Стража

БЕОГРАД УТОРАК 23 ЈУНА 1915 ГОД.

Годин* V

Бро) 168

Стан Редакцнје п Адмпнпстр. Кесмпјска ул. бр. 22. Огласп се дају у Адмниистр. Цева утврђена. Нсплаћена се пнсма не прнмау. — Рукописи с^ не враћају. Пнсма, рукописе, новац н све остало што се односи иа лист, слати власноштву листа.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

'ГЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРВ ПОДНЕ

Адреса аа телеграме: „СТРЛЖА' - БЕОГРАД Претолата ва Србију на оошти: на годииу . . . Дви. !2„ шест месеци . „ 6 - „ три месеца . . „ 3. један месец . . ГПретплата ва ниостранство на пошти: на годину . . . Дин. 30 - „ шест месеци . „15 „ три мссеца . „ 7*1

ТЕЛЕФОН ШТАМНАРИЈЕ 1092.

— Краљевеко ерпеној Визди —

Пре три месеца државаа взаст у лицу миаистрв по лиције, наредила је распи с^м да се изб:глаце из свих иогранвчних места пл и оне из 'Београда, Емају безу словто вратитн својим до мовнна. За тај пиљ, наређено је општинама у унутрашњости да Езбеглицама у опште ке кздају никакву помоћ како би се ове што пре вратиле својим домовима и уједно олакшали жавот тамошњем живљу у унутршњости. Д вде је све лепо. Али, сад настаје питање: да ли се та иста власт, која је на терала грађанство да се прате својим кућама, по« сгарала и за аабавку животнвх намирница? Наје. И не само што се ни;е постарала за набавау жив 'јтних намирница, него а сслутно није водила ра чуна ни за њиков опстанак па на за живот ових мученика, који су се враћали у оиусгошене вароша. Дл не идемо даље од Београда. У Беогрзд је дошло три пут пигпе стансвника г.его што је живело пре аусгриске најезде. А да ли је држлвна власт уопште предузела ксраке да Београд сиабде са три пут внше на Мг,раица. Једна од најбвтни их животних потреба ј« су дрва, дрва, дрва... Стгнсвништво тражн дрва негресгано од општине. Оаштина пекља на све стране купује дрва, читаве ш>ме само да би снабдела !рађ нство ма и са најма1л0м количином дрва али која взјда што она купи арва кад | 0 ј држаЕа неће га и з ђе аа сусрет, Неда јај вагоае за транспортов:и>е, а не да јој ни кола за довоз из Шуме до желеЈННчке станнце. Мн сад плаћамо у Бео 1 раду 80 динара једна кол? дрва! То скуга чини 1 и ло метар. И то смо благодарни кгд их можемо да угледамо. И кад их у 1 Л.дамо ми се вскупимо као

на неко чудо: да вадимо дрва у најшумовшијој и најплоднвјој земљи, мајци Србији! И кад сзд плаћзмо 80 динара кола дрва, у ово доба година, питамо се у чуду и страху колико ли ће к^штати метар дрва каа завеје октобарска в новембарска вејавица киша и друга непогода!?? Сад смо дотерали тзко да у Београду горимо пло тове, тграбе, стар? даске и шкартиране сандуке. А шта ће тек наступитв: кад јед нога дапа видиио затворене пекарнице уследтога што немају дрва за пециво?! Да ли ко од господе у владн води рачуна о ов п м несрећ ном становнашгву. Да ли ко у спште од државних власти на рђаве послелице, које ће иеминовно наступи ти ако се ова најбитнија потреба одмах не задовољи. Зар државна власт нема кола и вагона за 50 хиљада стгновнака а има 300 в&гона за пренос шећера Алекса Поповићу. и 50 кола за пренос рсбеЛуки Мвли* шићу коју је он сакрио у 'циљу пљачке?! Јесг, зар су држави пречи та. два човека него 50 хвљада грађана? Да не би дошло до не милих сцена као шт > је у прво време било са шећером, ма позивамо Краљ. Срп. Владу да органазује што пре посао око набавке дрва и да штј више изађе у сусрет нашој спшгани. Јест, дрвз, дрва, дрва.. нам даре.

рабош У једиој продавницв шећера, која се налази у згради једне београдске основне школе, у којој је био старешина један крунан човек, којн воле да внче! Јаој моје ноге, и да се дере на свет, догодила се ова сцена. Улази једна старица, која се једва држи на ногама, узима шећер и моли једног од момака, даЈој исти изнесе напоље. — Не може! Не може! Не задржавајте ми људе! Напоље!

