Стража

Број 164

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК /јб ЈУНА 1915.

Годрна V.

Стан Редакцнје п Админ.; Космајска уп. бр. 22. Огласи се дају у Админ. Дена утврђена. Неплаћена се писма не примају. — Рукописи се не враћају.

иПзма, рукописе, иовац п све остало што се односи ва лпст, слати власништву листа.

СЛОБОаОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊл ТЕЛНФОН УРКЛНИШТВА 1092 Излази Свнки мн V 6 Ч. чце ПОД .

Адреса за телсграме: „СТРАЖА- - БЕОГРАД. Претплата за Србију иа пошти: иа Iодину .... Дин. 12.„ шест месеци „ 5.„ три месеца . „ 3,„ један месец . . 1,Претплата за иностранство на поштг: на годину . . . Див. 30.„ шест месеци „ 15.„ три месеца . „ 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Икш V — Гунарис поднео оставку — Спеи. извештај „Стражи" СОЛУН. 17. јуна Вчд*ћи да му је опстанак на управи др жзвној онемсгућен, Гунарис је после мрнистарске седннце поднео крзљу писмену оставку Краљ није уважио сставку, већ јв умолио Гунарнса да остане на влади до сгстзнка Ску штине. Сантјаго. Дајте нам вагоне ~ Г. МИНИСТРУ ВОЈНОМ -

Немачка к Нмерика — Предзнаци новог рата СОЛУН, 17. јуна Одлкковј ње капетана подморског брода, који је торпедовао „Лузитан^ју" из^звало је у целој Америци гнушање и огорчење. Лискови трзже од вдзде да одм х обј ве рат Нем? чкој и да је казни за тсж^кз^очвк. Председник ]е сазвао седницу у Б*лој вући. У политвчким круговрма се свјког ча^' счркуј^ преквд дипл м; тских овноса.

Врто често п г јављују се протест. у београдској штампи противу општине, због оскудице у брашну, шећеру ит п. И тина је да београдсчо становнвштво, које ж-ви и наче под пајтежим условима, рма права да живи н диражи од надлежних власти, у пр вом реду општинских, да му се илакша жш от: да му се Ставе животее н.мирнвце у довољнс ј мери на ргсположсње Човек кад слуша поједине личности, а не провери ствар где треба, изгледа му да је наш председник огшгиае на;‘већи лопов и ортак пљачк. ша. да је у своме позиву ин диферентан и ла не покгзује никакву вољу за цад. Не мислгмо да бранимо председвг ка спштине београдске од извесннз. напада, јер сн збиља има мана које се могу и мсрају критиковати. Самч би био грех, приписавчти у грех председнику оп штине београдске разне мрач њачко-ћг фтино е афере с брашном, специјагно са оним бра шном које је он набгвљао у име општине. Ту је наш председник иотпуно исправан. Ево стварнвх док за за го. Братно које је председник набавио, налази се в> ћим делс м у Прахову нли За;ечару Надлежнв, који дају вагсне за вревоз вамирниаа изри ком веле: „на територији уског колосека не дамо београдској општини ни једног вагона.“ И сад настај. оита' н>е, како ће да се дс везе то бргшно? Брашно стоји. Народ тражи од општине да му се да брашно а општана нема средстава да га превуче? И онда наравно, крава је оп Штана. Тико је исто н на прузи

нормалног колосек?. Да би се отклонила та сметња, а у ин тере ,у грађанства, ми молкмо г. минвстра вој«.ог да учин« шга треба те да се општвн ској власти пзлази на сусрег, чиг;ећи то. г. министар сома ше беогр.ђ не и београдс-.у сиротињу. Д^кле, ми у место да протествујемо пршиву оц штине, молимо надлежне да нам даду вагоме, з) транспор товање намирница.

Епиграм Ето, тако... И државе америчке С Немачком би бој да бију Већ тираде Розвелт пише За акцију; „Чак и оне, чак и оне!“ Речи чудне, речи ове С континента другог звоне... И Немцима свет се ,.диви“: Право чудо! — зар „невини*, Па ипак их свако криви?! Ето, тако.. то ме бодри Да закључке стварам брзе*: Све од „шале", без „узрока* Око њих се нешто врзе Ах, ,културни“, „добри" народ, Кога редом, и сви мрзе!

рабош На митинзима и зборовима увек је његов глас надмашао друге, када је се требало викати: доле, и у а! Наш суксб са мрским непријатељем у истом га је расположењу затекао. И мени још да нас пред очима лебди његова слика са једног збора, када је исколачених очију, са разбарушеном косом.и живим покретима и крупним баритоном, тражио, да се иде напред, напред, преко Саве и Дунава: А када је из грла неколико хиљада одјекнула песма Славије „Хеј Словсни", у његовимсе очима указаше сузе, које су капале низ његово пажљиво обријзно лице. После неколико дана рат је објављен и сви смо б::ли на заједничком месту и за[еаничком послу. По распореду требао је бити самном, али њега не беше.

Држао сам да је отишао у четнике, и — жалио сам га. Међутим, неколико дана после тога, видео сам га. Наравно прво ми је питање било да га упитам за здравље, као и где се налази. Али моме изненађењу није било краја, када је рекао да је придодат своме оцу, који је лиферант меса за једаи пук. Аргус.

