Стража
7*4
мвш
БЕОГРАЛ СУБОТА 4 ЈУЛА 191б;Г0Д! ———
ТВШ«и* Огласп се дају у Адм|Л»истр? СМ5 Н е ? а г , %г Неглакевасе.пис.манс.примг 1 > у. — Рукописв се не враћа!у. дпзн N маувон рј , | рукрпдее, иовац и ' оЛало штб с;'односИ на л слати власништву —— —
I лпст, ■ста.
■ * м
,У*А
— П >.Ч) V »а ЈЈ н»о ■ =* СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
Адреса ва телеграме: „СТРАИа« - ВЕОГРАД ГТретилата аа СрвеЈу ва аоштн: ва годвну . . . Дан. 1?, шест мссвцв . , в’, тра месеца . . , 3', једав месец . 1‘Прегилатц аа нвостраиство на пошти: ве годину . . . Дин. 3<ћ , шест месецн . , IV, три месеца . , 7'50
ТЕЛЕФОН УЕЕДНИШТЦА 1092.
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ИРК Г10ДНЕ
ТЕЛЕФОН ШГАМПАРИЈЕ 1092.
У самом поче7ку »аваш-ј вел^^к« Русије; Бугарска, њег рата организована су Грчка и Румунија —показвле су у свјјој неутрално сти крајњу недосгедност; оне су газиле и счоје интересе Порвешка, које међусобно и интересе свдјвх стварвих непријатсља — цснтралних евролскгх сила. Владг.спи су се обазврали на фами
дра тарора неутралних др жава: севе >не неутрглне др | жаве; Дегска, Шведска и
нине блок у случају напада илв Одб^гАе, и јужне неутралк« држ#ве (изузимајућн Италшу); Румунија, Грч- лијарне везе. управви фак
ка и Буг. рск?, које међуссбнс кемају иккаквог блока, већ напротив стоје у неп^екшноЈ несуглгсици. Да раСмотрт мо у крат квм потгзхма рад тих неу тралнвх држава за време свију пфиора ратвик оп рација, и да учврстико, кзкс је која од тих двеју група одржзвада своју неутралност. Повнато је, да су север не иеутралне држаее (војим пореклом врлр блиске германској нацији, да се њихобн интереси уне<олико ослаљају на интерссе Нсмач ке, г, да оне нису стфле пре европског рата у схлад пим слносима са руском имперајом. Рат је букнуо, оне су здраво схватиле по ложај Немачке и не хоте Ни се извагати неренгабил вим ескурзијама, сев рне др жавице су изјгвиле сеоју неутралност и ускоро потом склопила блок. Њзхоч је рад, за време немачких ког лосалних уепеха у Белгвји и Фравцуској, кад је и њихова рођена кожа била у опасноеги, био исто он&ко Строго нсугралан ,и орема једној и премадругој зараћеној стргни, као штојето! Случај био после нсмачгих неуспеха као штоје тослучај и данаг; оне су увек биле то .ерантие нрема < бемастрснама; своје н су до пушталида буде повређ но, внтересе, ратујућих држава нису иомагзле. Државе бчиске гермаа ској напији одржале су до данашњег дана у најсолиднијој потпуности своју дату реч и ако им је она могла бити у вкШе причика од судбонссних последицз. Државе, чији Се постанак и опстанак у мкогоме ово гућзо братском сарадњом
ФЕЈЂТОН
торз на своје благоутробије и народ је морао дд трпа бол страшног призора: где се стгвља брана његовим о правдааим астирацијама и вређа онај који им је пру жио сдабоду. Јужче неу трплдсе држазе огр ш*ле су се самим тик актом неутрзлности, која је била шамар њихсвим добротБОрима, и онд им то није бвло до
