Стража

БЕОГРАДП ЕТАК 3 ЈУЛА' 1915Т ОД.

Бро( 178

Став Редакдке в Адмаетстр. Космпјска ул. бр. 22. Огласп се дв}у у Адманистр. Цене утарђена. Неплакена се пшсма ие прнмау. — Руноонсн се ме вракају. Пнсма, рукспнсе, новад и све остпло што се односи на лнст, слатн власннштву лвста.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Адреса аа телеграма: „ОТРАЖА« - ВЕОГРАД Претолата аа СрбвЈу на пошти: на гедкиу . . . Двн. !*■„ шест месецн . „ V„ трв меееца . , „ 8*. |едан месец . , I*Преталата ва ивоетраиство на поптн: на годину . . . Дни. Зв 1 „ шест месецн . „ IV„ три месеца . „ 7 - 50

ТЕЛЕФОН УрЕДНИШТБА 1092.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. НРа* 110ДНЕ

ТЕЛЕФОИ Ш1Ау\ •аРИЈс 1092.

О важном и гнАчг.јаом патгњу: како да се Београд снгбде дрвима у времену кеда се у овок „луксуз-артиклу“ апсолутво свуда оскудеви потребно је да се проговори мало овширви’е и са тешкоћама на које се нанлази прв решавању о вога питзња упозна како швра јавност тако ксго а меродавнн факторв. У Ееограду дрва нсма в ако су он! за < држзвање породична живота исто тако потребна као и насу шни клеб. Давас се плаћа у колико још може да се набави. ова дрогериска ретхост, један кубни метар дрва до 50 двн. Но лети потреба зз дрввма није та ко велика в гиромашнији слојеви помажу се на на чин што нли нвкако не једу топла јела или ова кувзју у крајњој нужди на шав* рвтусу и ћумуру. Лајвеће тешгоће постоје за Јесев а зиму где дрво слуисв и као средство за огрев. Ово ће се у нас осетити у толако теже. Јер ; због примитивне техничке конструкпије садањих псћи свег је за 90% уа/ћен на гориво дрва. Брр.кег и угаљ, којих такође немз, употреб љавају се у незнатној количиви. V пвтању није сада зашто дрва насу набављена нити се мисли да прави од тога капвтал на рачун дру гвх. Тешкоће у ествни ле же у грирода ствари и о тим сгварним тешкоћема треба говорити. Београду је потребно ме сечно најмање 20.000 куб них метгра дрва, што чини само за пола год; не, рачу вајући наступајућу јесен и зиму 120 000 кубнвх метра. Да би се оволика количиеа дрва набавила потребан је капитал нвјмање 1,500 000 дин. без које сесуме неСкЈ могло ни помишљати на у спешно извођење овога по сла. Било да шбавци дрва при тупи општина или по> Једивци потребна су пре свега знатна финансиска соедствз.

Незгода је за Београд и у томе што је везан само једном пругом за унутра шњост земље а уз то и та једина пруга није слободна и употребљава се више за пренос другог материјала. Да бв се увидела сва тешкоћа јко набавке дрва да напоменемо само слеаеће: Ако псђемо од месечне потребе у дрвика Онда вз лази да је 8а пренос 20.000 кчбних метара потребчо 1000 вагона или 40 великих теретних возова а ако би ее дрва бла;онремено свога лета нгбавпла за шест месеци ладних дана, као што би морало бити онда је само за пренос ових др ва потре? - .* ' шест пута толико т. ј. 6000 вагона вли 240 возова вскључиво за трансиортовање драа! Не мање је важна околност да дрва нема у бли зигш желеЈничких пруга, тако, да је потребно до о чих дов ачити колима из удаљенчх шума чији су путеви нетроходнв и зато плаћати енсрмне суме. У превозним се сред тви ма оскудева а у колнко се и нађу коме треба их пла ћати веома скупо. Све то поск/пљује цену дрвима и, према могућној качкулацијв, кубги метар вероватно не ! ће бити нити ниукомС 1 учају испод 20 дин. метар. Из свега взлази да су тешкоће око набавке дрва многоструке а на имс 1) оскудевање у девољкнм фенансиским средствнма за усшшно извођење поменутнх послова. 2) немање радне снаге која је, у колико се в налззи и квалитативно гора а у пог/еду надкица скупља 3) немогућност да седобију жедезничка и лр га превозза средства која су резервисана в употребљенз за војне почреС^е и 4) Удаљеност места од Београда из ко;их- треба до* втачит«. дрва што готово сасвим и1кљ'улу‘Је когућност да се брзо в лгко до дрва дсђе.

