ће Аустрија прегазити малу Србију, он је одмах првих дана мобилнзације отишао у конзулат и добио упут за своју команду,

Његови срп:к ) осећаји, са којима је он паралирао и због којих ј; био радо виђан'иприман у наша лруштва као Ср бин В .јвођанин, ни мало се не узбудише што ће се он борити против своје браће у Србији. Но љуто се преварио. Непријатељ не сгмо што није успео да нас прегази већ с«о му нанели и огромне губитке. Међу заробљенима налази се и сн, или, како смо га звали Панта Лала. Благодарећи нашој широкогрудости он је данас у слободи и ради свој занат у Ваљеву, а његова жеиа и данас као и раније, прима општинску помоћ. Аргус

— Богат плен на Бар

дањолу. Цетиње, 11 јуна Цргкгорска војска при ликом поседвња важне позиције Бардањола у непосредњој близини Скадра, за к< ју је вежу успомене ка хиљаде црногорских јун ка коЈи су погинули на поме нутој позицији у времеоп саде Скадра, наш>.а је велики плен муниције и оруж ја, које је аусфнјски конзул у ^кадру бно разд о Арба« асима за борбу против Црне Горе.

Ме IМ — Суђење атентаторима — | СОФИЈА, 11. јуна Дантс је отпочео г.ре трес вановниаима атентат! у Олштикској Касини, к ји је изгршен фебруара месеца. Ова еф ра гзазвва сенззционо интересовање, па ипзк за време прегреса в?а дала Је сввршена тишива.

На Кавказу — Без изиена Петрогр д 11. јун< Службено саопшт»ње ге н ралштаба ксвкасве војске од 9. Јуна: У правцу прит орја Јавља се само за незнатно пушкар ње. V правцу Олти сви су турски напади на брег Калећик одбијени. Наосга лом фронту ништа нема да се забележи.

Д .писник „Мор-инг Поста" у Пешти имао је важг.н политичкв разговор с једним угледнвм члаиом мађарске опозације, која стоји у блиским односима са графом Анарашијем. Гај му ;е полит .чар рекао ово: И поред свих побеца на севе< ру, монархија се дзнас на лази у неповољнијем, па чак и опаснејем стању него икадз од почетка рата. То нарочито взжи за Мзђарску, које је све до сада бн ла у релативео сигурном полож Ју. Од како је Италија стуаала у акцију, загрожено је не сгмо територијалној целокупности Аустрије него исто тако и Мађ.рске. Раније било је говора сзмо о уступцима који бл се из аустријског земљишта имали учинвти Игалвје. Али сада је дошло у опасност и м. ђарско при морје, и Трансилванија, и Банат, па чак и јужне сло венске покрЧине. Захтеви какО неутралних држава тако и рагујућнх страна постају сваким даном сне Еећи. ИтажЈанска ин тервенцј ја, и ако се могла очекиваги, јзко је узнеми рила м ђзрске политичке кругове, и вође опозиције дошлк у најл*д до зачључ ка да се нешто мсра учи нити. На једасм скупу в ђа аопсзиц је сдлучено је да опозицвја треба да узме у чешћа у државнО! уарави, јер зко се граф Тиса сста ви сам себи, он ће најзад. учвнаги овојом несрећнсм пол-ииком, да на монархи ју устане цео сиег, чгк и оне балканске држ.-ве које су до сзда б *ле неутралне. Другим {ечима, всђе опо зицнје желели су да се са стави једно коалиционо ми нистарствт у коме би биле заступљоче и три сгранке из опозиције: неззвисна сгранка (гртф Апсњв), уставнт страчка (граф Ан драшв), народна, католичка стравка (граф Зани). Сам тај факт, да су Апсњи, Андраши и Зичи готови ући у један Твсин кабинег, и ако између њега и њих по

