Стража

ш0П

105

БЕОГРАД СУБОТА 20 ЈУНА 1915 ГОД. '- иш ~ г-™—

Р С ' Ј

Стан Редакдн]е пАдмннвстр. Космвјска ул. бр. 22. Огласн се дају у Адмииистр. Цена утврђева. Неплаћена се писма не примау. — Рукописи се не враћају. Пнсма, рукопнсе, новац и све остало што се односи на лнст, слатн власништву лнста.

г

СЛОБОДОУМН Л ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Адреса ва телеграме: .СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата аа Србн|у на пошти: па годину . . . Днн. 12г шест месецн . „ 8 „ трн месеца . . . З*. један месец . . !•Претплата 8а нностранство на пошти: иа годвну . . . Дин. 30- , шест месецк . . 15’, три месеца . , 7 8к

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. Г1РЕ ПОДНЕ

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1002.

У Паризу — Конференција за ваједничку акцију ЖЕНЕВА. 19 јуна. Силе Споразума с држаће у току идуће недеље у Паризу веома зндчзјну конференцвју, на којој ће при суствовати представници штабова свих држава из Са веза. На овој конференцији има ди се утврд« план за заједничкн и једновремени напад на свима фронтоввма.

Италија је опрекла Немачкој и А стррјн компен зацију и лагано, али солид но почела је дз се спрема да једног потребног дана и сама прдступн табору ке прнјатеља реаацвје и насиља р тим начином до краја изведе с*оју улогу упоменутом правпу* Кад ]Ој је V самој загрозила опасност а већ је п само питање самоодбране сазрело, она је хр*бро, и ако мало неодређено, изашла са својим захтевима и правимз пред Аустрију. За тражила је своје право и своју текорнну који су б*ли гажени и експлсатисани од Аустрије. Аустрпја се томе није надала, в ако је била приличио изненађена, ипак се у почетку врдо добро лржала к. одуговлачила ствар неби ли на тај начин и по моћу врсмена нешто спасла и одбранила. Ну а томе је морао доћи крај. Италија која је јасно прозрела тесденцију свога сапреговарача, взишла је одлучно са јодним низом одређенв!. и прецизованих захтева, као минимумом својих тражња и права, и затражнла непосредно в стварно извр шење истах; Аустрвја ]е то одбила и одмах је плануо сукоб који се данас све ја че и јаче развија. Као полазну тачку за по четак преговора са Аустри јом, Италија је узела VII чл. уговора о савезу који очевидно и прецвзно даје Итали]и право иа компенза ције у случају да Аустрија поремети равнотежу и ста' ње које је пре гога посто јало на Балкану, у корист своју, Како је Аустрија својим актом напала на Србију јасно повредила поменути члан уговора о савезу, то је Италија с пунам правом затражила адекватне ком пензације. Аустрија није бв ла расположена да то учини и отворила се ргсправз и дискусија на базв усту пака Аустрије Италији, ра справа хоја није довела ни до какввх резултата. Ну, ако нвје довела до резултата апстрактнвх, то јест до поновног уверсња да из међу Аустрије и Италије не може аскрено и у истини бити љубавв и пријатељства. Доказало се да је пео рад на заснивању и утемељењу паверења и пријатељ* ства између Италије и Аустрвје бао Скзифов аосао који накад није могао да се оконча са позитивним ре. зултатом. Италаја је встакла формулу (.Тријент н Трст“ и тражила пуну њену приме ну, то јест уступање Тријента а аутономиеањеТрсга. јвш Италија за уступање Кор-

чуланских Острва, признгње поседа Додеканеза и Взлоне незавнгереговаиост у Албанијн, непосредну окупацију претходно по уговору уступљених области а крајеза, и још друге свтније тражње, што, разуме се, Аустрија, као велвка смла в самостална држава, никако ни!е моглр учннвтв и то је довело до дефинитгвног разилажења, октаза савеза, преквдања одноеа, и у даљгм реду, до об;аве рата која је учињена 11 маја ове године. И кад се темељно проучи публвкована Зеленг Књкга, јасно се види и констатује да је целокупна дотадашња прг.јатељска и савесничка позитика коју су водиле И галија и Аустрија била на стахленим ноггма, неприродш и чудновата, и до овога дзнашњег стања апсолутно, је морало доћв. Италија и Аустрвја не могу бити искрени пријатељи, то је непобвтан факат. И ова наша страховања да Италија неће поћи против Аустрије била су узалудна и апсурдеа још рз самог почсткг; овако је морало бити, то је био једино логичан развој и расплет. отаџбине, а он упућуЈе женског члана на блуд, Њега титулираЈу „почасним* именом: топзјеиг .теткица*. Чујем данас да је предложен за одликовање због ревносне службе. И заслужио јеИ Аргус