су да нема никаквнх иагле да за ма какве измсне у поглелЈг'нгшсГ';*рж ња Мо гу взс увервтн да ће ова кво- стање осгати све до прЕе ноловиге јесени, када ће се решити питање о на шсј неутралности т. ј о у* чешћу или неуче ићу у акцији. - Сукоб ивмеђу кајзера и баварског краљв. ^ Букуоешт, 3. јула. Из Беча јављајуда је тамо допут. вао баваргки к^ћљ са женгм и министром оред седнзком Без нкаквих свечаносги око доласка, краљ се одвазао у пратњи манистра Буријана у Шенбрун где је одгео. У дворским се круговима вољно, онесу ин,у и з„.|«°*н.ј, да је изнеђу краља гра.е нз нпету снога нар> *■ Кајзера, дошло на и његгвих прнјатеља. Бу-, д0 отвореквг оукоба због гарска је у томе пргдњачи »'»«ч«ог престолонаследнила, и када се у скорим данима буде т зрицала заслужна пр суда, она ће бити п г ва која ће цајјзсније о сетнти сву њену горчину. Колика ргзлика у карактеру упргвних оргааа сјвих двеју неутралних груиа. Пр ве и про(И/? својих чнтереса одржавају лсјалну н«у тралврст; дру « на штету својвх наци налдих тежњи поврс ђују исту. ,
Рабош
АГвсии оцбор послао је јуче једног свог члана у Нкш, .чиннетру унутрашњих дела, да обавести г, минисгра о потреби шТо брже помрћи сцротном београдском ,стаНОВНИШТВрМ. Иаасланик провешће на П'/гу 3, п у Нишу 5 дана, за којо ћв време имата дијурну од — 30 динара, а која ћв се нсплатнтв од оног новца, који г. министар буде пвслао сирогном београдском становништву. .‘ј’ ■ 1 '| 'Г. ' Лргус
Значајна нвјава др. Радославова Ссфаја, 3 јуна. Једној груаи лгаберала, која је дошла да се обаве сти о правом стзњу ствари, др. Радославов је ре као ове значајве речи; Стољче прилике кзо и прилике на бојишту такве!
ка, ко;и је у Фландрзји упропдстио баварске пукове кгји су билп у саставном делу његове армије. По доугој једној весги из дворских кругсва, краљ је у Беч допко због побуне која је избгла код баварских пукова, хоји оперишу на јјжном фронту.
№ М
— .Жнвела Велика Нумунија!" „На оружјеГ Букурешт, 3. јула. У сали „Дачка" одрЖчН је граидиозан ајитинг наци оналне лиге. Н -1 митингу који је огромно посећен го ворили с у Робеску, Дега вразлз, Н Филипе ку и Т. Ј.несиу. Сви говор; ица су у св јим говорим т илица потргбу учешћа уакцзји. Пало је сшгрих речи гротив владе, која завема рује интересе румунске на ције После мвтинга маса је одушевљено манкфестовада кроз улиае певкјући ваци оналну песму; „На оружје!* и клнцајући: Живела Велика Румунија, доле изда јвце.“ Р. Т. Агенци1а.
Око Варшаве — Ужасни немачки губитци БУКУРЕШТ, 3 јулз. Борба г а варшавском сектору још се огорчено води. Руске трупе чији се број цени на 2,000.000 људи, одбиле су све до> садашње немачке нападе са огосмним губитц«ма по непријатеља. Руска артиљерија је стрзшно дејствовала и ништила |е не* мачке пукоте. РачЈна се да је до сада »з строја избачено које мртвих које погинулих око 80 хиљада војника. Руски губитци су много мањи и брзо су попуњени резервом.