Ух! Ух! — дерао се дебелим гласом човек што воли да виче, млатарајући рукама по ваздуху. Старица, метнувши кесу са шећером под мишку; ослонивши се на свој штап, одгегуцала је полако напоље. Није прошло много времена, а на капији продавнице излази један елегантно обучен господин. За њиме иде, носећи под рукама пет кграма шећера, онај исги момак из продавнице, кога је пре неколико мннута старица замолила да јој изнесе шећер напоље... „ Да ли се и тада, чуо онај изанђали .бас, и да ли је и тада онај човек што воле да виче, млатарао рукама по ваздуху, не знам. Аргус

БЗМ 11!! (Спец. нввештај) Лондон, 22 јуна „Та|мс* доноси да би само поновно стварањ« балкзнског савеза м јгло да осигура потпуно судбину Ба кана. Еаглескв листови предвађају конгр^с балканских држвва у талпјгчској пресгоници. Мих.

Зогрфе одлгзп СОЛУН, 22 јуна Атински лист „Патрис” доноси, да ће Зографос, министар унутрашњих дела поднети оставку на министарски положај. Гунарисће га привремено заменити.

ЈшГ 1Ш Недавно је донео „Матен" чланак на првој страни „Јуначка Србија још се бори“. У том врло симпатичном по Србе напису додате су две фотографије: једна срлских трећопозиваца у рову и друга мајора Танкосића. Велики париски лист, који је често инспирисан од француске владе, описује зачетак сукоба Аустрије са Србијом поводом сарајевског атентата и доноси аустрнске захтеве о предаји тобожњих криваца из Србије. Зато је донета слика и мајора Танкосића У кратко изневши историју досадашњег српског јуначког ратовања „Матен* завршује са тврђењем да и Србија, поред све изнурености још бори употребљујући све своје снаг , чак и трећепозивце у ланцу, чија слика у рову краси овај француски лисг.

Опозиција на послу — Румунске опозиционе сгранке траже да Ру мунија ступи у акцију БУКУРЕШТ, 22. јуна. Шефови опозиционих странака одржзли су зајед ничку конференцију. На конференција се товорило о политичкој си.уацији, кзо и о т. ме ка во би држање Румунија требала да заузме п^ема њој. Опозиаија је једаодушно решила, да румунска полашка треба да се ос-ања на Четвории Споразум, која је дао уверења, да ће задлвољити интересе румунског народа У опозаци онам се круговкма говори да је опозицијз спремила ме мсоандум који ће бита предан шефу владе Меморан дум сздржи решење донето на ззједничкој конференциј«. к ч~— .■ги и1.| * ИИ1 »н и||.-| 11 1 I ■■ Жш* ј ■|< и аДИНМ| |1 Јигп тткштЈ»^ш»*ЛЈТЛп»ттт У Грчкој — Летњи маневри СОЛУН, 22. јуна. Лисг „Елас* пише, да се чине у велико притреме за велики летњи маневар. Манеаар ће се вршити у новој Грчкој и трајаће двадесет дана и у њему ће узети учешћа сва родози оружја као и сви помоћни родови. Маневар ће се одржата у првој иоловинв јула, и како нема н^де да ће се <раљ. до тог времеза толико опоравити, да би мо ао да узае учешћа, њега ће заступаги престодснаследник Ђорђе.

После овЈга председник је предложио за данас у 9 часога овај днсвни р?д: Закои о ванредним кредитима, Закон и гоступак са имо вином стпавих поданава измена и допуна Закона о ме даљама и Ззконо Кар?ђор ђевој Звсзда с мачевима Скупшгина је примила овај дневни ред. Седница закључена у 10 и по часова пре подне.

1 . Јуиарнс Пред важним догађајима у Грчкој АТИНА, 22 јуна. У круговима блиским влади нзјкатегоричније се побијају све вести о одсгупању Гунарисовом. Гунарис г е труди да придобије неколико од најугледнијих прњ стглица Венивелосове странке. Како су Зоографос 0 Протоаатаданкс, минвстри аностраних дела и просвеге, изЈапили жм>у да одступе, то Је Гунарис оба ова портфељз аонудио двојици веома угледних чланова Венизелоссве партије.

— Преговори о пропуштењу ма терајалк ва Русију —

ЖЕНЕВА, 22. јуна Прека једној вести из Лондона, азмеђу евглеске и шведске владе воде се ареговори о прсвозу ратног материјала за Русвју преко шведске територије. Шведска в^ада је у начелу пристала аа ово, али тражи, да јој се учвне знатне о лакшице ва мору и у по морској трговинн Држи се као сигурно, да ће до ко начног споразума доћи.

