Стража

Број 174

Стаи РедакцнЈе в Администр. Космпјска ул. бр. 22. Оглас« се дају у Адмииистр. Цена утврђена. Неплаћена се писма не прпмау. — Рукописа се не враћају. Ппсма, рукописе, новац и све остало што се одиоси на лист, • слатн власнвштву лвста.

СЛОБОДОУМН Л ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Адреса аа телеграме: „СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата аа СрбиЈу на пошти: на годину , . . Дин. 12’„ шост месеца . „ 6*„ три мссега . . . 3*. један мсссц . „ 1*Претплата за иностравство на пошти: на годииу . . . Диа. 30 „ шест мегецн . „ 19'„ три меседа . „ 7 - в0

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ

ТЕЛЕФОН ШТЛМПАРИЈЕ 1093.

Рат до краја

— Спец. извештај „Стражи' 1 БУКУРЕШГ, 28. ~ Кабинети Сшп Четворног Споразума сагласили су се, да се рат против Централних Сила и Турсде води до њихове коначне пропасти. У случа|у да која од неутралних д^жзва покушз иницвјатввом Немачке или Аустрије, да посреаује код појединих савезничких кабинета ради зака>учења сепаратног мирз, па чак и општег мира, Силе Ч ; тзорног Споразума су реш!ле, да се т:кв! посредовања апсолутно не узимзју у обзиЈ!

Г Ми се сви врло добро сећаио, копико је дана трнјала дебата у српском парламснту, псводом интерпелацаја које су се одкссиле на одлагање скупштинских седница. Те дебате стале су српска народ мнсго новаца и, на крају крајева наша парламентарна већпна предл'гала је: прост прелаз на дневни ред. Свршило се на томе да је наш народ на целу ту б^ру што се била дигла у Народној Скупштини, због одлагања скупштинских седница, слегнув ши ран.енима рекао: „Тре слг се гора, родио се миш" Али ми смо запазили при тој дебати једну ствар на име: саи су посланвци доказивгла најсјајнијим говорима, најумешнијим праие рима, да је одлагање скуп штигских седница „оштар нож* која дави наш народ. Дапи га с тога што се мно ги закони, који су битни услов за одржање жнвота ндродног, не решавзју в^ћ се одлажу. Поједина посланици су огвшли толико далеко, да су, наводећи говоре посланика енглеског парлаиента тврдали да је одлагање скупшгинских седница, пр> тивуставан аст. Том приликсм чу т су се тгквн гоЕОри који се сад збеља у истини, до слов ца примењују. Али, нама

нвје намера да овом при ликом рззлажемо теоријои одлагање скулштиискзх седница, не, то ћемо учинити онда кад то питање буде ставило на дневни ред. За С д је важно, а м же се рећа, и једно Н 1 јбитније питање за егзист« нцију жи вота: питање о киријама. Не чудамо се, посланицима бирокрктским, чији би се интерееп, доношењеи з?ко нз о регуласању кврије, може бити оштетили, адн, чудимо се посланвцима ич народа, учитељима а другим како могу да буду раз нодушнв у овом питању? Да ли знају госпоаа посланици, у првоч реау ова фактори који су ивдција тори одлагања седница, шга се све дог ђз у Бзограду а у друг -м пограничаим местима, измгђу газда и ки рајџијз? Качве немале сцеке виђајубеогргђши на сваком кор -ку због питања о кв ријама, Неко ће наи, м же 5ати, прзмегити да се го питање не може да реши док се рат не сврша јер се још не зна исход рата. Ми бн на то одговорили, да би вла да могла да реши то питање бар привремено: аа се нађе модус какода се бар избегну ове немиле појав?, које нас врло ружно карактеришу. вз љала ће се имати времена и пара да се реши сво нај вгжније патање у целостВ, које нагруза душу и тело сирстињи Ма се с молбом обраћамо народним посла нацима да се заузму за што скорије решење свог пп тања.

Рабош Уђем пре неки дан у једнуј ов^ашњу трговину, и не мало сам се зачудио, кад сам угле- ј дао у дну дућана фирмунане-| мачком: „Утврђена цена!“ — Зашто не скинете ону фирму оданде, упитао сам газду — Е па знате, Немци се још држе, има изгледз... простења овај ћифта. Разуме се да сзм изашао из радње ништа не купивши. Аргуе.

- Због „строге неутралвостн* Румунијн и Бугарској треба ставити ултиматум. Букурешт, 28 јуна „Руски Инвалид* полузбан^чан орган манистар ства војног, налази да ба Румуваји и Бугарсксј због њихоге нелојапне неутралности, требзло у што ско јем рску сгаввти одгозарајућч ултвматук. Лист тврди да су Румунија и Бугзрсча већ учестале, да ст*абдевзју Турску Са бензином. угљем и сличним ратг.им материјалом. Јон.

