Стража

БЕОГРАД. СРЕДА 24 ЈУНА 1915 ГОД.

Стан Редакцаје и Адмпнистр. Космчјска ул. бр. 22. Огласи се да|у у АдминистрЦена утврђеиа. Неплаћена се писма не примау. — Рукописи се не враћају. Пнсма, рукописе, новац и све остало што се односи иа лист, слати власннштву листа.

втп

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Адреса за телеграме: ,СТРАЖА“ - БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на годину . . . Днн. 12„ шест месецн . „ 6 - „ три месеца . . „ 3‘. један месец . . 1'Претплата аа иностранство на пошта: на годину . . . Дан. 30 „ шест месеци . „ 15„ три месеца . . 750

ТЕЛЕФОН УгЕДНИШТВА 1092. ПОШИЧКИ ПРЕГЛЕД

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРВ ПОДНЕ

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092.

Ма шта се мислило о ди пломатијв Румуније, треба имати на уму једаи факт, а то је дз се Румуњ ја још од августа орошле године почела спремати за р т, и да је у овом тревутку пот иуно спремт а. И ако се ру мунска влада мс.же бити још ни;е одлучила да зара ти с Аустрвјом, она је ипак при л ремила све што је за рат потребно. Обично кгд се 1 е.чо за рат ирипреми, он пре а пос е зарати. Јавно мњење у Румуни и одлучно је за рат с Ау .три* јом У овтј прилици, прави тумач јавног мњења, то је Таке Јонеско. Ко хоће да зна шга р)мунски народ ж^ ли, нека чита говоре и чланке Такеа Јонеску. Румуни знају врло .добро да је догаао час да изврше своје народно уједвњење; ако ову прчлику проиусте, може бити друга им се тако згодна неће више јаваги. Њихово пак народно уједињење не може се замкслити без Трансилвзније, у којој живв око 3 000 000 Румуна. Истина, има полигичгра румунских ксји тврде да је за Румуне важнија Бесарабија него Трансвлванија. Али, ти су полатичарл у мањчни, и то је сасвим природно, кад се зна да у Бесарабији нема ни пун милион Р}му на, и да су ти Р/муни што гх има, упола претопљени у Русе. Кад се узме, да је Трансилвзнија главни циљ коме т.же румунска националисти, онда је јасно зашто јавно мњење румунско жели рат са Аусгрзјом. Транси^ванија може поста ти румунска само тако ако Аустрија буде у овом рату побеђена. Дзкле је јавно мњсње одлучно за рат с Аустријсм, дотле има читав 1 једна група политичарз К'ја не кри је гвоје симпати е према Аустро Немцима. То је тако звзна „стара школа“, т. ј политлчари који су огтали верчи германофил

скам трад. цијама краља Карола, који још увек ламте 1878, и н^ могу да опросте Русима Бесарабију. Њихов је представник Кзрп, на,стар ји сд свих жавих румунских држав шка, чо век који припада ваше прошлссти него садашњо:ти. Мзло је вероватно да ће тај човек из једне гстово изумрле политичке генера* аије моћл са својим идејама Од пре трчдесет гц днна да повуче з' собом Румунију.'3 Изкеђу модерне Румуни* је, коју представља Таке Јзнеску и која је са сво,им симпатијама ва страни са везника, и стар- Румуније коју пред .тавља Карп и ко* 1 а је са счојкм симпатијама на стр:ни Аустро-Немаца, налази се на средини шеф данашње румунске владе Браћану. Браћану, до С да, водио је полити \у неутралности. Пигање је да лн ће је и ко^ико м ћа ј ш в) двти? Изгледа да и он сам сматра ту политвку као не што приврем.но: међутам, ако се једном решл да из неутрзлности изиђе, то мо же бити само у корист Са в зника. Ј вно мњење ни

годину дана носио једну. Изненађен том променом, упитах га одкуда то долази. Не треба да те чуди! — одговори ми он смешећи се. Ми овамо у олштини имамо десетак чиновника — шнајдерица п модискињица — па пошто нису употребљиве зг други посао, бар нека нам праве краватне. Па право човекЈ каже! Што да џабе вуку плату, кад могу да отворе фабрику краватни. Аргус