— Енглески посланик напушта Софију Софаја, 22. јуна. Енглески посланик Сер Бобс Аирндсаид у току ов? надеље отпутоваће нз дуже одсуство у Лондон? Како је г. посланик дава ч опро штајну вечеру, то се у овдашњвм политичким и дп пломатсхим круговима његовом одлгжењу на осуСтво у дангшњсј весма нејасној политичкој ситуација придаје веома важан карактер. Према једној вести Аврн саид се неће више нн враћати у Ссфију на своју дуж ност, пошго није услео да преговоре које је водао у име Споразума са Бугар ском приведе успетно крају и да Бугарску прадоб^је за Четворни Споразум.

Женски свет О даиашњем обравовању " 'жена Данашњи дуг рат аахтева оабиљно спремање код сваке жене и девојке. Сва мужеви и синови узети су у аојску, тако да цела кућа почава на женп. То јс црви пуг да ва жену пада такв тежак задатак. Зато )е потребно да се жеиа у свим лриликама спреми аа тај свој иов позвв што пре може. На праом месгу долази васпитање деце и сва бри:« о њима. Похађање школе, колн«* их има, и иородично васнатање код омладине жена даиас узина на себе. Тако ће жен« ажатв, да се свма спреми ас тај иозав добијајући притом савете од наставника њеие деце. Може се рећи да будућност Србије аависи од жене која има да спреми нашу омладииу, ва ово дуго време за ко)е ће отац ретко бити к»д куће. Жеиа се затии мора образоз&тл д«иас да води сае слољ не послове једне куће. На њој сада почива целокупно вођење кућне администрацаЈе. У том послу треба да је потпомогну све држзвн« и *пшгииске влвсти које ће каии ј женама најбоље и најпосдЈШније грађане. Све обавезе према држави ема аећинож жена, па месго мужа, да испјњјЈ« данас. Отуда је потребно да се женг и грађански образуЈе. Највад и моралаа позсв жена данас је необичдо веаикв. Породица сада потпуио почава на жени. Честа су двписи у ово рагно време по вовинама како се неморал шири по шородицама. Поред осталих певоља данашњи рат ввм може донети — ако то неко и* сиј»счи — и иородвчно расуло услед раввиЈања блуда в« свама странама. Потребио ј* отуд* д«. жена нравално схвати сву оабиљаост — њевог задатка. Оиа је давас чувар морада. Од њене интелигепцаје зависв да аи ће српске породице битв сачуване данас од кобних поСледица које би доцније наетупиле. Образовање жена у погледу вршења болничарки и у опште самлрићанске службе довољио је познато из ирошлих ратова, да не би требало овде нонова о њ;му писати. Гвра

Шала Она: Ја апсолугно не могу да појиим, зашто се ви нежените? Шта је то, што вама може да се не допада на жени? Он: Жена!

Претплата н* „СтрзЖу“ 1 Дк-НЗр МсС€ЧНО,

ФЕ7БТОН

ЕШ Ј1 №И прааоаехка •РЕЉАНА ШОЛА^П Изјутра би они пројахали на ксњу, по подне шетали би се дуго с колима. Ноћи пак проводили су у позорашту, циркусу, или кон церту. Госпоћица д’ Есналд и ако није била тако лепа, да би се пролазници за њом озрталв, ипак је била об« дг,.®на изразитом и интересгнтном физиономијом. Њен усправни прОфил, њеиа црна коса, коју је она као учевица у завојима и без кокетирања носила, њсн збовки и мелодичнв глас, аварали су целину, која иије оскудевала у дражи. Ролан де Ламвр био је аасолутно под ушцајем младе жеве. Кад би је он ссловао, то је он чиииј с пуио љубави и поште лишене сваке нежности. Нај-

зад, једне ноћи, у тренутку, кад ју је он чуо, да по оби чају свом закључава врата своје соб?, сн ссети да су му се очи напуаиле сузама. Затим осети да му се дух узбудн. Двже се и закуца на забрављена врата — Дујзо! рече ов, дрхшћући од узбуђења, отворите, молим вас, имам да товорим с вама. Онз отвори и иогледа га зачуђено. Ролан јој се баци пред ноге и рече јецајућв: Ја вас волим. Лујза се одмаче за један корак натраг. Хладна и гбр да она му просто одговсри: — Господине, ви имате доста новаца, а жена има доста у вароши! — Вв .те виконтеса де Ламир! дрекну он готово љутнто. — Истина је, господвге, благодарећи једном огласу! Затим га она одбије благо али такввм покретом, којв није трпео приговора, и она забрава поново врата.