стоји велика лична омраза, сам тај фчкт сведочи да се Мсђарска налази у врло тешкој сатуацији. Извесно је да се у Мађарској боје Румунија, било да Она ступи у атцију, било да ступи, јер ако ве ступи, она ће за своју иеутралност тра» жати усгупке варачунМа ђарске. Мађарски листови опширно пишу о држању Румуније, али само прсштам павају чланке из оних румунских листова који су ор тивнн иттервенцчји. Оаи раде оно исто што и у случају Италије, а то је, покушавају да себе и своје читаоце утеше опти мистичким размвшљзњима. Оаи кажу, да у интересу Румуније нвје да се при дружи Савезницима, као што су раније доказивачи да то није ни у интересу Италије, и даље разлажу, да ће Румунн,а ступиги у акцаЈу најмање сада кад Русима не иде добро. Они по кушавају убедити Румунију да се удружи с Аустријом прставу Русије, и да тражи БесарабиЈу која је некада била њена, уместО што би тражила Транситванију; која њој није никада приаа дгла. Неколико полатичара из мађарске РумуниЈе склонило . се почетком рата у румунску краљсвину да би избегло гсњење мађарских власти, — и ти људи, а међу њима нзрочито Лука чу, члан мађарског парламента и један од најутицајнијих румунских вођа у Трансилвзвији, чине све мо гуће да изазову у Румунији ратно располсжење. Они чак прете да ћеТраа силванша сгма устати н оружје, ако Румунвја не буде хтела да је ослободи. Пошто се ке верује да ће немачко аустријска дипломатија успети да задрже Румунају од акције, то, да са бојишга у ГалицчЈИ не стижу у последње време повсљне вести које знатно уздижу морал код публике, на полгтичку би се будућ ност Мађарс.се гледало врло песимистички.

1ПШ! 11111 РИМ, 11 јуна Игалијанска телеграфскз агенција саопштава: Из ве родостојник енглеских из вора сазнтје се, да Је Тур ска послала у Бер&ин депутацију са задатком да разложи Немцима, како је Турска у немогућности да продужн даљу војну. Са друге стране се твр да дз је Турска пвтцла, да ли да прими услове које би Јој понудио Четвзрни Спо разум, у случају да се о сети пред скорин крахом.

II №№11№ — Саопштење о операцијама у Дардамелима ПАРИЗ* 11. јуна Експедициони корпус са истока, напао је јуче турске шаачеве на две трећине фронта. После црипремг артилеријом, пешадија је изашла из опкопа и у јединственом налету наше лево крило отело је два реда непријатељских шанчева и сачувало их поред жестоких и многоброЈних противнапада. На десном крилу борба се продужује на теоену који је много нерав нији, преко целога да ча и нз рушевинама непријотељ ских опкопа којс ]е наша артилериЈа отвори; а. Непри јатељ Је, доводећи неаре кидно нове трупе, успео у вече да отме својс шанчеве. Један батаљон страначке легиЈе и један батаљзн 3/авз у једном налету на бај .нет отеше ову шзицнју зл 10 микуга. Оаај СЈајни задатак решао Је усаех и учинао Јв јуче краЈ турским напоримц да прсошу изгубљени терен. У контра офанзави на нашем десном кралу невриЈатељ је имао огромних губитака без икаквсг усаеха. Уопште дан се завршио нашим успехом на целом фронту. И поред огорчених оорон имамо заробљениК), м( ђу коЈИма и официра. Оклопшача .Сез ЛуЈ* живо је бомбардовала бате рИЈе на азиЈСкоЈ стр.ши. Ма наикм левом кри 1 у британска војска нас Је живо по-

магала. Зсузели Јсмо терен К(јн доминира горњим дс аовима сровалије код Кере* вешд^ре, који су Турци °* горчено брзничи већ неколико месеци употребљуЈући све да је очувзЈу.

