Стража

В0ОЈ 164

БЕОГРАЛ ПЕТАКГ 10 ЈУНА 1915 ГОД.

14 " Годииа V

Стан Редакцнје п Адмввистр. Космајска ул. бр. 22. Огласн се до|у у Администр. Цена утврђена. Неплаћана се писма ке прнмау. — Рукописн се неврзћају. Писма, рукописе, новац и све остало што се односи иа лист, слати власништву листа.

ТЕЛЕФОН УгЕДНИШТВА 1092.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ Г10ДНЕ

Адреса аа талиграме: .СТРАЖА« - ВЕОГРАД. Претплата аа Србију ва пошти: на годниу . . . Дши.,1»| „ шест месеци . „ 6„ тра месвца ... 3'. један месец . . 1Претплата ва иностравсгво ' на пошти: на годниу . . . Дин. Зв „ шест мвсаци . , 1Д „ три месеца . „

ТЕЛЕФОН ШГАМЛАРИЈЕ 1082.

Наше бојиште — На фронту Плешић—Кореник. — Бомбардовање Доњег Мила.човца. КРАГУЈЕВАЦ, 18 јуна. 15 јуна око 3 чвса по подве непријатељ је почео тући својом арткљеријом наше по;.'сжаје и вароши ва Дунаву. Са фронтова Плешић—К.вин—Базјаш—Молдава—Кореник нспријетељ је утрошии 400 артилервјских зрна и поред тога избацио масу пушчзее и мито^љеске муниције. И а«о је ова паљба трајала преко 12 часова она у во ном погледу није ималз никаква резултата Н>ша артиљеоија која је одгсворила само местимично утрошила »е дегет пуга маље метага него непри ( атељ ска. 16 јунз н приј^тељ је избацво 7 артиљериских зрна на Доња М. лгшовац али није прпчини » никгкве штете. . (Ива. Врх. К м.)

Пре извесвог времена били смо у могућности да са италијанске скупштинске трибине, на једној снечаној и ист рајској седниаи италијанског парламента, чу јемо прсве и стварне мо тиве који су одредили ток днашњој италијанској спољ’ 'нсј националној и државној политици и данас желимо да их у успомени освежимо и на један згодан иачин критички промотрнмо. Из целе публи<оване Зелене Књиге, на први по глед, опажа се, да и бија један особен и јако мани фестован дух, дух узајам иог непо ерења, тон изве* штаченогпријатељства, знак иапрегнутог уздрждвања из међу Италије и Аустргје, дотадашњих савезника и пријатеља. По прочитању ове Зеле не Књиге, као и по про читању познате вербалне ноте коју је недавно ита лијанско посланство имало част досгавити нашој влади, добиЈе се јелан неаосредан в жив утисак, утисак да је сва ранија италијанска полвтика била по грешна, заснована на погрешаим принципима, потпомогнута не-тварним обоСтраним интересима. Све да> је утисак једне монументалне зграде која је упорно и раскошно зидана на једном влажном и клизавом терену, са једним несолидним и весигурс им темељом. И баш кад је зграда, која је схупо

стала, дозидана, показало се очигледно да је скгона пвду и непоуздана за становање, и одмах је сруше на. Јер, и ако Је скупо стала док се сазидала, ипак се ризиковало да буде уби ствена и судбоносна за сво је становнике. Политика коју су преко трздесет г .дана водили и » сиоведгли чланови То ;јног Сивеза, а нарочито И алија и Аустрија, била је ст^лно политика неиоверљавости. насилно и вештачки одр жаваних интерсса, почитика угушгвања своје савссги и заклањања својих интереса. Увек је ТЈсб ло с пуним разлогом очекиватн рази лаж. ње у интересима вз м^ђу 14галије И Аустрзје, п ггпуну к'. нференцију и нхјззд де^мнутиван раскид ве за и с;.ом и рушење тридесетогодишњег ствзрања, што је по сили логике мо рало бвти. До скоро вођена полигпка у италијанској краљевићг: била је у дија метрзлн ј и еклатантној противносш са основнг м и нгјбигнпјим ивтересима н родним, супротна осећањима и традициЈЈма нар дним. Треба иоле тжљиво пратвти еволуциј/ и ствараље да нашње Игалнје, па ће се врло лаио констатовата да је целокупни склоп Игалије у најоштријој супротности са склопом и сгруктуром конзервативне у реакционарне монархије. Пре свега, игалајанско јединство реализовало се у