I

0 1898 (Поводом сукоба у Црквеаици) „Ћесарском* земљом Све се више жуги Из године ове Буне се регрути; Побуна буну Тако редом прати, И супрот сташе Ћесару Хрвати Против Србије И Русије неће, По сили крви Што у њима креће Оружја неће! А борбу још мање; Бура се диже, Онда „пушкарање" Дошло је доба Кад нико не ћути: Зар другше могу И наши будући Словенски регрути? М. Расински

Рабош Знате ли о коме је реч? 0 једном моралном кретену, кога сви београђани врло добро познају. То је онај блазирани коњ што стално јаше на човеку са четири ноге; јер заиело нећемо допустити, да је он од већег значаја и више културе, него онај реквирираин дорат из Миријева. Тај коњ под маском човека носи на себи споменицу из бугарског рата, у коме је учествовао тамо негде у Швајцарској, као члан једногтуберкулозног санаторијума. Он служи на подмирењу сексуалних нагона код чланова једне трупе, којима је стављен на расположење, као тумач. И кад се буде рат завршио, тај савршени идијот престављаће прикривени камен.спотицања многом срећном браку, чији се мулки тлан бори за спас његове

У ]<*да се у целзнн разтри полвтика коју води данагања Бугарска, одмах се залази јелнг општа цртс у њој: тсжња Једног високог гица које има прссудн< г утицаја у државним пословвм« да политвку вОди у хармонији са Својим Внтимним и личнам расположењима, клја очигледно и несакривено вду у кор*ст цеатралнвм германским чмперајамз. Та се црта тако јас^о опажа, јер је врло јако подвучена. И разматра јући бупрску политику тре ба увек полазити од те под вучене прге, сд тог непобитног ф^кта. У народу, у меси бугарског нзрод , ав међу миогим њиховим внтелектуалцима, постоје н противне струје и противка расположења, али они у сусрету са јачим и прввиле* гвсаним расположењем до* бро позкатог ф»ктора мо* рају претрпетв осску, и у гоме је сва трагика цело купне дзнашње буга л ске аолвтпке. Један моћан фдктор у држави, потпомогкут неколипином неспоСсбних, амба циоз«вх в непоштених људи даје дврективу иелокупном рас ЈОложењу и унутргшњем животу народном, и то давање диргктиве ]е тако моћно и имаулзивно, да је врло тешко с њом водити борбу, у толико пре што авцајате васоке личности успева да јој да у неколико стабилвз ван полсжај и карачтер. Са те високе страпе, ван редно вештачки а са саврше* ном сисгематичношћу приступа се раду в долази до резултата. У Бугарској организује се ргд на утврђивању и акредитовању једног погледа савршено противаог правом и стварном интересу народном. Утврђује се и акр^дитује гл-двште: дз је једини спас Бугарске у политши првја тељској и наклоњеној не силзма Тројног, односно Четворног Спооазума, већ силама новоствореног Тројног Саћеза. И на несрећу и саме Бу гарске, а и читавог Словенства, та се полвтпка сматра за најзгоднију и најкориснију; међутум, то је вп солутао нетачно. Интерес Бугарске ни у коме случа ју не може бити подударан са интересвма Аустрије и Турске. То може да буде интерес с®мо једЕе династије која у себи осећа германску крв. Интерес бугар ски је у искреном и лојал в ју пријатељству са Савезнипвма. Јер, Бугарска је једна млада држава која треба да има велику будућност, она вма националних дужноств које само у споразуму са Савезницима могу да се реалазују. Она се не треба заносати празнвм обећањима која јој обећава1у Аустро Немци и илузвјама у које је Са рачуном уљуљкују Турци. Оно што жели Бугарскг, то желн и Ау-

