Стража

Број 170 - - - ■—— г - —шшашт - —иаи ——

БЕОГРАД ЧЕТВРТАК 25 ЈУНА 1915 ГОД.

Гедииа V —■ ---

Ст*н РедакцвЈе и Адишнистр. Косм*јска ул. бр. 22. Огласи се дају у АдминистрЦена утврђена. Неплаћена се писма не примау. — Рукописи се не нраћају. Писма, рукописе, новац и све остало што се односи на лист, слати власништву листа.

СЛОБОДОУМН Л ОРГАН ЈАВНОГ' МИШЉЕЊА

Адреса аа телеграме: .СТРАЖА« - БЕОГРАД Претплата за Србн)у на пошти: на годину . . . Два. 12•, шест месеци . . б - „ три месеца ... 3'. једаи месец . , 1'Претплата аа вностранство на пошти: на годниу . . . Дин. 30- „ шест месеци . „ 15 - , трн мссеца . „ 7 50

ТЕЛЕФОН У^ЕДНИШТВА 1092. ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРВ ИОДНК

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092.

&1РШ «1ПРОНИ [ПОРР Њујоршка „Трибуна" писала је у више маха о заједнинким интересима удружених држава, које се сада боре против Германа и при том увек истицзла праведне захтеве савезника. Овај најновији чланак круна је свих ранијих и ми га зато доносимо у преводу. Чланак гласи:

„Ретка су случајеви у истогији човечанства, који се после извесне перл-де понављају, као што се то дггодило са дСгађ»јима, који су се одиграли у току ових дана. У 1813 години Наполеон је дсвршавао своје последње Сорбе у Немачкој. Он је против себе имао јак савез, иоји су сачиљавали Енглеска, Русија, Пруска. Шведска и Шааниј?. И поред тих прстивника, Напогеон је ипак успевао; битке к г д Мииена, Дрездеиа и Бзуиена, чначајне и одсудне ; би:есудо бивене, али поред свега тогаконачан успех био је за Наполеона тек у питзњу. У оно доба АуСтрија је била поднела захтеве Наполеону, којим је тражила да присвоји илирске провинцвје, у које су се убрајале Далмација и Исгоа са Трстом. Дакле, што је И т а лија тражила јуче, то је Аустрнјл тражила лре сто година, а што је најинте ррсаптније, тражила их је готово под кстим изгово ром, као и Италија. И, као А 7 стрв 1 а сада, Француска је тај захтев одбила. Глед»јући и догађ-је ра авје, излази нам јасн\ да је одбијање аустријског за хтева проузроковало Наполеонов гад. Аустрија је у шаа у рат са 300 хиљада војнвка, од којих су неки учествовали у великој победи код Дајпцига, после неколвко недеља. Баварска и Саксонскз, Наполеонови савезници у то доба, окренуше му леђа и приступи ше Аустраји. И кад је Ау стрија објавила раг, Напо леон се је тукао на туђем земљишту, као год што да нас чини Немачка. Спавнв војсковођа Велигтон није б; о још стигао ви до Пи реее, кад је Наполеон већ продирао долином Е;.бе, по

сле чега је уекоро Данциг и Хчмбург иао у француске руке. Нвје потребно навчђати ^сторијске дскгзе, да се данас ти исти догсђаји понављају. Италвја стула у рат сада као што је Аустрија учинила раније, у моменгу кчда велика коа^иција уаара на велику нацију — Не мачку (јер Аустрија је сама по себл тек нешто више од вемачке пров' нције.) И сада долази ред на Румунију, Бугарску и Грчку, да ступе у акцију, као што су то учиниле мање немачке државе са Аустријом. За све ове државе користи се јасно внде, ако сгупе у акцију, рр Сада је очевидно да 11е* мачка не може п бедитв никзко, ни једког противника ван своје држав-’. Требало Си напоменууи, да постоји извесна ргзшка између садашљег и пређашњег наполеонозог рате. Наполеон је био авазгуриста Своје врсте, хтео је лично да завлад.* целим свгтом Немачка политика је, која је д вела до овог ратл, дупликат Наполеонове идеј»-, али са неостварљввим додатцчма. Битка, која се да н с бије у Еврспи, била се 1813 године заослоб ђсње од Наполеоновог рата, а у којој је нарочвто Пруска играла главну улогу. Али после добивсне и осигурЈне слободе, немачкв научењаца и војнкца кроз целу ге нерацију гајили су заносну вдеју, којом су имали да прс ко својвх граница истакну њмачку ааоаву, покоре суседне народе и развију свој језвк. Немачки погледи на свет би/>и су исти као Алсксанара Великог и Наао/ еона. Зањчх ечак„Корсика пибедила Галилеју.* По вемачкој пр. пагандо све нац је на свету осуђе не су на смрт; Француска