борби и крвавим фатсвима са Аустршом, и ни једна страна то не може да заборзви. Затим демократски дух који потпуно прожнма целзкупни живот Игвлијава у завади је са назадњач-им и ксн : ервативаим схватаЊ 1 ма Аустраје о држави, о нарс^дном животу и нарсдоим прзвима. Ззтим И* талија је јеана неоспорно компжтнз вационална држава, док је Аустријз један наиионални м нструм, један гаиматијас од народа. На'3:(Д, целокупно васпигање ко^е добија итали јанжч н*рјд и свг могуће држ вно и приватне уста нсве имају један непоб^тно и чисго демократски ка рактер, док је све то у Аустрији сасвим у противном смислу. Па кад је све то тако, зар је могло у суд боносном трен/тку бити неке подудзрн >сти у внтересима н счватањвма оба нарсда? Не, није могло ни у ком случају. А то су доказали и сами догађаји. Сви зиамо да је у одлучном часу и у часу решавања својих најоснов нвјих ингереса.и у репавању своје саиосталне државне и нгцчоналне егза стенције, Италија, одрекла кооперлцију Аустраји и Не» мачк' ј у њиховом злочиначком ир 'збојначком акту: нападу на култур/ и цивилиз шчју. шпаду на личну и д жаЕН/ Слободу и право. И тим својим гестом, одвајањем од св лјахцотгдашњих савезника, Игалија је до вољно зздужала културну Европу и јасно показала св )ју стварну вредност и културну и цивилаззторску |саособност. Игалајз се показала дсстојном својах великих предзка који су на крви и праву створили да кашњу дем вратску Игалију. О^а |е показала да је Један важан културии и де мократски фактор са којим се мора озОиљно рачунвти. — Свршнће се Епиграм Ј*дно питање Зенизелос дође ли на владу, Двојни Савез“ изгубиће наду; Венизелос не дође л’ на^владу Тад ће Грчка доживег’ балзду.

То је мис’о која^данас влада У краљу је нада и балада! Што краљ ћути или се колеба Објашњења томе вам не треба. Ал’ ја питам и народ и краља (Савезничке жеље су истинске); Да л’ су пречи интереси сродства Ил’ будућност нацње јелинске? М. Руснаскн

Рабош Дошао је из,Аустрије, и стално се настанио, као з\бни лекар у крагујевачкој Палилули. Шв»бо је од главе до пете. Бог зна, да ли има и уредних докумената о своме лекарству. Аустро-угарски је поданик, и данас, и, као и мно и други, није интерниран, већ седи и даље спокојно, кезећи се свима, који говоре проткву његове д л мовине. Кад год је била каква већа победа, над његовим земљацима, он се је крио и нисте га могли видети по цео дан. Кад је понова узет Пшемисл, његовој радости није билс краја. Уздиздо је Немачку, а унижавао руску војску, до крајности. Јутрос, када су два аустриј ска аероплана летела над Крагујевцем, и одузимали животе, некима нашим. ои је пливао од радости; а није било заробљеника, који би прошао крај његове куће, а да га ие иогледа задовољно. У кући тога вајНог лекара српског, кога зову „шлипером" станују, ако се неварам, и два официра Врхов. Команде наше. Аргус

— Одликплањ« једног бугарског генерала —

Локзл Анцајгср доноси вест, да је цар Виљем одлаковао бугарског послани ка геиерала Маркова. ор деном Црвеног Орла, I степена. Генерал Марков је ире некилико дана по позиву кајзеровом посетио главни немачки стгн, а заткм бу гарској влади послао извештај. У софиским трезвеним круговвма ово Од иковање је примљено са негодова њем и сва осуђују генерала Маркова, што је одликова ње прнм 10 .

Претплата на „Стражу“ 1 динар месечно.

ЕВРОПСКИ“РАТ

-«•) V—

Јужни фронт: Штаб Српске Коњичке Дивизије са својлм командантом и официрима. У овом рату као и у минулим, наша је коњица показала своју вредност. У свима крвавим бојевима, на Дрини, Сави и Дунаву, Колубари свуда је она припомогла да се слава српског оружја што више раширл својим чувеним налетима, наша је коњица успела, да о њој непријатељ говори са иајвећим респектом.

— Страшнп Оојовч —

— Спец. извештај Б>курешт, 18 јуна, Букурешки дописн. „Морнинг Поста" телеграфише св ме лисг/, да се у Галицијч већ два дана воде страшне борбе. Немци су довукли нове, свеже трупе и огромну количину муниције. Руске трупе, чији је мо рал на истој висини на ко јој и првих дана ратовања, успешно одолева|у огорченнм ншадама^Аустро Нема □а. Губнтца на обема стра кача су огромни. Покушај Аустро Немаца да .пробију руспи отпорни фронт осу јећен је са великим губит цима по непријатеља. Јои.