Због немачких подводних бродова

Букурешт, 28 јуна Из ХристЛаније јазљају, да је норвешка влада удожила протест у Берлину, због нападн нек'ачких подводних бровова на норзеш ке трговачке лађз. које пло ве југо западн м обаж м Норвешке!

!и в — Пред прекидом преговора СОФИЈА, 28 јува У влааиним се кругов ша потврђује вест, да 1 е азм> ђ г бугаргких и турскик ие

легата дотло до несњ ра зума око компензацрја. Втада је взааза делега тем 1 телегр:фским путеч* ипструкције. Изјаза Енвер п;ше, учинила је на бугарске полигичче круговевео ма тежак утисак и држи се као свгурно да до споразума не може да дође.

— Потучена четпри аустриска батаљона —

РИМ, 28 јуна. Листови доносе да је у последњим борб мз у Герацу аустрвјска армнја г,>: > тр Јега ужасне губитке. Према исказу ззробљгниха, талијаиска је гртиљераја одличио дејстаовала и својом прецизном в озбиљном ватром избгцгла јг из строја чегври алпијска батаљ»нз.

— Успех талвјанских трупа РИМ. 28. јуна 31 време од 7 недгља, од како се воде борбе из међу А;стријг и Италије, тазијанске су трупе показале свој7 надмоћност нлд непријатељ^и и успеги су да сузбају сраку непрвја тољжу сф гнзиву. Поред о громнвх губчтака, крје су Аустријаацрма нзне^и Та лијани се туку на аустраском земљишту.

- Потопљени турски бродовн. —

Букуре-шт. 28 јуна Из Берлина јављају, да је један ечглеска п')Дводни 'фод, који је успео да се неопажемо приближл Ца ригрзду, п топио ове тур ске бродове: „Итгихад*, „Доган", „Ст?м'-ул“. „Мадлен Рикм рс" и „В,лли Рикмерс®. Бродови су бзли натова рени игкључиво војним по требамг. Јон.

0 Бугарској — Може се и без ње —

БУКУРЕИ1Т, 28 јуна Један руски политичар који се налази у Букурешту у спецајзлној мисији, изјавио је вред неколико румун ских народних посланика и политичара, да се свв они взрају, к »ји мисле, да Русија полаже велику важност на учешће Бугар ке. „Шго ма желим) да и Бу:ар:ка }ђе у акшју то је због гогд што, мч као Слов:н) не можгмо да гледамо како је јеуна слове чска дршава вш зајед шце сло в нске а њезинах при^атеља. С друге сфаае наше је уа рење, да би ула ком у акцију взмеђу Бугарске в других држава на Балкгну био затроан ј?з који их разцваја од фаталне 1913 год ше. Међутим, нашу жељу и наше погледе у Бугар:кој !су погредно разум^ли. Јф, само се тако могурагуме | га иретерани захтгви Бугарске. Ала бугарски д. жав ј |вици греба једном да ззају, да се и бгз ње м.Јже и, да ратни успех п > савезнике није везан за акцију у ј Бугаргке. Крилата реч. бугар.ка је војска иајбоља на Бал ј кану, данас, п фле 1912 и 1913 г дине не в жа и од накакве је вредности. Јоог је од мзње важн >сти фраза бугарских политичара и држ-вника: Бугарска дрки у своје руке кљ;ч:ве сагуације, јер кључеви ситуације су ‘ а дзнас као и пре једзнаест месеии V рукамз Сапезника.!

Египат Против Кампфа Лондон, 28 јуна Вглика број улема и првака из Е иата дошлн су у Л шдоа и тоажила да влада оглгси султгну светски рат, пошто,је Кампф цео муслиманска свет уврелио удоу жнзшп се са Г; .-мзнима који угуш ју мале н роде.

I. Вшзшс - Пред новом владом у Грчкој —

тиранско поступгње од сгра-1 нг Немаца и уверавају. да је морат код целокупне тур ске в јске сведен на мвни* муи, пошто нико вишо не верује у побед^. Стално се врше с.мртне 1 прссуде на д турскии вој- ј ницима, који беже са бој- , ног строја. Послгдњи дезертери из јаељују да су о^е неколико данаубијена четири аем-чка официга од стране нт-к.)лицине турских војчика, међу којима су била н два тур скз сф цчра.

СОЛУН, 28. јуна Према вестима из Атинр Сви су изгледи, да ће Гу нарис да одступ ч Г/ 1 асови да му је кргљ дао свој присгзнчк за рас уштаље п?рллмента, ако Веиизелос* ва партија повете спструксију није тачва и тенденцпозн-.' је измишљгна у круговима саме владе.