да се уништи, Енглеск ц.зе вина да се сруши, а Гусији да се зс-да пш!к уда рац, да добро осети моћ немачке силе Турска је имала постати вазална др жава Немачке, Аустрија да се утоли у тевт >нски нгр јд, који треба да прође Дар данле и Босф р, па онаа преко Мале Аза]е да стигне до багдадске железнице, па напослетку да се аОЈава ка Еуфлат > в ог атле би путем којим је пошао Александар Велика прешпа у Индију. Итцлија, • ао члан Тројног Савеза гребала је у томе да п могне, па би добила за то у накнаду францу.ке провинц>је. Јужнт и Ценфална Афр-жа имале су попасти под Не мачку, а Белгија, Холандијз, Данска и Скагциззвија, „германске по пореклу", вз губиле би се у ВслиК' ј Немачкој. Будућа историја ће куд и камо боље и јаснвје вадети германскс идеје Немачк\ С тога Ие моћи јаснИ|е ииодређен;<је увадеги разлсг, зашто се цела Ев ропа дигла протвву Немачке. Историја ће остата твр до убеђ?н?, да би све на ције морале пасти пр?д Не мачком, у случају да она аобеди, — д-жле, опет ба се П( новчпа не- а врста рим ског царсгва. Иетор. ју ће у ово убедити фзкат, да су Французи, Енглези, Руса. Србијанци и Талијанци, мо жда и Румуни, Грци и Бу гари била прогив; и томе аодј*рмљчвзњу, те су се за то противу геруаиштине и б рИ 1 и, јер је немачка ите ја * т'с фата нј по њ 1 Х. И Н п >ле.н је ун шгавао д >■ жаве и п >к'.’ 1 п в- о да разо р 1 нрције. а/ и те кзцчје, кад љ хови владари нису била у стању да се одбр:-не од Напо еона, сзми су збоципл Напочеона, јсрјенарод ни дух био непобед-н И тзј исти непобедна дух на рода аосгоја и данас и веје г.д Довра до Златног Рога. Но, ни Американци не смију бпи не презниуово време, јер је Н;’мзчка по* литика опасна за Амераку исто тако, као и за Енгле* ску и Франиуску и *ве о сгале лржаве. — Злостзв љ-ње потлачених нарЈдаод

Стране Неу(ач е, ускраћизањт слободне шт м е и одузимзње сл ,боде п јеа^нц ма све т д казује циљ и пут Н м .чке, којим жели ца победв. Н 1 ша.амерачка историја, оа Лексингтоиа до 1915 те године, показује чврсто убеђење дз сила не чини право, нити војна сна га нравду. Темељ немачке идеје је: снага, м ћ а сила Наполеонове идејг нису се могле уздс жати. Оне су увек морале рачунат на пад, јер су бале о новане на милитарисгичком темељу и систему, ко^е су за постигнуће свога циља че сто пута прелазиае граннце интернационалних права. Али поред свега, Налолеонова недела су веома мала, спрам злоч ;на Виљема 11. Ншолеонова наредба за егзекуцчју Војводе од Енг»*ена аотресла је била целу Еврлу, алч то је незнатна ситница према зло ч?ну Влљеиа П, кадајеиздао наредбу за уништење силних невкних жив та на Лузатанији. Из тога изчази јасно, да Амгрика мора зз зирати од немачке идеје јер се она показује и сувише барбарском, које нама све више г-реги. Ми смо осведочени, да је борбз, којз се садз водч у Егропи, бс рба противу бар бзрства, за опстанак цивилизеваних држава, бсрба да се Еврспа с:ч\ва да пе по:тлне немачк) И када се Немачка победч, видећемо многе народе сслобођ?не „од н чувеног* роаства не мачког. Од Белгије, Собије, Румунвје, Бугар ке и Грчке, — оостраниће се опасност тевгонске вај<зде. Наравно да ће и многоброђп; народи у Аустрији бити слободни. ствОј иће им се незавивноет. Али ако Немач«а побели, Србија и Белгија, затим Холанција, нест*ће у мору ту ђина, на:ртљвве Немачке. Велики џе^ Фра >цуза потпашће псд Бус:р’ ју и Не мачку, а Талиђ.нци ће биги осуђена да буду гч.д Лу стријском упр.вом. По це лој Евроои з:владаће не мачки терор, привципи на ционзлитета бвће погажени, а прзв ) јсднога ч века да слсбодао живи а говор.. својим ј зиком биће угро-