Женски свет Жена ив отменог салона Овога пута пружамо читаоцима једну верну слику, али само са основним потезима: слику жсне илотмених салона. Замислите полутамну белу спаваћу собу, са дугим пли-

швшишшааттввашвшивиашм шаним завесама к жанилским ћилимовима, са Рафаеловим сликама, високим и узаним вазнама од кинеског порцелана, пуне грациозиих цветова — замислите у тренутку када сунце није више румено и крупно, када је његова светдост бела и његов зрак топал: тада се у шој буди жена из отменог салона. Она је спавала у белом бокору веза и чипке. Њена је кошуља од танке свиле; кад је на телу она је розна. Гаћице су јој од свиленог батиста, узане и кратке, сж кокетном валансије — чипком. Чарапа јоЈ је од црног филдекоа или одговара боји ципеле. Подвеаа не обавија ногу, она се пружа њеном дужином. Њени су покрети одлучии и васпитани. Она познаје сваки свој ма.чир и зна кад треба и кад сме да га употреби. Она је свесна своје дражи и захтева да се поштује њена ;пољашност исто онако као и њен углед. Ако је волите, еи морате да умете да волите, иначе сте јој одвратни и она ужива да нас понизи. Њој ласкају комплименти, само ако потичу од оног човека, за кога б>, и она имала комплименге. А кад воли она не признаје границе слободе, којс је постављала док није волела Покушите ди да јој станете на пуг, она пронада. Жеиа из отмепих салона третира мјжл тројако: као друштвену потребу; као оца своЈе деце и, ако га воли, као љу-

жнвинмшммпши бавника, у противаом, као уређеао зло. Њен основни идеал, то ј* раскош. Оиа је науче‘на да се креће искључвво у раскоши, > сматра раскош као неопходку жнвстну потребу. Ако је укловите И8 ње, она ће пропгси сдмо аато, да би дошла до ње. Жена из отмених саложг ниЈе природна жена, али она постиже оно, што људи иису у стдњу да постигиу, »и помоћу нко*а, ни помоћу мача. Ми критжкујемо њј , »4ТО што Јој *«видвмо, па ипак јој се потчињваамо, вато што је обожавамо. 8ор. Са шдшјакског фронта — Заузвће Пдеса Рчм, 18. јунв. Главни штаб јввљала су талијанске трупе после огорчене борбе заузеле ва риш 11ле:о.

Шада Господин (седећи са дамом у ресторану): Госпођице, ја једем с м себе од силне љубави и узбуђења. Госпођица; О, ја бих мени изабрала нешто укусииј* да једеи.

ФЕЈћТОЦ

8ШИВК ВШШ — Јеал бе Воппе(оп Немцц н г.устрлјанци су учинили све да би бацвли тијару папину међу точко ве италијанских кола гото вих да се устреме. Али, треба то потврдити, без страха да не буде демантован чињеницамд, они нису успели у томе. Света Столнца ниЈе поднгла ни једну препреку нациоаалном ходу Италије. Говорило се овде чак о деликатној ситуациЈи за вре ме рата једног дииломатсксг кора акредитовсног код папе. Амбасада лустро Угар ске, амбасада О/авир. ке, легација Турске, „могу ли оне остати у Риму док се Ита лвЈа бори против овил сила? ТеорИЈа, коЈа се зове закоа гарантиЈа, одговорила је да, ■лошто ова) закон обезбхђу)е ввнтервторијалност Свете 'Стокице. Здрав разум ви-

као )е не, пошто амбасзде и легзције код Ват( кана м) гу постати шаијунске шко ае против Квиринала. Изванредни амбгсад ри Аустрије разбијали су се о репрестане таласе веН три месеца саветујућа Беноа XV да напусти Рим. Неици — не Балов, већ саецијални католички изасланици — беху вештији и аерфиднији. Они су хтели да папа учини апел на ка толчке из Америке и да се стави под њихову заштиту. Беноа XV чувао се од крајњих солуција, И он је мислио само на интересе огримне безличне и безгра* ничне монархије кој* му је поверена: амбасадори, министри, извануедни изаслзии ци земаља у рату са Ита лијом напуствће Рим у правичном отпусту, са љубаз нвм писмом којим се изражава жаљење, и — овде се потврђуЈв лична вештина папива — текуће послове обављаће трибувал рата (цр квени апелациони суд).