Сутра дан Собарица пре да виконтеск једно писмо. Ролан се извињавао, што је отпу говао не г звестивши ју. Један врло аажгн посао позивао га |е нензоставно у Паризу. Вратиће се кроз недељу дава. Лујзи, можда то и без њене воље, би непријатно. Какав је то посао могао бити? Изговор, да би се могао вратити у кгљугу. Она није никуд излазила из куће, свирала је у гла совир а иаредила да јсј се донесу књиге. Трсћег дана тек она се реши да мало изаће, али није крочила ни неколико корака, па се је одмах вратила. Недељт се блвжчла већ свом крају, кад раширившв једне париске новине, Лујза се заустави код овог места; и Мо, 29 августа. — Синоћ се у вашој вароши одиграо двобој са својим коб» ним псследицша. Г. виконт де Ламир био је случајно ушао у офнцирска дом, о-

словио је нешто жешће г. де Брем >на, т-рагонског капетана. Свај је исто тгко одговорио. „Г. де Ламир, не могући одолети без сумње свом не размишљеном нагону, аовуче сфицвра за еполете. Ова су се господа јутростукла. Оружје којеје изабрано би ла је сабља. Код првог већ нрпада, г. де Бремонје добио пет палаца гвожђа у груда. Он је иа месгу остао мртав.* Лујза испусти новине. Била је страшно бледа. Тај г. де Бремон био је снај. који јој је први говорао о љубгви и који, стрзхујући да ће » а г. д’Еснанд одби та, мислио је да себи успех обезбеди тако, што ће дсчепати младе и безазленс девсјке без заштите. Тек пошго је извршио свој зло чин, поламилом, ноласилом, г. де Бремон ју је запросио. Ролан га је убио. Било је дакле ипак нешто у том срцу, које је она сматрала покваревим!

Кад је сутра дан Ролан дошао у хстел, Лујза му нишга не рече од онегшго је прочитала. Он јој је пришао и махинално ју је по љубио у чело. А и она је то махинално дспустила. И, кад су изашли, дч се по обичају грошетају, Ролану се је учинило, као да осећа, како се она слобод није наслања на његову руку. До тада, тек ако је стављала врхове својих пртију, овога пута се она наслања без устручавања, готово с поверењем. Пошто су прешли Швај царску за неколико дана, виконт де Ламар и његова жена вратили су се у Фран цуску и настантли су сена ииању, које је Г. д’Еенанд имао на обали Лоаре, на два километра од Бло а. Био је то модеран замак са улазом засађеним шумском лозом и јоргс ваном, |едним вртом и једним парком. То је оило све; али уоколина је човек могао да нгјми пределе за ловљење а жи-

вот је био врло пријаган, Лујзи се, кгко изгледа, ту јако допадало. Једног јутра Ролан је ез ве:ти да мора за три дана у Париз. — Слободси сте, рече му ова. Пријатна вш забава. Он се врати трећег дана Лујза је чула кад су кола □риспела, али није изашла из своје собе. Сутра дан, у јеланаест и по часова, звоно је опомену да је бвло време ручка. Оаа сиђе. Ролан |е био нагнут нзд прозором и ао» сматрао је једну лађу која је пловила низ Лоару. — Јесте ли добро путовали? упита она. — Путовао сам поради својих послова и разоно ђења у исто време, одговори Ролан сав среган, Она га погледа и виде га, где се сн од радости просто сија. Тада она при« мети да је било постављено за три особе. — Ви имате званипу? у пита она.

— Да, имзм госта, ев т га. Врата се отв зрише и Лу|за виде, како у собу ступи сељзкка са нормгндском ка пом на глаеи, која је водила за руку давног деч*а од шест годвна, унезверена □огледа са девном црном косом. Она се наслони на ивиду од ормана да не би иала. Дечак пође право к Ролану КгО веком позпанику. — Добар дан, мали ној, рече он. Ролан га узе у наруч|а[и пољуби га у оба образа — Ево! рече он, додају : ћа му завој хаотије, или предај ово госоођн. Дете узе завој и преда га Л/јзи. То ј' био акт признања, да су г. виконт де Лнир и госоођица д’ Еснанд ?акључењем брака псзјконили Ж ана Аугуста Гаггона. — За стс! рсче весело Ролан. Он сам пргвеза око врата салвету млипану, аоји весело запљеск; ручвцама