1

— Јучерашња седница —

баНо шог1а1е Г Мото: .Плачи Атиио, плачи!“ В. Ј. Илијк Ми гледамо на свршетку Једну игру врашку: Сад од Фрање КаЈзер тражи Устулке за Влашку! Али Фрања ни да чује, И курир се враћа Сад Ке бити новог лома Јер се сваде — браћа! И већ Кајзер Фрањи прети Бајонетском силом, И тако га натераће Ако неће милом! Само тако, само тако, А после је лако... Што је труло распада се... Је л’ то Савез Двојни? Начеће га већ Мађари Онда пораз бојни „Ожалте" га пре но буде Ускоро — покојни!... М. Расински.

Предсецник г. Андра Ни колић отворио јеседницуу 9 часова пре подне. Пошго је прочитан прогокол прош ле седнице. Пре преласка на дневни ред г. Драг Јок спмовић пита председника

лежаом минастру с молбом: да ли надлежни министар мисла та зад .вољ* правед не захтеве железничара. Председнак је одгозорио да ће то питање одмах до ставнтп надлежн м мини

шта је са пројектом Закона|стру, којл се не налази да

као сигурно да је „Лузитаннја“ носила оружје г мунвцвју за си^е е* Спо разуиа, као и дд се иста још и дгнас налази, па ми сле да Америка неће прастати на овај предлог, и д 1 ће Н 1 тај начзн ам*рачконетачка спор бити скинут са дневиог реда.

када не би пргстало да у:У Унутрашњогт-земље. овом судб носном тренутку В 1 ше од 180.000 душа

о орденима кад је у ча. 113 Устава и 28 тач. 3 п^словне Народне Скупштине пред виђено шта греба дт се Г. Андра Николић одговара да се о томе може говорити у посебном претр.су кад буде дошло на ред. - 0 желевничарима Г. Праг. Пећић: Всћ грећи пут како смо ја и моји другова Сретсн Милосавље вић и Жисојин Златановић упутили ова патања на надлежног министра: 1) Да се железночаракз изда новчана храна нсго онако као што пр Шсју свн чиновници па чак и држав ни (аветници од почетка рата. 2) Да Се ж.>лезначарима даје сдело бесалатно од стране д^жаве како та проI ИРИМ, 23 јуна ии сује Зж. о Железнич. Италијанска тетегрлфска Дир;кцији, јер тама у за агентвја добија телеграм из хон у изриком стоји да о Жевеве, да стааовници Тр |дело следује бесплагноже са у масама напуштају ва | лезничарима, држава сноси рош в склзњају се дубоко| трошков ^ око издзваоа одела. нас у седнипи. Г. Свет. Ђорђевак : пита председнака Народне Скут штине да се н* издаје нов ч на храна чинОвницима који су на в ->јној дужности Г. Воја Маринковић, министар народне привреде код закона о ванредчом вој н.'М кредиту од 250 мили она дпнарз говорч у име министра финансија бране ћи оправданост овог кредита вели да је овај кредит само састгв оиог пређашњег ванредног кредита. Мо ли скупшгину да прими озај иредлог.

гумунија стане на страну Аустрије, Поред тога треба имати на уму, да )е Бра ћан/ у мн го тешњ:ј в зи са Т;кем Ј01 еску » его са Карпох«, и дз је п чез пре* говсре са Савезагцима, која, и ако не иду глатчо, |ош нису пре*вн)ти. Свг су то разлоза на оснсву којих се може закључвти, да ће Румунија пре а по* сле, прићи на страну са везника, — и по примсру Игал-је огласити и она рат Аустрији.

Рабош

Од пре кратког времена, видећи да један мој познаник, општински чиновник, сваки дан мења краватну, док је пре по

напустило је до сада Трст.