2шор л кака бфко — Турске трупе пребегавају у Бугарску. СОФИЈА, 28 јуна. „Мир“ саоаштава. да у Софту (границч Бугарске) стално пребегава.у турски дезертери. Он! се жале нз

Женски св®т У1мерик*шка као домаћица Живот отмене жсне у Аме рици кр<ће се у са:в::м другиЈ« границам , него што је то случај у Европи. Огмена жепа у Америц<, ако иема спецзјалног позива у жгвоту, она мора да је упозната :а свкма могућим појавама у јзвном животу, исто онахо, као и :»>ен супруг; она мора да о:игура својој деци добро васпит ње; оиа мора да располаже сеима друттвеним манирима, пошто је свака кућа у Амерши у свако доба отворена. Ако неко у Америца наиђе за време р г чка или вечере (ћипсћ и 01пег) у приватну кућу, тај је готово без ивузетка иринуђен да узм) учешћа у јелу, па ма и први пут долазио

у кућу. Американка је увек спремна — хоће се рећи, оаа нв стааЈ<а никакве окалвоста, гост мора без устсвања са »а* довољстком да узме оно, што с* на столу затекне. При томе треба имат* на уму, дд је у лмерицн ирло твшко вадржати млгђе и да су внм невероиатио :купм. Врло в*лики број жени средљег »атеријалног стањл, којг ипач« пршпадају бољам хругоаима, ирше све домаке поглове иам«. Истииа оне имајг справу га чдшћење ћилимсва, справу *а прање ввша, С 1 р*ву ва нспирање судвво, слраву м чишћвње ножева и с* че*.е хл/.ба, оне имаЈу цептралн* грејањ« па иван имају врлс много поила. Иоред свих захтева, којисе постављају америгаики, ипак јој друштво никад 1 ећ« олростити ма и нгјмању з: немараиост у њеним домаћим л д|*уштв«иим дужностима. Наравно да ни највогатнја жена, као и она са потпуанм талептом нису обдлр«не аанприродиим ноћим«; .всће саао1 п«1е ћагаез а1 опсе* (оне ие могу ид два коња одј«дном да јаше). Тако се створио з* аредне и обрвзаввне жене у Америци једап н«в поаив у живггу. Оне предузимају у отменим кућеиа улогу друг« д-змећице, т. ј. оне врше једну половниу од цвлокупног посла којм вн пао на саму господарииу куће. Овај положај нема ндкахае »езе са положа ем једне дружбвнице. Он ззхтева комплнцир*и рад, сређеност у осећањима и разноврсне тадеите. Једаа таквв помоћиа домаћица је дужна да у случају аке би господарица била спреч«на илк одсутиа, предузме цвЈ>окупио вођење куће на себе; ту спада и прмЈем ге* стију, дав«њв обавештиња ввижерасовавим, аапимањв ге* сгију, декламлцИјОм и мугикоа, извршење дискретннх валога, доношење одлука о модбами ва помоћ или мнлосгжњу, и томе подобне етвари Она узима удела при гала-ручковима; а изгледа да је већ уобичајено, да јој се у обичним приликама односе ручак и вечера у аасебиу собу. Кео нагргду има ж«вот у отмевој лући, лослушност млађих и 200—400 дин. месечне платс. У кукама где има деце њој се уаама помокница 8в њихово васпитањ«, ади главни надзор ј« ипек шеиа надлежност. Таква изглед* помоћиа домгћица у огменим амгршинским кућама. Шала Браниои: Али, гвсподо св«доци, ви треба да имате ва уму, да оне ноћн, квда *в првма ;»јшем оптужени извршио уСиство, била је таква хладнвћа, да чов:-к није био у стању' пи један покрет да иазрши.

ФЕЈЂТОН

— Мемоари Хајнриха фон Роса ~ 9

Пошто смо због знатних оскудипа а тегобних мар* шева претрпели сзбиљчн губитак у људииа в коњи ма, и пошто смо добили поуздане иавештаје о повлачењу Руса нз њиховог логора код Драсе, стигли смо увече, 22. јула, ксд Двсне. Из овога места логоровалв смо на бујној.зе* леној ливади Ја сам нзабрао у друштву својих млађвх лекара једну првјатну удољиау, обраслу травом, ■ баш кад смо давали зоб

ходнт потребујемо; ва нам долазите добродошли рече један од млађих лекара п ухватн оба овна. Сад се свеколико занимање састо јало у ложењу ватре, око *лања, око печења и кувања и онда око вечере. КчШ8 је почела да сипи, али мз сио безбрижно спавали неколико часова, пошто ско били сити и нзјбоља парчлд меса оставили као храну за следеће дане Глава, кожа и кости су остале за ељане, аошто они увек

коњима, једно стадо оваца прибнрају оно што војсци ореостане.