Кц §№ Конференцаја са Бетман Холвегон Спец. И8вештај „Стражи* Бук решт, 17. [уни. Вогфова Агенција јзвља да ; е пар Фрања Јосиф и по сру 'И пут прнмио Бетмана Холнега, немачког канпелара, и Фон Јагова, министра спољ них послова. Ово| аудијенцији присуствоволи су: мивистар председник, барои Буријан и министар војни

М Р)ИШЈ! — Аероплани аа румунску војску — Спец. иавештај „Стражи* Дгдеагзч, 17. јуни. За Румунвју је отпр?вље :о 40 во;них аероплана поручевих у Фрачцуској. Један члан комисије за пријем агроплана изјавио је јед ном журналисти, да ће за кеколико дана бити испослато за Румунију још 20 аеро п >ана ДР-

За рат Бурне манифестације у корист рата — Сиец. иавештај „Стражи" Букуретт, 17 ј\ни Напионална Лига сазвала је нарпдви митинг, који је био посећен као ни један дптле. На митингу су говорили Ни кола Филвпеску, Таке Јонеску, Ааотнеску и Кзнтакузел. У свима говорима који су бурно поздрављеви од огромне масе, траж-^но је да се уђе у акцнју уз Силе из Четиорног Споразума. Са митиагч су упућене срд-чне депеше слвчним удружењима у Русији и Италнји. После митпнга учесници су пргд зградама посланстава др жгва из Саорззума Мбнифестфвали. Талијански посланик се по јавио на балкону и толло за благодзрио на манифестаци јзма, желећи Румунсчом на роду Уједињењ?! Јон. Прегплата на „Стражу“ 1 дкнар м сечно.

Из рата о — Једно корвсно искуство „Форве-рц" ( рган сопијалистичке стргнке у Немачној доноои ово интересангно саопштење. * „Смргз који је господарио у зимск>м О! ерацијгмч иа за паднчм фронту, сружио нам је једво необичноинтересантно И корисно нсхуство. Наши Виј ниаи, релативно херметички изоловани од долира спољњег ваздуха, а енглежи добровољци. са своЈЈМ голиш;вим гостимима, борећи сеподистам окслностииа пруж.ју разли чите резултате у томе погледу, како је мраз утицао на њахову телесну конструкцију Од 500 енглесквх доброво љаца, чтја су кол. на била пог пуно гола, разболело је се од реуматизма илк било мразом сасвим онеспособљено највивише њих троје. Од наших пак војника са истог фронта и то од њих 200 остало је потпуно здраво једва 80. Еч глези су тиме, што се нису борили против мраза, остали њ по^еђени. Ми, пак, и поред Свекол^ке наше предострож ности били смо више него де сетковани. Т<ј је аатерало наш санитет да у дотичном правцу пргдзуму потреб^е мере.* Н> ка ово иокуство кориснс послужи и ввшим ратницима. 3 .

— К.зое* ]• сазвала парлакенат — Сп«ц. извештај —

Солун, 17. јунз. Влада је сазвала скупштину у редсвзн сазив 'за 20. јуни У владиним круговима се лржи, да ће Гунарис успетв да вел* ки број послагњка, при сталнцз Венизе;ове странке, нридобије за себе, Саитјаго.

Жекски се Данашње друштво по 1 звија се на двема каросновама: на основи его' основи недозрел*х идеа зетци су, на жзлост, врл ни. Чланови прве парт гледу на брак карактер као кандидота са повсл лификаиијама, ако се н изражава поглавито зав чаним сумзма. Престаг партије уверавзју у и љубав једина чињени] брака, Међутим и је су у колосалној забл^ Новац растури брач онако брзо, као што пио. Љубав пред бра| да у боаку загорчи ж бићу, исто онако, као је пре брака заслађива. Слободна љубав чини, повољан изузетак, али, « њено остварење може глед у неком периоду после то преустројства дзнашњег дру ног режима — то је не узг у обзир. Стварни мираз једнежене, која може слободно и без предрасудс. да ступи у брак, треба да налази своје оличење у следећим чињеницама: Жена мора бити првенст ено здрава: здравих, ничим неглоупотребљених осећаја, неповређенс телесне функције. Могућни господар и апсолутни познавалац свију појаза у низу друштвених’ одношаја; жени не сме да ласка, а<о за њу постоји каква тајна. У колико је жена више ,широкогруда према ударима, у толико !е њена побгда извеснија; та победа одржава брак, њу човек потајно жели. Жена треба да васпитава урођену љубав и да не припрема земљиште за мржњу. Жена не мора да је лепа, али мора да је допааљива Жена не сме никад да се одрекне стеченог достојанства. Жена треба стрзго да се ограничи у улоза коју јој је природа д делнла. Она жена ко а се осећа способна у горњим наводима доноси човеку стварни мираз и осигурава са своје стране.срећан брак. Зор.

Шала — О саслушај ме! Ја те волим небеска лепото. Ево ја се кунем да ћу те увек, да ћу те стално волети. Ја ти дајем мој живот! — О не, не, драги при)атељу. моју љубгв тако јефгино не дајем!