Стро Угарска, и откуда мо* же међу њима бити правог првј&тељствг? Бугаргка би хгела Маћедонију и Солун, а зар није то главна жета Аустро-Немаца? Бугарска желв унвштење Србије, па зар пе ба после њеног уништења и сама Бугарска дошла на ред? Ми ои смо само волели да замислимо положвј Бугарске између победоносних Аустрије и Турске, да замислнмо ра нице једне такве Бугарске. 8*р Бугари ки мало нема]у паметв? Шта би од њих бало кад б* дошло у једну такву ситуацију? Зар није боље вматв за суссда једну, па м»кар а уједпњечу, србију, но насртљиву в грабљиву АуСтоо-Угсрску? И желели бпсмо знатв ко лико бв Бугарска независ ност трајала у случају германо-турске победе Згр стесни а пр»ви Бугари не виде у какву провалију својим пријатељством ‘према Аустро Немцима и Турцвма срљзју? Ми бисмо држањеданашње Бугарске мо глв одобрити само у том Случају кад 6и нам Вугари јавно взјввили да желе да буду вазали Аустро Угарске монархије. Овако га не разумгмој Како би то угоднс било Бугарској између Аустаје и Турскс! Како би онн тек онда осетили благодет Аустротурске .културе*! Хроз швбу — Из нових крајева Докле у овим ратним приликама нехатом или ћефовима војединих кмитова и председника мноеом војчом обвезнику осгаје летина не уређена, дотле председнику општене Вучитрнске, који никога свог нема н« војној дужности, општински п)служитељ«, кулуком копају башту, опрзвљају кућу и чувају његове кобиле, а његов деловођа гони општинтке послужитеље да чувају трговачке краве, да их музу и млеко г. деловођи доносе. Прилике не дозвољавају да изнесем сав њихов рад и њиховог шефа али факта су ту и она неће изгубити нншта од своје ажности, што ће се доцније изнети, само у том случају нека се г. минисгад не љути кад и он буде понео један део одговорности за рад својих органа. Аца ср. писар узима од сељака коње за јахање па не са мо да ником ништа не плаћа већ је јееном сељаку наредио, да коња поткује рекавши: да ће тобож он потков платити, па и то није хтео да плати. У осталом, кад овај писар може захвлтати путове и утрине, зашто не би могао и туђе коње џабе јахати. Срески начелник ове њихове поступке и још много крупније „невиди*. Он само види оног „проклетог* учитеља. који немилосрдно гони неисправности његових пријатеља и сматр* сваки дан за изгубљен ако овог учитеља ког дана не оклевета и не денунцера. Вел.

Јазш

кокферехцпја Букурешт, 19 јуна. Јављају зз Беча, да је тамо у паревом летњем дворпу у парку Шенбруна одржана врло важна кон ференцвја, на којој су присуствовз, и царев тајни са ветник министгр спољних послова БуриЈач и председ* ник мвнистарствз Шгирк. КОнферснција је трајала преко 3 ччса. И ако се објекат њ'ног третирања држп у највећсј тајносги, и пак се из меродавних кругова увкјено иаглашава, да је на конференцИјИ решавано о уступци^а, који се вмајуучииитн Собији са понудом за сепаратаи мир. ЈОН

Народна Скупштина — Емспове г. Пашића — Спец. шзвештај „Стража* НИШ, 19 јуна. Један угледан и виђен радвкалски посланвк, итјавво ми је да г. Пашвћ спрсма један веома опши]>ан експозе о спољној политицгг краљевшне СрбвЈе. На Једној од скупштинсквх седивпа, коЈа ће бити твјна, г. Пашвћ ће упозвати Скупштиву са питањем о Банату. које је још и |аиас актуелво и предкет је живог двскутовањ« између Румуивје ■ Сила «5 СпОразума. јовановвћ.

— Престолонаслвдниковица тражи раввод брака Женева, 19. јуна. Сазнаје се да је супруга немачког престолокаследнвка пранцеза Цгцхлија тражи од цара дозволу да може пгвести бракорззвод против свога супруга престоловаСледника. Као узрок овоме мринцеза је нгвела скандалозно понашање престоло наследнвка који у БелгиЈи одржава интимпе везе са је дном белгијском грофвцом.

— Конференција у руском главном стану Петроград, 19. јуна Петроградска телеграфска агскциЈа јавља, да је у руском главно"' стану под 'редседништвом цареввм о држзнл веома в?жна конфе* р нција. На конференцији је претресан нов ратни план, који је израдвла руска глав на команда.

— Спец. извештај „Стр*жи‘ БУКУРЕШТ, 18 јуна. У двору је јуче одржаиа геома вгжна министарска седница којо] је присуствовао шеф генералштаба као ■ цео гснералитет. Интервс«нтно }е да гвнерали мису дошлн сви на једном, већ сваки поједшнце, лосле извесног нремеш. По свему изглсда да су '•арочито хтсли да прикрнју сво) долазак, да се неби знзло за ту седницу. Сви во)ни и политички кругови лридају велики значај тој седници. Једна личност блвска влади тврди да је постигиут спорааум с* Румунијом о компензациј*ма и да |е та седница у вези са скорим ступањем Румуније у акциЈу са Четворним Спорааумом. Јом.