било је од пешадије тако иападнуто, да се у тренутку распрштало ка све стране, н два велнка, црна овна љ бежишта мезте па и мв вас

По највећем пљуску стигли смо идућега дана у по вне на реку Дину, коју смо према одмах добвјеној за повести иорали да пређемо. Тмгприје није било. Ми се внсмо осушили већ не.чо-

лико дана и једно такво хладно купатило јамачно није могло никоме да буде пријдтно, имзјући још на уму да см ) тада сви били аише мање у болешљивом стању Дина је била на овом иесту 80 до 90 корака ши рокв. Вода )е жуборила из међу велркнх кгмених пло ча. Ја сгм иошао одмах за првим ескедроном, и као што сам и пре тога увек чинио, тако сам посгунио и 0в га путг; умолио сам, наиме, два добрз јахача под офшцира да ме узму између себе. Они учинише врло ртдо и — ми се кренусм » у воду, прођ смо кроз њу и бесмо нз другој странв1 брзо и лако пливајући дочепали смо се убрзо друге обале, али смо билиупрзвзм смиглу те речи до голе коже мокрн Код вас се није нико удавио, код оста лих пукова није било без губитака. Нт другој страни смо одмзх наложили ватру, да се бар угрејемо, пошто нам

непржндна киша није допуштала да се осуппшо. П > здргвљали смо се прија тељски у зн ксрећиоглре ласка, пунили луше, и ко је имаа при себи ф^ашипу ст ракијсм сркауо би и пзнудио је своме пријатељу. Од свију смо највише жалили две даме из пука, које су јахале на мањим коњима и због свог одела и прт* гага лубље газипи у воду и сад нису могле да се осуше, всто као и ми. Ј • вх нззивам дзмама, зато што аису биле обичне војначке жене; њчхови су мужеви, знате, блли госаода наредницч. П^ва, госпсђт Верт, зиаза је под свима околностима тако подесно да се ажаша, да су јој офацири аоклањали пажњу, а вој ници је псштовали; друга, брижљива госаођа Вгјлер, знањем пољског језика била је свима још сзда врло корисна, а што смо дубље улазида у Русију ова је постојала веопходна. Пошто је цел жупна да-

в 'заја прешла реку, упугили с»о се поред ње узводно и увече се улогорчли на једнсм псљжом добру, кога сопственик нлје био напустио. Он је раздглао своје намирнице гзлантном руком Сваки је пук добио ракије и других добродо шлих арти <ала. Све је то дошло нама гладним и п> кислим необвчно повољн . У овој прилици имао сам срећу да са пуковником први пут на русчом зем љишту спавам под кровом у једној празној штали. На десној обали Дане стигли смо по добрсм дру му, 24 јула по подне, у Полопх ЈМи смс били први непријатељи, које су |Становници ове вароши, која нам је доцнаје постала од необичног значгја, застрашили таме, што се осим Јевреја, готов ј нихо од њих није појављавао на улицу Ми смо презали од препада. Ми се улогорисмо на је дном лезом, обрађеном аољу поред самог друма који

вода у Пстроград. Геиерал Монтбрун, шеф другог ко њччког корпус^, настанзо се у једној внлт и појављив о се са гошодака и дамаиа на балкон/. Дан је био лел и вече нтобичн прцјатно. Ја се упутих у варош да набавчм лехарије, аошто оне из Вила« рећ јбеху на измаку, а оааки пролив није престло да се појзвљује. На«ш?о сам на манастирског апотекара, Је дчог Иемца, али нисам од њгга зах:евао све оно на шга су се од :учивзле ке. леге, које су пссле меиг; к њему до/ азиле Апотекар ми јг причао врло много о руском пару, о рус^еј војсц 1 која је јуче еваку*:салз Полоцк, а о задобљениш ма који су кроз ову варош спровођжи. Он ми је та кође дао отширне податке о стању зхравља поинца X »енл е који је задобио шест рана убодом копљз. У једној јеврејској госгионици добио сам за новац добру вечеру и хладао пиво

и потом с:м се вритао У свој зелени логор. Те н ћи једошла к нама и лжа к њица генерала Не ;а. Јамачно их је глад била при»«орзла Д) вдууварош, лошто су идућхт јутра донели са собом у логор врто много опљачкжгих ства)<к, нарочсто сних које им ап • солутно не беху од потребе. Од Полоцча исс је 25 јула одвет једах ретко до« бар друм на десној обилн Дина увводно у праацу Ва тебска. Лача коњицд геие рала Неја, која је била на ма на челу, длшла јс још у поан. у доднр са ћ усима. Тукло се добро ■ с једше н „с друге стране. Мј»тнл са наше сгране беху већ ахрањени када смо ми стлгл4. Дозчзли смо, да н&д Ру .има који су билн према нама комаддује руски геаергл Докторов. Час смо ИШЛИ у Питеру к»о нси, час см) стајалд на јвдном месту по неколико сап. — Наставић« се —