Стража

БроГ162

БЕОГРАД, СР2ДА 17 ЈУИА 191 5 г ОД. л +ввттштшаа

Гсдииа V

Стан Редакци|е в Админвстр. Космајска ул. бр. 22. Огласн се дају у Адми.шстр Цена утврђека. Неплаћена се овсма не првмау. — Рукопвса се не враћају Писма, рукописе, новац и све остало што се односи на лист, слати власништву лпста.

ТЕЛЕФОН У^ЕДНИШТВА 1092.

СЛОБОДОУМН Л ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРВ ПОДНЕ

Адрееа ва телеграме: .СТРАЖА- - БЕОГРАД Претплата ва Србију на пошти: ва Ј одину . . . Двн. 12- . шест месеци . . 6 . три месеца . . 3. Један месец . , 1 Претплата ва иностринство на поштн: на годнну . . . Дин. 30- . шест месецн . „ 15'„ три месеца . „ 7-бР

ТЕЛЕФОН ШГАМПАРИЈЕ 1092.

Ни V једнЈм од ве иких ратова, којг је Русија до сада водида, нису њена војска и њел народ аокззали у гако висјкои степену рвоје војнкчке особине као у овсм. Упорна издржљивост била је карактеристнчна ир та и руске војске и руског народа још сд времена када је Петар Велики, својом ге нијалном далековидношћу, предузео горостасни посао обргз в<ња једне велииемо дерне држгве од оних ми лиона својах подааика, ко јима је владао; шта више. та упорна издржљивост види се још и у давнијим вре менима, када су се Руси ослобкђали збацзјући са се» бе татБЈСки јграм. К&о сви нЈелвки народи, Руси су имали и неуспеха и пораза у својој историји, али никада нису гу.били веру у свој крајљи усаех Они су увек умелн да с држе он. исту мионоћу духа у нај узбурканвјим прилзкама, коју ми. Еаглези, негујемо с поносом и високо ценимо код других народа. Руси су, за десет месеца овога рата, били стављ ни у ве лика искушења, која суувек пребродили са неокрњеном храброшћу и неокаљаним старим именом. Поред свега тога што дзнашњч звзнич ни немачки комуиике по тврђује вест, која с« рзспроствре већ од неколико дана, да ;е очајно немачко продирање у Галвцију нај зад заусгаз»ено, вз петро градских телеграиа в из аустријског комуни.чеа излази да се аусгр > немачка офан зива још не може смагрпи завршеном. Код нас у Ен^леској од првога тренутка било је пргвилног схватгња последње немачке офгнзиве дуж Дњестра. Та офанзива била је предузета, видети смо јасн * и з полатичких као и из војничких разлога. Немци су се надали да ће на та> начин задржати И галију од ступања у акцију, и да ће имати великог утвцаја н ј остале неутралне државе. идјмј ј_ 1шиЈЈ..чЈиаи—иа л Лребзкак (ПовОдом брисања фгрмв у Ријецв) Лх, ,културни“ санци! Ах, Аустријанци! То су „нсжне* душе И чисто „божанске" Премазују, брншу Фирме талијенске! Јер германским гњевом дишу Немачким их и мађарским пишу! К’о да су им (а ва чуда!) Мртве фирме криве, Талијани што се боре И хоће да живе! И ако ће! баш због тога Ви им благодар'те То је предзнак Оног што ће знати: Да ће и њих Са европске карте Тако — избрисати! М. Расввска

ФЕЈБТОН

ИВ РА. НИХ 11ДНА тто

Двгађај 1 — Страшн! Па воакби којн је оар«

Бојазан да ие изгубе жетву у Угар ко| (у случ ју да Руси пр<ђу Карпате са ве линим снагама) био је други разлог, ко]и је одлучио Немце да се баце са пуном <нагом г?а Русе и да се не обзиру на губитке. Удапац је зздан. али поред све ње* гове тежаве Руси и деље гледају на оошту сигуацију са очом истом одлучн ( шћу и вером у победу, с којом су ранкје гледзли. А? 1 И ти последњи н< усле си н; Ш! х савезн.:ка Руса н с>г оче шчили само дух трупа у бО;Ној лкнији, они су учикили још нешто више. Немци су се служили под лачким оружјем — отров ним гас< вима — источноа војишту исто онако као и на западном: и са истим резултатима. То сружје дало је Немцима извеских вре имућстава на зојишту, али је у неизмерно велнкиЈ мери појачало, а код савезничгих војника и код њихових породиц< и земљака нз дому, уверење да је дужчост цив .-лизгцзје да сруши так вог је гаог непријатеља в дз унушт*.-. систем у ко;и он верује. Руски мужкк не ра зуме политику, али он ра зуме врло добро да је угушивање отровним гасом, које Немци врше над његовим друговима, м н.труозност која захгсаа казн . Онл је ислунило цолу руску војску снгжном љутњ< м и свежом жељом да се што пре сусрет*.у с тим нечасним непријатељем Цео руски народ подигао се са удвоје нимнаиор мз. ГубитакПше мисл 1 дао му је исту лек цију коју је и енглескчнзрод примио к срцу. Та] губитск их је научио да у ов >м рату ни хргбрзст ни вештзна нису у стању да савладђу вечрчатељ’ н-здмоћнијег у т шсеима и ви.:оким експлозивима. Они су се дали счима силаиа на посао да своју војску снабдсју тнм потребамг. Фабрвка 1 та вз Москве да ли су принер Један збор тоговаца к нндустријалаца