Женски с»вт — Емваципована жена Да ли су данас толико омиљене о лике еманциповане жене, ао што је омиљена звучиост те речн? Сумљам. Наша средана не распо.паже дотачнии екземпларима, па ипак иајревносније употребљава њихово карактерно име. Шта то наглашава? Да је наш свет поаршно верзиран и културно недозрео. Ми нисмо способни да створа мо еманципов*ну жену (то треба да нам ласка), а желимо је само зато, што је не познајемо. Еманциаована жена је појава културно вишег друштва; најподесније оличење првог корака од генија ка лудилу. Својим природнмм саставом жена је упућена искључиво да ма геријом омогућг. људски живот, исго као и женка у животињском царству. Човек је једини субјекат који треба да ступи у рорбу за опстанком. У случају да деформишу своје улоге њиховј акциЈа губи нрвобитну важност. То је основни закон који подгриза теиељ еманципсваном друштву. Еманципована жена је телссни кретен; њене физиолошке способносги сведене су на минимум делатности. А да би се њена психа уздигла самс на степен психе нормалног човека, она се тотално дегенерише у својој основној улози. На тај начин силази с прироане позорнжце, да би ступилту сверу ванприродних закона; овн парализирају сваку њену акциЈу: еманципована жена губн као свака чињеница, са вом се внше не рачуна. Постојт. претпосгавка, да се одреда средина еманципгције према повољној Ј-азмери. Претпоставка није неумесна, али одговарајућу формулу до данас није било могућно учврстити. Данашња жена се васпитава у двема супротним крајностима: с једне стране је енглеска сифражеткиња, с друге — источњачка ханума. И која од њих двеју више одгсвара своме позиву и више користи човечанству? Јамачно ова друга. Зор. Шада Сасвим тачно Певачица (доктору који јој је постао већ досадан силвим комплиментима): Госп дине докторе ви сге једно згборасили да се најлепши ваи комплименат налазо још у»ек код Јувелира. ФЕјГБТОН

11. децембра 1914 Али ти још не можеш да сазнаш: ко је ко; ти не знаш да лв ти је мсм) мама; ни бакз, ни ја, ни тетка, ни сеЈа... али једно видиш: иста лица, што те свакога дана узимају на ру ке, милују, љубе, говоре ти. Али на наша иста имена ти си већ научило, в кад изговори^о једно, ти се окренеш и гледаш као да пнташ: ко је то, где је? Ти још не умеш да изговорвш: Тата! и колико га реч носи встине у себв; и гек кад порастеш, дозна ћеш и осетт ћеш: колико се волн оно што је од срца, а како се нз даљине чезне в жуди за оним што би хтелв да ввдамо, на своје груди притиснемо, в без речи све искажемо... С лушај ме, мали? — Као

на новом сунцу, ми се на твојој љубзви греЈемо; ми се у тебе надамо; ми због тебз не спавзмо; ми те зо вемо све лепшим имевима, зовемо, и тату — чекамо. Јер цела наша љубав без њега јенепотпуна. Јанисам могао да ћутим што осе ћан; и од среће ма се срце разиграло, и песму сам ти спевао, и читао, и гати пратко — и тада те се тата више зажелео! * * * Ево већ читав чгс где не можеш да спаваш; ходи на моје груди, да те загрејем; можда си по мом срцу осе тило, колик) те волим, па са престало плакати. Можда. Незнам од куда и како? Дању ела касно. у нсћи, кад чујем да плачеш, уста нем. Мама и бака те уми рују, али не могу.., алн кад Ја дођем, па та пружим своЈе косе а лаце, кад ти говорим и засмејем се, а ти се умириш... и брзо за спвш. Можда су то моје речи, моја душа, мој глас,

мо'| поглсд, осмех, све то у тебц нзлази сдз'.ва и ср->д« ности и вреле топлине, која те з грева, оживљује, 0, нвш мали, ја сам чак и гс рд зб г тогз, тако ме је исто и твоја сестрица волела! Спавај мали, јср тата ипх мора доћи! ♦ * * И крстисмо те једнсг ју тра. Док су у даљини гр мелн топсви, на тебеје силазио дух Мира и Истине; капљице с >ете хрвшћанске воде сросише те. Било је рано јутрс; тек је јутрење оцззснило. Истрчао сам на улицу „Кажите, говорите ми?* И кум ти је дивно име над нуо, име песвиково. Утрчао сам у кућу: Мајко! Сестро! Ето до носе ВоЈислава! Кум та је у малој књижвца и ст^хове написао: — Вај, само да не будеш песник1 — и, уздахнуо сам Ти не зчаш шта то значи? Песниои... то су велвке душе али несрећне, чедо моје!