свакам тешкоћама чије је отклањање у рукамз држа ве а првенствено министзр ства гргђевине и Врховне Команде (саобраћајеог оде лења) онда је с тим дсвољно истакиута потреба да меродавнв фактори са своје стране учине све могуће олакшице како бв Бгоград што пре до дрва дошао јер у противном стан зинвштво ће се нзћи у таквнј свтуацији која ће по њега бити безизлазиа. Пвтање о сиабдевању вароша дрв^ма постаје скоро исто тако важно као и патање хлеба. Има начина, и пор?д свих тешксћа да дрва д .бијемо ако се само благовремено 0 10 ме поведе рачуна и ако држава буде пружвла она средства која су за реали зирање пгменутог питања нужна

жели да се они казну због покоља Хришћана вршенкм по ГЈ.адоРНма у Арбани|*. Шефовв из Шијака, К*вале а Кроје поспали су иза сланике Есаду радвпредаје.

Уи 1 шшеи

Рабош

Прођем јуче Чубурском улицом. Пред једном кућом, која |е према једној пољанп, објашн>ава се један човек нешто са позораиком, и чух где позорник рече: — Тако је г. чле* кавао. — Замислате господине, обрати мп се онај човек, нарећују ми да почистим траву вспред куће, и где ћу а молим вас, оввлику пољану да почисти«?! Ја почех поаорнику да објашњавам како се та наредба односи на улице калдрмисане, али он ни да чуЈе. већ понавља: — Тако Је член кааао због ко] леру1 Влавт па »лает!! Аргус ђсч-Шрсш — Прекннут саобраћај Букурешг, 2. јула Из Беча јављоју, да је на захтев вјјнвх власти ми нистарство грађенина пре кивуло сваки саоброћај нз прузи Беч—Трст. ДосадшЈњи сасбраћај је пс јачан са 10 возова дневно и ови преносе трупе и муницају на јужги фронт пре 4 а Италији. €сг9 п 7рчј» Преговорп о оредаји зулумћара. Рт>.М, 2 јула „Коргер дела Сера“ доноси вести, да се ИЕмеђу грчке влгде и Есада воде преговори о предаји ше-

„Хехпгсберг" — Борбе у Јужној Африци Лондон, 30 Јуна Адмиралитет сгопштава: Монитори „С верн* и „Мерси к оталовили су 21 јуна уз реку Рифижи у источно Афципи и натали немачку крстарицу „Кенигсберг*. Монитори су пуцалв ва крстарицу и, после 6 часова „Кеаигсберг* је про дужио да пуца с једним то пом, док и овај није ућу тао. Новим нападом од 29 јуна „Кенигсберг* је нотпуно разрушен. Наши су губигци у обе борбе 6 рањених. фЈва псбуњеника која су Када се вма рачунати са се склонали у Грчку Есад

Одбпјема хашдп - Русп су на свнма фроитовим* оцбнли Нецце Петрограа, 30 јуна. Службено саоплтењг: Продужују се локалне каивје на фронту Бобра—На рева. Близу Осоијвоа и Јед вгбна од вечера 28 до јутра 29 јуна жива гртиљеријска вагр?. У долини Скроде Писе — Шкви пушкарање. Нзпад непр*ћ.тељеае пеша днје, која је бида малоброј на и који је изведен у счи 30 јуна у пределу села Тбртан — Олтин — Грубеск, у спешно смо одбилв. На о сталим фронтовима никакве акције. Џ *Хабказу - Пушкарање у ПриморЈу Петроград, 1 јула. Саопштење генералштаба кгвкаске војске од 28 јуна: У приморју пушкарање. У правцу Олти нате извиднице напале су изнснада на бај( нег преко ноћ тур ске позвцвје, задобивши ве лики број заробљенвка. На осталом фронту нема ни какве акције.