ке у нрн сво^а народа, и одрекао се них, за ко]е је требало дл живи, бори се и умре. Он је то, који је орезрео колевчу где је од нихан, и бацио се проклет ством на Ону, која га је ро дила. Грехс м је помрачио небо, које је први пут у* гледао. сунце, које га првог аута огрејало, и звезде, које су му прво затрептаче. Он је то! — Пљунув на име и славу свога народа, за шаку злата — продао је себе, душу и живот другима, онима, који 6 р: да нас неставе, да нас нема! — Чу* јете л’ клетву где зв ни? Он је не чује. Оглунуо, и ока менало се срце његово. Све је свршено. — Еебо Огаџбине над њим је затворено, а сунце је угашеко. Оа је ) мраку, гуше га и даве гамнине: Он је нзгубљен. Давно је почео. Још у мирно доба пружио је руку и заавечаше златници, и зенице му се широко отворишс: Збогом! — 0*: нвка* да ввше неће да се врати

у Петрограду похитао је да учичи то исто. Говори г. Лојда Џо(џа и стиарање енглеског Ми шста *. Муки ци,е ималл су дејстза на рус и патристазам. Наши савезнвц8 Руса рнзумели су истј онако кзо наши нечрвјатељи Немци да прзмена кабинета у Ееглеској не значи опадања »?ћ, на протав, увећањз сдлучности да се рат настава са још внше напора. Ми. у Ечглеској, нлкад нисмо потцењивали горо стасни задатак који стоји пред Ругијом. Ми знаао добро шт I нгс стај с одржанање . наш г фронга у Француској, а истотакод Ј . -у тз трошкови врло мзла ако се уп реде са оним шта стаје Русију одржшање њеног ф.зонта Нашлист се трудв да на стварпссг гледа <татреним огом и онда кзд је опа непркјатна по н&ше трупе. Хоћемо да исто тако г/.ед;мо нз ствзр нсст и снда кад се тиче руских труп«. Ми знам 1 до бро да је бееобз^рза жестина немачких напада, сад на једном фронту, с д на другом-само један знзк ужурбаности коју осећа непријатељ, * ње гва стара ња да продужи клузије ко јима је до сада уљуљчивао сзојесгановнвштво. Мн зна м >, и:тз тако, дз сваки од тих жестоких напада, би' он успешан ила не, значи за њих такве гу г итке какве они не могу допуститв себи у оној размери у којој би то смети учкнити Руси или ма Енглези. Ми смо уверени да ће наша индустријска организација, ако се одлучно в с успехом изнеде, — кго што то земља оченује, — бити у стању да снабде мунаци јом и н ше с&везнике као и нас саме. Руси рачунају на ту пом ћ да њом до пуне св је у .рогоке, који су свакако сраничени итдуст^ијским стањел< њ^хове земље. Када њихове арчије буду довољно снабдевене, онда не може бити сумње у успв'. Ништа се још није догодило, а сигурни смо да се ништа неће ви догодати што би умањило нашу ч*) сту веру у руско' во.ника: и у све јачу оданост ру-

ск >г народа аигло руском савезу. , Тајмс •

Рабош У јучерашњем своме издању, нишки пресбиро на молбу г. Чапрашикова, демантовао је нашу вест о болести ,цара“ Фердинанда и о предстојећој његовој абдикациЈи. Лепо. Немамо ништа против тога, само једзо да се не заборави: До саЈа се увек оно, што су наш пресбиро и г. Чапрашиков! деМантовали, показало као тач- ј но. Да не буде и овц демант нетачан. Идемо да видимо, а| на]скорија будућносг ће нас у томе увериги! Аргус

1МН 1 Ш Швајцарска пристаје да посредује РИМ 15 јуна ј Из оузданих иззорз сеј сазнзје, да је Швајцарска влада прастала да посре ј д;је за закључење мира. Предшг је пои.тојвести потекао од сгране Немачке.