- Аустријске трупе песелеШови Сад. Букурешт, 22 јуна Из Пеште јављзју да је командант јужне во,ске иарсдчо ком .наанту петроза радинске тарђаведа опседне Нови Сад и да пресече ве. зу између Петргвзрадина ц Новог Сада. Војни кругови правдају ово тиме, што је сва те риторија до Петроварадича оглашена за рагну зону. Сва села од Згмуна до П> тровар*дина ргсељепа су.

3) Дз с: станичном осо бљу изда за ноћнз рзд се пгратна нагр^да, која се мо ра по затону издати, З.што надлеж и мани стар не одгов ра нзово питање к->д смо га ми упу тили још у почетку априла ове године? Мзлим председаика да ово питање достави над-

Благоје Илић, у свом го вору наглашава да треба о добриги овај кредит и из истог требд одмах исплатити саз дуг по реквнзицио ним призатиицама нарзду од кога Је ресвирирана рана за рачун државг. Др. В ја Бељк љзћ је и сто тако за овај кредиг. После овога пристуиило се гла :ању и гласало је свегч 107 погланика. За кредвт је тласало 105, против 2 соиијалистичка посланика. Седница јс закључена у 11 и пј часова а адућајеза казана за 20 август ове год.

Из 9алма1)вје — Далматинци ва Србију. Амерички „Србобр»н‘ доноси ово писмо једног Далматинца: Далмација ври од одушевљења за Србију, нарочито централна Далиација са честитим Спљећанима нз челу. Ц<јелој Далмацији су познате српске и савезничке побједе. Врло често се прокријумчари пј који лист, на|више „Кориере дела Сера*, и та) лист, који се плаћа и 50 круна од броја, иде од руке до руке. Многи су скупо платили то криЈумчарење али ипак т».ме није онемогућено. Сада се много опрезније врши. Бокељи, вјероватно не знају детаље. До њих не допиру листови; али они знају да је добро. Научили су црногорску телеграфију и у њој се жестоко извјежбали. И та се телеграфија не може ценгурисати. Кад год се нешто крупно деси, т.ј. кад Аустрија и Немачка претрпе какав пораз Црногорци освијетле Ловћен и Бокељи знају да то значн корак ближе ослобођењу. - У осталој Далмацији, како рекох, знају много випе и врло брзо сазнају новости. Цијела Далмација с нестрпљењем очекује српску војску. Увјераваи те, ма да ти добро познајеш Далмацију, да ће Далматинци, сви од реда, бити луди од радости, кад у својој земљи виде српску војсху. Сви моле Бога да то буде што пре.

„ј1узшпшја“ о ЈСемр — Неацн жоће да ааде торпе. деаану „Луемтаинју.* Жезеза у 23 јуна Да ба огравдали „торпедовање „Луз 1 ТсН јје“ као и да би саречили с^кобса Аиеуиком, Немц! се носе

мишљу да ваде „Лузитани)у“. Немачкг је влада у Ов>м смислу већ чанила нужне кораке преко сво,ег посланика у Вашашчону, тражећи од америчке владе, да ова посредује кодсста' лих сила, д* се Немачлој дозвјли да вадч „Пузитанију!« Ка»о у немачхим влада^ућ м круговима држе