Они за живота за све и 'вакога ссећају, а за њих ретко који или нико,. а кад )мру, ех, када умру? Тоје тешка историја! Сазнаћеш кад порастеш, алв до тада има мното. А сада, ходи, да те и по хиљидити цут ззгрлим, кго срећу коју ви када нвсам видео, па ипак се родитп, и ја је угледао. Ала, шта је то? Слушај, мали? Ко то куца на врата? Какав се то бахат чује? — Брзо, брзо отворите! ви' е мама. И зазвекета сабља о камене степенице, и... — Дош'о он... дош'о твој тата, радости наша Велики су то тренутца, чедо моје! Уклонио сам се, и гледао... Он, твој тата поцрнио од праха, сунца, дима, борбе За тренут застао, тражао те очимг, срцем, душом, животом, и онда: рашири руке, полете, -.ринесе те грудика, оне му се дсжу, СПЈШтају, таласају: пружа! те на рукама даље од себе, па те гледа, ох, колико а

како те гледа! Да си самс знало, да то осетиш, н ра> зумело! — Е^о .човека!« рекох; на место једног, који Је на бојном пољу пао, други се родио! Шга ти је тата донео? о, маого. много... ал’ оно што је више од свега — срце в себе: то је нашу кућу испунило, и наше очи разведра ло, и наше душе отворило, Јер нам је срце говорило! 0, мали, мали? — мого Је твој тата и не доћи, као што и многи други нису дошлв, већ остали тамо... Ти ме гледиш не разум: ш и не умеш да ме питаш, али ја мнслим, и чини ми се, као да ме питаш: где? Наћу да ти кгжен; страш«- а су та поља и ти кланци, мито дете, кад човекоставља све, и иде таио... и не зна шта кв бити, да ли ће д* се вратн или не, оа ипак иде, јер је то: љубав, дуж» ност, вера, и све оно што нас држи у животу. То је рат, мала л Восо;“

то Је борба, крв, мука, бол... то Је... вај, све оно што тако ужасава и дроби и живот а нас, ал’ ипж доноси спас. * Ф * Его, долиза твоја бака; она те то.чико воли, можда више но сви ми, он», краЈ маме, по целе ноћн неспава због тебе, и ненЈ:естано моли Бога, да се рат шго пре сврши, да не чује зло ни са коЈе стране, она те успављује, пева ти, носи те на рукама; она је много ста ра, већ прешла шссету... али је њена љубав за тобом, као да јој је двадесега .. она је три рата преживела, и каже, свршило се све добро, па ће и сада тако бити. Велике су наше речи и ми се умиримо. Ко I овори као мајк8? — Ни.<о! Ох да знаш, „Восо,“ кад се је твоја бака од брвге ових ратних д на и од умора, разболела хтела да умре, (ти ве знаш шта то значи!) ми смо забораватии нарат и на све, па смо дуго и

горко плакалв, рчувалитебе. Тада су тс други на рукама носили а она Је из постеље тако болно гледалз, на 1 еОе, аали „Вос и било Јч>Ј Је Гако жао: што не може ит, и увек само она да те ч)ва и иодиже, као и твоју сеарицу... Ал' ми смо се молили богу и лекарима, и они су је понигли, и она ]б оздравила, и тр онет имаш своју доору Оаку... И сада те опег °на чува, а опет те толико аази, чува и воли: да би за тебе и умрла! Ј е ли » м али „Восо*? КаД * Р- ђу ови велика дана и ови велвки ратов«, кад дође мир, а ти порастеш, н будеш велики, баке већ можда неће бати... неће је бити! И ти ћеш тада ндакати, и доћи њеаом гроб)'. и Јецаги: 1 — Свршиће ое —

Претплата на „Стражи“ 1 дкнар месеччо