Јрчкз п Споразум — Корак сида из Четаорног Споразума Спец. извештај „Стражи“ СОДУН, 15. јуна Из Солуна јављају, да су послачици сала Четворног Споразума посетили шефа владе г. Гунариса а захтевали од Јњега да да изјаву, хоће ли Грчкаарц ћи уз Споразум или ће и даље остати неутр:-лва. Од одговора Грчке зависи пи тање о Арбанији и Додеканеза. 0 Русмји Суд Једног енглеског државника' Лондон, 12 јуна један угледни енглески државник и политичар је изјавио у једном ширем друштву, да нико у то не сумња да Русија иеће извршити задатак који су јој поверили савезниии! Односно руског повлачења, он је рекао, да се оно врши по нарочитом плану, и ца је циљ руске главне команде, да знатне немачке снаге што дубље увуче у земљу, какз би их одвојио од свију превозних средстава, којима се Немци служе.

идак/.е пошао. Он је про давао своју земљу свакога д >на, и гдегод је могао. Он је дошаптгвзо туђчну: шга се у њ(гсв ј земљи ргда, шта се говори и спрема. Он им је слао слике положаја, гралова, села, преде ла, долина, река и брегова, саестан онога што чзни Па ипак — издавзо је! — Он је хтео да жави. да живи боље но други, да има више но сстгла, и да непресгано тако ради докле га буде. И, мет ув једном маску, није је скидао. Кас де мон кезио се ва Јсвегиње и оно, што му је некада живот уливало, и плазио се онима, који су говорали о верности счоме огњишту и своме народу. Ужасни човече — нечо вече! — Тебе, у миру као таквог, нико наје знао; ти са се крио под маскон од дрЈгзх, и нико није ни слутио: да си ти оно што си данас! — И требало је да плане једна оваква џиновска борба, аа жввот в смрт,

ча да С <учај . ккрије тебе и твој бесрамни живот! Теби је било свеЈеоно: хо* ■ ће ла непрајатељ покорити ј Шабац или; хоће ла сећи ; наше кћери н матере теб! је било топло; хоће ли на огњу пећи наше стар це и боггље, рушиги ааше светиње и огњишгз. За тебе нема више светињз. Ти се ниси плашио, ти ниси | задрхтао, јер су због тебе задрхтали други Јер ономе, од кога је ужас долазио ти си ропски и демонски, за злато Служво! — И кад је мрскн непријатељ улетео у Шабац, теби није ништа било. Ти си непријатељску комзнду примиоу свој дом; и док је поробљена Мачва пвштала, ти си се са душ маннма нашим у своме проклетом дому веселио и пи с!овао. Твоја је кућа нетакнута, док су тве друге око ње, за време канонаце, разорене. Ј;р су тс знали, тебе њиховог взмећара. И чуваху те! Ал’ удес ствже. И наша

НАШЕ ЖЕНЕ

У овом великом и светом рату за ослобођ ње и уједињење целокупног Српства и Јужног Словенства, узеле су учеића и наше жене. Наша горца слика представљч такав један сееги тренутак из пожргвовања шшлх жена: жртвујући своје жизоте, не бојећи се заразе, која је недавно беснела и косила нашта је наилазила, сртска жена преноси своју рањену браћу. — Слава српској жени.

Руски успеси — У Шавли. — На фронту Нарева. — На Висли. — У правцу Лавова — На Дњестру. ПЕТРОГРАЦ, 12. јуна Званачни коминике: Ноћу између 10. а 11. јуна и на дач 11 јуна водио се артилеријски дуел у областа Шавли и долазило је до сукоба предсгража на фронту Лш<°во - Болженај као и дуж десне обале Њемгиа. Западно од средњег тока Њемена сузбили смо нашом аатром ноћну офанз ву Нем&ЦЈ између железничке пруге Ковно-В ерасболов и изаеђу Мврице и Ааглве. На фронту Н»рева водвла се жестока артилерајска борба и долазило је местамице до сукоба измсђу предстража. Та аотилеријска ватра бала је нарочихо јака ноћу између 10. и 11. јуна у области долпна Омул-ва и Оржице. После ове припреме артилеријском ватром, Немци су предузели офаазиву дуж обеју ових река, али су брзо били сузбијени. У акцији која се ргзвила у доличи Омулева задобнлв смо 80 взјнвка, али смо у цолини Оржице м'рали уступити непријатсљу један наш ров, пот уно уништен разорном неартјатељском вигр.м На фдонту Висле, ј жно од Палице, непријатељје 11. јуна у три маха покушао да напредуЈе са незнатним ефгктавима запа шо од Омулева, али је био сибијен с тешким губитцкга. Не јзв взју нч за какиу знатну промену на фронту Танева и у пргвцу В л. ова и Лзвова. Непрајагељ ј< покушао да нас нгпаднг дуж железначке пруге коЈа води из Лавова у Камјонку и Бжежани. Ноћу између 10. и 11. јуна одбацили смЈнаДњестру на другу страну реке и остгтак Нем1ца, ко,и су би 1 и прешли Дњесгар у Очд тог дана на Јостављеким мостовима јужно од Букачевш и на брду Руздаајани (?). Борбе још трају. На осталом делу фр .нта и на Дњестру низводио од поменутих тачака неиа ннкакв^х проке.га.