-бкглеска — У Јадравским водама АТИНА, 23 јуна Са Митилене јављаЈу, да је после дугог сав товања команданг савеззичке фго те тражио од енглеске вла де, да му се пошље поја чање как л би могао у нај скоријој будућноста да пре дузме решавајућу акцају у операцијша протав Дарда нела. Истовремено биће преду зета и решавзјућа акција у Ј драаском М)ру, Четири енглеске оклопњзче, најао вијег 1 ит), са већим брајем кр:тарица појачаће талијан ску поморску снагу у Ј)драну. Женски свет Како жена побеђује Посматрајте девоЈку у праим данима палве зрелоств. Зар не опажате како она постепано облачи одећу мужјака из жввотињског царства? Она опрема своју спољашност и васпнтав« своје манире, да јој обоЈе пвслуже као неопходно оруђе аа победоносан исход у сексуалиој „Еојни*. Жена прима улогу мужјака: она служн у царству људи као подстрекач полнвх нагона. Такву нам Је доввс* наЈраниЈа историја. Како жена побеђује и чим; се при томе служи, нека оСЈасне следећи редовв: Жена се никад ше појављује пред човеком разоружана (бегеп§ег — какв то Французи дефинпшу). Учини ла протввно само у једној прили :а, она ам да њен непријатељ (човек) уаима иницијативу за борбу. Жсна не дозвољава да се осегљивост човечиЈе естетвка пввреди. Она је увек исто лепа, увек исто примамљива; а то јо осагурава успех. Т*Ј усвех човек воли. Жева увек пресгавља за човека тајну. Њена Је лнсао ск^нвеиа исто опако, као и дражл њснога тела. Твма игааива код човекаљуболшство и прввлачв га к себи. Осети ли да ее чо век ингересуЈе за и»у, она ћ: му неприметно допустити да кроз кључаоницу вавирн у одаје њенога храма. И кад «м буде хтео да ухватд за кваку н да уђе, њена ће га хлвдвакраност тргнути. Сад се човек још виша интересуј« за жену коју почиње да познаје. Жева је тога свесна, и кад Једнвг дана првзре да је његово интересовање достигло кулмивацију, она му допушта да осети цедику »>*них дражи, она иу се преджје да Је ужвва сау. А већ у идућем тренутку жеии полвзи •« руком да преставља ва њега опет таЈну. Ту би тајпу сад и сам човек желео да наиамвнично познаје и заборавља. И дохле је жена у моћа да задв' вољи ту његову жељу, дотле је превласт у њеним рука*«. А ту превласт чозек воли. Осетв ли да ЈоЈ случаЈнзм омашком усаех ивЈе загарантован или да је уопшге промашен, жена неће покушатн да љубзвљу паралише неуспех, оиа то посгизава искључиво хладнокрвношћу: она наглашава човеку своју неваинтересованост. А њу човек воли. в*р.

Шада

Он: Ту скоро си ми се заклела, да можеш само Једног човека да љубиш а данас ме ево вараш.... Она: Да, само Ја ти нисам казала да си ти тај човек.

ФЕЈБТОН

— Мемоари Хајнриха фон Роса На једном од тих мар-|том. Увео сам лх било

шева, то је билоЈога нг левој обалс. Висле, ушли гмо једне Светле, млгкенедгље у јеану нарошвцу. Јев реји и Хришћани са својсм љубопитљивошћу испуњавали су улице. Пук је у марширао на пијацу, листе аа ррензћнште беху разде љене, и при разилажс н у варђе у гомилу једна клада, лепо одевена и врло љупка официрска жена, нссећина рукама деге. Гомила је била тако у немнру, да гурну младииу и овападе заједно са дететом. Дете отпоче очајничкн да врвшти; јамачно му је при паду била сломи Јева која ксст. Ја сам стајао пред врати ма свОЈа новгг стгна, к да мв доведоше уплакапу жену са полуонесвеи ћеним дете-

(4) обоје у собу, констатовао слом у десној руци, и псшто сам руну превио, жена и дете се умирише. Супруг младе женнце беше такође пре крагког времена мобилисан и упућен у непознатом правцу. Жена је толако била дврнута осећањем захвалноств, да није знала шта треба да ми каже. Она ми узе руку в поче да је љуби небројено пута од лакта до рамена, док се најзад ве осети пргморена салним до казвма Зсхвалности и погледгвши ме пунам, светлим очима сна ми ослободн руку. Ми смј се поиближавали Васли, у намери, дајепре ђ мо код Врошавска, где С о стггли 30 априла Ту смј морали да сезадржимо, пошто још не бедт учињене

нгкакве приареме запрел з. Јд сам се нгстанио код пензис нисанот протојерг, чи ја је кућа лежала баш на самој обали В гсле. Као у већини случајева. тако се и овога пута први разговор при ручку односио на наше предузеће. Он је наглашавао у своме порицању исто оно, што смо већ били чу ли од протестанског проповедника. Свој је г вор завршио оввм речимФ „Дај Боже да будете самс ногли исто тако да се вратнте преко ове реке, као што је сада прелазите1 Али ја сумњам.* Пошто су тређега дана по нзшем доласку биле до вучене потребне лађе за прелаз, поче/и смо да се утоварујемо, све по 30—40 људв и коња у једну лађу. Посао је био за лађаре необично тежак, али ја сам ип:к после 50 минута био на другој обали. Одатле су нас маршеви ускоро сдводвли опеткеђу немачке становнаке. Варо-