јба минама. У Аргонч на |П ди Нсмац|, који су се ј кошјгпЛгс&лн у пределувз ! међу Мари|е Терез и От |П1евопе, бти су потпун I одбијени. Између Мезе и М »зела у шуми Апрмон пушкарање и канонада без учешћа пешадије. Париз, 2, јула У Белгији непријатељ је
Знатии руски успеси —
тврђење аиваз-бебе по надзором немачкех официри се грозничзво утврђује. Оаа нагла промена у кон центрацији сматра се као припрема за од учујућу бор-
ЕНа дан прошевине долази млгдину «уНу СбештениК, да о‘ чита нарочиту молитеу; тој свечаности приСуспвују представници обеју породица. Огац младии, или, ако је он умро наЈстарији брат, кли, акв је и тај одсутан, најстарији мушки члан доноси младк икону домаће славе. У другој руци држи запжљену освећену воштану свеку. Пред њим стоје млада н мл*дожења, главе еу им покривец ( ... не белим убрусом — поп очита бомбардова: Фипн и Ост молитвусаставидесиурукумлаДенкер;:. Да ба суо се осве ! дожен пну са лесном руком млатилм и ми Смо гађ- ли зе I ДИ*°м* и онда се оаи први пут мачћи логор у Миделкерку. ™7име су^це^ониУза^шЈУ пределу северао од А I не и сад долази аа нладенце раса Немцн су уз?луд по-!врло незгодно време, они не кушачи дв 1 иута да азађч ^могу више да се виде до год месец не буде у иетом положају у коме се налазио на даи .4™ прошевине. Руска сељаци поделу канонада |е бицт не |лажу врло много на то време прекидна.
из сво;их шанчева близу Сушеса. У целом овом пре
$угарска
Букурешт, 3. јула.ИИ|И||||рИН| Из Мрмориице јзвљају, ] бу на Галипољу! да су руске трупе у после дњим борбауа у Буковини знатно напрсцовале и да су сузбиле офанзиву аусгро немачках трула. Главнокомандујући генерал Фонкенхајм тражио је помоћ гд армаје генерала Боројевићи, који оперише а Дњестр/ оојачана. После крвзвих а упорних борби руске су трупе успе ле да поврате позиције које су рзније на уствле. У руским рукама ја те[ иторв* ја до Прута и Сада-урд.
У Калеу — Ратнн Са»ет Спвевника Париз, 3, ју а У Ка<еу је одржан ратни савет Савезника. Савето вази су се о заједзичкој акцзји насвимафронтовима
п
— Турска гомила војску О фз а. 3 јула. Из Царвграда јзвљају, да је вглики део азиских корпуса повучев са кавкзза и упућен у Ј Ј дрене. Око Каргкла је сконцен-
неушралкосш Рсгрутован.е Немаца у Бугарској Софиј?, 3. јула. Посланици Саорззума учинили су заједнич са корак код др. Радославова због гегруговања Немша који живе у Бугзрској. Њих су регрутовзли и снабдевали са сзима потребгма нсмзчки Официри, к :>ји под лаж аим имечима живе у Бу гарској и ш љу их н 1 га лкп)љски фроат. До сада је нз Бугарске на Галепоље упућено преко 5000 Немгцз.
*1
— У Белгији. — Око Араса. Канонада. Пгркз, 2. јула У цределу секерно од А јраса билојгсачо неколико борби гранатама из шавца у шпнац северко ох Шото Карлел и Лабиринга. Арас и Соасон бомбордовани су гранатама великог калибра. У претлу С ме, западно од Пероте као гпд и у
|трисано много војске, а у- Шачпањн блезу Пертабор
I пошто из тога закључују да ли ! сс заручиици воле и да ли ће оста;. једаи другоме ћерни и I онда када су дхлеко једно од другога. — ПогЈ!е тог аремеиа виђају се зарухпици аонова и то у присуству свештеннка;тада су потпуио заручеии; ускоро по том следујс- вснчање. На ближе упознааање ие полажу руски сељаци готово нишга. Њима је главнЈ да *у заручници у осуству једно од другог верни међусобчо, а да ли ће то бити и у браку, то ]« за ших беаначајпо. На дан прошевине (после растанга) предаје отац младин младожењи скупоцен корбач са речиаа: „Предајући ти своју кћер лредајемтн л овај корблч. Ако те не буде