храбра војска кад поиова узе Шабац, — ти си са аустрвјском војском прешао Саву, в отишао са њом, да се не врагиш никад виш<! Зн)м шта си. Авај! Свршио си факултет. Спремала те Сраска На ука да ба боље знзо да издаш своју колев<у, свој* Огаџбииу, — пр клеги | створе! И име твоје знам, али нећу да та поменем, оно је проклето, јер је издајничко! Зз шаку злата гве си продао. И убио себе! Мотав си на животу, и свака капља твоје крви о трована је! За т„бе нема опроштајг! А прст Судбине неће те мимоићи. Мз где био, казна ће те сустићи. Умрећеш презрен и забо рављен, у мукамз; и као нечовек, отпадник, међу нељудима, варварвма. Са каиновским жигом, док те буде, бдудићеш светом, док те твоја рођена рука не смож дв, и не уништи твојкаљ?вн и кужни живот, да се

ватре клица твјјз! Иди ДЈлеко, где те неће никс познаги! ^ Овде ти нема више места. ТвОЈа погана нјгз ни кадз више нсће крочити на ив тињу прага ове земље ко;а те кун?: да крваво о кончаш свј1 срамни и ку кавичкв живот, погани, прЈ* лачи сгворЛ Мкл. И. Нмколкћ — Рзсакск« ИЗ РОВА 0 Сввестан осматрач Марко Милосављевић родом из Мачванског Глоговца, најмањи је војник у 2 ескадрону. Јахао је такође најиањег коња у ескадрону, те је на њему био још необичнија појава. Често су га другови дирали: „Чувај се бре Марко да те не ухвате Швабе, водиле би те и у Беч и у Берлин да брукаш српску коњицу*. Али се он на своме алат 1 ћу осећао сигуран, па јвдном приликом, у патроли натури дизгане себи на шрат, узме карабди у руке и стаае на сред друма па подаикие непрнјагељској коњичхој патроли, која је исоред његовс патроле побегла: „Оди, оди Швабо, ако смеш.* Од тога доба војннци су га

111 Одликовање црногорске војске Цегиње 14. јува. Њггово Величзнстао Енглески Краљ Ђорђе, желећи дати доказа о свом виССком признању цЈНшгсрској војсца за њене жргве и за показапу храброст у овг м великом рату, наредво је да се неколико екглеских војничквх ордена разних степена пошљу иатој војсои и естима да се одликује изв^стан број народнрх представника свију чинова. Међу поменутим орденима има их од особитјг ззачаја, који се дају у ратним прилшама. Из важности, која се свуда придЦе орден-ма вели.че енглеске наци|е, јасно се види колн«а је Чгсг учвшена црногорс<ој војсиа и Цјзао) Го 1 .а овим сдликов њем. Црна Г^ра ј; дубоко з^хв*лна узвиш< нои краљу Велике Братаније на његовој благонаклоносга и пгжњи коЈУ 1е ук&зао црнагорској вјјсци в верном савезааку, црнЈгор;ком народу. Претплата на „Стражи“ 1 динар месечно још више волели а вође патрола скоро редоазо бн са собом водили и Марка, јер је осведочио своју храброст и присебност више пута. 16 септембра код Мрђеновца нз савској обали, Марко је из мрђеновачке кафане, која је уза саму реку, осматрао са својим водним официром ужурбано кретање непрИЈатељских моиитора. Кад Је његов водник отишао да види шта се на МрђеновачкоЈ Ади дешава са нашом посадом, Марко је остао сам као осматрач. Заробнвши нашу посаду са Аде, монитори су почели да дејствују из непосредне близиие и на наше ровове дуж обале. И кафана је бала циљ непријатељске артилерије са монитора. Марко је, не обзнрући се на то, што је једна непријатељска гралата већ нашла кафански угао, стајао и даље на свом месту све дотде, докле једно зрно није ударило у предњи зид кафански и свалило га скоро целог. Извукавши се испод рушеаина, Марко изађе после неког времена из кафане и појављујући се из оног дима и прашине изађе пред свог командира, прашљма и гологлав, и јављајући му се, рече: »Г. мајоре, ннкако шајкачу не могадох наћн*.