НИШ, 2 јула. — Како бугарске комите прин>ђчвају наше грађзне н. прегаз у Б\гарску нека аослужи и овај цр; мер: Усејин Велновнћ из Градз, среза царево-селског, стар 55 годвиа, који се вратио из Бугарсие изјавио је С^едеће: „Ја сам прешао граиицу пре 6 месеци исаод карауле „Обех‘\ На бегство ме је присилио, како мене тако и још 60 другова, Ћ^сим Усејиноваћ. кмет села Града и Максут Демироввћ, одборнак ие Града. Пот помогнути једном јаком четом из Бугарске, сви смо једног вечера одведеми у Бугарску в онда нас одведу у Џумају и тамо нас поијаве властима. У Џумзји нас саслушају а упуте да тражимо рада, а Ћасим и Мак сут нареде н?м, да се ни један главом не шачито да се натрзг вратимо, јср ко се од нас врати снићепрећв овамо ноћу и потући ( нас све која будемо прешли у Србвју. По том сам се одвојио од овог друттвз и развшла смо се куд који во селвма у печалбу, где саи ја надничио до повратка свамо. Пре месец дана покушао сам да се вратим ц\?мо са још пет другова, али је неко то сазнао и извесл&о, Ћазима, те он нареди телефоном преко општине лаго- 1 дошке, те Бугзри поставе стражу у прлвцу Клисуре, где нас похватају в веззне отерају у ЏумзЈу у злвор а одавде у Дуоницу и Самоков. На сва ова тра места били смо у ззтзору 17 дана, па нас пусте да рацимо и запрете нам да ће ^ас стрељати, ако још једн м по кушам) да се врнтимо у Србију. Начелник среза самоковског примораваоје и мене и остале Муслимгне у два маха на 'насилан нзчин да идемо у Једрене. Нас неколицина нису на то пристааи азговарајући се како гмамо фамилију у Србији г:з јављујући, да желкмо та.но ића. И, ако морлмо, жв већемо у Бугарској само нећемо ићи у Једреае. 16 о вог месеца улучим прилику и вратим се овш кспод карауле „Планиница.* Успео сам да понова пређем у Србију уз прИЈОмоћ једаога вође, коме сам за ту у слугу марао дати и последњу пару, коју саи изнадни чио у Бугзраој. У близини границе, куда сам орошзг има комита и војске бугарске, кци кр:таре по селвмз и строго мотре, да ге ко од „нзбеглица* ие врати на траг у Србију.

]п

— Нашта чека Италија Петроград 2 јула. У владајућим ируговнма се говора, да држање Игали;е према Турској зависи од мсђусобних односа бал кансквх државз. Онога тре нутка кзда између балканских државица буде углављен саоразум, ели буду из равнате све несугласице, И талија ће опрез.е/иги своје зржгнз): арема Турској. Женски свет Чему се све уче краљевска деца Деца, којој тешко пава по хађање школе, желе врло често да су принчеви и принц>зе, пошто њихов нелозрео моззк

ј веруЈе, за они ништа не раде. Али ако једном завире у дневн ■* ред краљевске деце, шта она имају све да ураде у току једног дана, наши лењи малишани желеће по сго пуга да остаиу оно што су. Доносим вам ргспоред дневног рала, који је Марија Терезија саставила за своју кћер ерцхерцогињу Јозефу. „Треба често да излази )3 куће, у јелу да буде услужена врло једноставно. Да учи италијански и шпзнски Ујутру мора да усгане рано, поеле јутарње молитве и часа из хришћанске науке има да доручкује. Понеде^ником, средом и петком да слуша моралне поуке оца Рихтера и то од 9—10 а погом час из лагинског и немачког Јв 5 ика У 11 часова да присуствује служби Божијој, у 12 да руча. Од 1 и по до 2 Часа да чкга исгорцју, од 2 до 3 немачки ј?3ик. Тада има да дође учатељ играњз. У другим н дељним данима долази француски учитељ, вежбање у не-