Докле иде бугарска дрекоет. Ниш, 3 јула „Камбана' 1 позваха орган аустријскпх агената у Софији, у своме бро;у 2296 доноси, кхко су Србиу‘0’ нчли праву пусгош у />лбанијн. Између осталог ве* лч: У Мокоој СобзсуСаа< лили више од 15селаииобили њвхово становништво заједно сажеаама и дец >м. У Черминкч Срба Су Спа слушзла учини дд то буде оЛИЛИ око 20 кућа и поклачи РИч ' к°рб«ч?м." Чес о ди ијз } г- младица ударе корб*Ч1 још пре цело стачовии » г тао. Град 1 г Пекчн са 10 000 душа та«
свадбе, али то се сматра к*о нека милотта; тада младожења повергза гучу свочс- слјрм*. Човек може да буде Жбни неверан некријућа то од ње. Ако би она покушала д* \ч певерна има право да траж 1 *• вод брака. Човек ]е у ку ј дини господар. И за дивно чудЈ у Русији су браковн у оветној већини срећни, 84р
хођ? је сааљен и станљ нишгво му поклано. Ми доносимо ово саопштење ради кнрактериствке иенталитета бугарже званичне шгамие. Сасвам је нзчиш.чо п цагласатц да је све мирно стањовзиштао глбачско позаргвнло са нгјвећОМ радОшћу СрПСКе ВОЈ- Ото Ва[с: ннке, који су 1 'у обезбе Т акве сте ;и,ш на огњчшту а ш> има ; (афоризми) њу потпун ред, саокојство, Девојка ]е најсрећнији јндв и мчр сзасавша га ОД ау-јкад јој пође за руком да друге стро турских и бугарских ^ * Познавао сам свега једког човека, који је одрицхо д» је жена духовитија и поддија од човека.
агената и прсвокатора. Женски свет — Прошевина код руских сељака У опште узевши ^чрошевина је један значајан з'„т, окићен разнобојпим свечаиосгима. Али свечаиости које се дешавају за време прошевине код руских сељзка вредно је нарочито истаћи. Шалз О.ч: Решио сам се, драга моја, да писмом тражам одтзога оца твоју руку. Шга маслиш. како је најбоље да му пишем? Она: Ја мислим.. ја мислим, драги Александре, да је ннјбо ље да му пишеш — анонимно'
— Мемоари Хајнриха фон Роса —
Ј.Идући дан је био кншо ват. Стегли смо у једну варошацу саграђену искљу чико од дрветз, она је лсжала на узвишдци нзнад великог понора а свуд у гиаој : (жрднни бше зарађен кељ. СтановнЦке нисмо
свуда око ње авмајућа се кувањем в тењем. Ова горе пом! т/ Као пл-о ]е т*б често /чај да се наилази на (ввке других индустрнја, псам и
уск!ан пепео; онда би с времена ка врсме са сабљом Обртзли ксмађе да не ба изгорело, и то бп ради, ; *в све дотле дск нису билв свгурни да је хлеб реш испечен Доуги су сад узи мали тај испечен хлеб и сквдгли са њега залесљен пепео, остгвљајући тскто чгшћене хлеботе нл гоми ,лј ; кад ,би све бвло опрембо. |љено овда 1е тек раздавлн 1 војвипвма. Наши коњанвцп навђоше у шумарку иза врта ва саће са медсм оонде наишао да бешено по дрвећу. Бвлн су а сасвим 1 нам још давмо познатн ка: Францу- ј«ешта 1 ;в дв ваде мед н ј«аћа, и збиља после крат. мена довеш^тоди да нам Зггароћ;
иеку хлеб на I