ши Растенбург, Најдеибург, Ангербург и њихоза околига беху нзм одређсни за .гнголирање. У лслом го д 'шњем до5у а при нео бишо повољном времену провела см) неколико не дел>а међу тим драгоценим и љубазним станоЈништвом. Растепбургзаслужује у горе реченом првенство. Станов ница обеју других вароши мање су дружељубиви, си ромашнији су али нам беху јахо интересантни због сво јих многих ракова, коЈи су нам тада служили готово као једино јсло. Људи су се дивили нашем неутољи вом апетиту и нису могли да веру|у, да у кргјевкма п:ред Дуваваитамо, одак ле смо ми долазили, ракови лрестављају праву реткост и служе аскључиво као де ликатеса ситувраним дру штвеним класама. Осим једног болесника, ксји ми )е умро од запалења плућа у Растеибур у и једне лакше озерациЈе сле□ог цргва, ни~ам имао го-

товј никаквл д луга посла, тако да сам свзко по п дне проводио у јахању и шегњи со околнвм селвм! и увар зшкој куглани У свом кантонирању до био је пук наређење да приареми резерву у фуражу. Тако је сваки војник добио по једну косу, а нањих20 долазила је по једнз вила. Најзад смо се кренули даље ириближ .вајући се све ваше реци Њгмену. Сад су нам већ придолазиле мвоге трупе, нарочито коњица. До ласком једног пу (• а пруских улена и једног пука п л> ских хусара образована је наша бригзд). Патроле су одлазиле ка њемену, и дезертери из рус ке војске, нарочзто Пол>а ии, долазили су нам св жс* дневно Билз је лепа летња ноћ у почетку месеца јуна. Л> гсровали смо у једном си ромгшном, бедном селанцету, осећајућа полеоено пр ве веснгке глзди, кад наје дном трубе злр/баше на

узбуну Зз тргн ока били смо сви на окупу, исчеку|ући са необичном наар:гсугошћу, шга ће бити. Пр во нам се учинзло да су Руси прешли реку у наме ри, да нзс изненаде једном јутарњом посетом. Аиа то гије било. Ма појах^смо к > ње и у брзом маршу кре нуСмо назад, хигајућн ка главном друм/, на коме п)том нЕСгависмо мсршуне преквдном каријеру. Ч ши ми се да смо тада превалилв пут од 8 — 10 часова у назад. И шта је томе био циљ? Ми сгигосмо у Олро ленку у исго време са још вр/О много других пукова, та<о да сг тада окуаило ва јелн »ј прилич:о пр Сфаној рЈвнини око четрдссет хиљада коњани^а. Разлвчитост народчости, рашовргнЈсторужја, шаре нилј у б)ји одела, мно 1 0 бројни ђенералштаб, ларм; од труба, брЈИ ••ансври и хиљ)ду гласовЈ ових који су комгндовали, све је то пружазо с вој огромној војс-

ци на ширском зеленом по> љу и под љупкам небом, необично импозантан изглед. Ко је таД| видео ванрЈДно стање, у коме су се ове трујае натазиле, и озбиљност водника и команданата, тај је морао да верује, да је та војска била и суаише довољна да се цео свет освоји. После завршене смотре одмарали смо сг у хлад/ борових дрвета, крај реке Нарсва. Осим хладов^не и воде, што је стизало за све, нисмо могли да набавнмо ни за коју Суму новаца, ни хране за себе, ви фуражи коње. У замену за то ми смо се куп)ли у хладној а брзој реци, шго нам Је в:обично пријало. Пошто смј се одатле опст почелч да прнближавамз граничној реци (Њемену) и како сумногенове трупе сгално придолазале »акључили смо, да ће се У^чоро извршити општи преааз. — Наставиће се. —