мачким и шпањолским играма и музика. Глав*а дворска госспођа има да оди рачу»а да је ерцхерцогиња увек добре В' ље и да је врло пажљиаа према млађима.” Инструкције за васпитање, које ј« поставио саоме сину отац Фридриха Велаког, гласе: »Пре свега треба привц да је пуноверии Хришћа ‘ин. Моме сипу морају бити усађени љубав и страх ирема Богу, да послуже као фундамент и једнни стуб зж раззитаг карактвра; све заблудв имају се смвтрати као отров за аега. Суверенска моћ ослобођена вакона и казие има се држати у најужим границама. Ллтински ј*зик мој син не треба да учи, али зато мора да говори тачно м немачки и француски. Рачуницу, математику, артиљери^у и економију мзра да упозва нз фундамента, стару историју површио, а нову (пре 150 година) мора у ■аирсте да зна, тако исто природне науке и мађуиародио право, географију, а ндрочито нсторију Пруске и њених околиах земаља. У 6 часова ујутру мора бити пробуђен и чим лрогледп има скоч 1 в< кревета. Погом се мор* одм х обући, умати лице, главу и руке, очешљвти косу и нацрннти ја, алм н,-.како доазолити да се налудрује. До 6 и но час. мора бити и са доручком готов. Затим нма да прочита по Један део из библије а ца отпева по једну песму. Од 7—-9 час. из исторнје. Од 9—10 и по час. *з релмгије. Око 11 мора журно да опере руке и лнце обуће и упиформу и оде код краља. Ту остаје до 2 часа. I Тада се враћа у свој кабинет. I Од 2—5 има опет предавања. \ У 5 час. пере руке и излави .да ј јаше, а потом може еа чистом јв здуху да ради шта му је по ! зољи, само не сме бити проI тивно Богу.* Вор.

Ото Вајс: Такве сте (АФОРИЗМИ) Жеии је дссадан онај човак који је не мучи љубомором. Жена преставља савршен хаос мисли, жеља и осепања, али ипак највећу сређеност у питању личних интерсса.

Шада

Девојка (која по ансиси у ј новинама долази у службу господину): Пардон, ви сте јамачно господар куће. Домаћин: Да, има већ три недеље, од како је моја жеиа умрла.

ФЕЈБТОН

— Мемоари Хајнриха фон Роса

Алн весш, које нрм је саог штио доносилац ових намирница, иреобразиле су рвшз радос«а липа због нзобиља одједнсм у сзбиљ на. „Овде — настављао јо он своје саопштење — овде је крсјња граница земље гдс се још кешто може набавити; тгмо ореко људи су сасввм другојачији. Свв протдв иас; сви су спремни или за одбраву или за б*гств<; свуда сам био примљен са пребзцивзњем а сва* ђом. Ншо наје хтео ништа да да; ја Сам морао сам да усимам силом и под опас ношћу, а кад сам полазио ■спраћали су ме претњама ■ проклетством. Сељгци вмају пушке, а миога од н»вх в коње за јахање; жсве су соремва за бегство и псуЈу на насвстим начи

( 12 ) Већина н на тај

ном као и људи јашн на коњима начин шпвонира шта се ра ди у нашим предњим оде лењима; осим то г а имају сигнале за давање саоп штсња својим трупама; племићи управљају нед њииа У то време смо дсзнали да је Наполеон у Витсбеку, да наређује да се око те вароши граде шанчеви, да се пече много хлеба и пвнб? ка и да вежба марљвво своју гврду. Такосмо провелииа овом логорншту пуних седам да ча п® највећој жезв, кад одједном, 8 августа. тек што је зора сванула (овде свањује раније него уисто доба на Дунаву) одјекнуше трубе на узбуну, чу?и су се гласови; „Непријатељ је ту*. И у тој ларми од тру-