зе маршеве ка Смолегску. Вгђтли смо врго много пе шаднје и гртиљ^рвје. Уско ро бесмо одвојенн од ар мије лугасмо по пољима ве нгилазећи ки на пријатеља ни ва вепркјагеља, а«и сва кодневно на сељане. ко]и су мгрљиво свршавалп своЈе псслове ско жетве, и уко лико су били даље од нас у толико су се иање инте ресовали за ћ првјатељске трупе и марљивије радили свој посао. Где смосвена илазили за то време ски тања, не бих вам умео о бјаснвти. Ако бисмо хтели да сазнамо како секојава рошица или које село зове, нисмо имали кога да упитамо. пошто су становннци бежалн или се крили чим би вас соазила да нанла О’: и ако бисмо свде ;е н дознали за име пре наших Пољака. апах нам 5ило врло тешко да их тп аа! вје лоамфло ниш«м годнеје до да иаговоражо
/јњепгр см? прелазили често, а тако исто и друге мање рехе, а и главне друмове, на којцма Смо увек могли сигурно да познјмој да ли су Руси прошли ире нас, или наше трупс; по шго се лепо разликује о т/сак од потксвпце нзших коња због нарочитог на чина ковања, а тако нсто в трагови од кола били су нзшвма својствени илч бар другојачији него код Руса. А и трупе су увек губиле ао нетто, из чега је могло да се утврди којој су на цији припздале. Чим прођу и^весне колоие одмах су у стању искусви ратници да познају пв мирису која је армија прошла, пошхо је свака армија имала у зби Д»И свој својствен мирис, из буда каквог разлог*. Наи* лазвли смо на копља ц стреле и ва некакво чудновагго оруж;е,
ио случај, шта више и са И У И 1 М ШИИИНИНН 1 и комгиданти насу били имало и од једиогдоддру н
дан је офиц-р енергично протествсвао против р:то аања таквим оруж,ем. А по ручник Блатмахер, који је скупљао таква сружја за успомену, одговорио би уаек: „У рату је главнз ствар псбедита а каквим ће се о ружјем нзвојевати побела то је споредно; могу да буду и косе и виле и мотке и све могуће и немогуће." Теже је чесго ргспознати по л< горишту коме је оно припадало; али и у том случају овај рат је нмао на рсчито својство, пошто су логсришта која су Руси напуштали увек показввзла здраво стање трупа, док су наша на први пјглрд опокињала да код > ојника стра шно бесви , и пролив На тај смо начин п ( то вали до Мохилова. Као што увек поједчнцл у рату ве знају зашто се нешто де шавв, тако је и овога пута
да осигурамо случа н > повлачење којих трупа. Према томе ми нисмо имали нккгква удела у све му оноке што се догађало у Смоленску и Око њега, тако кад смо се једне ноћи ррибчижели тсј варошв, имчли смо у југру да дожи пилц једш изненађење: но ћашња ватра је била у С* Олевску н у агру су се ди зали у небо густи стубови дина. Док су они у њему оскудевалн у крајњим не опходнам иотребама, дотге смо ми имали свега у иго биљу, гошго смо ми имали свега у азобиљу, пошто см ‘ □ролазили кроз крзјсве где јој ни једав ратник ниЈе кро чао. Изузетгк су чвнвли, додуше, Мохилев цдацније Наково. Рудња, Лосна кроз која смо месга поново пролазнлн. У Мохилеву суво]ници тражили животне на мврнице, али нису наши накаквих зпо је бн, много дувсна и ј
ОНИ Приб: р 113 Јвдног ЗЗВОда за породиље. Тај ми је прибор остао као својина све до Бородина, кад су нак одузели болначгрсха кола и на њвма све што је било, да би се рањеници уп/тили дубље у позздвну. Код Инкове смо паишли на нгше мртве војнике, којн још не Сеху закопани. а њихова целокупна оирема лежала је нетаквута поред њвх. У Агенп смо затеклн један виртембершки лаза* рет у коме је био глав* лекгр једаа мој врло доба □рнјатељ још из ратова Рвјни. Овог ин&чеврлове^ селсг човека аатенао сам сад у меланхолнчном распо* ложењу. Из његовах пр ча могао сам одмвх лако да упззнак узрок гове меланжолије. Он Је био једап од оних нвогвј глравим разумом, 1 25 последице јасмо предвиђали.