жен ). Нека Американцч по гледој\ га 110 следице нсмачке л беле. > з ће увидети да амерички итересилеже на. страни савевника. Сту >ање Италијана у велики рат, д -казу|е да смо савреме шци вел. ких дога ђаја у чов чанској исгорији. Цела тллвј .нска И.;торија кроз задњих сто годинч, сва неописана херојства и пожртвовањз талајанских патриота за то време, да је она морала ућн у рат, да сп>>се ссбе и отободи браћу своју... С тога Италија има зт собом искрене жеље Аме риканаца за успех и срећу јер и Италија се б ри за цивулиздцију противу бар барОгва. Хоће ли Немачка пожелети да и остале државе пођу за Итзлијом? Из. гледа да хоћ з , јер дрско и зазива. Хоће липакНема 1 * ка већ једном увирети дсу Америчка срца и жеље на страни санезннка, — не аато што Америка не воли Немце, већ због тоаа, што је Америка свгсна а вида, да је Н.мачка пр >тиву све га онога за чим се бори Америга — цавилизацију. прзва човечан ка и т, д.? Изгледа да Немдчка то не вади."

ршк« ВЈШбОЖКВк Богати дарак приложио ћифта „Хумане сврхе“ он од срца вреба Приложио: чега нема, И што му не треба! И јсш нешто: лажне речи, И скупоћу триоут већу, Трговину с људском кожом, | И још љубав — магарећу! ј Толико је за сад мог’о ! Шта би више од тог дао? \ на рачун свију других Профит себи задржао! Јер за њега прилике су ратне Тешке, зато — златн ! Приложнику и моје „признање" Јер и то је тек заслуга нека, Кад се „човек* уби ради себе... Рекоше ми: сад на орден чека. М. Расннскп

рабош Он је познаги беогрздски трговац, „тр> ли газда“, а иначе велики тврдица. Знам га већ Н( колико година; знам да неби дио ни Богу тамјана, али на Видов-дап сам се изненадио.

кад сам видео да је у сваку касицу приложио. Изненађен тим прсокретом код њега, ја га упитах, одкуда сада на једном код њега толика дарежљивост, а он ми смешећи се одговори; — Знаш, имао сам некозико бугарских лева, које нико није хтео да прими, па ко сваки човек морао сам да их протурим! Аргус

МзШШ) ЖЕНЕВА, 24 јуна „Трибуна" саопштава: да ће Румунија да уступи оу гарској целу територију Лсбруџа, како би је привз лела на неутралност, у случају да Румунија ступи у акцију.

Букурешт, 24 јуна Из Мрам- ркице јављају, да се на северној граници Буковине воде врло огорч-н 1 б рбе које и пореа огромних жртава с једне и друге стране не доволе ни до каквог п з тивног ре зтлтата. Руси се необично уп >рно држе. Примећује се да Аустријанаа на тсме сек тору почињу да малаксавају. Болнице у Черновици то ■ лико су препуњене гањекицзма. да се у ав ришти ма подижу привргмене ба ■ раке и у њих см штајтлак јше рањени војници.

Букурешт, 24 јунг. Г«рманскч имаерзтор је ј гелеграфисао својој се:трв !грчкој кр->љуци следеће: „Свршисмо са Русима; тако сио их разбили, да < мо за пуних шест месеца п ;т пуно обезбеђени с; њихове стране. „Сад се припремамо 3) н >в у»ар, који ће задивита целу Европу.“ Овај је телаграм послат б з шифре преко Букуре шта и Софије, да бн бзл кански неугралци осетили страх „од н мачке м. ћа“. Јон.