ба и људских гласова спа зисмо Русе где гоне разбијене Француске пукове, ксЈи су били пред Инковом. У таквим приликама ]а сам увек боо први на коњ) в пажљиво сам носматрао рђав исход борбе, пвнично бегство Француза. И уовом случају као и у многрм доцнијвм, ми, којв смо увек имали присуство духа, у најбољем реду кренусмо нг* пред и зауставасмо нагло еапредовање Руса. Са очи гледнвм усаехом потисиулв су пруски улани у аатвореним колонама лево руско крило; наши ловци су оперисалв уцентру, док суп г љ* Ски хусарв бранили друм, ■а коме смо се ми повла чвли, задржавајући постепено налет козака и башкира. Овде смо први пут видели и осетили удар стре* ле, оне фијучу кроз ваздух ј у већини случајева исто као и пушчана зрна. Једног пољ ск г сфкцвра ударвло је копље из стреле у пету, а једнсм нашем коњгнику за-

јстало је у оделу; оба копљз смо чувала као угпомену. Усксро Је било врло много посла за лекаре; мо|е су руке биле облгвене крвљу. Убрзо је снага нзшатри јако ослгбљена пука 6влј одвећ незнатна да би могла усаегано да задржа нз дирање Руса, којима су сваког часа пристизача кова, огромна појачања. НБчхов нов напад вмао је усшха да је наша бригада била потвснута. Она се иствна повлачила у не разбијеном реду, алв и то је бнло после кратког времена нсремећено, пошто су Русз врло брзо постали броЈно и по снази не:равњено надмоћнији; једном речју, њихов силан а прорачунат напад раслуиао је све ваше на гомилу. Ма смо бежалв ка Рудњи која је била за читаву миљу уда* љена од нашег последњ<г логора. Појава генерала Монтбруна на половини пута са свежом коњ цом и

лаком артнљеријом спасла нас је од проааста и учи нила крвавсм окршају <рај Ја сам за то време пре нсо рањеннке на сигурно склониште и био сам међу њима, баш нз м сту гдесу бнли намештени виртенбер гаки топови. Наши, потучени, п вукли су се у Рудњу, а Руси на наше прогало логоришге, нове трупе, пак остале су на месту где су нас ослободи е иг борбе. Иза Рудња на једвоЈ ливади крај пзтока одмврали смо се и прегледзли штету, коју смо претрпеди у по следњ'ј, по вас веповољно) борби. Ађутант фон Бац толико се био загео у послуна прикупљану остав *енах ствари као да је он сам могао да отклони целокупну ппчту, да је отишао д-леко од ло гора у правну Руса и бло од њих згодчим препадом зарпбљ н. Пуковник граф од Валдбург Вирцаха јашу ћи иа једном сдвише од лучном коњу, пра нашем

(стуиању а ри поновном нападу од стране Руса кад су гонвли наш пук прек 1 пољског логоришга, имао је несрећу да му се кгњ закачи о јекну бргну и остз тако висећа, а сн се сурвт с њега и бв зазаробљен заједно са свима о нама коЈи су му првтекли у помоћ. Један млзђи офлцир, фон ХорнсгаЈн, погато је већ био рањен и лежао на земљв, бранећи се и дгле бз још теже р.њен, тако да је ускоро испусгио душу Један други, неаи Шевха мер. взгубио је од силног страха свеколику срчаност илн је уопште ннје ни имао пошто се понашао тако, да га остали офипири нису дтели више да трпе у својгј средчни. Био је упућен за командира трупне кемсре, па Ј’е допнвј' био ззједно са њом зар бљ н. Осам тога нзгубн/и смо доста тсбошера, трјбача, подсф шиј аи пршшчан брО| „ловаца,“ које погинулих које заробљ них Рзњеннцв

који су били к мени дове дези имзли су срећудаизбегну рогсгву. Пета глава Нвш неуспех код Инкова азиграо је ге ерал Себасгијан до крајње могућности, тако да је Нацолеон убрзо доне) одлуху да се Внгсбек напусти. И већ посзе два дзна, кад смо се кренули од Рудње ка Л убовици, Једвог свзнућа наиђосмо на I. громан броЈ фраицуске пешлднјв и младе гзрае Тесу трупе стш ле пред Лубовицу прошле ноћи и одмарале су се неколвко часова. Помнсао, да нас сне посматрају као потучену војску код ИнкСва, учинвла је да смо се клогулог духа ■ аунн срама кргдимиц^ провлдчили поред њих. — Наставиће се —

Ирсоилата иа „У^трижу“ 1 дмн.-р Мт-сечмо.