У Азији — На Еуфрату ПАРИЗ. 18 јуна К Јминв*е врховне комачде јавља да је једна фран цуска бате ри!а успешно бомбардочала један кост на Еуфрату, којч је служ-- о као одбранбен* позицкјл непрвјатељу. Мосг је пору шен, а један део иепрвјатсљске посаде ]е заробљен са знатним плеиом.

II

1

— Спец. иввештај „Стражи* Солуи, 19. јуни. Л’ Опанион доноси, да је првлихом уласка црногорске војске нађено у Скадру 400 рањених и 200 мртвих Арнаута. Ухвгћен је и зна тан број аустријсках агената, за које је утврђено, да су бунили Арнауте. Судиће вм војни суд.

— Код г. Пашића Наш дописник вз Нашг јавља нам да је јуче г. Па шића посетио један енгле.ки ђенерал, који је у Ниш допутовао у специјалној ми сији Код г. Пашића гене рал се задржао пуна три сахата. ОвоЈ пЈСети придаЈе се у владиним круговвма веома важан карактер. Са мора — Потопљенн грчки бродош Атина, 19, Јунн. Један франпускв контра торпиљер потопио је код Кгта Панаве, (Мала Азија) две грчке једриллце, које су криш; м преносиле муни цију за Турску. Поморска комаада савез* начка преко једног свог делегата протествовала је код грчкс владе због кријумча' рења која врше грчка бродови. Претплата на „Стражу“ 1 динар месечно,

Женски свет Рат и морал у жеие Морал је у жене латентне природе; он је, ако мало иретерамо, херметички изолован од додира сгварне критике. Па ипак он и невољно преживљује један период, у коме Је сразмерно потпуно оголић(Н. То Је период рата. Ргт раздире са човека маску која му служи да се назове човеком: он постаје к.:јокорелија звер. Раг неприметно уклања са жене вео ллжи: ми је упознајемо онакву каква је у истина. 3*р нема р*т и своју добру страну? У даним« мира жен* се одлучује на злочин са предумишљајем; она у потаЈи подгриза темељ угледу своје куће. У рату жена представља искљу-

чиао руглв моралв; она не подлежи друштвеном вавону, њу штвте вишн, прнродни здконн, али он* Је рваоружана према критица. Жена се прима у рату одвратније улоге, вего што ]е човек има. Улогу чини одаратном слобод* њеног избора. Ви ћете рећи: како може бити речи о слободч избора код природних потреб*? 0, д*. Исто онако. као што се она јавља код девоЈке од даба пубертета до стулања у брах. Жени можа природа да заштнти морал, када она хоће, иств оиако, као што може да јој га пуноправно унизи, такође када она хоће. Од жене завшси шта ће она од гога двога да изабере. А мл констатуЈемо — што је зв жалење — да се већина жена радпје придржава друге заштите: опе оправдаваЈу своје неморалне поступкв природним па( требама. Ја верује«, да се наеам преј аарио у својим наводима. Ли.: ј је потенцирала појава заразних (венеричних) болести у шире *1 обиму код наших женскиња. Пође ли се трагом њиховог постанка, несумњиво ће се наићи на садржчну горњих цитата. И кз!,о су женс најповољније гнеадо аа гиггнтски развитвк полних болестк, то жена својим неморалом, „хога природни закони штите*, врши злочин над самом природом. Наше ће се жене савгсније одужити и чоиечанству и себи, ако озбиљније проконтролишу сваки свој поступак. Вор.

За добровољце За наше храбре добровољце који са оушком у руци стоје на мртвој сгражи у одбрани Српства в за Ипвададе Сввеза Добровољаца приложили су преке

вашег уредништва:

Пренето ва прошлог броја

840.90 дви.

Прикупљено у „Здрааљаку*

Марженка Ж. Ковачића

8- .

Анета Негро

2.- .

Милосав Мг.ливојевнћ

»- .

Н. Н.

1.-о

С. Петровић

5.-,,

Н. Н.

1— »

Ношшив тазчие

10.- „

Љ. А.

1.- »

Н. Н.

5—

Бк!

н» в н.

Свега 875 90 дип.

♦3