1) М - Колера бесни у Хрватсж>ј м I Славонији. Букурешт, 24 јунз. Јазљзју из Пеште, да је у псчетку ов:га месеца било у ХрватскоЈ и Славони ји дневно по 79 случајена колере, од којих је умчрало аросечно 33 случзја. У Уггрској има так. ђе агбољевањч У Аустрзји нај чешћч су случајеви у самом Бечу.

Женски свет Љубав у драгане и љубав у мајке Ниче је реказ за љубав човека према жени: то је надражење полног осећања престав љено у најфинијој форми. Љубав сестре према брату и мајке према детсту излази према тоие да је најузвишеније сам.љубље. Жена као мајка воли своје дете истом љубављу као и.ма који део свога тела. И уиитајте је, шта би радије пристала, да ли да јој убију дете или одсеку руку, ископају очи ит.д. ја сумњам да се њена одлука у већини случајева не би налазила у мртвој тачци. Љубав мајке према детету и љубав жене према човеку, немају никаквог заједничког ослонца. Прва љубав нам личи на пријатељство двају бића; друга на чисто сексуалну појаву. Посматрајмо жеиу у обема улогама; поређење ће наа пружити највернији доказ. Драгана је љубоморна: њу вређа нпклоиосг друге жсне према вољеном човеку. Мајка је у широкогрудости сујетиа: њој ласча нежност целог света према њеном детет_,. Лрагана украшава себе радн свог љубгвника. Мајка украшавв дете ради свог уживања. Срећа драгане и рађа се и завршава се у самој њој. Срећа мајке је слика у огледалу среће њеног детета. Драгана љуби док не буде обманута, тада мрза истом жестином, Јкељ!)а освете. Мајка воли до посчедњег часа своЈе егзистенције. увек всто, и покрај свих пивреда њеног осећања. Најзад, у драгане љубав прежнвљује утврђене верноде; код мајке је она увек једноврсна. Зор.. Шала Она: Али, драги господине, мени изгледа да сте се Вн преварили... ја сам телефонискиња. Ои: Да, да, тако ;е, ја баш тражим везу.

ФЕЈБТОН

ГУ1емоари Хајнриха фон Роса

На једном дужеи одмо рашту добила смо наредбу, да се за 21 дан спреми храна за људе в коње У нг* редби је био наглашен и начгн ва који онатреба да се изврши. Одређена је команда под управом официра, која је имала задатак да иде у оближња села и двпришта, све што је било потребно без питања да узие и у пук да донесе. Како је војске било врло много, а села мало, то су се разне команде сусретале и једна другој конкурисале. То је учвнвло да су села били тако брзо и тако савршено всирвжњенв, да се већ идућег дана није могло да нађе ни трун макаквс хране. Штале су отваране и сгока је одвођена. Стасу осетнли рат још

пре но што је нзбио. И ми се кренуско, по 1 пуно свабдевени. у правп Њ?мена, где смо стиглн 2 јуна у подне. Једна неверс ватно дуга колона разнс вј свих кола игала је за н; ма. Ми се улогориско г ивици Једне млзде, љупк шуме, у близини једнсго ла. Пред нама су се пр> жале дуге ливзде и њив и време је било само как се желети може. Придол жеље врло многих и увс новвх трупа сввју нарОЈ ности и свију родова сруж множина артиљерије а мс стовгкрх тренова, учвниЈ су да ми је овај логор и; гледао најинте,.есантнији с свеју које сам икад виде; Моју ]е пажњу највип ааинтересовала једва мн> жина жена у полумушки

ксстимима, гатогарене по кслима, неке ка коњима, друге опет пешкце; с не беху одрсђрне да негују рањенгке и болеснине у бо/ни цама. Са њгма беше не мно го мањи број лекара, већ( * ном млагпх људи, којима беше на че»у као комагдант један олињзли ветеран, досадан са својиг прстеренкм и несснованим при^едбгма. Ја се одлучих да у овој чудноватој ноћи не сагвам, као да то гису и Сами рат ни прописи налагалр. Ноћ је била лепа, једва примет но тамна; вечерње румеви ло ко:е се доцкан гзсило и јутарње ксје се рано јављало сбразовали су међусобно бслу ноћ, На све стране су гореле ватре; њи хова неранџаста светлост опомињала је духове оних који су покушавали да не загпу, уз при^ушен бат по дизаж г моста, ва значгј и дућега данг. Очекивало се да ће ноћ донети собом какав немио догађај, гли она прсђе потпуно на мвру,