К:о<во је то дипломатско оруђе? Мало људи га познаЈу, и његово постоЈање откривз се са улогсм спа* силечком. Римска рата је једак врло стар међунардаи суд који је судио спорне предмете, каки грађанске тако и кривичне, који до лазе са Свију страна света пред пвпу. Не ишчезнувши, он је престао да суди кад је потамнела свеговнасласт. Титула аудатора роте по стала је хокорзрна, али је била сачувана: свака од великих сила чувала Је једног титуларног. 1908, уредбом 5ар1епЕ, Плје X оживео је трибунал, проширио његове старе функцаје, реоргана зовао га је, строрио паметну и компликовану ороцедуру. Нова рота је састављена из десет прелата, названа аудиторима, ко и ће осигурати, за време рата, односе Свете Столгце и земгља у борби са Италијом која ће трпети њихово орисуство. На против, по саветима

понтификчлне управе, почиње ексод научника и чепркала архива који су били освојили Ватикан и охупи рала га од дана када је Лав XIII отворио архиве историчарима света. Покојни кардинал Хоенлос дао је први пример не мачке имвазиЈе: искорастио је слоаодоумност понтифи калну и украо два важна писма Бизмарксва и пону дио их Немачкој. Од овог узимања, методе су се по бољшале и комплнк<.вале. Може се тврдити да ће рат онти једно каСЈО доброчинство за архиве и би блиотеке Ватикана, где је лојалносг германских научника чеаркага, брисала, до давала 1 ак, већ тридесет шест година, са отв< реношћу победиоца у освојеној земљн. Тамо где су Еш ле зи, Французв, Шпањолцн видели једно поље за исгорајске студије дарежљиво понуђепо од Лава ХШ, Нем □а су нашли терен за оши Јунисање, врт за фалсифи-

ков-.ње. По изузеуку, Ау стрија је била н^јжурнија ч пошла је прва. 1880, она је основала ИсториЈСКи Инсти тут и настанила га је у Ра му,|у уја Не11а Сгосе. Господин фон Сикел, први директор, био је марљив полицијски чиновник. Доцни је, црофесор Пастор, док тори Хан 1 алер и Штарцер били су више политички не* го историјски мисионери. Аустријанци нису ни<ад престајали да раде. у Риму, заједнич%и са Прусима, чи ји је Рииски Институт дело покојног кардиналг Хергенретера. Угарски Институт је при ватно предузеће које је ори падало епи копату краљевине. Његова душа била је душа врло германског кардииала Шланха. Немачка има још при Ва тикану Соеггсј^езеИзсћгћ, ирутгво са хиљад/ руку основано за одбрану католичке религије. ^ Тевтонска колеж Сашро 5ап(о публикује у Риму ј«.

дну ревију, Опепз Сћпзћапиз, бријач са две оштрн це, немачко господарско о руђе за освајање Јерусалима и глсрификациЈу Ви љема II. Аустрија је створитељка ЕеодезеИзсћаК-а, које је инста«исао у Риму доктор По гачер, досадан сарадник ре* вије Кићиг. Баварска је закрчила апо столске па/њте својим летећнм мисијама са научницнма увек н< вим. Велико вој видство Баденско инстали сало је шест професора у архивама Ватива«.а. В фтем бсрг је от.фавио д жт р-. Шнајдера. аксонска ј;по сла/а Гротенфенде, Вагне ре, Фон Битене. Д дајт е томе сто осамнаеа аустро-нем чгих прелата који живе у Риму, две стогине (едамдесег три ка луђера герм нске рзсе, чешки колсж у ујз 5јз(ша, германско угарски кслеж у улици 5ап Њко1а, пвтон ски колеж 5ап(а Мапа <1еГ Ашта, кол ж не мање тев

т. нска у улици (1е11а 5адгезћа. И еи ћете разумета да јс у мзлсм своу Вагнкзна — микрокозму ввсхонебила мирољубива али грабљ«ва инвазаја Нем ца. Одлазак ових подземних и мићних радн ка није Снла лака операцаја, Ни )едав аааа не би Смео да узме иницијативу за то. Посао је свршила Игалнја.

мисли — Љубав је створена од '.на, идеала, надежде и симп^.тије; она је створена иа психолошких радњи, које се тек пг. удаји — буде. А. Дим.ч.5Син — Млада девојка, ко]а се удаје вз љубави — не љуби човека за кога се удаје, она га претпоставља, а то није свеЈедно. ( А. Днма Снн — Човек уаек зна: како, за* шт*, са чим љуби; жена незна 33 тз - А. Дима Син