ако се изузму неколика ме Стимкчна пушкаргња Зора гсвгну. и ми дознадосмо, Да I у МОСТСВИ 6ИЛИ Г0Т0ВР, ла трупе непрекидно пре лазе, и да се на руском земљишту н- лази већ знатгн брсј савезничке војске, чак и сам Нзп. леон. Т= ко је прошла ноћ, ирва кс ју см > у овом рату под ведрим неб( м провели, а нико од нгс нчје шмишљао, да на другој страви реке н кад више нећамо видети крова над собом Дан Св. Ј ханиса је освануо, дан кеји је за мене увек врло знача ан био, а то ће и дсцније бити. Тига се дана мој отац родио. Тај је дан одлучио 1796 године, када генерал Моро кгд Кела прешао .Рајну, ца поставем лекар. Истог тог д*на јеФан дам 1807 године разсрио пруски логој) код Глаца > Шлезији, и још много штс шта од зндчаја по мене де сило се на Св. Јоханиса. Зато ми је и Св. Јоханис код Њемена био врло оз-

бчљан в врло свечзн. Преко неае ноћи и све до подне идућег дана, капа смо се и мп кренули, пролазиле еу п уед н?с трупе на к.њима и пешице, ар т. љерија, к мора из свају могућих црзваца. Призор је био необвчно деп; разлкчитсст народности, разнв родсви (ружја, разк л бојне уиифорне и разноврене бој не музг ке, чнниле су га ша рснем и бурним. Ред је био примеран, трупе чисте и потпуно опгемљене, као за параду; оне гзгледају ср чаве, ачи ипак не веселе, нико од њих ције п> вао. најзад смо се и ми кренули. Груиисали смо се на једној Обрађено! узвишгцч, покр ј саме обале Њемена, кад од једн: м отпоче да грми и да пљушти кнша као из прове.^ ног облака. Ми смо би ли до голе коже мокпи. Прнзор бгше чеобинно иитересантан и леп, з а све време док је грмело и ки ша пздала све су узвишгце и све удољине биле пре

криљене трупама, које мирно, као да бгху укопане, са пуним стрпљењем и равно душношћу очеквваху кргј; непсгоде. А гдмах по шн станку пљуска све је опет било живо и у покрсту. Пук за пу«ом је прелгзио реку; и на нас је дошао ред пред само вече. То беше код Ковна, где се Вилчјз улива у Њемен. Трећа глава. Наше вваче врло не^овгљно мишљење о Русији и наша мзлодушн ст за сво грандиозно предузеће, изчез^и су делом одмах чим Смо прешли на другу стра ну реке. пошто смо нашчи |све предмете у маого бо љем стању него што је то бмо случај у Пољској. Одмјх нам се указао добар оржавни лрум, и прве куће !'аа које смо на-шли, имале су на себи врло оријатгн изглед Метромери и путо > «ази беху у много бољсм релу вего што ско з->текли у ПогскоЈ; па чгк в крчме

и поштанске стаањце беху *н го правилни е расп >ре ђене. Час смо пр >л; зили кроз г\сте букове шуме, ч?с опет кроз бескр^но ду ге четкнаре. Прво село на које счо нзишли имало је врло примамљин и пријатан нзглед, и поред кишне вечери. Једном речју, први у* тисак који су на нас учинили свеколихи предмети, дејсгвовао је да се иаше првашње, рђаво, мишљење знатно побољша. Мира, са још много генерала и огромнвм бројем ађутаната, стајао Је Нк улазу |едног легог полјСког добра, и пропуштао н јс, да мокри, КаО ШТО 1МО бИЛИ. у ПЗраД ном мзршу дефллу>емо. По т( м смј посели једно обра ђено пс ље, десно од друм« за Вилну, да нам послужи као преноћешге. — Настаг.иће ее. —